Лечење проблема насиља у породици (⮫)


Лечење проблема насиља у породици

] Српски – Serbian – صربي [

Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿ علاج مشكلة العنف الأسري ﴾

« باللغة الصربية »

د. أحمد بن عثمان المزيد

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Лечење проблема насиља у породици

Један од светских проблема од којег пате милиони људи, јесте проблем насиља у породици.
Посланик, мир над њим, је овај проблем лечио тако што је позивао људе у међусобну самилост, праштање и прелажење преко негативности колико год смо у могућности.

Посланик, мир над њим, је казао: „Нека верник не мрзи верницу, ако му се не свиђа нека њена особина, са другом особином је задовољан.“[1]

Као да је овим позивао супружнике да једни другима добро чине и да не треба муж да мрзи своју супругу због нечега што она ради, него је дужан да примети њене лепе особине које су можда у већем броју од оних које он мрзи.

И казао је: „Најбољи су од вас они који су набољи према својим породицама, а ја сам најбољи према својој породици.“[2]

Од Муавије б. Хајдета, се преноси да је казао: „Дошао сам једном приликом Божијем Посланику, мир над њим, и упитао: „Шта кажеш о нашим женама?“ Он је одговорио: „Храните их оном храном коју ви једете и облачите их оном врстом одеће коју ви облачите, немојте их ударати и немојте их понижавати.“[3]

Посланик, мир над њим, је познавао природу жене и да спровођење насиља над њом неће користити. Он је казао: „Опоручујте женама добро (тј. поступајте према женама добро). Доиста је жена створена од (Адамовог) ребра, а највише искривљен део на ребру је његов горњи део. Ако покушаш да га исправиш, сломићеш га, а ако га оставиш оно ће и даље остати искривљено, зато опоручујте женама добро.“[4]

Посланик, мир над њим, се борио против свих врста узрока које воде до насиља у породици. Први од тих узрока јесте љутња која директно проузрокује насиље у породици. Једном приликом је неки човек казао Посланику, мир над њим: “Посаветуј ме!“, а Посланик, мир над њим, је казао: “Не љути се.“ То је понављао више пута тј. посаветуј ме, посаветуј ме, а Посланик би сваки пут говорио: „Не љути се.“[5]
И казао је: „.... ономе ко задржи своју љутњу, Бог ће прекрити његове срамоте, а ономе ко савлада своју љутњу кад је у стању да је испољи Бог ће његово срце учинити да буде задовољно на Судњем дану.“[6]


Посланик, мир над њим, је забранио вређање, проклињање и одвратан говор, јер су све то разлози који проузрукују физичко насиље. Он је казао: „Верник није онај који вређа, нити онај који проклиње, нити је развратан, а није ни непристојан.“[7]
Посланик, мир над њим, се најбоље опходио са својим женама. Тако се преноси од Енеса, слуге Божијег Посланика, мир над њим, да је казао: „Посланикова, мир над њим, рука никада није ударила слугу, нити жену.“[8]


Посланик, мир над њим, је био узор у благости и нежности. Није никако практиковао насиље и строгоћу са својим супругама, као што то наводи Џабир, када каже: „Посланик, мир над њим, је био једноставан човек, када би Аиша пожелела нешто, он би је до тога одвео и олакшао.“[9]


Следећи хадис нам представља како се Посланик, мир над њим, лепо опходио са својим супругама у времену када жене нису представљале ништа. Каже Омер б. Ел-Хаттаб: „Тако ми Бога, ми у џахилијјету (предисламском периоду) жене нисмо сматрали важним, нити је имала икакву вредност, све док Бог у вези њих није објавио оно што је објавио и одредио им оно што је одредио. Тако сам једног дана био заокупиран с нечим када ми рече моја супруга: „Да урадиш овако и овако било би боље.“ Рекао сам јој: „Какве везе имаш ти и ово у чему сам сада? И шта се тебе тиче моја ствар?“ Па ми је рекла: „Чудан си ти, о Омере, не желиш да ти се неко супростави у нечему, а твоја ћерка се супростави Посланику, мир над њим, тако да цео дан буде љут.“[10]

Па како да онај који има овакво понашање буде насилан или да насиље буде део његовог приватног живота.

[1] Хадис, бележи Муслим, бр. 2672., и Ахмед, бр. 8013.

[2] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 3830., и Ибн Маџе, бр. 1967.

[3] Хадис, бележи Ебу Давуд, бр. 1832.

[4] Хадис, бележи Бухари, бр. 3084., и Муслим, бр. 2671.

[5] Хадис, бележи Бухари, бр. 3450.

[6] Хадис, бележи Таберани, бр. 861.

[7] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 1900.

[8] Хадис, бележи Муслим, бр. 4296.

[9] Хадис, бележи Муслим, бр. 2127.

[10] Хадис, бележи Муслим, бр. 2705.