Издаја
]Српски – Serbian – صربي [
Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед
Превод: Фејзо Радончић
Ревизија: Љубица Јовановић
2014 - 1435
﴿الغدر﴾
« باللغة الصربية »
د. أحمد بن عثمان المزيد
ترجمة:
فيزو رادونشيش
مراجعة:
ليوبيتسا يوفانوفيتس
2014 - 1435
Издаја
Сви људи на свету мрзе издају и не воле да их било ко изда, па је због тога ислам и забранио издају и упозорио на њене штетне последице.
Божији Посланик, мир над њим, је казао: „Сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[1]
Посланик, мир над њим, је казао: „Уговор муслимана је једно, па ако неки муслиман склопи уговор са немуслиманом нека га не крши, јер сваки издајник ће на Судњем дану имати заставу, по којој ће се препознати.“[2]
И казао је: „Ко гарантује некоме да га неће убити, па га и поред тога убије, ја га се одричем, па макар убијени био и немуслиман.“[3]
Посланик, мир над њим, је казао: „Вера спречава да се убије онај коме је дата гаранција да ће бити сигуран и коме је дата гаранција да неће бити преварен, и зато верник не крши то обећање.“[4]
И казао је: „Ако неко нађе сигурност код неког, а затим након што је нашао сигурност убије га, таквом ће на Судњем дану бити предана застава преваре.“[5]