Prava sluge

Prava sluge

] Bosanski – Bosnian – بوسني [

Dr. Ahmed b. Osman el-Mezjed

Prijevod:

Senad Muhić

Revizija:

Ersan Grahovac

2013 - 1434

﴿حقوق الخدم﴾

« باللغة البوسنية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

سناد موهيتش

مراجعة:

أرسان غراهوفاتس

2013 - 1434

 Prava sluge

Standard svake civilizacije ogleda se u njegovom odnosu prema siromašnim, slabim i onima koji nemaju mogućnosti da dođu do predpostavljenih i onih koji donose odluke. Takvoj vrsta ljudi pripadaju i sluge koji rade u kućama kod bogatih i uglednih. Njima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dao sva prava, saslušavao je njihove molbe i mišljenja, te ih je poštivao u potpunosti.

Dokaz tome su riječi Enesa b. Malika, radijallahu anhu: „Služio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, deset godina i nikad mi nije kazao ni uh. Ukoliko bih nešto uradio, nikada mi nije rekao zašto sam to uradio, a ukoliko nisam uradio, nikada mi nije rekao zašto nisi.“[1]

Navodi se predaja da je jedna medinska robinja vodila Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, gdje je željela da joj riješi neku potrebu koju je imala.[2]

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je upozorio na uznemiravanje sluge, pa makar on bio i rob koji je u nečijem vlasništvu, te je naglasio da je uznemiravanje roba jedan od razloga zbog kojeg može biti oslobođen od ropstva. Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Ko ošamari ili udari onoga koji je u njegovom vlasništvu, može se otkupiti samo ako ga oslobodi.“[3]

Prenosi se od Ebu Mes'uda El-Ensarija da je kazao: „Udario sam svoga slugu bičem, te sam iza sebe čuo glas: 'Znaj Ebu Mesude.' Taj glas nisam razumio jer sam bio previše ljut. Nakon što se približio, uvidio sam da je to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, te je opet rekao: 'Znaj Ebu Mesude, znaj Ebu Mesude.' Nakon toga sam bacio bič iz svoje ruke, a on je kazao: 'Znaj Ebu Mesude da je Allah Uzvišeni moćniji od tebe više nego ti od ovog momka.' Nakon toga sam rekao: 'Nikada više neću udariti roba.“ ﷻ‬ drugoj verziji stoji: „O Allahov Poslaniče, oslobađam ga želeći Allahovo lice.'“, pa mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Kada to ne bi učinio, Vatra bi te dotakla.“[4], tj. to ne možeš učiniti dobrovoljno, nego ti je to obaveza, jer si ga udario bičem.

Na ovakav način se Poslanik borio protiv ropstva, te je tako mnogo robova oslobođeno. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio da se rob opterećuje preko njegovih mogućnosti rekavši: „Robu pripada hrana i odjeća i ne smije se opteretiti preko njegovih mogućnosti.“[5]

 Jedne prilike neki čovjek došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i upitao ga : „O Allahov Poslaniče, koliko puta da oprostim svome robu, a on je odgovorio: sedamdeset puta svaki dan.“[6]