ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ О ИСЛАМУ ()

 

|

 ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ О ИСЛАМУ

﴿ أجوبة على الأسئلة الشائعة لغير المسلمين حول الإسلام ﴾

ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ О ИСЛАМУ

 УВОД

Једна од најважнијих карактеристика људске цивилизације је присуство великог броја религија и етничких система. Људи су се одувек трудили да схвате сврху свог постојања и своје место у систему универзума.

Арнолд Тоyнби је проучавао историју  човечанства и написао је монументално дело од десет томова. Закључио је да у историји човечанства религија стоји у самом центру свих историјских дешавања. У једном чланку у "Обсерверу", 24. октобра, 1954. године, написао је: "Уверен сам да религија држи кључ опстанка човечанства."

Према Оксфордском речнику, религија значи: "Веровање у натприродну моћ која контролише људе, нарочито у облику Бога или више божанстава, која захтевају да буду обожавани".

Заједнички темељ убеђења највећих светских религија је вера у постојање "универзалног" Бога, тј. највишег Божанског ауторитета. Следбеници највећих светских религија верују да је Бог, у кога они верују, исти Бог Који влада њима, али и остатком света.

Марксизам, Фројдинизам и остали "нерелигиозни" покрети су се трудили да нападну корене религије. Међутим, они су се сами преобразили у системе веровања. На пример, када

је комунизам завладао у многим државама света, проповедан је истом ватреношћу и убеђењем попут религиозних проповеди. Због тога кажемо да је религија у центру људских активности.

Часни Кур'ан каже у следећем стиху:

Реци: "О следбеници Књиге, дођите да се окупимо око једне речи и нама и вама заједничке: да се никоме осим Аллаху не клањамо, да никога Њему равним не сматрамо и да једни друге, поред Аллаха, боговима не држимо!" Па ако они не пристану, ви реците: "Будите сведоци да смо ми муслимани!”[1]

Проучавање различитих религија је, за мене, било посебно искуство. Након свих истраживања, појачао сам своје убеђење да је Бог у сваком човеку усадио осећај Његовог постојања. Психолошка конституција човека је таква да прихвата постојање Бога, осим ако га посебни услови не одврате од тога. Другим речима, за веровање у Бога не требају никакви услови, али за неверовање су потребни услови и посебни утицаји.

 КАТЕГОРИЗАЦИЈА НАЈВЕЋИХ СВЕТСКИХ РЕЛИГИЈА

Начелно, светске религије се могу поделити на семитске и несемитске. Несемитске религије се деле на аријевске и неаријевске.

 СЕМИТСКЕ РЕЛИГИЈЕ

Семитске религије су оне које су настале код семитске групе народа. Према Библији, Ноа је имао сина по имену Шем. Шемови потомци су познати као Семити. Семитске религије су оне које су се јавиле код Јевреја, Арапа, Фемчана и осталих. Главне семитске религије су ислам, хришћанство и јудаизам. Све ове религије се вежу за утемељиваче у облику посланика које је Бог послао људима.

 НЕСЕМИТСКЕ РЕЛИГИЈЕ

Несемитске религије се деле на аријевске и неаријевске.

 Аријевске религије

Аријевске религије су се развиле код Аријеваца, велике Индо-Европске групе народа која се раширила Ираном и северном Индијом између 2.000. и 1.500. године пре нове ере.

Аријевске религије се даље деле на вединске и невединске религије. Вединским религијама се сматрају хиндуизам и брахманизам. У невединске религије спадају будизам, јаинизам и др. Скоро се ни једна аријевска религија не веже за неког посланика или пророка.

Зороастрианизам је аријевска невединска религија која није повезана са хиндуизмом и веже се за извесног пророка.

 Неаријевске религије

Неаријевске религије имају различито порекло. Конфучизам  и Таоизам су пореклом из Кине, док је Синтоизам настао у Јапану. Многе неаријевске религије немају концепт Бога, више су усредсређене на етичке системе него на религију.

 НА ОСНОВУ ЧЕГА ГОВОРИТИ  О НЕКОЈ РЕЛИГИЈИ?

Концепт Бога у било којој религији не можемо разматрати на основу поступака следбеника те религије. Врло је уобичајна појава да сами следбеници неке религије не поштују нека њена начела. Због тога је најбоље концепт Бога проучавати на основу религијских списа који припадају тим религијама.

Хајдемо да видимо какав је концепт Бога у већим светским религијама, узимајући у обзир само њихове свете списе.

 КОНЦЕПТ БОГА У ХИНДУИЗМУ

Међу аријевским религијама је најраширенији хиндуизам. Хинду је заправо персијска реч која означава становнике Индијског полуострва. Ипак, термин хиндуизам се односи на припаднике религијске групе, чији се припадници најчешће држе светих списа, попут Веде, Багват Гите и Упанишада.

 УОБИЧАЈЕНИ КОНЦЕПТ БОГА КОД ХИНДУСА

Обично се хиндуизам сматра политеистичком религијом. И заиста, већина хиндуса ће се сложити са тиме - они верују у више божанстава. Неки хиндуси верују у три бога, док има оних који верују у 330 милиона богова! Међутим, добро образовани хиндуси, који добро познају своје свете књиге инсистирају на веровању у само једног Бога.

Главна разлика између муслимана и хиндуса у перцепцији Бога је та што хиндуси верују у филозофију пантеизма. Пантеизам је идеја да је све што постоји, живо и неживо, манифестација Бога. Хиндуси сматрају да су биљке, животиње, неживе ствари, па чак и човек – манифестације Бога. За обичног хиндуса све је Бог.

За разлику од тог веровања, ислам држи да су човек, и све што постоји, у ствари, примери Божијег стварања које немају божанске особине. Муслимани верују да је све Божије. Све што је створено припада Богу: биљке, животиње, Сунце, Месец... Укратко, универзум припада Богу. Часни Кур'ан каже:

Дођите да се окупимо око једне речи и нама и вама заједничке: да се никоме осим Аллаху не клањамо.

Дакле, прва заједничка ствар је обожавање само Аллаха, Једног и Јединог Бога. Хајдемо заједно да потражимо ту заједничку карактеристику ислама и хиндуизма.

 Багвад Гита

Једна од најпопуларнијих светих хинду књига је Багвад Гита. Погледајте шта каже један стих у Багвад Гити:

Они чију памет су однеле материјалне добити прихватају многа лажна божанства и измишљају нова правила и обреде, поводећи се за својим хировима. [2]

Багавад Гита се овим стихом обраћа људима које је материјална добит омела, па прихватају лажна божанства, тј. божанства осим Једног Бога.

 Упанишади

Упанишади се, такође, сматрају светим књигама код хиндуса. Размислите о следећим стиховима из Упанишада:

1. „Екам евадитиуам!“ - Он нема друга![3]

2. „На цасyа касуј јанита на цадхипах.“ - Он нема родитеље, и нико над Њим не влада.[4]

3. „На тасyа пратима асти.“ - Њему нема ништа слично.[5]

4. „Наинам урдхвам на тирyанцам на мадхyе на паријаграбхат на тасy пратиме асти yасyа нама масхад yасах.“ - Њему нема ништа слично, Његово је име узвишено.[6]

Упоредите поменуте стихове са следећим кур'анским стиховима: Нико Му раван није![7] Нико није као Он![8]

Следећи стих из Упанишада наговештава човекову могућност да замисли Бога у било каквом облику: Његов облик се не може видети. Нико Га не може видети својим очима. Они који Га као Вечног спознају својим срцима и умовима - постаће бесмртни.[9]      Часни Кур'ан овако говори о том аспекту:

Погледи до Њега не могу допрети, а Он до погледа допире; Он је милостив и упућен у све.[10]

 Веде

Веде се сматрају најсветијим од свих верских хинду књига. Постоје четири главне Веде: Риг Веда, Јаџур Веда, Сам Веда и Адхарва Веда.

 Јаџур Веда

1. „На тасyа пратима асти.“ - Не може се замислити Његов лик.[11]

У наставку се каже: Пошто је Он одувек, заслужује наше обожавање. Заиста, не може Га око видети и Он је Узвишен.

Он Својом моћи одржава све, попут Сунца. Ја Му се молим да ме не казни. Он није рођен, заслужује да Га обожавамо.

2. Он није у облику тела, Он је узвишен. Он Своју узвишеност испољава кроз сјај, свемоћ, безгрешност - а сотона то не може постићи. Он све види, Он Је Најмудрији, Он Сам о Себи опстоји. Нама је прописао обавезе и забране, које важе за сва времена.[12]

3. Лутају по тминама они који обожавају ствари из природе (нпр. Сунце, Месец, животиње, итд.) а по још већим тминама лутају они који обожавају самбхути. (самбхути су направљени предмети, као што су сто, столица, кип, итд).[13]

4. У једној молитви из Јаџур Веде стоји: Упути нас на Божији пут, сачувај нас од греха и од тога да скренемо и залутамо.[14]

 Адхарва Веда

1. „Дев маха оси.“ - Уистину, Бог Је Најузвишенији.[15]

Узвишени Аллах у Кур'ану каже:

Он зна невидљиви и видљиви свет, Он је Величанствени и Узвишени.[16]

 Риг Веда

Најстарија и најсветија од свих Веда је Риг Веда. У Риг Веди постоји стих у ком се каже: Учени свештеници једног Бога зову многим именима.[17]

Риг Веда спомиње чак 33 Божија својства. Већина их је споменута у Риг Веди, Прва Књига, Химн 1. Међу разним Божијим својствима, у Риг Веди (Други том, стих 3), се спомиње да је једно од најлепших својстава Узвишеног Бога - БРАХМА. Брахма значи Створитељ. Преведена на арапски језик, та реч значи Халик. Ми муслимани не приговарамо ако Аллаха назовете именом Своритељ или Халик или Брахма. Међутим, муслимани се дефинитивно не слажу са тиме да је Брахма бог који има четири главе (да нас Аллах сачува!). Муслимани су жестоко против таквог размишљања. Описивање Бога на тај начин се супротставља следећем стиху из Јаџур Веде: Не може се замислити Његов лик.[18]

Још једно дивно Божије својство споменуто у Риг Веди (Друга Књига, Химн 1-3. стих; (2:1:3), јесте Вишну. Вишну значи Господар, што преведено на арапски значи Рабб. Опет, ми муслимани немамо ништа против ако неко Аллаха зове Господар или Рабб или Вишну. Међутим, међу хиндусима је популарна слика Вишне који има четири руке, у једној десној држи чакру, а у једној од левих руку шкољку, јаше на птици или је наслоњен на змијин реп. Муслимани не прихватају никакво приказивање Божијег лика! Уосталом; то се противи и раније наведеном, 19. стиху из 40. поглавља у Јаџур Веди.

Размислите о следећим стиховима из Риг Веде: О пријатељи, не обожавајте никога осим Њега, јединог Бога![19] Мудри јоги концентришу своје умове, концентришу своје мисли на Свеприсутног, Узвишеног и Свезнајућег. Само Он - знајући шта који орган може - доделио им је њихове задатке. Заиста, велика је слава јединог Створитеља.[20]

 Брахма Сутра хиндуског ведантисте

Брахма Сутра (начело) хиндуса који се чврсто држи само најсветијих хинду књига, гласи: „Екам Брахм, двитиyа нас те нехихе нехихе на нас те кин цхан.“ - Само је један Бог, не постоји други. Не постоји, не постоји, уопште не постоји!

Само непристрасно проучавање хинду књига може помоћи у разумевању концепта Бога у хиндуизму.

 КОНЦЕПТ БОГА У ЗОРОАСТРИЗМУ

Зороастризам је стара Аријевска религија настала у Персији пре више од 2.500 година. Иако има релативно мало следбеника, мање од 130 хиљада у целом свету, то је једна од најстаријих религија. Ирански пророк Зороастер је оснивач зороастризма. Зороастризам је познат и по имену персијизам. Свете књиге персијизма су Дасатир и Авеста.

У зороастризму, Божије име је Ахура Мазда. Ахура значи Господар, а Мазда значи Мудар. Дакле, Ахура Мазда значи Мудри Господар. Ахура Мазда је оличење стриктне форме монотеизма.

 БОЖИЈА СВОЈСТВА У ДАСТИРУ

Према Дасатиру, Ахура Мазда има следећа својства:

1. Он је Један,

2. Њему није ништа слично,

3. Није настао, нити ће нестати,

4. Он нема оца, мајку, супругу нити сина,

5. Он није телесно ограничен,

6. Око Га не може видети, нити ум замислити,

7. Он је изнад свега што се може замислити,

8. Он је ближи теби него што си ти сам себи близак.

 БОЖИЈА СВОЈСТВА У АВЕСТИ

Према Авести, и њеној књизи Јасна, својства Ахура Мазде су:

1. Створитељ,[21]

2. Најмоћнији и Највећи,[22]

3. Добротворан,[23]

4. Дарежљив.[24]

 КОНЦЕПТ БОГА У ЈУДАИЗМУ

Јудаизам је једна од најраширенијих семитских религија.

Његови следбеници су Јевреји, који верују у посланичку мисију Божијег пророка Мојсија. Следећи стих из Поновљеног закона цитира Мојсијеве речи: Чуј, Израеле! Јахве је Бог наш, Јахве је један![25]

Размислите о следећим стиховима: Ја, Ја сам Јахве, осим Мене нема спаситеља![26]

Ја сам Јахве и нема другога; осим Мене Бога нема![27]

Ја сам Бог и нема другога; Бог, ништа Ми слично није![28]

Јудаизам забрањује идолопоклонство следећим стихом: Немој имати других богова уз мене. Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу или доле на земљи или у водама под земљом. Не клањај им се, нити им служи јер Ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам грех очева - оних који ме мрзе - на деци до трећег и четвртог колена.[29]

Потпуно иста порука се бележи у Поновљеном закону:

Немој имати других богова уз мене. Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу или доле на земљи или у водама под земљом. Не клањај им се, нити им служи. Јер Ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам грех очева - оних који ме мрзе - на деци до трећег и четвртог колена.[30]

 КОНЦЕПТ БОГА У ХРИШЋАНСТВУ

Хришћанство је семитска религија, која има око 2 милијарде следбеника. Хришћани приписују оснивање своје вере Исусу. Исус/Иса, је и у исламу дубоко поштована личност. Ислам је једина вера после хришћанства која прописује поштовање Исуса (нека је на њега Божији мир и спас).

Пре него што размотримо концепт Бога у хришћанству, погледајмо какав је статус Исуса у исламу:

1. Ислам је једина вера после хришћанства која поштовање Исуса ставља на степен обавезе. Нико не може да буде муслиман док не поверује у Исусово посланство.

2. Ми муслимани верујемо да је он био један од највећих Божијих посланика.

3. Ми верујемо да је он рођен натприродно, без интервенције биолошког оца. У ову чињеницу, чак, ни многи савремени хришћани не верују.

4. Ми верујемо да је мртве враћао у живот, Божијом дозволом.

5. Ми верујемо да је враћао вид слепима од рођења, и да је лечио губавце - Божијом дозволом.

Неко ће се питати: Пошто и муслимани и хришћани верују и дубоко поштују Исуса, где је онда њихова тачка разилажења?

Главна разлика између муслимана и хришћана се крије у инсистирању хришћана на Исусовој божанској природи. Пажљивим проучавањем Библије, нећете наћи да је Исус себи приписивао божанске особине. У целој Библији не можете наћи ни једну недвосмислену Исусову изјаву у којој каже "Ја сам Бог" или "Обожавајте ме". Напротив, Библија је пуна изјава које се приписују Исусу, а које сведоче нешто сасвим супротно. Размислите о следећим реченицама које су приписане Исусу:

Мој Отац је већи од мене.[31]

Мој Отац је већи од свега.[32]

То што ја, уз помоћ Духа Божијег, изгоним зле духове значи да је к вама дошло краљевство Божије[33].

Ако ја Божијим прстом изгоним зле духове, значи да је к вама дошло краљевство Божије.[34]

Ја сам не могу ништа учинити. Како чујем, тако и судим; а судим праведно - јер не радим по својој вољи, већ по вољи Оца који ме је послао.

 ИСУСОВА МИСИЈА УПОТПУЊАВАЊЕ ЗАКОНА

Исус никада себи није приписивао божанску природу, већ је јасно изјавио која је његова мисија. Исус је био послат од Бога, да употпуни претходни, јеврејски закон. То се јасно види из става који се њему приписује у Јеванђељу по Матији:

Немојте мислити да сам дошао укинути Закон и Пророке! Не дођох да их укинем, већ да их остварим јер, заиста, кажем вам, док опстоји небо и Земља, ниједна јота ниједна коврчица слова из Закона сигурно неће нестати, а да се све не оствари.

Стога, ко год прекрши и једну од ових и најмањих заповеди и научи друге да тако раде, биће најмањи у краљевству небеском; док ће онај који их буде вршио и научавао бити велик у краљевству небеском.[35]

 ИСУС - БОЖИЈИ ПОСЛАНИК

Библија спомиње Исусову посланичку мисију у следећим стиховима:

А реч, коју сте чули од мене, није моја, него Оца, који ме посла.[36]

А ово је живот вечни, да спознају тебе, једино правога Бога, и кога си послао, Исуса Христа.[37]

Исус је отклонио и најмању помисао о његовој божанској природи. Размислите о следећем стиху из Библије: 

Дотрча један човек и упита га: "Добри господару, које добро требам чинити да бих постигао вечни живот?" А он му одговори: "Зашто ме тако зовеш? Доброчинитељ је само Бог, један једини; ако желиш вечан живот - поштуј наредбе."

Овај и још многи други библијски стихови поништавају хришћанску догму о Исусовој божанствености. За добијање награде, Исус их је учио да извршавају обавезе.

 ИСУС НАЗАРЕЋАНИН – ЧОВЕК ОД БОГА ПОТВРЂЕН

Следећи библијски стих потврђује исламско убеђење да је Исус био Божији посланик: Људи Израелци, послушајте речи ове! Исус Назарећанин био је од Бога међу вама потврђен силама, и чудесима, и знацима, које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате.[38]

 ПРВА ЗАПОВЕД ЈЕ ВЕРОВАЊЕ ДА ЈЕ БОГ ЈЕДАН

Библија уоште не даје подршку хришћанском веровању у тројство. Један од писара је питао Исуса која је прва и основна заповед. Исус му је одговорио цитирајући речи Мојсијеве: Схама Исраелу Адонаи Ила Хаyно Аднаикхат!

Ово је цитат на хебрејском који у преводу значи: Чуј, Израеле, Господин, Бог наш, јесте једини Господар.[39]

 КОНЦЕПТ БОГА У ИСЛАМУ

Ислам је семитска религија која има око 1.5 милијарди следбеника широм света. Реч ислам значи покоравање вољи Узвишеног Аллаха. Муслимани прихватају Кур'ан као Аллахову Објаву последњем посланику, Мухаммеду. Ислам учи да је Аллах људима слао посланике у свим раздобљима људске историје, са поруком Божије Једноће и веровања у Судњи дан. По исламу, један од основних делова вере је веровање у све Божије посланике: Адама, Ноа, Абрахама, Исака, Јакова, Мојсија, Исуса и многе друге, нека је на све њих мир.

 НАЈЈАСНИЈА ДЕФИНИЦИЈА БОГА

Најконцизнија дефиниција Бога у исламу је дата у четири стиха поглавља Искреност, које је 112. кур' анско поглавље:

Реци: 'Он је Аллах-један!

Аллах је Уточиште сваком!

Није родио и рођен није,

и нико Му раван није![40]

Реч Ес-Самед је тешко превести. Може значити Апсолутан. То је придев који припада само Аллаху, односно - Он је једини Који је вечан и савршен, а сва остала створења су привремена и ограничена. Друго значење је да Аллах не зависи ни од кога, већ сва створења зависе од Њега.

 ПОГЛАВЉЕ ИСКРЕНОСТ – КАМЕН

 ТЕМЕЉАЦ ТЕОЛОГИЈЕ

Поглавље 112. у Кур'ану је поглавље Искреност, и оно је камен темељац теологије. Тео на грчком значи Бог, а логос - проучавати. За муслимане, четири стиха поглавља Искреност представљају полазну тачку за било какво проучавање Бога. Сваки кандитат за божанство мора бити подложен овом јединственом тесту веродостојности. Пошто су Аллахова својства споменута у поглављу Искреност јединствена, врло лако можемо препознати лажна божанства користећи се овим принципима.

 ШТА ИСЛАМ КАЖЕ О ЉУДИМА -  БОГОВИМА ?

Индија се често назива земљом људи-богова. То је зато што у Индији постоји велики број такозваних духовних учитеља. Многи од ових светаца имају велики број следбеника чак и изван Индије. Ислам је строго против обожавања било ког људског бића.

Да бисмо разумели исламски став према онима који претендују божанствености, хајдемо да упознамо једног од људи - богова, по имену Ошо Раџниш. Раџниш је један од мноштва спиритуалистичких учитеља који су се појавили у Индији. Маја месеца 1981. године, отишао је у Сједињене Америчке Државе и основао варошицу коју је назвао Раџнишпурам. Тамо је направио низ законских прекрашаја, па је ухапшен и протеран из државе. Вратио се у Индију и основао комуну у Пуни, која је данас позната као Ошо комуна. Умро је 1990. године. Следбеници Раџниша сматрају да је он Свемогући Бог. Ако посетите Ошо комуну, наћи ћете његов надгробни споменик на ком пише: Ошо Раџниш, никад рођен - никад умро, само је био у посети планети Земљи у периоду између 11. децембра 1931. и 19. јануара 1990. године.

Заборавили су на споменик дописати да му није одобрена виза за 21 државу у свету. Међутим, његови следбеници немају проблема са тиме што је њихов "бог" био "у посети Земљи" између 1931. и 1990. године и што су му требале визе за многе државе света. Можете ли замислити "бога" који долази у посету Земљи и требају му визе да би ушао у неке државе?! Главни епископ Грчке је рекао да га држава није протерала, спалили би његову кућу и куће његових следбеника.

Хајде да Раџниша подвргнемо тесту поглавља Искреност, камена темељца теологије:

1. Први критеријум је Реци: 'Он је Аллах-један! Да ли је Раџниш један једини? Не! Постоји велики број људи који као и Раџниш тврде да су богови. Међутим, његови следбеници и даље сматрају да је он један једини.

2. Други критеријум је Аллах је Уточиште сваком! - Апсолутан и Бесмртан. Раџниш дефинитивно није имао такву особину, јер је умро 1990. године. Из његове биографије сазнајемо да је боловао од дијабетиса, астме и хроничне реуме. Он је тврдио да су га власти Америке у затвору отровале. Замислите - Свемогући Бог да буде отрован! Раџниш није био ни бесмртан ни вечан.

3. Трећи критеријум је Није родио и рођен није. Познато је да је Раџниш рођен у Јабалпуру у Индији, од оца и мајке - који су касније постали његови следбеници.

4. Четврти критеријум за Бога је И нико Му раван није! - тј. нико није као Он. Оног момента када можете замислити Бога или Га упоредити са било чиме, тај "кандидат" за бога дефинитивно није бог! Немогуће је замислити Божији лик. Ми знамо да је Раџниш био људско биће са белом брадом. Имао је 2 ока и 2 ува, имао је нос и уста. Доступно нам је безброј његових фотографија. Оног момента када замислите божији лик, то што замишљате дефинитивно није Бог.

Многи се труде у причу увести антропоморфично поређење са титулом Мистер Универзум. Шта је то посебно у овом такозваном тесту?! Тест којег смо горе навели не може проћи нико, осим Једног и Јединог Бога!

 КОЈИМ ИМЕНОМ ЗОВЕМО БОГА?

Ми муслимани преферирамо употребу речи Аллах, уместо уопштеног имена Бог. Арапска реч Аллах је јединствена, нема јој сличне, док се са реч "бог" могу правити разне граматичке манипулације. Ако на реч бог додате наставке множине, добићете реч богови. Међутим, ако покушате додати плурал на реч Аллах, нећете успети, јер не постоји множина од речи Аллах. На реч "бог" можете додавати и наставке за женски род, па ћете добити реч "богиња". Са реч Аллах не можете правити такве манипулације, она не спада под граматичким правилом додавања наставака за род и број. Испред речи "бог" можете чак додавати и префиксе који дају слику о богу. Међутим, реч Аллах је јединствена, не могу јој се додавати чак ни префикси, тако да не постоји могућност замишљања слике Аллаха Узвишенг. Због свега тога, ми муслимани радије употребљавамо реч Аллах од речи Бог. Мада, када се обраћамо немуслиманима, да би говор био што разумљивији, можемо у говору употребљавати реч Бог уместо речи Аллах. Пошто је ова књига намењена свим читаоцима, и муслиманима и немуслиманима, на многим местима сам користио реч Бог.

 БОГ СЕ ПРЕТВАРА У ЛИК ЧОВЕКА?

Велики број људи каже да ако Бог може све - пазашто се не би могао претворити у лик човека? Истина је, Бог може све па и то. Међутим, од тада Он више не би био Бог, јер се особине Бога и човека драстично разликују у свим аспектима.

У наредним редовима ћемо доказати колико је апсурдна идеја инкарнације Бога у људској форми:

Бог је бесмртан, а човек је смртно биће. Не постоји ништа што се зове "Бог - човек", тј. бесмртно људско биће. То је бесмислено. Бог нема почетак, док људска бића имају. Не можете имати човека који уједно нема почетак и има почетак. Људска бића имају крај. Не постоји човек који у исто време има и нема крај. То је бесмислено.

Богу не треба храна, док је храна људима неопходна да би преживели. Он храни, а Њега нико не храни![41]  Богу не треба одмор или спавање, док су људима одмор и спавање неопходни:

Аллах је - нема бога осим Њега - Живи и Вечни! Не обузима Га ни дремеж ни сан! Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи![42]

 НЕМА КОРИСТИ У ОБОЖАВАЊУ ЉУДИ

Не само да је неприхватљива идеја инкарнације Бога у људском облику, већ је бесмислено обожавати друго људско биће. Ако би се Бог претворио у лик човека, изгубио би све божанске особине и прихватио би људске. На пример, ако би неки брилијантни професор доживио неку несрећу после које би трајно изгубио сећање, било би глупо да његови студенти и даље наставе слушати његова предавања.

Не само то, већ ако би Бог преузео људски лик, тај такав човек касније не би могао постати Бог, јер је познато да људи немају моћ да постану Бог. Због тога је обожавање "бога" у људском облику нелогично и погрешно и требао би се одбацити сваки облик таквог обожавања.

То је разлог због кога Часни Кур'ан говори против свих могућих облика антропоморфизма. Часни Кур'ан каже у следећем стиху: Нико није као Он! Он све чује и све види.[43]

 БОГ НЕ ЧИНИ ДЕЛА КОЈА МУ НЕ ПРИЛИЧЕ

Својства Свемогућег Бога искључују све што је лоше, јер је Бог извор правде, милости и истине. Немогуће је Бога замислити како ради ствари које Му не приличе. Не можемо замислити Бога како лаже, како је неправедан, како прави грешке, како заборавља и чини друге ствари које су одлика  људских бића. Ако хоће, Бог може бити неправедан, али Он  то никада неће урадити, јер неправда није божански чин. Он не ради оно што Му не приличи. Часни Кур'ан каже: Аллах неће никоме ни трунку неправде учинити.[44]

 БОГ НЕ ЗАБОРАВЉА НИТИ ПРАВИ ГРЕШКЕ

Бог не заборавља, јер заборављање није божанска особина. Заборављање је последица људске немоћи и ограничености. Исто тако, Бог никада не прави грешке, јер чињење грешака није божански чин. Господару моме ништа није скривено и Он ништа не заборавља.[45]

 БОГ ЧИНИ САМО БОЖАНСКА ДЕЛА

Исламски концепт Бога подразумева да Бог има моћ да уради шта год хоће. Часни Кур'ан то спомиње на много места:

• поглавље Крава, 106. стих;

• поглавље Крава, 109. стих;

• поглавље Крава, 284. стих;

• поглавље Алу Имран, 29. стих;

• поглавље Пчеле, 77 стих;

• поглавље Створитељ, 1 стих:

Он, уистину, све може. Часни Кур'ан такође каже:  " Он ради шта је Њему воља. " [46]

Морамо имати на уму да Бог ради само оно што Њему приличи, не чини дела која нису божанска. Многе религије у одређеном степену, директно или индиректно, верују у филозофију антропоморфизма, тј. инкарнације Бога у  човека. Штавише, мишљења су да Узвишени Бог, Који све зна и Који је најправеднији, није свестан човекових емоција, могућности и нагона. Да би људима прописао најбоље могуће законе, Он долази на Земљу у његовом лику.

Ова бесмислена логика је завела више милиона људи током историје. Хајдемо да анализирамо овај аргумент и да видимо да ли има основе у логици.

 СТВОРИТЕЉ НАМ ЈЕ ДАО "УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ"

Аллах, је нас, људе, обдарио разумом и интелигенцијом. Ми проналазимо и производимо велики број техничких ствари које су нам потребне. На пример, ЦД-плејери се производе у великим количинама. Међутим, никада се није чуо предлог да би произвођач ЦД-плејера требао лично да постане ЦД-плејер, да би сазнао шта је најбоље за његов производ. Једноставно, од произвођача се само очекује да напише упутство за употребу, пошто он најбоље познаје свој производ. Упутство за употребу даје све информације о коришћењу ЦД-плејера: шта смемо радити, а шта не смемо.

Упоредимо човека са машином, јер је он, заиста, комплексно Аллахово створење. Наш Господар, Узвишени Аллах, нема потребу да дође  међу нама у људском облику да би знао шта је за нас добро, а шта лоше. Уместо тога, Он је слао људима упутства за употребу. Часни Кур'ан је упутство за употребу које је намењено свим људима. Бог ће нас све позвати да полажемо рачуне на Судњем дану. Због тога је сасвим логично да нам Он пошаље упутства за оно што смемо или што не смемо да чинимо.

 АЛЛАХ ЈЕ СЛАО ПОСЛАНИКЕ

Узвишени Аллах није морао лично силазити на Земљу да би нам написао упуте по којима ћемо се владати. Током свих прошлих векова, Он је одабирао људе из сваког народа да доставе Божију Објаву својим сународницима.

Ти људи су Божији посланици и веровесници.

 НЕКИ ЉУДИ СУ СЛЕПИ И ГЛУВИ

Упркос апсурдности филозофије антропоморфизма, следбеници многих религија верују у њу и друге подучавају тој филозофији. Зар то није неправда према интелекту којег поседујемо и према Аллаху Који нам је дао ту интелигенцију?! Неки људи су "слепи" и "глуви" упркос томе што им чула вида и слуха функционишу. Часни Кур'ан каже:

 Глуви, неми и слепи су, никако да се освесте![47]

Библија нам даје сличну поруку у Јеванђељу по Матеју:

Зато им говорим у присподобама, јер отвореним очима не виде и отвореним ушима не чују и не разумеју.[48]

Такође, оваква порука се спомиње и у хинду књигама, у Риг Веди: Има оних који гледају у речи али их не виде; има и оних који слушају речи али их заиста не чују.[49]

Сви наведени цитати нас уче да су ствари постављене врло јасно, али неки ипак лутају.

 БОЖИЈА СВОЈСТВА

Аллаху припадају најлепша својства и имена:

Реци: "Зовите: 'Аллах' или зовите: 'Милостиви'  а како год Га будете звали, Његова су имена најлепша. [50]

На још неколико места у Кур'ану се спомиње да су Аллахова имена најлепша: поглавље Бедеми, 180. стих; поглавље Та-Ха, 8. стих; поглавље Прогонство, стихови 23-24.

Кур'ан спомиње 99 Аллахових лепих имена и својстава, а највеће Његово име је Аллах. Кур'ан најчешће спомиње следећа Аллахова имена: Ер-Рахман (Милостиви), Ер-Рахим (Самилосни) и Ел-Хаким (Мудри). Аллаха можете звати било којим од ових имена, јер Његова имена не остављају никакву менталну слику о Његовом бићу.

 СВАКО АЛЛАХОВО ИМЕ ЈЕ ЈЕДИНСТВЕНО И ПРИПАДА САМО ЊЕМУ

Не само да Аллаху припадају најлепша својства и имена, већ је свако Његово име јединствено и припада само Њему. Желео бих ово детаљније да разјасним. Узмимо за пример неку познату личност, на пример – астронаута Нила Амстронга. Рецимо, ако неко каже да је Нил Амстронг био Американац - то је тачно, али то његово својство није јединствено и није довољано да га у потпуности идентификује. Такође, Нил Амстронг је био астронаут, али то није титула која припада само њему. Да бисмо неког идентификовали као посебног, морамо му наћи јединствен знак препознавања. На пример, Нил Амстронг је био први човек који је крочио на површину Месеца. Тако, ако неко упита - ко је био први човек који је ходао Месецом, одговор је само један: Нил Амстронг.

Аналогно томе, Аллахова својства су јединствена: Он је Створитељ свега што постоји. Ако бисмо рекли Створитељ солитера, то није довољан опис, јер на свету има на милионе људи који су изградили солитере, тако да то својство није јединствено. Свако Аллахово својство и име су јединствени и упућују само на Њега. На пример:

 Ер-Рахман -Милостиви;

 Ер-Рахим- Самилосни;

 Ел-Хаким- Мудри,- уз одређени члан ел- који означава јединственост и суперлатив. Тако, ако неко каже Ер-Рахман, то може значити само једно: Узвишени Аллах.

 ЈЕДНО БОЖИЈЕ СВОЈСТВО НЕ МОЖЕ ПРОТИВРЕЧИТИ ДРУГОМ

Да наставимо са наведеним примером. Ако би неко рекао да је Нил Амстронг астронаут који је висок само 4 стопе - атрибут "астронаут" је тачан, али овај други пратећи атрибут (висок само 4 стопе) је нетачан. Исто тако, ако би неко рекао да је Аллах Створитељ небеса и Земље и да има људску главу, руке, ноге, и сл. - атрибут „Створитељ“ је исправан, али пратећи атрибути који су карактеристични само за људе су неприхватљиви, јер се не слажу са Његовим савршеним атрибутима.

 СВИ АТРИБУТИ МОРАЈУ УПУЋИВАТИ НА ЈЕДНОГ ИСТОГ БОГА

Пошто постоји само Један Бог, сви атрибути се морају односити само на Њега. Потпуно је неприхватљиво да неко каже да је Аллах Створитељ небеса и Земље, а да је њихов владар неко други! То је апсурдно, јер сва Божија својства указују само на Једног Јединог Бога.

 АЛЛАХОВА ЈЕДНОЋА (ТЕВХИД)

Неки многобошци ће вам тврдити да постојање више од једног Бога, није нелогично. Хајдемо да размислимо о томе. Шта би било да постоји више богова? Кад би постојало више богова, сваки од њих би настојао употпунити своје интересе, чак и против другог бога. Таквих примера ћете наћи у политеистичким и пантеистичким митовима. Ако "бог" не може победити свог непријатеља или ако је поражен, ,како ће он бити прави бог?!

Најпопуларнија идеја код свих политеиста је постојање више богова од којих свако има своју одговорност у подели власти. Сваки од њих је одговоран за нека од животних питања човека, нпр. бог Сунца, бог кише, итд. То упућује на закључак да је сваки од тих "богова" неспособан да одради нека дела, чак је и немаран према стварима који се тичу других "богова". Бог не може да постане немаран и неспособан! Ако би постојавало више богова, дошло би до општег хаоса, нереда и уништења универзума. Међутим, видимо да је универзум у потпуном реду и хармонији.

 Часни Кур'ан каже:

Да Земљом и небесима управљају други богови, а не Аллах, пореметили би се. Па нек је узвишен Аллах, Господар свемира, од онога што Му приписују![51]

Да постоји више богова, сваки од њих би одузео оно што је створио:

Аллах није узео Себи сина, и с Њим нема другог бога! Иначе, сваки би бог, с оним што је створио - радио што би хтео, и један другог би побеђивао. - Хваљен нека је Аллах који је далеко од онога што они износе.[52]

Једини логичан концепт Бога је постојање само Једног Бога, истинског Владара. Постоје неке религије, попут будизма и конфучизма, које су агностичне. Оне се не баве питањем Бога. Нити потврђују Његово постојање, нити га негирају. Међутим, религија по имену јаниизам негира постојање Бога и атеистичка је.

Једно од питања у овој књизи гласи Да ли је Кур'ан Божија реч? У одговору на то питање изнео сам здраве, логичке доказе постојања Бога, Узвишеног Аллаха.

 СВЕ НАЈВЕЋЕ РЕЛИГИЈЕ ВЕРУЈУ У ТЕВХИД

Све веће религије верују у постојање Бога у основи, на већим нивоима верују у Једног, Најмоћнијег Бога. Све религијске књиге, уствари, промовишу веру у Једног Бога, Створитеља свега.

 ЉУДИ МЕЊАЈУ РЕЛИГИЈСКЕ КЊИГЕ

 ПРЕМА СВОМ НАХОЂЕЊУ

 Током историје, већина религијских светих књига су уништене или су их људи мењали онако како је то њима одговарало. То је разлог због којег су многе религије удаљиле од почетног принципа монотеизма и прешле у политеизам и пантеизам. Часни Кур'ан каже:

А тешко онима који својим рукама пишу Књигу, а затим говоре: 'Ево, ово је од Аллаха'- да би за то корист незнатну извукли. И тешко њима због онога што руке њихове пишу и тешко њима што на тај начин зарађују![53]

 ТЕВХИД – ЈЕДНОЋА БОГА

 ДЕФИНИЦИЈА И КАТЕГОРИЈЕ ТЕВХИДА

Ислам верује у тевхид који није обично веровање у једноћу Бога, већ много више од тога. Језичко значење тевхида је унификација, све посебности сакупљене на једном месту. Реч тевхид је изведена од глагола веххаде што значи - ујединити, консолидовати. ·

Тевхид се дели на три категорије:

1. Тевхидур-рубубијје;

2. Тевхиду есмаи вес-сифат;

3. Тевхидул-ибаде.

 Тевхидур-рубубијје- Једноћа Створитеља

Тевхидур-рубубијје је прва категорија. Рубубијје је изведена од речи Рабб, што значи - Господар, Владар. Дакле, тевхидур-рубубијје значи признавање једноће Створитеља. Ова категорија је производ фундаменталног концепта да је Аллах, Један Једини, створио универзум ни од чега и да влада њиме. Он Сам је створио и брине о свему што постоји, а да Му то стварање није потребно.

 Тевхиду есмаи вес-сифат - Божија

 једноћа у именима и својствима

Друга категорија тевхида је тевхиду есмаи вес-сифат - постојање Аллахове једноће и посебности у Његовим лепим именима и својствима. Ова категорија се дели на пет ставки:

1. Аллаха смемо звати само онако како је Он Себе описао и како Га је описао Његов Посланик, Мухаммед, нека је на њега Аллахов мир и спас. Исто тако, Аллаха можемо описивати само оним именима и својствима која су споменули Он и Његов Посланик, без додатних објашњавања тих својстава и имена и њиховог тумачења другачије од њиховог буквалног значења.

2. Смемо користити само она имена која је Аллах Себи дао, тј. не смемо Му додавати нова имена и атрибуте.

На пример, не смемо Аллаху додељивати име Ел-Гадиб - Срдити, упркос чињеници да је Аллах рекао за Себе да се расрдио на невернике. Ни Аллах ни Његов Посланик нису користили ово име.

3. Аллаху не смемо да додајемо атрибуте Његових створења. Када говоримо о Богу, строго морамо да се клонимо додавати Му атрибуте Његових створења. На пример, у Библији стоји да се Бог покајао због неких Својих лоших мишљења на исти начин као што се људи кају кад схвате да су погрешили! Ово се у потпуности коси са принципима тевхида. Аллах се не каје, јер не прави никакве грешке. Када говоримо о овоме, кључни принцип нам је дат у следећем кур' анском стиху: Нико није као Он! Он све чује и све види.[54]

Иако су слух и вид људске особине, не могу се ни на који начин упоредити са Божијим особинама. Божији атрибути  су савршени и јединствени и нису ограничени као људски за чије реализовање су потребне уши, очи, и сл.

4. Људима се не сме давати ни једно Божије својство. Причати о неком човеку и давати му притом атрибуте који припадају само Богу - коси се са принципима тевхида. Пример тога је говорити за неког човека да нема ни почетак ни крај (да је вечан).

5. Аллахова имена се не смеју давати Његовим створењима. Коришћење Његових имена у неодређеној форми, без одређеног члана ел, као што су Хаким, Рахим и сл. је дозвољено, јер је Аллах њима називао неке Своје посланике. Међутим, коришћење тих имена са одређеним чланом ел је забрањено, осим у случајевима када испред њих стоји реч абд, која значи роб, слуга -Абдур-Рахман, Абдул-Хаким и сл.

 Тевхидул-ибаде, Једноћа у праву на обожавање

Тевхидул-ибаде значи Аллахова једноћа у обожавању, тј. у ибадету. Реч ибадет је изведена од арапске речи абд -  роб или слуга. Стога, ибадет значи робовање (богослужење) Аллаху. Намаз је један од највећих видова ибадета, али није и једини. Људи погрешно стхватају обожавање Бога – мисле да су то неки посебни ритуали у којима се исказује робовање. Међутим, концепт обожавања, у исламу, подразумева потпуну преданост и робовање. У ибадет спада свако чињење онога што је Аллах наредио и остављање онога што је Он забранио. Обожавање мора бити посвећено само и једино Узвишеном Аллаху.

Све три категорије тевхида се морају у потпуности и истовремено спроводити. Бескорисно је веровање у прве две категорије, ако се не спроводи трећа, тевхидул-ибадех.

Кур'ан нам даје поучан пример мушрика (идолопоклоника) који су живели у времену Посланика, и нису употпунили трећу ставку тевхида:

Упитај: "Ко вас храни с неба и из земље, чије су дело слух и вид, ко ствара живо из неживог, а претвара живо у неживо, и ко управља свим'?-Аллах'!- рећи ће они -, а ти реци: Па зашто Га се онда не бојите? " [55]

Слична порука се понавља у поглављу Украс:

А ако их запиташ ко их је створио, сигурно ће рећи: 'Аллах!' Па куда се онда одмећу?[56]

 Паганске Меккелије су знали да је Аллах њихов Створитељ и Владар, али ипак нису били муслимани, јер су поред Аллаха обожавали друга божанства. Аллах их је назвао кафирима (неверницима) и мушрицима (идолопоклоницима).

Већина ових не верује у Аллаха, него друге Њему сматра равним.[57]

Тевхидул-ибаде је најважнији аспекат тевхида, јер само Аллах заслужује да Му се ибадет чини, и само Он може човека да награди за богослужење.

 ШИРК - МНОГОБОШТВО

 ДЕФИНИЦИЈА ШИРКА

Недостатак једне од споменутих категорија тевхида или непотпуност неке од њих води у ширк - многобоштво. Језичко значење речи ширк је придруживање партнера, подела. У исламској терминологији, ширк је придруживање Аллаху друга и сматра се једнаким идолопоклонству.

 Ширк је највећи грех који постоји и Аллах га неће опростити.

Часни Кур'ан нас обавештава који је највећи грех: Аллах неће  опростити да Му се неко други сматра равним, а опростиће мање грехове од тога, коме Он хоће. А онај ко другог сматра Аллаху равним чини, измишљајући лаж, грех велики.[58]

Иста порука се понавља на још једном месту у Кур'ану:

Аллах сигурно неће опростити да Њему друге сматрају равним, а опростиће коме хоће оно што је мање од тога. А далеко је залутао онај ко сматра да је Аллаху неко раван.[59]

 ОДГОВОР НА 20 НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉЕНИХ ПИТАЊАО ИСЛАМУ

 УВОД

 ДАВА (ПОЗИВАЊЕ У ИСЛАМ) ЈЕ ОБАВЕЗНА СВАКОМ МУСЛИМАНУ

Сви муслимани знају да је ислам универзална вера, која је објављена целом човечанству. Узвишени Аллах, Господар целог универзума, задужио је муслимане обавезом да Истину пренесу свим људима. Нажалост, већина данашњих муслимана је немарна према овој обавези. Иако смо прихватили ислам као најбољи могући начин живота, већина нас је немарна према обавези да знање пренесемо онима до којих још није стигла истинска порука ислама.

Арапска реч дава значи позив. У исламском контексту, дава значи позивати људе у ислам. У часном Кур'ану се каже:

Зар је ико неправеднији од онога који скрива сведочанство истине од Аллаха! А Аллах мотри на оно што ви радите.[60]

 ДВАДЕСЕТ ПИТАЊА КОЈА НЕМУСЛИМАНИ НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАЈУ

Да бисмо пренели поруку ислама, дијалог и расправе постају незаобилазне. Часни Кур'ан каже:

На пут Господара свога мудро и лепим саветом позивај, и с њима на најлепши начин расправљај![61]

Када немуслиманима преносимо поруке ислама, није довољно само наводити позитивне ствари које су општеприхваћене. Већина немуслимана има одређену дозу одбојности према исламу, јер у њиховој подсвести постоји неколико питања на која они нису добили адекватан одговор. Када им причате о опште прихваћеним лепим особеностима ислама, сложиће се са вама. Међутим, истовремено ће помислити: "Хеј, па ви сте исти они муслимани који дозвољавају брак са више жена! Ви сте исти они муслимани који понижавају жену, наређујући јој да носи хиџаб! Сви сте ви фундаменталисти!", итд. Ја лично највише волим директно да питам немуслимане да ми они, уз сво њихово ограничено познавање ислама, кажу шта мисле о њему, које су то лоше ствари у исламу и шта им се то не свиђа код њега. При том их охрабрујем да буду искрени и отворени и уверавам их да ћу непристрасно прићи објашњавању свих нејасноћа.

Током свих ових година бављења исламским мисионарством, приметио сам да у вези ислама постоји двадесет најчешће постављених питања од стране немуслимана. Кад год упитате немуслимана: "Шта је по твом мишљењу лоше у исламу?", он ће вам обавезно поставити пет или шест питања. Тих пет или шест питања обавезно спадају у оних двадесет најчешће постављених питања о исламу.

 ЛОГИЧНИ ОДГОВОРИ МОГУ УВЕРИТИ ВЕЋИНУ

Одговори на свих двадесет питања су разумни и логични. Већину обичних немуслимана можете уверити у исправност тих одговора. Ако ове одговоре будете научили напамет или их барем препричали, уз Аллахову помоћ бићете успешни.

Ако немуслиман ни тада не прими ислам, барем ће се од њега отклонити погрешна схватања у вези ислама и лоше мишљење о муслиманима. Врло мали број немуслимана ће имати контра аргументе на ваше одговоре, али о томе овде нећемо говорити.

 МЕДИЈСКЕ ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ

Најчешћи разлог због ког већина немуслимана има лоше мишљење о исламу је то што су они константно бомбардовани дезинформацијама од стране медија. Интернационални медији, попут сателитских ТВ-канала, радио станица, новина, часописа и књига, углавном су под контролом западних земаља. Од скоро је и интернет постао моћно средство за пропаганду. Иако није ни под чијом контролом, интернет је пун антиисламског садржаја. Наравно, и муслимани користе интернет као средство приказивања стварне слике о исламу, али, нажалост, све је то сувише слабо у односу на антиисламску пропаганду. Надам се да ће се муслимани више потрудити на овом пољу.

 ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ СЕ ВРЕМЕНОМ МЕЊАЈУ

Најчешће постављена питања у вези са исламом су различита у различитим историјским периодима. Овај сет двадесет најчешћих питања је сачињен из питања нашег доба. Пре неколико деценија, најчешће постављена питања су се разликовала од данашњих питања, па ће се тако и за неколико деценија питања разликовати од данас најчешће постављаних - све у зависности од медијског приступа исламу.

 НЕЈАСНОЋЕ О ИСЛАМУ  СУ ИСТЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ

Сусретао сам се са људима из целог света и видео сам да су ових двадесет најчешће постављених питања свугде иста. Могу се појавити и нека додатна, али то зависи од окружења у коме људи живе и од њихове културе. На пример, људи у Америци обавезно ће поставити ово питање: Зашто ислам забрањује узимање и давање камате?

У ових двадесет питања сам уврстио највише питања која су ми постављали немуслимани из Индије. На пример: Зашто муслимани једу невегетаријанску храну? Њихова питања сам овде уврстио зато што Индијци, у Индији и широм света, чине 20% светске популације, односно 1/5. Наравно, питања која они постављају важе као уобичајена питања о исламу, широм света.

 НЕЈАСНОЋЕ КОЈЕ ИМАЈУ НЕМУСЛИМАНИ

 ПРОУЧАВАОЦИ ИСЛАМА

Много је немуслимана који су проучавали ислам. Већина њих је прочитала само оне књиге које дају лошу слику о исламу. Овакви људи имају својих посебних двадесет питања о исламу. На пример, они сматрају да у Кур'ану постоје контрадикторности, да се Кур'ан коси са науком и сл. Наравно, и на њихова питања, извучена из књига којима је циљ искривљење слике о исламу, постоји сет одговора. Одговоре на та питања сам дао у предавањима и књизи Одговори на двадесет најчешћих питања о исламу која постављају немуслимани који нешто знају о исламу.

 ПОЛИГАМИЈА

Зашто је муслиману дозвољено да има више од једне жене? Другим речима, зашто је полигамија исламом дозвољена?

 ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИГАМИЈЕ

Полигамија је брак у коме један човек има више од једне жене. За разлику од полигамије, полиандрија је тип брака у коме жена има више супруга. У исламу, полигамија је дозвољена, а полиандрија апсолутно забрањена. Сада да пређемо на постављено питање: Зашто један човек може да ожени више жена?

 КУР'АН ЈЕ ЈЕДИНА РЕЛИГИЈСКА КЊИГА НА СВЕТУ КОЈА КАЖЕ: ОЖЕНИТЕ САМО ЈЕДНУ ЖЕНУ!

Кур'ан је једина верска књига на кугли земаљској која садржи фразу: Ожените се само једном женом! Ни једна религијска књига на свету не препоручује људима да се ожене само једном женом. Ни у једној другој религијској књизи (у Ведама, Рамајанима, Махабхарати, Гити, Талмуду и Библији) нећете наћи ограничење по питању броја жена у једном браку! По овим књигама, човек може да ожени неограничено много жена. Много касније су хинду свештеници и хришћанска црква ограничили број жена на једну. Многе личности из хиндуизма су имале више жена одједном, тако стоји у њиховим верским књигама. Краљ Дашрат, Рамаин отац, имао је више од једне жене. Кришна је имао неколико жена.

Некада је хришћанима било дозвољено оженити колико год желе жена, јер им Библија ничим то не ограничава. Тек пре неколико векова је хришћанска црква посебним актом ограничила број жена на једну.

Вишеженство је дозвољено код Јевреја. У Талмуду ћете наћи да је Абрахам имао три, а Соломон на стотине жена. Та пракса је настављена све док рабин Гершом бин Јехудах (960-:1030) није објавио посебан акт против вишеженства.

Јесте ли чули за извештај Хиндуси су наклоњенији вишеженству него муслимани? Комисија за утврђивање положаја жене у исламу, у свом извештају, обављеном 1975. године, на страницама 66. и 67. наводи да је 1951-1961. године у полигамијском браку живело 5.06% хиндуса и само 4.31% муслимана у Индији. Према индијском закону, сваком немуслиману је забрањено вишеженство. Упркос томе, више хиндуса је живело у таквом браку него муслимана. Некада ни њима није био ограничен број жена. Тек је 1954. године посебним законом хиндусима забрањено вишеженство. Дакле, индијски закон хиндусима забрањује вишеженство, а не њихове верске књиге. 

Хајдемо сада да видимо зашто ислам дозвољава женидбу са више од једне жене.

 КУР'АН ЈЕ ОГРАНИЧИО ВИШЕЖЕНСТВО

Као што сам већ напоменуо, Кур'ан је једина верска књига на свету која каже: Ожените само једну жену. Цитирана фраза се налази у следећем кур'анском стиху из поглавља Жене: Жените се оним женама које су вам допуштене, са по две, са по три и са по четири! А ако страхујете да нећете праведни бити, онда само једном.[62]

Пре него што је Кур'ан објављен, није постојала горња граница за број жена у једном браку. Многи Арапи су просто скупљали жене, неки су их имали на стотине! Ислам је поставио горњу границу од четири жене. Ислам је дозволио муслиману да има две, три или четири жене, али под условом да према свима њима буде праведан. Кур'ан каже у поглављу Жене: Ви нећете моћи потпуно једнако поступати према женама својим ма колико то желели.[63]

Због тога, вишеженство у исламу није правило већ изузетак! Много људи мисли да је вишеженство једна од обавеза у исламу. Уопштено, у исламу постоји пет категорија дела:

• Фарз- строга обавеза;

• Мустехаб - пожељно дело;

• мубах - дозвољено, нити наређено нити забрањено;

• мекрух - не препоручује се;

• харам - строго забрањено дело.

Вишеженство спада у категорију дозвољеног, мубах. То никада не може бити знак да је муслиман који има две, три или четири жене бољи од муслимана који има само једну.

 ПРОСЕЧАН ЖИВОТНИ ВЕК ЖЕНА ЈЕ ВЕЋИ НЕГО МУШКАРАЦА

Однос између броја новорођене мушке и женске деце је исти. Међутим, женска деца имају бољи имунитет од мушке. Женско дете се лакше избори са болестима. Због тога је, у педијатријском периоду, већи број смртних случајева међу дечацима, него међу девојчицама. Током ратова, много више мушкараца буде убијено. Много више мушкараца умре у разним несрећама и од разних болести. Просечан животни век жене је већи од просечног животног века мушкарца. Било где у свету ћете наћи више удовица него удоваца.

 У ИНДИЈИ ЈЕ ВИШЕ МУШКАРАЦА НЕГО ЖЕНА ЗБОГ УБИСТВА ФЕТУСА И МАЛИХ ДЕВОЈЧИЦА

Индија је једна од малобројних земаља, заједно са својим суседима, која има више мушке популације него женске. Разлог томе је висок ниво убијања женске деце, као и чињеница да се у Индији годишње, кроз абортусе, убије преко милион беба за које се утврди да су девојчице! Ако се овај шејтански обичај заустави, Индија ће, такође, имати више жена него мушкараца.

 У СВЕТУ ЈЕ БРОЈ ЖЕНА ВЕЋИ НЕГО БРОЈ МУШКАРАЦА

У Сједињеним Америчким Државама жене су бројније од мушкараца за 7.8 милиона. Сам Њујорк има милион жена више него мушкараца, а од укупног броја мушкараца њих трећина су хомосексуалци. У целој САД има укупно 25 милиона хомосексуалаца! То значи да сви ти људи немају намеру склопити брак са женом. У Великој Британији број жена је већи од броја мушкараца за 4 милиона. Немачка има 5 милиона жена више него мушкараца. У Русији је број жена већи за 9 милиона од броја мушкараца. Само Аллах зна колико је у читавом свету више жена него мушкараца!

 ОГРАНИЧАВАЊЕ МУШКАРАЦА ДА СЕ ЖЕНЕ САМО ЈЕДНОМ ЖЕНОМ НИЈЕ ПРАКТИЧНО

Чак и да се сваки мушкарац ожени са по једном женом, опет би само у САД било преко 30 милиона жена које не би могле наћи мужа (у обзир смо узели да у САД има 25 милиона хомосексуалаца). Остало би 4 милиона жена у Великој Британији, 5 милиона жена у Немачкој и 9 милиона жена у Русији које би остале неудате.

Претпоставимо да је моја или твоја сестра остала међу неудатима у Америци. Њој преостају само два могућа решења: или се удати за човека који је већ ожењен или постати "јавна својина". Не постоји трећа варијанта! Свака честита жена би одабрала прво решење. Већина муслиманки не би желела свог мужа да дели са другом женом. Али, у исламу, боље је да се претрпи мањи лични губитак, него да се изазове већа штета пуштањем сестре муслиманке да постане "јавна својина ''.

 УДАТИ СЕ ЗА ОЖЕЊЕНОГ ЧОВЕКА БОЉЕ ЈЕ НЕГО ПОСТАТИ "ЈАВНА СВОЈИНА"

У западним друштвима је уобичајено да мушкарац има љубавницу или неколико ванбрачних веза. Тиме се жена доводи у незаштићен и запостављен положај. Иста та друштва, међутим, не могу да прихвате да човек има више од једне супруге, чиме би се она заштитила и живела частан и уредан живот.

Напомињем да пред женом која остане неудата постоје само два излаза: да се уда за ожењеног човека или постане "јавна својина ''. Ислам је спасио част жене дозвољвајући јој да се уда за ожењеног човека, а забрањујући јој ову другу опцију.

 ПОЛИАНДРИЈА

Ако је мушкарцу дозвољено да има више од једне жене, зашто ислам забрањује жени да има више од једног мужа?

Много је људи, укључујући и неке муслимане, који доводе у питање логику дозвољавања мушкарцу женидбе са две, три или четири жене, а забрањивања истог "права" женама. Најпре разјаснимо нешто: Ислам тежи праведном друштву, у коме су права једнака. Аллах је мушкарца и жену створио једнакима, али са различитим способностима и одговорностима. Мушкарац и жена се разликују и физички и психички. Њихове одговорности и обавезе су, такође, другачије. Пред исламским законом, човек и жена су једнаки - али нису идентични. У поглављу Жене, од 22. до 24. стиха даје се списак жена које мушкарац не сме да ожени, а у 24. Стиху стоји још: И удате жене.[64]

Допустите ми да набројим разлоге забране полиандрије у исламу:

1.Ако човек има више од једне супруге, оба родитеља новорођене деце су добро позната, и отац и мајка се лако могу идентификовати. У заједници жене са више мужева, само би се могла идентификовати мајка, а не и отац. У исламу је јако битно знати оба дететова родитеља. Психолози нам кажу да деца која не знају ко су им родитељи, нарочито ако не знају ко им је отац, пролазе кроз многе трауме и менталне потресе. Њихово детињство је врло често несрећно. Зато деца проститутки немају нормалан живот. Када би дошло време уписа детета у школу, кад упитају мајку за име оца тог детета, мајка би морала дати два или више имена. Ја сам свестан да су последња научна достигнућа омогућила лаку идентификацију оба родитеља, помоћу генетских тестова. Зато ће неко рећи да је ова тачка важила у прошлости.

2. По природи и урођеном нагону, човек је способнији за полигамију, него што је жена способна за полиандрију.

3. Са биолошке стране гледано, лакше је човеку обављати своје дужности супружника, чак и ако има више жена. Жена међутим, ако има неколико мужева неће бити у стању обављати своје дужности као супруга. Жена пролази кроз неколико психолошких фаза током менструалног циклуса.

4. Жена која има више мужева има више сексуалних партнера истовремено и тиме је подложнија венеричним и сексуално преносивим болестима, које се, опет, могу пренети на њене мужеве, чак и ако нико од њих нема ни једну ванбрачну везу. Ништа од овога се не догађа када човек има више жена и ни један брачни партнер не упражњава ванбрачне односе.

Наведени разлози се врло лако уочавају и у складу су са логиком. Највероватније постоји још разлога због којих је Узвишени Аллах, Који зна све, забранио жени да има више мужева.

 ХИЏАБ – НАЧИН ОБЛАЧЕЊА МУСЛИМАНКЕ

Зашто ислам понижава жену наређујући јој да носи хиџаб?

Положај жене у исламу је најчешћа мета напада секуларистичких медија. Хиџаб, исламски начин облачења, по многима се узима као пример понижавања жене пред исламским законом. Пре него што разјаснимо разлоге за постојање прописа који се односе на хиџаб, да најпре видимо какав је био положај жене у разним друштвима пре појаве ислама.

 У ПРОШЛОСТИ СУ ЖЕНЕ ПОНИЖАВАНЕ И БИВАЛЕ ОБЈЕКТОМ ПОХОТЕ

Наредни докази из историје јасно илуструју чињеницу да је положај жене у прошлим цивилизацијама био јако низак - до нивоа негирања њених основних људских права.

 • Бабилонска цивилизација;

 Пред бабилонским законом, жене су биле деградиране и без икаквих права. Ако би човек убио неку жену, уместо да он буде кажњен - његова супруга би била убијена.

• Грчка цивилизација;

Грчка цивилизација се сматра најсветлијом међу свим старим цивилизацијама. У том "светлом" друштвеном систему жена је била деградирана и сва права су јој одузета .

Према грчкој митологији, "нека жена" по имену Пандора је главни кривац за све невоље човечанства. Грци су жене гледали као полу-људска бића, која су ништавна у односу на мушкарце. Иако се женска чедност у почетку поштовала, Грци су касније подлегли свом егу и сексуалним перверзијама. Проституција је постала уобичајена појава код свих слојева друштва.

• Римска цивилизација;

Када је римска цивилизација била у зениту "славе", човек је имао право да одузме живот својој жени, без икаквих последица. Проституција и разголићавање су биле уобичајене појаве код Римљана.

 • Египатска цивилизација;

Египћани су жену сматрали злом појавом и знаком ђавола.

• Предисламска Арабија;

Пре него што је ислам почео да се шири Арабијом, Арапи су понижавали жену, а врло често, када би им се родило женско дете, живо би га закопали.

 ИСЛАМ ЈЕ УЗДИГАО ЖЕНУ И ДАО ЈОЈ РАВНОПРАВНОСТ И НАСТОЈИ ДА ОНА ТАЈ СТАТУС ЗАДРЖИ

Ислам је жену уздигао на висок степен и дао јој сва потребна права још пре 1.400 година. Жена би требала тај свој статус брижљиво да чува.

 ХИЏАБ ЗА МУШКАРЦЕ

Људи обично реч хиџаб вежу само за жену. Међутим, Аллах је у Часном Кур'ану прво споменуо хиџаб за мушкарце, а онда за жене: Реци верницима нека оборе погледе своје и нека чувају стидна места своја; то им је најчедније, јер Аллах, уистину, зна оно што они раде.[65]

Ако човек види неку жену, па ако му кроз главу прође нека ружна и нечасна мисао, обавеза му је одмах да спусти поглед!

 ХИЏАБ ЗА ЖЕНЕ

У Часном Кур'ану, у поглављу Светлост стоји: А реци верницама нека оборе погледе своје и нека чувају стидна места своја; и некане показују украсе своје осим онога што је ионко спољашње, и нека вела своја спусте на груди своје; нека украсе своје не показују другима, то могу само мужевима својим,или очевима својим, или очевима мужева својих, или синовима својим.[66]

 ШЕСТ КРИТЕРИЈУМА ВЕЗАНИХ ЗА ХИЏАБ

Према Кур'ану и суннету, постоји шест основних критеријума да би облачење било исправно:

 1. Обима покривености тела; овај пропис се разликује код жене и мушкарца. Мушкарац је обавезан покрити се барем од пупка до испод колена. За жену важи пропис покривања целог тела, осим лица и шака. Сви остли критеријуми облачења су исти за мушкарца и жену.

2. Одећа мора бити широка и не сме оцртавати фигуру тела.

3. Одећа не сме бити провидна тако да се може видети кроз њу.

4. Одећа не сме бити изазовна да привлачи супротни пол.

5. Забрањено је носити одећу која подсећа на супротни пол.

6. Одећа не сме да има елементе неверничких симбола, тј. забрањено је носити одећу коју носе стриктно неверници, из њихових верских разлога .

 ХИЏАБ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ПОДРАЗУМЕВА И НАЧИН ПОНАШАЊА

Потпуни хиџаб, поред шест наведених критеријума облачења, подразумева стање морала, понашања, ставова и тежњи особе. Онај који хиџаб гледа само кроз шест наведених критеријума, има ограничен поглед. Хиџаб одеће мора бити употпуњен хиџабом срца, очију, мисли и тежњи. Он одређује начин на који особа прича, хода, начин на који се понаша, итд .

 ХИЏАБ СПРЕЧАВА ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Разлог због наредбе хиџаба се наводи у Часном Кур'ану, у поглављу Савезници: О Веровесниче, реци женама својим, и кћерима својим, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће се најлакше препознати па неће напаствоване бити. А Аллах прашта и Милостив је.[67]

Кур'ан нам саопштава да је хиџаб женама наређен да би се препознале као честите и да би их заштитио од понижавања и узнемиравања на улици.

 ПРИМЕР ДВЕ СЕСТРЕ

Замислите пример две сестре близнакиње, подједнако лепе, које иду улицом. Једна од њих носи исламску ношњу, хиџаб, тј. покривено јој је цело тело, осим лица и шака. Друга сестра носи западњачку ношњу, мини сукњу. Одмах иза угла чека хулиган, који вреба прилику да добаци девојкама или да их напаствује. Која од ове две девојке ће да га привуче - девојка са исламском ношњом или у мини сукњи?

Наравно, његову пажњу ће да привуче ова са западњачком ношњом. Такав начин облачења је индиректан позив да је нападне и омаловажи на улици. Кур'ан говори истину када каже да је хиџаб превенција од напаствовања.

 ПРАВЕДНА КАЗНА ЗА СИЛЕЏИЈУ

Према исламском шеријату (закону), човек, за кога се докаже да је извршио силовање се кажњава смртном казном. Многи су изненађени овако "жестоком'' казном. Неки су, чак, рекли да је ислам груба, барбарска религија! Упитао сам на стотине мушкараца немуслимана једно питање: Претпоставимо, не дао Аллах, да неко силује твоју жену, мајку или сестру. Ти си судија, а силоватељ се налази пред тобом. Какву казну би му прописао?

Сви су ми одговорили да би га осудили на смрт! Неки су отишли толико далеко, па су рекли да би га мучили до смрти.

 ЗАПАДЊАЧКА ДРУШТВА УЗАЛУД ТВРДЕ ДА СУ ЖЕНИ ДАЛИ ЊЕНА ПРАВА

Западњачка прича о женској слободи је само одвратан изговор за експлоатацију тела, деградацију душе и каљање части. Западњачка друштва тврде да су уздигла права жене.

Напротив, она су њен положај довела до степена конкубина, љубавница и друштвеног власништва које је пуко средство у рукама оних који траже задовољење страсти и секс босова, завијено у ружичасти плашт "уметности и културе".

 САД ИМАЈУ НАЈВЕЋУ СТОПУ СИЛОВАЊА НА СВЕТУ

Сједињене Америчке Државе се сматрају најнапреднијом земљом на свету. Међутим, број случајева силовања у САД је међу највећим у свету. Према једном извештају ФБИ, 1990. године свакодневно се дешавало у просеку 1.756 случајева силовања - и то само у Сједињеним Америчким Државама! Нешто касније, тај извештај је преправљен, па у њему пише да се свакодневно деси 1. 900 случајева силовања. Не спомиње се година у том новом извештају, али се највероватније ради о 1992. или 1993. години. У наредним годинама Американци су вероватно постали још „смелији“.

Замислите следећи сценарио: Жене у Америци носе хиџаб. Кад год било који мушкарац погледа у неку жену, па му кроз главу прође ружна мисао, он спусти поглед. Свака жена носи хиџаб - цело тело јој је покривено, осим лица и шака. Ако неки мушкарац и поред тога почини силовање, следи му смртна казна. Ја вас питам, у случају оваквог сценарија, да ли ће стопа силовања у Америци порасти или ће остати иста или ће се смањити?

 СПРОВОЂЕЊЕ ИСЛАМСКОГ ЗАКОНА БИ СМАЊИЛО БРОЈ СЛУЧАЈЕВА СИЛОВАЊА

Наравно, што се пре исламски закон спроведе у праксу, пре ће стићи позитивни резултати. Ако би се исламски закон (шеријат) спроводио у било којој земљи Европе или у Америци, друштво би дисало слободније. Хиџаб не деградира жену, већ је уздиже на већи степен, чува њену част и понос.

 ДА ЛИ СЕ ИСЛАМ ШИРИО ПОМОЋУ САБЉЕ

Како то да ви ислам називате вером мира, када је он ширен сабљом!?

Врло често неки немуслимани тврде да ислам не би имао оволики број следбеника широм света, да није ширен силом. У неколико тачака, објаснићу да је далеко од тога да је ислам ширен силом. Ислам је ширен снагом истине, разума и логике. То је сва сила која је одговорна за ширење ислама.

 ИСЛАМ ЗНАЧИ МИР

Реч ислам је изведена од речи селам, што значи мир. Такође, ислам значи покоравање Аллаху. То значи да је ислам вера мира који се постиже кроз потпуну преданост вољи Узвишеног Господара, Аллаха.

 ПОНЕКАД ЈЕ СИЛА ПОТРЕБНА РАДИ ОДРЖАВАЊА МИРА

Није сваки човек на планети Земљи спреман да одржава мир и хармонију. Много је оних који би радо угрозили мир ради својих личних интереса. Зато је понекад потребна сила да би се мир успоставио и одржао. Управо из тог разлога имамо полицију чији је примарни задатак спречавање  криминалаца и других антисоцијалних елемената да угрозе мир и хармонију у друштву и држави. Ислам пропагира мир. Али у исто време, захтева од својих следбеника да се боре против угњетавања. Борба против угњетавања, понекад, захтева употребу силе. У исламу, сила се сме употребити једино ради спровођења мира и правде.

 МИШЉЕЊЕ ИСТОРИЧАРА ДЕ ЛАКY О'ЛЕАРИ-ЈА

Најбољи одговор на заблуду да је ислам ширен сабљом дао је угледни историчар Де Лакy О'Леари, у књизи „Ислам на раскршћу“, на 8. страни: "Свакако, јасна је историјска чињеница да легенда о фанатичним муслиманима који харају светом и сабљом шире ислам међу поробљеним народима један је од најапсурднијих фантазијских митова коју један историчар може да изговори!"

 МУСЛИМАНИ СУ ВЛАДАЛИ ШПАНИЈОМ 800 ГОДИНА

Иако су муслимани владали Шпанијом око 800 година, никада нису користили сабљу, тј. силу да би људе преводили у ислам. Када су у Шпанију дошли крсташи, избрисали су муслимане са сцене. Ни један муслиман у Шпанији није смео јавно проучити езан, позив на намаз.

 14 МИЛИОНА АРАПА СУ КОПТИ ХРИШЋАНИ

Муслимани владају Арабијом 1.400 година. Неколико година су владали Британци, а неколико Французи. Али, укупно, муслимани владају Арабијом већ 1.400 година. И поред тога, данас постоји преко 14 милиона Копта, хришћана који су били хришћани вековима уназад. Да су муслимани користили сабљу у ширењу вере, не би остао ни један једини Арап немуслиман.

 У ИНДИЈИ ЈЕ ПРЕКО 80% НЕМУСЛИМАНА

Муслимани су владали Индијом око 1.000 година. Да су само хтели, имали су моћ да баш сваког немуслимана у Индији натерају да прими ислам. Данас, чак 80% становништва Индије нису муслимани. Сви ти немуслимани живи су доказ да ислам никада није био ширен помоћу сабље.

 ИНДОНЕЗИЈА И МАЛЕЗИЈА

Индонезија је земља са највећом популацијом муслимана на свету. У Малезији, већина становника су муслимани. Ја вас питам: Која је то муслиманска војска икада крочила у Индонезију и Малезију?!

 ИСТОЧНА ОБАЛА АФРИКЕ

Ислам се брзо ширио и по земљама источне Африке. Зашто се неко не упита: Ако је ислам ширен сабљом, која је то муслиманска армија боравила у земљама источне Африке?!

 ТОМАС КАРЛYЛЕ

Познати историчар, Томас Карлyле, у књизи: „Хероји и поштовање хероја“, се осврће на дезинформације о ширењу ислама сабљом: "Да, то је сабља, доиста! Ах, одакле је та сабља? То је свако ново мишљење, које је у почетку неприметно. Налази се у глави једног човека. Тамо се задржава неко време. Само један човек верује у то, само он од читавог света; само један човек је устао против целог света. Ако лати сабљу и почне пропагирати идеје уз помоћ ње, неће постићи ништа. У целини, идеја ће се ширити сама од себе, колико год може ( ...)".

 У ВЕРУ НЕМА ПРИСИЛЕ

Којим мачем је ислам ширен? Чак и да су неки муслимани имали такве намере, нису могли то учинити, јер Кур'ан каже у следећем стиху:

Нема присиле у веру, Прави пут се јасно разликује од заблуде![68]

 МАЧ ИНТЕЛЕКТА

Коришћени мач је мач интелекта. То је мач који осваја срца и душе људи. Часни Кур'ан каже:

На пут Господара свога мудро и лепим саветом позивај, и с њима на најлепши начин расправљај![69]

 ПРОЦЕНТУАЛНИ ПОРАСТ СВЕТСКИХ РЕЛИГИЈА 1934-1984. ГОДИНЕ

У Годишњаку из 1986. године стоји текст са статистичким подацима о ширењу најпознатијих светских религија у току протеклих 50 година (1934-1984). Ови подаци су се нашли и у часопису Јасна истина. На самом врху листе, нашао се ислам, чији број следбеника се повећао за 235%, док се број припадника хришћанства повећао за само 47%. Ја вас питам: Који је то рат у том периоду био узрок преласка на милионе људи у ислам?! 

 ИСЛАМ ЈЕ ВЕРА КОЈА СЕ НАЈБРЖЕ ШИРИ У АМЕРИЦИ И ЕВРОПИ

Данас је у Америци ислам вера која се најбрже шири.

Вера која се најбрже шири у Европи, такође, је ислам. Која то сабља тера људе по Западу да у тако великом броју прихватају ислам?!

ДР. ЈОСЕПХ АДАМ ПЕАРСОН

 Јосепх Адам Пеарсон је једном лепо рекао:

"Људе које брине да ће једног дана нуклеарно оружје доћи у руке Арапа, заборављају да је исламска бомба већ бачена. Пала је оног дана када је Мухаммед рођен."

 МУСЛИМАНИ СУ ТЕРОРИСТИ И ФУНДАМНТАЛИСТИ

Зашто су већина муслимана терористи и фундаменталисти?

Питање тероризма је често упућено муслиманима, директно или индиректно, током било које дискусије о религији или о светским збивањима. Стереотип муслимана је очвршћен у свим врстама медија, потпомогнутих тешким дезинформацијама о исламу и муслиманима. Штавише, такве дезинформације и лажна пропаганда против муслимана воде расној и верској дискриминацији и тешком насиљу.

У средишту свега је антиисламска кампања у америчким медијима, који су, након експлозије бомбе у Оклахоми били јако брзи - одмах су експлозију повезали са "елементима са Блиског Истока!" Нешто касније, откривен је злочинац за експлозију: припадник америчких оружаних снага. Хајдемо сада заједно да анализирамо ове тврдње о фундаментализму и тероризму.

 ДЕФИНИЦИЈА РЕЧИ ФУНДАМЕНТАЛИСТ

Фундаменталиста је особа која предано следи фундаменте (темеље) доктрине или теологије коју следи. Да би неко био добар доктор, он мора познавати, следити и практиковати фундаменте медицине. Другим речима, таква особа мора бити медицински фундаменталиста. Да би неко био добар математичар, мора познавати, следити и практиковати фундаменте математике као науке. Он мора бити фундаменталиста у математици. Да би неко могао бити добар научник, мора познавати, следити и практиковати фундаменте науке. Другим речима, мора бити фундаменталиста у науци.

 НИСУ СВИ ФУНДАМЕНТАЛИСТИ ИСТИ

Не можете све фундаменталисте убрајати у исту врсту. Не можете, такође, све фундаменталисте поделити на добре или лоше. Категоризација фундаменталиста се мора обавити на основу активности или области у којој се он држи фундамената. Фундаментални пљачкаш и разбојник доноси невоље друштву и зато је непожељан. С друге стране, фундаменталиста доктор користи друштву и сви га дубоко цене и поштују.

 ЈА СА ПОНОСОМ КАЖЕМ ДА САМ МУСЛИМАН ФУНДАМЕНТАЛИСТ

Ја сам фундаменталист муслиман који, Аллаховом милошћу, познаје, следи и практикује фундаменте (темеље) ислама. Прави муслиман не осећа срамоту да буде фундаменталиста. Ја сам поносан што сам фундаменталист муслиман, зато што знам да прави исламски фундаменталиста може донети само добро човечанству и целом свету. Не постоји ни један исламски фундамент (темељ) који људима може нанети било какву штету или да је против неког народа у целини. Многи људи гаје погрешна схватања о исламу и сматрају да су нека учења ислама лоша. То се дешава због недовољног или неисправног знања о исламу. Ако неко искрено приђе проучавању ислама, без сугестија и предрасуда, мора приметити чињеницу да је ислам пун повластица за људе, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу.

 ЈЕЗИЧКО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ ФУНДАМЕНТАЛСТ

Према Вебстеровом речнику, фундаментализам је покрет који се појавио код америчких протестаната с почетка 20. века. Тај покрет је био реакција на модернизам, а наглашавао је непогрешивост Библије, не само у верским стварима већ и као литерарно историјског документа. Инсистирали су на томе да је Библија изворна Божија реч. Дакле, реч фундаментализам се у почетку употребљавала за означавање групе хришћана који су веровали да је Библија дословна изворна Божија реч, без икаквих грешки и недостатака.

Према Оксфордском речнику фундаментализам значи "чврсто држање за старе, односно темељне доктрине било које религије, нарочито ислама."

Данас, кад год неко спомене реч фундаменталиста, првенствено се мисли на муслимана који је терориста.

 СВАКИ МУСЛИМАН БИ ТРЕБАО БИТИ ТЕРОРИСТА?

Да, сваки муслиман би требао бити терориста! Али како? Терориста је свако ко изазива терор. Оног момента када пљачкаш угледа полицајца, он се престрави. За пљачкаша, полицајац је у датом моменту терориста. Исто тако, сваки муслиман би требао бити терориста свим антисоцијалним елементима друштва, као што су пљачкаши, преваранти, силеџије. Кад год такав антисоцијални елемент угледа муслимана, требао би бити преплашен. Истина, реч терориста се увек користи да би се описала особа која спроводи терор над обичним људима. Међутим, прави муслиман би требао бити терориста само према одређеној групи људи - антисоцијалним елементима друштва, а не према обичним, недужним људима. Штавише, муслиман би морао бити извор сигурности за обичне, недужне људе.

 РАЗЛИЧИТЕ ЕТИКЕТЕ ЗА ИСТУ ГРУПУ  ЉУДИ И ЗА ИСТА ДЕЛА КОЈА ЧИНЕ

Пре него што је Индија стекла независност од Британије, неки индијски борци за слободу, који нису пристајали на мировне споразуме, означени су од стране владе Велике Британије као терористи. Исти ти борци били су хваљени од стране индијског народа, за иста та дела, називани су патриотама. То значи да су једној истој групи људи, са потпуно истим делима која су чинили, додељене две супротне етикете. Једни су их називали терористима, а други патриотама. Они који су веровали да Британија има право на владавину над Индијом сматрали су ове борце терористама, док су други који су били на становишту да Британија нема право владати Индијом исту групу људи називали патриотама и борцима за слободу.

Због тога је јако битно да саслушате особу, пре него што донесете суд о њој. Морају се саслушати аргументи обе стране, комплетна ситуација мора бити анализирана, затим се морају узети у обзир менталне способности и способности расуђивања особе, као и њене намере, па се тек онда можете надати да ћете донети исправан суд.

 ИСЛАМ ЗНАЧИ МИР

Реч ислам потиче од речи селам, што значи мир. Ислам је вера мира чији фундаменти уче следбенике да обезбеђују и чувају мир широм света. Зато се немојте чудити што би сваки муслиман требао бити фундаменталиста, тј. требао би да следи и практицирати фундаменте вере мира - ислама. Муслиман може бити терориста само према антисоцијалним елементима друштва, како би допринио укупном миру и сигурности у целом свету.

 ЈЕДЕЊЕ НЕВЕГЕТАРИЈАНСКЕ ХРАНЕ

Убијање животиње је немилосрдан чин. Зашто муслимани конзумирају невегетаријанску храну?

Вегетаријанизам је прерастао у покрет светских размера. Многи га повезују са правима животиња. Заиста, велики број људи сматра да је једење меса и других невегетаријанских намирница директно кршење права животиња. Ислам гаји пажњу и нежност према свим живим бићима. Истовремено, ислам нас учи да је Аллах створио Земљу и све њене лепоте, флору и фауну, да би се људи користили. Дужност човека је да све те ресурсе користи рационално, као Аллахове благодати људима. Да погледамо и остале аргументе овог мишљења.

 МУСЛИМАН МОЖЕ БИТИ ЧИСТИ ВЕГЕТАРИЈАНАЦ

Муслиман може бити јако добар верник, чак и ако не једе невегетаријанску храну. Муслиману није обавеза да једе невегетаријанску храну.

 КУР'АН ДОЗВОЉАВА КОНЗУМИРАЊЕ НЕВЕГЕТАРИЈАНСКЕ ХРАНЕ

Наравно, Кур'ан дозвољава конзумирање невегетаријанске хране. Доказ за то су следећи стихови:

О верници, испуњавајте обавезе! Дозвољава вам се стока, али не она која ће вам се навести. [70]

И стоку Он за вас ствара; њоме се од хладноће штитите, а и других користи имате, њоме се највише и храните. [71]

И стока вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у утробама њезиним, и ви од ње много користи имате и ви се њоме храните. [72]

 МЕСО ЈЕ ХРАНЉИВО И ПУНО ПРОТЕИНА

Невегетаријанска храна је јако добар извор протеина. Садржи биолошки потпуне протеине, тј. свих осам битних аминокиселина које тело не производи и мора их надокнађивати кроз исхрану. Месо, такође, садржи гвожђе, витамин Б  и нијацин.

 ЧОВЕКОВИ ЗУБИ СУ НАМЕЊЕНИ ЗА ЈЕЛО СВИХ ВРСТА ХРАНЕ

Ако погледате зубе животиња биљоједа, као што су крава, коза и овца, видећете да је сет зуба скоро исти код свих. Све ове животиње имају сет равних зуба, који су намењени искључиво конзумирању биљака.

Ако погледате како изгледају зуби животиња месоједа, као што су лав, тигар и леопард, видећете да сви имају исти сет оштрих зуба, искључиво намењених за јело меса. Међутим, ако анализирате човекове зубе, видећете да има и равне и оштре зубе. То значи да људи имају зубе који им допуштају конзумирање свих врста хране - и биљног и животињског порекла. Неко ће упитати:

Зашто нам Аллах није дао да имамо само равне зубе, какве имају само биљоједи? Зашто нам је дао да имамо још и оштре зубе, као месоједи? Сасвим је логично да нам је Аллах усадио потребу за намирницама биљног, али и за намирницама животињског порекла.

 ЉУДСКИ ОРГАНИЗАМ МОЖЕ

 ВАРИТИ И ВЕГЕТАРИЈАНСКУ И

 НЕВЕГЕТАРИЈАНСКУ ХРАНУ

Дигестивни систем биљоједа може сварити само храну биљног порекла. Дигестивни систем месоједа може сварити само месо. Међутим, дигестивни систем људи може сварити обе врсте хране - и биљног и животињског порекла. Ако нам је Аллах дозволио да једемо само биљке, зашто нас је створио са пробавним системом који може да вари и биљке и месо?

 ИНДУ КЊИГЕ ДОЗВОЉАВАЈУ КОНЗУМИРАЊЕ

 НЕВЕГЕТАРИЈАНСКЕ ХРАНЕ

а) Много је хиндуса који су строги вегетаријанци. Они мисле да је конзумирање невегетаријанске хране противно њиховој религији. Међутим, ни сами не знају за чињеницу да им њихове свете, верске књиге дозвољавају да једу месо. У тим књигама се спомињу хинду - свеци и мудраци како  једу месо.

б) У Ману Смрутију, књизи хинду закона, у поглављу 5, стих број 30, стоји: Онај који једе месо оних чије је месо дозвољено јести не ради ништа лоше, па макар јео месо свакога дана! Јер, Бог је створио нека створења да једу, а друга да буду поједена.

е) У наредном стиху, такође у Ману Смрутију, поглавље 5, стих 31, стоји: Једење меса је добро за жртвовање, то је у традицији познато као обичај богова .

д) Даље, Ману Смрути, поглавље 5, стихови 39. и 40, каже: Па и Бог је створио неке животиње да би биле жртва, ... , зато убијање њих ради жртве није заправо убијање.

е) У Махабхарати Анушашан Парва, поглавље 88, преноси се разговор између Дхамарај Јудиштхира и Питхама Бишме, у вези са тим која се храна треба понудити Питрисима (праоцима) током Шардхе (церемоније мртвих) - како би они били задовољни. Разговор тече овако:

- Јудиштхира рече: О ти од великог угледа, реци ми шта то ако га принесем Питрисима (умрлим прецима) постаје непресушно и не пролази? Шта је то, Хави, ако буде понуђено, траје за сва времена? Које је дело које када се за њих учини постаје вечно?

 - Бишма рече: О Јудиштхира, слушај ме добро. Обавестићу те о стварима које, ако их онај који поштује традицију Шардхе (церемоније мртвих) исправно уради, задовољиће правила Сардхе, и рећи ћу ти шта се коме даје. Са семеном и рижом и Масхом и водом и воћем и укусним корењем, Сардхе ће, ако им се све ово да, Велики Краљу, бити задовољни само месец дана. Ако за Сардхаму принесеш рибу, Питриси ће бити задовољни два месеца. Ако им за Сардхарму принесеш овчије месо, биће задовољни три месеца, а ако им принесеш зечије месо - четири месеца. Са козијим месом Питриси ће бити задовољни пет месеци, а са сланином (свињским месом) биће задовољни шест месеци. Ако им принесеш птичије месо, преци ће бити задовољни седам месеци. Када Питрисима принесеш срнетину, од оних јелена који се зову Присхата, они ће остати задовољни осам месеци, од меса Руруа остаће задовољни девет месеци, а од меса Гаваје биће задовољни десет месеци. Ако им принесеш месо бизона питриси ће бити задовољни циелих једанаест месеци. Ако на дан Шардхе Питрисима принесеш говеђе месо, они ће бити задовољни годину дана, тако се преноси. Пајаса помешана са топљеним маслом Питриси добро прхватају, као и говедину. Уз месо од Вилдхринасе (великог бика) Питрисима задовољство траје дванаест година. Месо носорога које се приноси Питрисима на лунарну годишњицу њихове смрти даје им вечно задовољство. Храна по имену Каласка, латице цвета канчана са месом од црвеног јарца, такође, им даје вечно задовољство. Наравно, ако желиш да ти преци буду вечно задовољни, принеси им месо црвеног јарца.

 ХИНДУИЗАМ ЈЕ ПРЕТРПЕО УТИЦАЈ ДРУГИХ РЕЛИГИЈА

Иако хинду књиге дозвољавају следбеницима једење невегетаријанске хране, тј. меса, многи хиндуси су прихватили систем вегетаријанске исхране као део вере, због утицаја других религија, као што је, на пример, Јаинизам.

 ЧАК И БИЉКЕ ИМАЈУ ЖИВОТ

Многе вере су прихватиле чисти вегетаријанизам, јер им њихов верски закон строго забрањује убијање живих бића. Ако било ко може преживети, а да не убије ни једно живо биће, ја сам први који ће потпуно прихватити такав начин живота. Некада су људи мислили да је биљка беживотно створење. Данас је већ општеприхваћена чињеница да и биљке живе. Због тога кажем да њихова логика о неубијању живих бића није оправдана чак ни чистим вегетријанизмом.

 ЧАК И БИЉКЕ ОСЕЋАЈУ БОЛ

Њихов следећи аргумент је да биљке не осећају бол, па је због тога убијање биљки мањи грех од убијања животиња. Данас нам наука каже да, чак, и биљке осећају бол. Међутим, њихов осећај није доступан људским чулима. То је због тога што људско уво није у стању да региструје звуке који нису у оквиру тачно одређене скале: од 20 Хз до 20.000 Хз. Све што је испод или изнад ове скале људско уво не може да чује. Пас може да чује звуке који допиру до 40.000 Хз. Због тога су направљене специјалне "тихе" пиштаљке за псе, које испуштају звук фреквенције између 20.000 Хзи 40.000 Хз. Тихе су само зато што их људи не чују, али их пси јако добро чују. Када чују њихов звук, одазивају се газди. Један фармер у Америци је вршио експеримент над биљкама. Направио је уређај који конвертује звуке које испуштају биљке на фреквенције које су приступачне људском уху. Јасно се може чути када биљка тражи воду. Последња истраживања доказују да биљке могу бити срећне, али и тужне. Може се чути њихов плач.

 УБИЈАЊЕ ЖИВОГ БИЋА КОЈЕ ИМА ДВА ЧУЛА МАЊЕ НИЈЕ МАЊИ ЗЛОЧИН

Један вегетаријанац је признао да је истина да биљке имају само два или три чула, али животиње имају пет. Међутим, и даље је тврдио да је убијање животиња мањи злочин од убијања биљака. Предпоставимо да ти је брат рођен глувонем и да има два чула мање у поређењу са нормалним људима. Кад порасте, неко дође и убије га. Хоћеш ли пред судом да тражиш да се убица казни блажом казном, зато што је твој брат имао два чула мање?! Заправо, тражићеш од судије да убицу казни најстрожом могућом казном, јер је убица усмртио недужног и беспомоћног човека.

Часни Кур'ан каже: О људи, једите од онога што има на Земљи, што је дозвољено и лепо.[73]

 ПРЕНАМНОЖАВАЊЕ СТОКЕ

Кад би сваки човек био потпуни вегетаријанац, то би довело до пренамножавања стоке на свету, пошто је њихово размножавање и увећање броја јако брзо. Узвишени Аллах, из Своје савршене мудрости, зна како да се баланс Његових створења правилно одржава. Зато није чудо што нам је Он дозволио конзумирање меса.

 ЦЕНА МЕСА ЈЕ ПРИХВАТЉИВА ЗАТО ШТО НИСУ СВИ НЕВЕГЕТАРИЈАНЦИ

Немам ништа против тога што су неки људи чисти вегетаријанци. Ипак, они не би требали невегетаријанце квалификовати као безосећајне људе. Када би сви Индијци престали бити вегетаријанци, онда бисмо ми, садашњи невегетаријанци, трпели губитке, јер би цена меса знатно порасла.

 ИСЛАМСКИ НАЧИН КЛАЊА ЖИВОТИЊА ЈЕ НЕМИЛОСРДАН

Зашто муслимани немилосрдно кољу животиње мучећи их и пуштајући их да полако, у боловима умиру?

Исламски начин клања животиња, познат као ез-зебх, увек је био мета жестоких критика од стране великог броја људи. Хајде да се у неколико тачака уверимо да је исламски начин клања животиња не само хуман, већ и научно најподеснији.

 ИСЛАМСКИ НАЧИН КЛАЊА ЖИВОТИЊЕ

Глагол зеккејтум који се односи на клање, изведен је од речи зеках, што значи прочистити. Инфинитив од овог глагола је тезкијјех, што значи прочишћење. Исламски метод клања животиње захтева да се испуне следећи услови:

а) Животиња мора бити преклана оштрим ножем; За клање животиње морате користити оштар предмет (нож), а клање морате обавити брзо, да би се бол и патња код животиње свеле на минимум.

б) Приликом клања, животињи се мора пререзати душник, ждрело и обе вратне жиле; Зебх је арапска реч која значи преклати. Потпуно клање је када се животињи прережу душник, ждрело и обе вратне жиле смештене са стране вратне шупљине. То ће проузроковати смрт животиње, без пресецања кичмене мождине.

е) Сва крв мора изаћи из тела;

Пре него се глава одвоји од тела, сва крв мора изаћи из тела животиње. Сврха тога је чишчење меса од крви, која је иначе јако погодно тло за развој штетних микроорганизама. Кичмена мождина не би требала бити пресечена,јер би се тиме оштетили нерви који иду ка срцу, проузрокујући срчани удар и задржавање крви унутар крвних судова.

 КРВ ЈЕ ИДЕАЛНО ТЛО ЗА РАЗВОЈ БАКТЕРИЈА И ДРУГИХ ШТЕТНИХ КЛИЦА

Крв је средина која јако погодује штетним клицама, бактеријама, токсинима, итд. За исламски начин клања животиња кажемо да је најчистији, јер помоћу њега већина изазивача болести, бактерија и других штетних микроорганизама у крви, бива избачена заједно са крвљу.

 МЕСО ОСТАЈЕ ДУЖЕ СВЕЖЕ

Месо животиње заклане на исламски начин дуже остаје свеже, због тога што у том месу нема остатака крви, за разлику од меса закланог другим методама.

 ЖИВОТИЊА НЕ ОСЕЋА БОЛ ПРИЛИКОМ КЛАЊА

Брзо пресецање вратних жила прекида доток крви до можданог центра одговорног за осећај бола. Због тог животиња, приликом клања, не осећа бол. Док умире, животиња се помера, грчи, увија и удара ногама, не због тога што осећа бол већ због контракција и грчења мишића који остају без крви. На тај начин сва крв излази из тела.

 НЕВЕГЕТАРИЈАНСКА ХРАНА ЧИНИ МУСЛИМАНЕ НАСИЛНИМА

Наука каже да све што човек једе има утицаја на његово понашање. Зашто онда ислам дозвољава својим следбеницима да једу месо, пошто јело меса животиња може да доведе до тога да особа буде насилна?

 ДОЗВОЉЕНО ЈЕ ЈЕДЕЊЕ МЕСА

 САМО ОД БИЉОЈЕДА

Слажем се са тим да оно што човек једе утиче на његово понашање. То је један од разлога што ислам забрањује једење меса од месождера, као што су лав, тигар, леопард и др., који су насилни и крволочни. Ислам дозвољава једење меса само од биљоједа, као што су крава, овца, коза, и друге, које су мирне и питоме. Муслимани једу месо питомих и мирних животиња зато што су муслимани мирољубиви и ненасилни.

 КУР'АН КАЖЕ ДА НАМ ЈЕ ПОСЛАНИК

 ЗАБРАНИО ЛОШЕ СТВАРИ

Часни Кур'ан каже: Онима који ће следити Посланика, веровесника, који неће знати ни читати ни писати, којег они код себе, у Теврату и Инџилу, записана налазе, који ће од њих тражити да чине добра дела, а од одвратних одвраћати их, који ће им лепа јела дозволити, а ружна им забранити, који ће их терета и тешкоћа које су они имали ослободити. Зато ће они који у њега буду веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послано следили - постићи оно што буду желели.[74]

Оно што вам Посланик као награду да, то узмите, а оно што вам забрани, оставите, и бојте се Аллаха јер Аллах, заиста, жестоко кажњава.[75]

За муслимана, наредбе Божијег Посланика, нека је на њега Божији мир и спас, су сасвим довољне да нас убеде да Бог жели добро тиме што нам је неке ствари дозволио, а неке забранио.

 ХАДИСИ ЗАБРАЊУЈУ ЈЕДЕЊЕ МЕСА МЕСОЖДЕРА

На ову тему се преносе најверодостојнији хадиси (поука коју је посланик Мухамед говорио или на неки други начин сугерисао о најразличитијим аспектима људског живота) у књизи Сахихул-Бухарији и Сахихул-Муслиму, попут хадиса из Књиге о лову и закланим животињама, којег преноси Ибн Аббас, хадис број 4.752 у Муслимовој збирци, као и у Сунену Ибн-Маџџе, поглавље број 13, хадиси 3.232- 3.234, где Веровесник, забрањује јести меса следећих животиња:

1. дивље животиње са оштрим зубима, тј. месо животиња које се и саме хране месом. То су животиње које припадају породици мачака: лав, тигар, леопард, домаће мачке и сл, као и пси, вукови, хијене, и сл.

2. неке врсте глодара, попут мишева, пацова, зечева са канџама, и сл.

3. рептили, попут змије, гуштера, алигатора, и сл.

4. птице грабљивице са канџама, попут лешинара, орлова, врана, сова, и сл. У сваком случају, не постоји ни један научни доказ који ће да докаже да исламски прописи о исхрани могу човека да учине насилним.

 МУСЛИМАНИ ОБОЖАВАЈУ КАБУ

Ако је ислам тако строго против идолопоклонства, зашто онда муслимани обожавају Кабу и падају ничице пред њом у току молитве(намаза)?

Каба је само кибла, смер у коме се муслимани окрећу током својих молитви. Важно је напоменути да, иако се муслимани у молитви окрећу према Каби, то никако не значи да они заправо обожавају Кабу! Муслимани не обожавају никог другог осим Аллаха, и само се Њему клањају.

У поглављу Крава стоји: Ми видимо како окрећеш лице своје према небу и Ми ћемо ти сигурно дати да се окрећеш према кибли коју ти желиш; па, окрени лице своје према Часном храму! И где год били, лице своје окрените према њему. Доиста они којима је дана Књига знају да је то истина од Господара њихова. А Аллах није немаран према ономе што они раде.[76]

 ИСЛАМ ГАЈИ ЈЕДИНСТВО

Замислимо, на пример, да група муслимана жели да обави молитву. Неки би се хтели окренути према северу, а неки према југу. Да би муслимани били јединствени у обожавању Једног, Истинитог Бога, ма где били, од њих се тражи да се окрећу ка једној тачки, према Каби. Ако муслиман живи источно од Кабе, обавеза му је окренути се према западу. Исто тако, ако живи западно од Кабе, обавеза му је окренути се према истоку.

 НА МАПИ СВЕТА, КАБА ЈЕ У СРЕДИНИ

Муслимани су први нацртали мапу света. На тој мапи је југ на горњој половини, а север на доњој половини. Каба се налазила на средини те мапе. Касније су западни картографи нацртали нову мапу света, са севером на горњој и југом на доњој половини мапе. Ипак, хвала Аллаху, Каба је и даље у центру мапе света.

 ТАВАФ (КРУЖЕЊЕ)ОКО КАБЕ

 ПОТВРДА ЈЕ БОЖИЈЕ ЈЕДНОЋЕ

Када муслимани уђу у Месџидул-Харам у Мекки, они обављају таваф, тј. кружење око Кабе. Овај обред симболизира једноћу Узвишеног Створитеља. Исто као што сваки круг има само један центар, тако и таваф симболизира да нема оног који заслужује обожавање осим Аллаха.

 ОМЕРОВО ПРЕДАЊЕ

У вези црног камена, хаџерул-есведа, постоји предање од Омера, истакнутог друга Божијег Посланика. Бухарија бележи предање у другом тому, Књига о хаџџу(ходочашћу), поглавље број 56, хадис број 675, да је Омер казао, обраћајући се црном камену: ,Ја знам да си ти само обичан камен, не можеш користити, нити штету нанети. Да нисам видео Божијег Посланика, да те додирује, ни ја те не бих никада додирнуо (нити пољубио)".

 НЕКИ МУСЛИМАНИ СУ СЕ ПЕЛИ

 НА КАБУ И УЧИЛИ ЕЗАН

Још за време Божијег Посланика, неки људи су се пели на Кабу и учили езан (позив за молитву). Нека се запитају они који оптужују муслимане за обожавање Кабе: који то идолопоклоник стоји на идолу којег обожава!

 ЗАБРАНА УЛАСКА

 НЕМУСЛИМНА У МЕККУ

Зашто је немуслиманима забрањен улазак у свете градове-Мекку и Медину?

Истина је да је немуслиманима, по шеријату (исламском закону), забрањен улазак у Мекку и Медину. У следећих неколико тачака, објаснићу који је разлог томе.

 СВУДА ИМА МЕСТА СА

 ОГРАНИЧЕНИМ ПРИСТУПОМ

Ја сам становник Индије. Ипак, није ми дозвољено ући у нека насеља у Индији, као што су, на пример, нека насеља од барака. Свака земља на свету има неке области у којима није дозвољен улазак обичним становницима те земље. Само они људи који су припадници војске или су на неки начин повезани са државном војном одбраном имају слободан приступ војним насељима од барака.

Исто тако, ислам је универзална религија, за сваког човека на свету. Насеља од барака, у исламу, су свети градови - Мекка и Медина. Само они који су припадници ислама и ангажирају се у његовој одбрани, тј. муслимани, имају пропусницу за улазак у Мекку и Медину.

Не би било логично да се обични грађанин државе буни и бори против ограниченог приступа војним базама. Исто тако, није пристојно да се немуслимани буне и боре против забране уласка у Мекку и Медину.

 ВИЗА ЗА УЛАЗАК У МЕККУ И МЕДИНУ

а) Кад год неко жели путовати у неку страну земљу, прво што треба учинити је да поднесе захтев за издавање визе, тј. захтев за дозволу уласка у ту земљу. Свака држава има своје посебне услове, правила и захтеве да би виза била издата. Све док се та правила не задовоље, виза не може бити издата.

б) Једна од земаља које имају најстрожији визни режим су Сједињене Америчке Државе, нарочито при издавању виза становницима "трећег света". Америка захтева да се испуни велики број захтева пре него што се дозволи издавање визе.

е) Кад сам отишао у Сингапур, морао сам потписати њихов имиграциони формулар, у коме стоји: за дилере дрогом следи смртна казна. Ако желим посетити Сингапур, морам поштивати њихова правила и законе. Не могу се правдати речима да је смртна казна варварски чин. Само онда кад прихватим све њихове захтеве и услове - биће ми дозвољен улазак у њихову земљу.

д) Виза, основни услов који важи за све људе на свету који желе ући у Мекку и Медину, јесте да изговоре следеће речи: ЛА ИЛАХЕ ИЛЛАЛЛАХ, МУХАММЕДУР-РЕСУЛУЛЛАХ!- Нема божанства осим Аллаха и Мухаммед је Аллахов Посланик.

 ЗАБРАНА СВИЊЕТИНЕ

Зашто је у исламу забрањено јести свињско месо? Сви добро знају да је конзумирање свињског меса исламом строго забрањено.

 КУР'АН ЗАБРАЊУЈЕ СВИЊЕТИНУ

Кур'ан спомиње забрану конзумирање свињетине на четири места: у поглављу Крава, 173. стих; у поглављу Трпеза, 3. стих; у поглављу Стока, 145. стих и у поглављу Пчеле, 115. стих.

Забрањује вам се стрв, и крв, и свињско месо, и она животиња која је заклана у нечије друго а не у Аллахово име.[77]

 БИБЛИЈА ЗАБРАЊУЈЕ СВИЊЕТИНУ

Хришћане ћемо најлакше мерити ако им цитирамо њихове верске списе. Библија забрањује једење свињског меса у Левитском законику:

А свиња не прежива, иако има папак, и то папак раздвојен, и за вас је нечиста!

 Њихова меса немојте јести нити се њихове стрвине дотицати - за вас су оне нечисте.[78]

Свињетина је, такође, забрањена и у Поновљеном Закону: А свиња, премда има папке раздвојене, не прежива: нека је за вас нечиста! Њезина меса немојте јести нити се њезина стрва дотицати.[79]

Иста забрана понавља се и у Изаији:

- Свагда сам пружао руку народу одметничком, који ходи путем злим, за мислима својим,

- народу који ме без престанка у лице срди: жртвују по вртовима, кад приносе на опекама,

- на гробовима станују, и ноће на скровитим местима, једу свињетину, мећу у зделе јела нечиста.

- И још говоре: "Уклони се! Не прилази да те не посветим!"

Они су ми дим у носу, огањ што гори поваздан.[80]

 КОНЗУМИРАЊЕ СВИЊЕТИНЕ ЈЕ

 УЗРОК МНОГИХ БОЛЕСТИ

Припаднике других религија и атеисте ћемо убедити да је истина оно што говоримо само ако им говоримо са становишта логике, разума и науке. Конзумирање свињског меса може проузроковати, ни мање ни више него, седамдесет различитих типова болести! Особа која конзумира свињско месо врло лако може добити разне врсте стомачних глиста, као што су ваљкасти црв, оксира, кукаста глиста и друге. Један од најопаснијих паразита ове врсте је Таениа Солиум, која је иначе познатија као панљичара. Она живи у цревима и јако је дугачка. Њена јаја улазе у крвни систем и могу доћи до скоро сваког органа. Ако преко крви уђе у мозак, може изазвати тотални губитак памћења. Ако уђе у срце, изазива срчани удар; ако уђе у очи, изазива слепило; ако уђе у јетру, може је тешко оштетити. Пантљичара може угрозити скоро све органе. Друга опасна врста стомачних глиста је Трицхура Тицхурасис.

Уобичајена заблуда која влада међу људима јесте да ако свињско месо буде добро скухано - јаја паразита угину.

У једном истраживању, рађеном у Америци, утврђено је да од 24 особе заражене са Трицхура Тицхурасис – њих 22 су свињско месо добро скухали. То доказује да јаја паразита не умиру, чак и ако се месо добро скуха.

 СВИЊЕТИНА САДРЖИ САСТОЈКЕ

 КОЈИ ГРАДЕ МАСНА ТКИВА

Свињско месо има јако мало хранљивих састојака који погодују мишићној структури, али зато има велики вишак масти. Та маст се таложи у крвним судовима и проузрокује висок крвни притисак и срчани удар. Није чудо што преко 50% Американаца пати од повећаног срчаног притиска.

 СВИЊА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈПРЉАВИЈИХ

 ЖИВОТИЊА НА СВЕТУ

Свиња је, можда, најпрљавија животиња на Земљи. Она одраста и живи у прљавштини, нечистоћи и измету. Не знам да је Бог створио бољег сакупљача смећа и стрви од свиње. У многим селима, људи немају тоалет, па велику нужду врше вани, на отвореном. Врло често свиња покупи тај измет.

Неки ће рећи да се у развијеним земљама, попут Аустралије, свиње гаје у врло чистим и хигијенским условима. Чак и у овим "хигијенским" условима, свиње се држе заједно у стајама. Ма колико покушавали одржати свиње чистима - оне су нечисте по природи. Оне једу свој измет и измет других свиња, и уживају у томе.

 СВИЊЕ СУ НАЈБЕСТИДНИЈЕ ЖИВОТИЊЕ

На кугли земаљској не постоји животиња са мање стида од свиње! То је једина животиња која позива друштво да се паре са лично његовим парњаком. У Америци већина људи једе свињетину. Врло често, после игранки и других забава, Американци трампе своје жене: "Хајде ти спавај са мојом женом, а ја ћу спавати са твојом женом!" Ко једе свињетину – може попримити особине свиње!

 12. ЗАБРАНА АЛКОХОЛА

 Зашто ислам забрањује конзумирање алкохола?

Алкохол је одувек био извор зла у сваком друштву. Алкохол и даље односи безбројне људске жртве, доноси сиромаштво и невоље милионима људи широм света. Алкохол је кључни проблем са којим се многа друштва суочавају. Статистички подаци о порасту стопе криминала, све већи број менталних болести и милиони разбијених породица широм света неми су сведоци деструктивног деловања алкохола.

 ЗАБРАНА АЛКОХОЛА У КУР'АНУ

Часни Кур'ан следећим ајетом забрањује конзумирање алкохола:

О верници, вино и коцка и кумири и стрелице за гатање одвратне су ствари, шејтаново (сотонино) дело; зато се тога клоните, да бисте постигли што желите.[81]

 ЗАБРАНА АЛКОХОЛА У БИБЛИЈИ

Библија забрањује конзумирање алкохола следећим стиховима:

Вино је подсмевач, жестоко пиће букач, и ко се њима одаје, неће стећи мудрости.[82]

И не опијајте се вином, јер у томе лежи пропаст.[83]

 АЛКОХОЛ НАПАДА ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ

У људском мозгу постоји центар који је задужен за контролу понашања. Тај центар спречава човека да уради ствари које он, иначе, сматра лошима. На пример, у нормалним околностима, ни један човек се родитељима и старијима не обраћа псовкама и другим ружним речима. Ако човек осети "зов природе", његов центар за контролу му никад неће дозволити да врши нужду пред другим људима, већ ће да употреби тоалет.

 Када човек пије алкохол, центар за контролу понашања бива нападнут и ослабљен. Управо је то разлог због којег ћете пијаног човека да нађете да се препушта понашању које је потпуно некарактеристично за њега. На пример, видећете да се пијан човек често обраћа родитељима ружним говором и псовкама, и уопште не схвата да је лоше то што прича. Неки уринирају на јавним местима, неки чак у својој одећи. Не могу ни да причају, нити да ходају како треба. Често се јако рђаво понашају.

 СЛУЧАЈЕВИ ПРЕЉУБЕ, СИЛОВАЊА, ИНЦЕСТА И АИДС-А НАЈЧЕШЋЕ СЕ ВЕЖУ ЗА АЛКОХОЛИЧАРЕ

Према Националном Бироу за Истраживање Криминалних Активности (у оквиру судског одела у Сједињеним Америчким Државама), само у 1996. години сваког дана се дешавало у просеку 2.713 случаја силовања. Према статистици, већину случајева силовања су починили људи под утицајем опојних средстава. Исти је случај и код браколомства.

Према статистикама, 8% Американаца почини инцест,[84] другим речима - свака 12. или 13. особа у Америци учествује у инцесту. Скоро сви случајеви инцеста се дешавају када су један или оба учесника у инцесту под деловањем опојних средстава.

 СВИ АЛКОХОЛИЧАРИ СУ У ПОЧЕТКУ БИЛИ "УМЕРЕНИ"

Многи се бране аргументима да алкохолна пића пију увек у "умереним количинама". Правдају се тиме да попију само по два-три пића, да имају самоконтролу и никада се не опијају. Истраживања су доказала да је сваки алкохоличар започео "каријеру" као "умерен алкохоличар". Ни један алкохоличар ни пијаница није започео да пије алкохол са намером постанка ноторног пијанца. Ни један "умерени" не може рећи за себе да већ много година пије алкохол у врло малим количинама, да има толику самоконтролу да се никада у животу није напио!

 КО СЕ ЈЕДНОМ НАПИЈЕ И УРАДИ НЕШТО СРАМОТНО ТО ЋЕ ГА ПРАТИТИ ДОК ЈЕ ЖИВ

Замислите да споменути "умерени" алкохоличар изгуби самоконтролу само једном у животу и баш тада, у том стању, почини силовање или инцест. Чак и да се касније покаје, нормална особа ће да осећа терет и грижу савест све док је жива. Особа која почини зло, али и њена жртва, осећаће тегобу тога све док су живи.

 ЗАБРАНА АЛКОХОЛА У ХАДИСУ

Од Божијег Посланика, Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, се преносе следећи хадиси (цитати):

- У Суннену Ибн Маџџе, трећи том, Књига ствари које опијају, поглавље 30, хадис број 3.371:

,,Алкохол је мајка свих зала и најсрамотније дело."

- У Суннену Ибн Маџџе, трећи том, Књига ствари које опијају, поглавље 30, хадис број 3.392:

"Све што опија у великим количинама; забрањено је и у најмањим количинама."

Ово је доказ против оних који кажу да "који гутљај не шкоди".

- Не само они који пију алкохол већ и они који на било који начин, директно или индиректно, помажу у чињењу овог греха проклети су од Бога.

У Суннену Ибн Маџџе, трећи том, Књига ствари које опијају, поглавље 30, хадис број 3.380 стоји:

Преноси се од Енеса, Бог био задовољан њим, да је Аллахов Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, рекао: ,,Аллахово проклетство је на десет људи због алкохола: на онога који га спрема, онога за кога се спрема, онога ко га пије, онога ко га носи, онога коме се носи, онога ко га точи, онога ко га продаје и онога ко на томе зарађује, онога ко га купује и онога од кога се купује."

 БОЛЕСТИ ПОВЕЗАНЕ СА АЛКОХОЛОМ

Много је научних разлога за забрану свих ствари које опијају, између осталог и алкохола. Статистички подаци показују да од појединачних узрочника смрти широм света прво место заузима конзумирање алкохола. Огроман број људи сваког дана умре само због конзумирања алкохола.

Нема потребе да залазим у детаљна објашњења свих штетних последица конзумирања алкохола, пошто је већина њих свима позната. Ово је листа од неколико најпознатијих болести узрокованих алкохолизмом:

1) Цироза јетре је једна од најпознатијих болести које изазива алкохол.

2) Рак једњака, рак црева, рак кичме, рак јетре, итд.

3) Есопхагитис, гастритис, панцреатитис и хепатитис су, такође, повезани са алкохолом.

4) Болести срца, висок крвни притисак, коронарна артерасклероза, ангина и срчани удари су повезани са конзумирањем великих количина алкохола.

5) Апоплексија, разни напади и многе врсте парализа су повезани са конзумирањем алкохола.

6) Периферна неуропатија, атрофија мождане коре, атрофија малог мозга - су врло познате последице конзумирања алкохола.

7) Вирнике - Корсакофф синдром са губитком сећања скорашњих догађаја, конфабулације и слабљење сећања старих догађаја, уз различите врсте парализе - настају услед недостатка тиамина, због конзумирања алкохола.

8) Берибери[85] и остали недостаци нису ретки међу алкохоличарима.Чак се и пеллагра[86] јавља код алкохоличара.

9) Делериум Тременс је озбиљна компликација која се јавља уз рекурентне инфекције након алкохолизма или постоперативно.

Такође, јавља се током апстиненције као повратни ефекат одвикавања од алкохолизма или дроге. Компликације су толико озбиљне да доводе до смрти пацијента који се лечи, чак и у добро опремљеним здравственим центрима.

10) Бројни ендокрини поремећаји се доводе у везу са алкохолизмом, почев од миксодемије, па до хипертиреозе (прекомерна активност штитне жлезде, прим. прев.). Овде спада и Кушингова болест.

11) Хематолишки поремећаји су бројни и озбиљни. Свакако, недостатак фолне киселине је најчешћа последица конзумирања алкохола, која на крају доводи до макротичке анемије.

12) Тромбоцитопенија и друге болести крвних зрнаца нису ретка појава међу алкохоличарима.

13) Често употребљавана таблета метронидазол јако лоше делује у судејству са алкохолом.

14) Рекурентне инфекције су врло честа појава код хроничних алкохоличара. Отпорност организма да се брани од болести зависи од поновног узимања алкохола.

15) Инфекције плућа су врло честа појава код алкохоличара. Запаљење плућа, емфизем (нагомилавање ваздуха у ткивима, нарочито испод коже) и плућна туберкулоза су уобичајена појава за алкохоличаре.

16) Након опијања алкохолом, пијана особа најчешће повраћа. При том, рефлекси кашља, који делују заштитно – су парализовани. Због тога се лако може десити да садржај повраћања уђе у плућа и проузрокују пнеумонију (запаљење плућа), и загнојење унутар плућа. У појединим случајевима, то може довести до гушења и смрти.

17) Лоше последице конзумирања алкохола од стране жена заслужују посебну пажњу. Жене су због алкохола подложније цирози јетре[87] од мушкараца. Конзумирање алкохола у  току трудноће вишеструко негативно делује на фетус. Синдром оштећења фетуса због алкохола све се чешће и чешће среће у медицинској пракси.

18) Разна оболења коже, такође, су повезана са конзумирањем алкохола.

19) Екцем, ћелавост, дистрофија, инфекције око ноктију и ангуларниа стоматитис (упала усне дупље) - све су то честе појаве међу алкохоличарима.

 АЛКОХОЛИЗАМ ЈЕ БОЛЕСТ

Лекари су у последње време постали либералнији по питању алкохолизма и посматрају га као болест а не као зависност и преданост алкохолу. Исламска Истраживачка Организација је објавила памфлет у коме стоји:

Ако је алкохол болест, то је онда болест :

- која се продаје у флашама,

- која се рекламира у новинама,  часописима, на радију и телевизији,

- која има лиценцу за извоз и ширење,

- која владама држава доноси приходе,

- која уништава породични живот и поспешује криминал,

- која се не преноси преко вируса и заразних микроорганизама.

 АЛКОХОЛИЗАМ НИЈЕ БОЛЕСТ, ВЕЋ ЂАВОЛОВ РУЧНИ РАД

Узвишени Аллах нам је из Своје милости указао на опасност ове ђаволове замке. Ислам се назива динул-фитр, тј. вера људске природе. Све његове наредбе су у складу са људском природом. Алкохол је девијација од нормалне природе човека, али и природе друштва. Алкохол човека спушта на ниво који је испод нивоа животиње, ма колико се људи хвалили својом супериорношћу над животињама. Због свега тога, алкохол је, по исламу, строго забрањен.

 13. ЈЕДНАКОСТ СВЕДОКА

Зашто су два женска сведока исто што и један мушки?

 НЕКАД ЈЕ ДОВОЉНО ДА ЈЕДАН ЖЕНСКИ СВЕДОК ИМА СНАГУ КАО И ЈЕДАН МУШКИ

Три ајета говоре о сведоцима, без спецификовања мушкарца или жене.

а) Приликом давања опоруке, неопходно је присуство два праведна сведока. Часни Кур'ан каже:

 О верници, кад вам се приближи смрт, приликом давања опоруке нека вам посведоче два праведна сведока од вас или нека друга два, који нису ваши - ако сте на путу, а појаве се знаци смрти. А ако посумњате, задржите их после обављене молитве и нека се Богом закуну: „Ми заклетву ни за какву цену нећемо продати макар се радило и о какву рођаку и сведочење које је Бог прописао нећемо ускратити, јер бисмо тада били, доиста, грешници“.[88]

б) У случају развода брака, траже се два праведна сведока:

Па када оне достигну време свог чекања, ви их или на леп начин задржите, или се великодушно од њих коначно раставите, и као сведоке две особе узмите, и сведочење ради Бога обавите! То је савет за оног који у Бога и у онај свет верује - а ономе који се Бога боји, Он ће излаз дати. [89]

е) Четири сведока су неопходна у случају потворе на честиту жену:

Оне који окриве поштене жене, а не докажу то са четири сведока, са осамдесет удара бича избичујте и никада више сведочење њихово не примајте; то су нечасни људи.[90]

 ДВА ЖЕНСКА СВЕДОКА СУ ЈЕДНАКА ЈЕДНОМ МУШКОМ САМО У СЛУЧАЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ТРАНСАКЦИЈА

Није истина да се у сваком случају два женска сведока третирају као један мушки. То је случај само у специфичним приликама. Од свих ајета који се баве питањем сведока, само један каже да се два женска сведока третирају као један мушки. То је ајет из поглавља Бекара који говори о финансијским трансакцијама, који је уједно и најдужи ајет у Кур'ану:

 О верници, када један од другога позајмљујете до одређеног рока, запишите то. Нека један писар између вас то праведно напише и нека се писар не сустеже написати онако како га је Бог поучио! Нека он пише, а нека му казује дужник! Нека се боји Бога, Господара свога, и ништа од тога нека не изостави! А ако је дужник умно ограничен или слаб, или ако није у стању казивати, онда нека диктира његов старатељ и то праведно! И узмите два сведока између вас, па ако не нађете два мушкарца, онда једног мушкарца и две жене са којима сте као сведоцима задовољни.[91]

Овај кур'ански ајет говори само о финансијским трансакцијама. У тим случајевима се налаже склапање уговора између две стране, уз два сведока - по препоруци мушкарца. У случају да се не могу наћи два праведна мушкарца, онда је довољно наћи једног мушкарца и две жене. Навешћу пример особе која се намерава подвргнути операцији, због одређене болести. Пре подвргавања операцији, жеља му је да обаве операцију два хирурга који су специјалисти. У случају да не може да нађе два хирурга, пристаће да операцију обави један хирург, уз присуство два лекара опште праксе.

Исти је пример и код финансијских трансакција – пожељна су два мушка сведока. Ислам очекује од мушкараца да буду хранитељи породице. Пошто су финансијске обавезе према породици стављене на терет мушкарцу, од њих се очекује да буду много боље упознати са финансијским трансакцијама у односу на жене. Као друга опција, прихвата се један мушкарац и две жене, па ако једна нешто погреши, да је друга исправи. У наведеном кур'анском ајету се користи реч тадилл, која се преводи као "збунити се, преварити се". Многи су ову реч погрешно превели као "заборавити".

Финансијске трансакције су, заиста, једини сигуран случај где се преферира присуство два мушка сведока и где се две жене третирају као један мушкарац.

 СВЕДОЧЕЊЕ У СЛУЧАЈУ УБИСТВА

Неки учењаци сматрају да природа жене утиче на њено сведочење и у случају убиства. То је зато што су жене, обично, у таквим случајевима пуно уплашене, за разлику од мушкараца. Због њиховог емоционалног стања, оне могу да буду збуњене. Због свега тога, по мишљењу неких исламских правника, и у случају убиства, два женска сведока се третирају као један мушкарац. У свим осталим случајевима по мишљењу учењака, нема разлике између сведочења мушкарца и жене.

 КУР'АН ЈАСНО ДАЈЕ ДО ЗНАЊА ДА ЈЕ ЖЕНА У СВЕДОЧЕЊУ ЈЕДНАКА МУШКАРЦУ

Има учењака који сматрају да се случај две жене које се третирају као један мушки сведок примени као опште правило у свим случајевима. Са тим мишљењем се не можемо сложити, због тога што један кур'ански ајет врло јасно ставља мушкарца и жену на истом ступњу по питању сведочења:

А они који окриве своје жене, а не буду имали других сведока, него су само они сведоци, потврдиће своје сведочење заклетвом Богом, и то четири пута да, заиста, говоре истину.[92]

 АИША ЈЕ ДОВОЉНА КАО СВЕДОК     ДА ЈЕ ХАДИС ИСПРАВАН

Аиша, супруга Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, је пренела чак 2.220 хадиса (цитата) који се узимају као веродостојни само на основу њеног свдочења. Ово је довољан доказ да се прихвата сведочење и од само једне жене.

Многи учењаци се слажу да је свдочење једне жене довољно и код утврђивања појаве младог Месеца. Замислите само - сведочење једне жене је довољно за један од темеља ислама, пост месеца рамазана. Цело исламско друштво је обавезно прихватити њено сведочење! Неки учењаци сматрају да је при почетку Рамазана потребан један сведок, а за крај два, али се у сваком случају не прави разлика између сведочења мушкарца и жене.

 У НЕКИМ СЛУЧАЈЕВИМА СЕ ПРЕФЕРИРА СВЕДОЧЕЊЕ ЖЕНЕ

Неки случајеви захтевају сведочење само жене, сведочење мушкарца се ту не прихвата. На пример, у судским процесима где се као предмет појављује мртво женско тело, сведок мора бити жена.

Привидна неједнакост сведочења мушкарца и жене у случају финансијских трансакција није резултат неравноправног положаја жене у односу на мушкарца. То се јавља само као резултат различитих природа и улога које је ислам доделио мушкарцу и жени.

 14. НАСЛЕДСТВО

 Зашто по исламском закону жена  наслеђује  дупло мање имовине од мушкараца?

 ПИТАЊЕ НАСЛЕДСТВА У КУР'АНУ

Часни Кур'ан даје специфичне и детаљне упуте које се тичу расподеле заоставштине међу законским наследницима. Кур'ански ајети који говоре о наследству су следећи:

- поглавље Ал-Бекара, ајет 180;

- поглавље Ал-Бекара, ајет 240;

- поглавље Ан-Ниса', ајети 7-9;

- поглавље Ан-Ниса', ајет 19;

- поглавље Ан-Ниса', ајет 33;

- поглавље Ел-Маида, ајети 106-108.

 СПЕЦИФИЧНА ПОДЕЛА НАСЛЕДСТВА МЕЂУ РОДБИНОМ

У Кур'ану се налазе три ајета који детаљно објашњавају начин поделе наследства међу родбином:

Аллах вам налаже у вези са децом вашом да мушком припадне колико двојем женске деце. А ако буде женске деце више од двоје, њима припадају две трећине онога што је оставио, а ако је само једна, припада јој половина. А родитељима, свакоме посебно, припада шестина од онога што је оставио, ако има дете. А ако не буде имао деце, и наследе га родитељи, онда његовој мајци припада трећина. А ако има браће, онда његовој мајци припада шестина пошто се изврши опорука коју је оставио, или подмири дуг. Ви не знате ко вам је ближи по користи, родитељи ваши или синови ваши. То је Божија заповед, а Бог, доиста, све зна и мудар је!

Вама припада половина од онога што оставе жене ваше, ако не буду имале детета; а ако буду имале дете, вама припада четвртина онога што оне оставе, пошто се изврши опорука коју оставе, или подмири дуг; њима припада четвртина онога што ви оставите уколико не будете имали дете, а ако будете имали дете, њима припада осмина онога што ви оставите након што се изврши опорука коју оставите, или подмири дуг. А ако се мушкарац или жена буду наслеђивали од даље родбине и буду имали брата или сестру, онда ће свако од њих двоје добити шестину; ако их буде више, они онда заједнички учествују у трећини, пошто се изврши опорука која је остављена, или подмири дуг, не оштећујући тиме било кога. То је опорука од Бога, а Бог све зна и благ је.[93]

Они траже од тебе тумачење. Реци: 'Аллах ће вам казати пропис о кефали: ако неко умре и не буде имао детета, а има сестру, њој - половина његове оставштине припада, а он ће наследити њу ако она не буде имала дете; а ако су две сестре, њима припадају две трећине његове оставштине. А ако су они браћа и сестре, онда ће мушкарцу припасти колико двема женскима. То вам Бог објашњава, да не залутале. А Бог зна све.[94]

 ЖЕНСКИ НАСЛЕДНИЦИ ПОНЕКАД НАСЛЕЂУЈУ ИСТО ИЛИ ВИШЕ ОД МУШКИХ НАСЛЕДНИКА

Жена најчешће наслеђује половину од онога што наслеђује мушкарац на истом родбинском степену. Међутим, ово није увек случај. Ако покојник иза себе не остави наследника ни по узлазној ни по силазној линији, а има брата и сестру по мајци - обоје добијају по једну шестину наследства. Ако покојник остави иза себе децу и оба родитеља - мајку и оца, њих двоје наслеђују по једну шестину. У неким случајевима, жена може наследити дупло више од мушкарца. Ако пресели нероткиња без браће и сестара, а иза себе остави само мужа, мајку и оца, њен муж наслеђује половину, мајка трећину, а отац шестину. У овом случају мајка наслеђује дупло више од оца.

 ЖЕНСКО НАЈЧЕШЋЕ НАСЛЕЂУЈЕ ПОЛОВИНУ ОД ОНОГА ШТО НАСЛЕЂУЈЕ МУШКАРАЦ

Истина је да, у већини случајева, женско наслеђује половину од онога што наслеђује мушкарац. То су, на пример, следећи случајеви:

- кћерка наслеђује половину онога што син наследи,

- супруга наслеђује 1/8, а супруг 1/4 у случају да је покојник имао деце,

- супруга наслеђује 1/4, а супруг 1/2 уколико покојник није имао деце,

- уколико покојник није оставио наследнике по улазној и силазној линији, сестра наслеђује половину од онога што наследи брат.

 МУШКАРАЦ НАСЛЕЂУЈЕ ВИШЕ, ЈЕР СНОСИ ФИНАНСИЈСКУ ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА ПОРОДИЦИ

У ИСЛАМУ, жена нема никаквих финансијских обавеза према породици. Све обавезе те врсте сноси мушкарац. Пре него се жена уда, обавеза њеног оца или брата је да се брине о њеној одећи, храни, смештају и другим потребама. Након удаје, та обавеза прелази на терет мужа или сина. Ислам мушкарца сматра одговорним за испуњавање свих финансијских обавеза према породици. Да би могао испунити све те обавезе, мушкарац, између осталог, добија и двоструко већу количину наследства. На пример, ако умре отац и остави сину и кћерки у наследство 15.000 долара, син наслеђује 10.000, а кћерка 5.000. Од ових 10.000 које је наследио, син ће морати на своју породицу потрошити скоро сав новац или огромну већину, рецимо 8 хиљада. Након подмирења обавеза, њему лично остаће само 2 хиљаде.

С друге стране, кћерка, која је наследила 5.000 нема никакве обавезе ни према коме, никоме не мора дати ни један цент. Све што наследи, она може задржати само за себе. Шта бисте ви желели: да наследите 10.000 па да вам, након подмирења обавеза према породици, остане само 2.000 или да наследите 5.000 и све задржите за себе?

 15. БУДУЋИ СВЕТ

 Како ћете доказати постојање Будућег света, тј. живота после смрти?

 ВЕРОВАЊЕ У БУДУЋИ СВЕТ НИЈЕ БАЗИРАНО НА СЛЕПОМ УБЕЂЕЊУ

Многи људи се чуде како то да неко са научним и логичним темпераментом може себи допустити да на било који начин верује у живот после смрти. Они мисле да свако ко верује у Будући свет, то верује само на основу слепог убеђења. Моје веровање у Будући свет је засновано на логичким аргументима.

 ВЕРОВАЊЕ У БУДУЋИ СВЕТ                                 КАО ЛОГИЧНО УБЕЂЕЊЕ

У Кур'ану постоји преко хиљаду ајета који говоре о некој научној чињеници. Многе чињенице, које су ту споменуте, су откривене тек у скорије време. Међутим, наука још није на нивоу да потврди све оно што у Кур'ану пише.

Претпоставимо да је 80% од оног што у Кур'ану пише доказано као стопостотна истина. У вези преосталих 20%, наука не даје никакав конкретан став, пошто ни сама није дошла до ступња да може те наводе да потврди или да негира. Са нашим ограниченим знањем, немамо права ни за један једини проценат од наведених 20% рећи да је научно нетачан. Пошто се за 80% кур'анских ајета сигурно зна да су научно тачни, а за 20% се може рећи да није нађен ни један научни доказ против, сасвим логично би било признати да су и ових 20% кур'анских ајета научно потпуно тачни.

Постојање Будућег света, који се спомиње у Кур'ану, спада у споменутих 20%, а за које ми логика каже да су потпуно тачни.

 КОНЦЕПТ МИРА И ЉУДСКИХ ПРАВА ЈЕ БЕСКОРИСТАН БЕЗ КОНЦЕПТА БУДУЋЕГ СВЕТА

Да ли је крађа добро дело или лоше? Обичан и нормалан човек би рекао да је лоше. Како би неко ко не верује у Будући свет успео да убеди моћног и утицајног криминалца да су пљачка и незаконито присвајање новца лоше ствари?

Претпоставимо да сам ја најмоћнији и најутицајнији криминалац на свету, а истовремено сам јако интелигентан и спретан. У том случају ћу рећи да је крађа добра, јер ми омогућава водити луксузан живот. Значи, крађа је са моје тачке гледишта, добра ствар.

Ако ми било ко да логичан аргумент да је крађа лоша ствар, моментално ћу да престанем да будем криминалац. Људи углавном дају следеће аргументе:

 а) Крађом се наноси штета оштећеној особи;

Неко ће рећи да се опљачканој особи наноси штета и доносе потешкоће. Свакако ћу се сложити да је крађа лоша за покраденог. Али, та иста крађа је добра за мене, ако сам крадљивац. Ако украдем хиљаду долара, моћи ћу себи да приуштим добар ручак у неколико најлуксузнијих ресторана.

 б) Неко ће те опљачкати;

Неко ће ми рећи да може да дође дан да и мене неко покраде. Међутим, то је немогуће. Нико ме не може покрасти, јер сам најмоћнији криминалац и имам на стотине телохранитеља и чувара. Ја могу сваког опљачкати, али мене нико не може. Крађа може бити рискантно занимање за обичног крадљивца, али не за мене, јер сам врло моћан и утицајан.

 е) Полиција може да те ухапси;

Ако будем наставио да се бавим овим послом, полиција ће да ме ухапси - тако ми кажу неки људи. Међутим, полиција ми не може ништа, јер се и она налази на мом платном списку. На мом платном списку се налазе и министри. Слажем се са тим да ће обичан крадљивац да буде ухапшен, и то је лоше за њега, али ја сам посебан, врло моћан криминалац. Дајте ми барем један логичан разлог зашто бих престао да се бавим овим послом!

 д) Крађа је лак новац;

Неко ће приговорити да је новац зарађен крађом лак, да није зарађен муком и радом. Потпуно се слажем са том констатацијом. То је заправо и разлог због којег се бавим овим послом! Ако неко може да бира - хоће ли да зарађује новац лако или тешко, свакако ће да изабере лакши начин да дође до новца.

 е) Крађа је нехуман чин;

Неко ће рећи да је моје занимање нехумано и да бих се требао бринути и о другим људским бићима. Ја ћу им изнети противаргумент у облику питања: Ко је написао тај закон којег ви зовете хуманост и зашто бих га ја требао поштовати?! Тај закон је, можда, добар за емоционалне и субјективне људе, али ја размишљам на основу чисте логике, брига о другим људима ми не доноси никакву корист.

 ф) Крађа је себичност;

Неки људи кажу да је крађа себичност. Истина је да је крађа чин себичности. Али, зашто да не будем себичан кад ми то помаже да уживам у животу?!

 НЕ ПОСТОЈИ ЛОГИЧАН ДОКАЗ ДА ЈЕ КРАЂА ЛОШЕ ДЕЛО

Видели смо да су узалудни сви логички аргументи којима се жели да се докаже да је крађа лоше дело. Сви ти аргументи ће да задовоље обичног човека, али не и великог и утицајног криминалца. Ни један од тих аргумената не може да се одбрани разумом и логиком. Зато немој да се чудите откуд толики број криминалаца широм света!

У исто време, сва недела попут крађе, преваре, и њима сличних дела, могу да се уврсте међу добре ствари, са тачке гледишта криминалца. То је зато што не постоји логичан доказ који би их уверио да је лоше то што раде.

 МУСЛИМАН ИМА СВЕ ПОТРЕБНЕ АРГУМЕНТЕ

Хајдемо заменити стране: замисли да си ти најмоћнији и најутицајнији криминалац на свету и да на свом платном списку имаш полицију и министре. Читава армија људи те чува. Ја сам муслиман који ће да те убеди да су крађа, превара и насиље зле ствари. Ако ти предочим исте, раније споменуте аргументе да је крађа рђаво дело, одговорићеш ми на исти начин на који одговарају сви криминалци. Слажем се да је криминал логичан само за оног криминалца који је јако моћан и утицајан.

 СВАКИ ЧОВЕК ЖЕЛИ ПРАВДУ

Сваки човек на Земљи жели правду. Чак и онда кад другима чини неправду, истовремено жели да се према њему праведно поступа. Неки људи су опијени својим богатством и утицајем и другима наносе бол и патњу. Међутим, исти ти људи ће да се побуне кад им се нанесе неправда. Разлог због којег такви људи наносе бол и патњу другима лежи у њиховом обожавању моћи и утицаја. Они мисле да им њихова моћ омогућава да другима наносе неправду, а да се, истовремено, одбране од туђе неправде.

 АЛЛАХ ЈЕ НАЈМОЋНИЈИ И НАЈПРАВЕДНИЈИ

Као муслиман, ја ћу криминалца најпре да уверим у постојање Бога (обрати пажњу на питање научне утемељености Кур'ана!). То је Узвишени Аллах, Који има већу моћ него што је ти имаш, а истовремено - Он је савршено праведан. Часни Кур'ан каже: Аллах неће ни трунку неправде учинити.[95]

 ЗАШТО МЕ АЛЛАХ НЕ КАЖЊАВА?

Пошто је споменути криминалац човек који се ослања на логику и науку, повероваће у постојање Бога, након што му се предоче јасни научни докази из Кур'ана. Међутим, оно што ће, можда, да приговори јесте - ако је Аллах савршено праведан, зашто ме одмах не казни?

 СВИ КОЈИ ЧИНЕ НЕПРАВДУ ТРЕБАЈУ БИТИ КАЖЊЕНИ

Сваки човек који је претрпео неправду било које врсте, финансијске или социјалне природе, свакако жели да починилац неправде буде кажњен за оно што је учинио. Сваки нормалан човек жели да се пљачкашу и насилнику очита лекција. Иако многи криминалци бивају ухапшени и кажњени, велики је број оних које нико не дира. Они живе у задовољству и луксузу, у потпуно безбедном животу. Ако се неком моћном и утицајном криминалцу нанесе неправда од стране неког још моћнијег од њега, чак и тај оштећени криминалац жели да неправедник буде кажњен.

 ОВАЈ ЖИВОТ ЈЕ САМО ТЕСТ ЗА ЖИВОТ НА БУДУЋЕМ СВЕТУ

Овај живот није ништа друго до испит чије резултате ћемо видети на Судњем дану. Часни Кур'ан каже:

Узвишен је Онај у чијој је руци власт - Он све може! Онај Који је дао смрт и живот да би искушао који ће од вас боље да поступа; Он је Силни, Онај Који прашта.[96]

 КОНАЧНА ПРАВДА ЈЕ НА СУДЊЕМ ДАНУ

Часни Кур'ан каже:

Свака душа смрт ће окусити, а само ћете на Судњем дану у потпуности добити плате ваше! Па ко буде од Ватре удаљен и у Џеннет уведен, успео је! А живот на овоме свету само је варљиво наслађивање![97]

На Судњем дану ће сви да се суоче са коначном правдом. Цело човечанство, свака индивидуа, биће проживљена на Судњем дану. Могуће је, још на овом свету, делимично казнити неког за део лоших дела које је починио. Међутим, потпуна награда и казна биће само на Будућем свету. Може се десити да Узвишени Бог не казни насилнике одмах на овом свету, али ће сви насилници и криминалци бити кажњени адекватном казном на Будућем свету, у животу после смрти.

 КАКВОМ КАЗНОМ БИ ЉУДСКИ ЗАКОНИ МОГЛИ КАЗНИТИ ХИТЛЕРА?

Хитлер је побио преко шест милиона Јевреја током своје терорске владавине Немачком. Чак и да га је полиција ухапсила, каквом казном би га људи, на основу својих закона, могли казнити, па да правда буде задовољена?! Највише што би могли урадити је да га пошаљу у гасну комору. Међутим, то би била казна за само једног убијеног Јевреја. А шта је са осталих пет милиона деветсто деведесет девет хиљада деветсто деведесет девет Јевреја?!

 АЛЛАХ ЋЕ НА БУДУЋЕМ СВЕТУ КАЗНИТИ УБИЦЕ ЗА СВАКИ ОДУЗЕТИ ЖИВОТ

Узвишени Аллах каже у Часном Кур'ану:

Доиста, оне који не верују у знамења Наша, Ми ћемо у ватру бацити, па када год им се коже испеку, заменит ћемо им их другим кожама, како би казну осетили! Аллах је, доиста, силан и мудар![98]

Ако Аллах буде хтео, спалиће Хитлера онолико пута колико је овај побио људи.

 ЉУДСКИ КОНЦЕПТ ДОБРА И ЗЛА                         НЕ ВРЕДИ БЕЗ БУДУЋЕГ СВЕТА

Јасно је да ако особу не убедите у концепт Будућег света, читав концепт људских вредности и концепт добре и лоше природе дела није у стању да одговори на логичне захтеве насилника и криминалаца, поготово ако су моћни и утицајни.

 16. ЗАШТО СУ МУСЛИМАНИ ПОДЕЉЕНИ НА СЕКТЕ И РАЗЛИЧИТЕ ПРАВНЕ ШКОЛЕ?

 Ако сви муслимани на свету верују у један исти Кур'ан, откуд оволики број секти и различитих правних школа у исламу?

 МУСЛИМАНИ БИ ТРЕБАЛО    ДА                             БУДУ ЈЕДИНСТВЕНИ

Чињеница је да су муслимани данас подељени по разним критеријумима. Трагедија је у томе што у Исламу за ту поделу уопште не постоји основа. Ислам промовише чврсто јединство међу његовим следбеницима. Узвишени Бог каже у Кур'ану:

 Сви се чврсто држите за Аллахово уже и не разједињујте се![99]

Које је то уже које се спомиње у овом ајету? То су Часни Кур'ан и пракса Посланика Мухаммеда! Кур'ан је уже за које се требају држати сви припадници Ислама. Споменути ајет истиче још једну напомену. Осим држања за Божије уже, напомиње се "не разједињујте се"! На другом месту, Узвишени Бог каже у Кур'ану:

О верници, покоравајте се Аллаху и покоравајте се Посланику.[100]

Сви муслимани морају следити часни Кур'ан и веродостојне Посланикове хадисе и нипошто не смеју да се разједињују.

 СЕКТЕ И ИЗДВАЈАЊА СУ ИСЛАМОМ ЗАБРАЊЕНИ

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Тебе се ништа не тичу они који су веру своју раскомадали и у странке се поделили, Бог ће се за њих побринути. Он ће их о ономе што су радили обавестити.[101]

У овом ајету Узвишени Бог нам наређује да се оградимо од оних који ову веру деле на секте. Међутим, када данас упитате било којег муслимана Ко си? - он ће рећи: Ја сам суннија или ја сам шиија. Неки себе зову ханефијама, неки шафијама, неки ханбелијама. Има и оних који се сврставају у деобандије или у барелвиије!

 НАШ ПОСЛАНИК ЈЕ БИО МУСЛИМАН

Ако вас било ко упита „ко си ти“? Одговорите ја сам МУСЛИМАН, а нисам ни ханефија ни шафија! Узвишени Бог каже у Кур'ану:

А ко говори лепше од онога који позива Аллаху, који добра дела ини и који говори: ја сам, доиста, муслиман.[102]

Овде нам Бог јасно поручује да се морамо декларисати само као муслимани.

Аллахов Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, је издиктирао писма која су била намењена немуслиманским владарима, у којима их позива да прихвате Ислам. У тим писмима поменуо је кур'ански ајет:

Реци: "О следбеници Књиге, дођите да се окупимо око речи, и нама и вама заједничке, да никога осим Аллаха (Једног Бога) не обожавамо, да Му ништа не придружујемо, и да једни друге, поред Аллаха, боговима не сматрамо!" Па, ако се они окрену, ви реците: "Будите сведоци да смо ми муслимани.[103]

 ПОШТУЈТЕ СВЕ ВЕЛИКЕ ИСЛАМСКЕ УЧЕЊАКЕ!

Морамо поштовати све велике исламске учењаке, међу које спадају четири имама: Ебу Ханифе, Шафија, Малик и Ахмед ибн Ханбел, нека је Божија милост на све њих.

То су били велики исламски учењаци. Нека их Узвишени Аллах награди за њихов труд и њихова дела. Није никакав проблем ако неко следи мишљења имама (велики верски ауторитет) Ебу Ханифе или имама Шафије, али ако вас неко упита Ко си?- једини одговор који је исправан јесте: ја сам муслиман.

Неко ће да дође са противаргументом користећи хадис којег бележи Еху Давуд у Суннену, хадис број 4.579, у коме стоји да је Аллахов Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, рекао:

"Мој Уммет (народ) ће да се подели на 73 секте."

Овај хадис нас само обавештава о ономе што ће да се деси у будућности. Ово нипошто не значи да нам је Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, поручио да бисмо требали радити на томе да постигнемо поделу заједнице муслимана на 73 секте! Бог нам изричито забрањује одвајање у секте. Они који искрено следе Кур'ан и веродостојни хадис и не деле се у секте, на Правом су путу. У Тирмизијиној збирци хадиса, хадис број 171, стоји да је Веровесник, нека су Божији мир и благослов над њим, рекао:

"Поделиће се мој народ ( муслимани) на 73 скупине, све ће у Џехеннем (Пакао) осим једне!" Асхаби (другови) су упитали Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, која ће то скупина да буде, а он је одговорио: "То је скупина која следи оно на чему смо ја и моји асхаби.".

Часни Кур'ан на неколико места понавља наредбу:

"Покоравајте се Аллаху и Његовом Посланику!".

Прави муслиман следи само Часни Кур'ан и сахих-хадис (веродостојан цитат).

Можете следити мишљење било ког учењака, све док су та мишљења базирана на Кур'ану и суннету. Ако нечија мишљења почињу одступати од Кур'ана и веродостојног хадиса, таква мишљења немају своју вредност, без обзира колико учен био онај који их износи.

Када би сви муслимани са разумевањем прочитали Кур'ан и проучили сахих-хадисе, Божијом вољом, овај народ муслимана би био јединствен и већина наших разлика би нестало.

 17. СВЕ РЕЛИГИЈЕ НАС УЧЕ ДА БУДЕМО ДОБРИ, ЗАШТО ОНДА ДА СЛЕДИМО САМО ИСЛАМ?

У основи, све религије уче своје следбенике да чине добра дела. Зашто би неко морао следити баш Ислам? Може ли следити неку другу религију?

 ОСНОВНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИСЛАМА И ДРУГИХ РЕЛИГИЈА

Све религије, у основи, подстичу људе да чине добра дела и да остављају ружна. Међутим, Ислам иде даље од тога. Ислам људима показује практичне методе ка постизању праведног друштва и искорењивању зла, како код појединаца тако и код целе заједнице. Ислам узима у обзир људску природу и комплексност људске заједнице. Ислам је Упута која нам долази директно од Створитеља. Због тога се ислам зове динул-Фитр- природна вера за човека.

 ИСЛАМ ЗАБРАЊУЈЕ КРАЂУ, АЛИ ДАЈЕ И РЕШЕЊЕ КАКО ДА СЕ КРАЂА ИСКОРЕНИ

а) Ислам одређује методе искорењивања крађе;

Најпознатије религије уче своје следбенике да је крађа лоше дело. Ислам нас учи исто. У чему је разлика између ислама и осталих религија? Разлика лежи у чињеници да Ислам, осим што нас учи да је крађа лоше дело, показује нам практичан начин како да створимо социјалну структуру у којој људи неће красти.

б) Ислам наређује давање зеката;

Ислам наређује давање зеката, обавезног годишњег издвајања имовине. Исламски закон предвиђа да свака особа чији иметак премашује количину нисаба, тј. ако има одређеног иметка у вредности 85 грама злата које прегодини, мора из свог иметка издвојити 2.5% на крају сваке лунарне године, у добротворне сврхе. Ако би сваки богаташ на свету издвојио тачан износ зеката из свог иметка, сиромаштво би било искорењено.

Ни један човек на свету не би остао гладан.

е) Одсецање руке крадљивцу;

Ислам наређује да се крадљивцу одсече рука, ако се докаже да је украо. Часни Кур'ан каже у 38. ајету поглавља Трпеза:

Крадљивцу и крадљивици одсеците руке њихове, нека им то буде казна за оно што су учинили и опомена од Бога! А Бог је силан и мудар.

Неки немуслимани, а нажалост и неки муслимани ће рећи:

Одсецање руке у 21. веку!? Ислам је сурова и варварска религија!

д) Какви резултати се постижу применом шеријата (исламског закона)?

Америка се сматра најразвијенијом државом на свету. Нажалост, то је земља са највећом стопом криминала и пљачки. Замислите када би се исламски закон применио у Америци, да свака имућна особа из свог иметка удели зекат сваке године и да се сваком крадљивцу одсече рука, ако се докаже његова кривица. Да ли би се стопа криминала и крађе у Америци повећала или би остала иста или би се смањила?

Наравно, та стопа би се драстично смањила. Не само то, већ би примена исламског закона у корену пресекла сваки потенцијални покушај крађе.

Слажем се са тим да је данас у свету крађа присутна у огромној мери, тако да, кад бисмо одсекли руку сваком крадљивцу, имали бисмо на десетине хиљада људи са одсеченом руком. Међутим, ствар је у томе да чим почнете да примењујете исламски закон, број случајева крађе ће да се моментално драстично смање. Потенцијални крадљивац ће добро да размисли пре него се упусти у тако рискантан подухват. Сама помисао на казну која следи крадљивцу одвратиће сваког потенцијалног крадљивца од првобитне намере. Једва би се неколико људи упустило у крађу. Неколицини људи ће рука да буде одсечена, али ће зато милиони људи да живе у миру и имовинској сигурности.

Исламски шеријат је практичан и даје директне резултате.

 ИСЛАМ ЗАБРАЊУЈЕ НАПАСТВОВАЊЕ ЖЕНА, АЛИ И НАРЕЂУЈЕ ХИЏАБ И СМРТНУ КАЗНУ ЗА ОНЕ КОЈИ ПОЧИНЕ СИЛОВАЊЕ

а) Ислам прописује методу за искорењивање злостављања и силовања;

Све светске религије уче следбенике да су злостављање и силовање тешки греси. Ислам нас учи исто. Каква је разлика између ислама и осталих религија? Разлика лежи у чињеници да се Ислам не бави само површним проповедањем поштовања према жени и карактеризовањем злостављања и силовања као великих греха. Ислам иде даље од тога - Ислам даје конкретне упуте како да друштво искорени ове облике насиља.

б) Хиџаб за мушкарце;

У исламу постоји наредба која се зове хиџаб. Часни Кур'ан најпре спомиње хиџаб за мушкарце, па затим за жене. Хиџаб за мушкарце се спомиње у следећем кур'анском ајету:

Реци верницима нека оборе погледе своје и нека чувају стидна места своја; то им је најчедније, јер Бог, уистину, зна оно што они раде.[104]

Ако мушкарац погледа у неку жену, па му нека ружна мисао прође кроз главу, обавеза му је да обори поглед.

в) Хиџаб за жене;

Хиџаб за жене је споменут у следећем кур'анском ајету:

А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим; и нека не дозволе да се од украса њихових види ишта осим онога што је ионако спољашње, и нека вела своја спусте на груди своје; нека украсе своје не показују другима, то могу само мужевима својим, или очевима својим, или очевима мужева својих, или синовима својим, или синовима мужева својих, или браћи својој или синовима браће своје, или синовима сестара својих, или пријатељицама својим, или робињама својим, или мушкарцима којима нису потребне жене, или деци која још не знају која су стидна места жена; и нека не ударају ногама својим да би се чуо звекет накита њихова који покривају. И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите.[105]

Жени мора да буде покривено цело тело. Једино што сме бити откривено су лице и шаке.

г) Хиџаб је превенција против напаствовања;

Разлог због којег је Узвишени Бог прописао хиџаб се спомиње у следећем ајету:

О Веровесниче, реци женама својим, и кћерима својим, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће се најлакше препознати па неће напаствоване бити. А Аллах прашта и Милостив је.[106]

Кур'ан нам каже да је пропис хиџаба дошао да би се исламски одевене жене препознале као чедне и да не би биле напаствоване.

д) Пример две сестре;

Замислите пример две сестре близнакиње, подједнако лепе, које иду улицом. Једна од њих носи исламску ношњу, хиџаб, тј. покривено јој је цело тело, осим лица и шака. Друга сестра носи западњачку ношњу, мини сукњу. Одмах иза угла чека хулиган, који вреба прилику да добаци девојкама или да их напаствује. Која од ове две девојке ће га привући - девојка која носи исламску ношњу или мини сукњу? Наравно, његову пажњу ће привући ова са западњачком ношњом. Такав начин облачења је индиректан позив да је нападне и да је омаловажава на улици.

Кур'ан говори истину када каже да је хиџаб превенција од напаствовања.

ђ) Смртна казна за оног ко почини силовање;

Према шеријату, човек за кога се докаже да је извршио силовање се кажњава смртном казном. Многи су изненађени овако "жестоком" казном. Неки су чак рекли да је ислам груба, барбарска религија! Упитао сам на стотине немуслимана: Претпоставимо, не дао Бог, да неко силује твоју жену, мајку или сестру. Ти си судија, а силоватељ се налази пред тобом. Какву казну би му прописао? Сви су ми одговорили да би га осудили на смрт! Неки су отишли толико далеко, па су рекли да би га мучили до смрти.

Ако вам неко силује жену или мајку или сестру или ћерку, без размишљања подржавате смртну казну за оног ко их је силовао. Међутим, ако је силована туђа жена, мајка, сестра или ћерка, смртна казна је варварски и дивљачки закон. Зашто заступате двоструке стандарде!?

е) Земља са највећом стопом силовања на свету;

Сједињене Америчке Државе су земља са највећим бројем случајева силовања. У једном ФБИ извјештају се наводи да је само у 1990. години пријављено 102.555 случајева силовања. У истом документу стоји да је пријављено само 16% случајева силовања. То значи да ако желимо да знамо тачан број силовања, број пријављених случајева требамо помножити са 6.25. Добијамо резултат да се за годину дана десило 640.968 случајева силовања. Ако тај резултат поделимо са 365, бројем дана у години, добијамо просечан број силовања сваког дана, који износи 1.756.

Касније, у другом извештају стоји да се у Америци сваког дана почини у просеку 1.900 кривичних дела силовања.

1996. године је пријављено 307.000 случајева силовања, али се наводи да је пријављено само 31% случајева силовања.

То заправо значи да је број силовања те године 307.000 x 3.226 = 990.322, односно 2. 713 случајева силовања сваког дана! Сваких 30-так секунди једна жена у Америци буде силована. Може бити да су се силеџије у Америци прилично охрабрили.

Каснији извештаји наводе да само 10% силеџија бива ухапшено, тј. само 1.6% случајева силовања бива завршено хапшењем починитеља. Од укупног броја ухапшених, 50% их бива пуштено на слободу без суђења. То значи да само 0.8% силеџија доспева пред суд. Другим речима, ко почини 125 силовања, највероватније ће само једном бити ухапшен и кажењен. У извештају се још наводи да 50% оних који дођу пред суд буду кажњени затвором на мање од годину дана, иако у америчком закону стоји да је казна за силовање седам година затвора. За оне који су први пут оптужени за силовање казне су пуно блаже. Замислите, неко почини 125 силовања, буде осуђен само једном, а суд још буде попустљив, па га осуди на мање од годину дана затвора!

ж) Какви би били резултати примене шеријата?

Замислите да се у Америци почне примењивати шеријат, исламски закон. Кад год мушкарац угледа неку жену, па му на памет падне ружна мисао, он обори поглед. Свака жена носи хиџаб - цело тело је покривено, осим лица и шака. Након свега, ако неко почини силовање, следи му смртна казна. Питам вас: да ли би се стопа силовања у Америци повећала, или би остала иста, или би се смањила? Наравно, сложитћете се - број случајева силовања би се драстично смањио.

Исламски закон доноси конкретне резултате.

 ИСЛАМ ИМА ПРАКТИЧНА РЕШЕЊА ЗА ПРОБЛЕМЕ ЧОВЕЧАНСТВА

Ислам је најбољи начин живота зато што његова учења нису само пука реторика, већ практична решења за све проблеме са којима се човечанство суочава. Ислам постиже конкретне резултате на нивоу појединаца, али и на нивоу целог друштва. Ислам је најбољи начин живота, јер је практична и универзална религија која није везана за само једну одређену скупину људи или нацију и државу.

 18. ВЕЛИКА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИСЛАМСКОГ УЧЕЊА И ПОСТУПАКА МУСЛИМАНА

Ако је ислам најбоља религија, зашто су онда многи муслимани непоштени, непоуздани и умешани у многе лоше ствари, попут превара, подмићивања, диловања дрогом, итд?

 МЕДИЈИ ИЗНОСЕ ЛАЖИ О ИСЛАМУ

Ислам је, без сумње, најбоља религија, али су медији у рукама западњака који се боје Ислама. Западњаци без престанка објављују дезинформације против Ислама, како у електронским, тако и у штампаним медијима. Осим смишљања дезинформација, они нетачно цитирају Ислам, преувеличавају ствари и догађаје...

Ако било где у свету експлодира бомба, први који бивају оптужени, без икаквих доказа, су муслимани. Одмах се на насловним странама новина појављују велики наслови.

Касније, када се утврди да су за експлозију криви немуслимани, та вест се објављује на неком споредном, незапаженом месту.

Ако се неки муслиман од 50 година ожени девојком од 15, уз њен пристанак, та вест доспева на насловне стране. Мећутим, када неки немуслиман од 50 година силује девојчицу од 6 година, та вест се објављује унутар новина, у оквиру "кратког прегледа вести"! Сваког дана се у Америци почини око 2. 713 силовања, али се ништа од тога не објављује у вестима, пошто је већ постало амерички начин живота!

 ЦРНА ОВЦА У СВАКОМ ДРУШТВУ

Свестан сам да има муслимана који су непоштени, који варају, краду, лажу, итд. Међутим, проблем је у томе што медији генерализују такву ружну слику на све муслимане. Тако муслиман постаје црна овца где год да оде.

 КАО ЦЕЛИНА, МУСЛИМАНИ СУ НАЈБОЉИ

Иако су муслимани, на неки начин, постали црне овце где год оду, кад узмемо у обзир све муслимане света - они формирају најбољу заједницу. Ми смо највећа заједница људи која не пије алкохол. Укупно гледано, ми смо заједница која у добротворне сврхе удељује највише иметка. У глобалу, не постоји ни једна заједница која се може похвалити већим моралом, трезвеношћу, поштовањем људских права...

 НЕ ДОНОСИТЕ ОЦЕНУ О АУТОМОБИЛУ НА ОСНОВУ ВОЖЊЕ ВОЗАЧА

Замислите да требате да донесете оцену о томе колико је добар најновији модел Мерцедеса. Неискусан возач, који не зна возити, седне за волан и слупа ауто. Кога ћете да окривите за то што је аутомобил слетео са пута - возача или аутомобил?

Наравно, окривићете возача. Да бисте анализирали перформансе аутомобила, не требате гледати возача, већ опремљеност и способност аутомобила - колико је брз, колика му је просечна потрошња, који је степен сигурноси, итд. Чак и да се хипотетички сложимо да су муслимани лоши, не смете на основу тога да доносите закључке о исламу као религији. Ако желите донети став о Исламу, најпре проучите ислам из његових примарних извора, Кур'ана и веродостојних хадиса посланика Мухаммеда.

 СУДИТЕ О ИСЛАМУ НА ОСНОВУ ДЕЛА ЊЕГОВОГ НАЈБОЉЕГ СЛЕДБЕНИКА - МУХАММЕДА

Ако  желите да се практично уверите у перформансе аутомобила, позваћете професионалног возача, експерта за тестирање.

Исто тако, најбољи пример на основу ког можете да донесете суд о Исламу јесте његов најбољи следбеник, последњи Божији посланик, Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим. Осим муслимана, има још неколико искрених и истинољубивих историчара немуслимана који кажу да је Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, био најбољи човек свих времена. Мајкл Харт, амерички историчар, је написао књигу „100 најутицајнијих људи у историји“. На врху листе, тј. Место број један припада посланику Ислама, Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим. Постоји још много примера где немуслимани одају велико поштовање Посланику Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, попут Томаса Карлајла, Ле-Мартина, Толстоја и других.

 19. ЗАШТО НЕМУСЛИМАНЕ НАЗИВАТЕ КАФИРИМА?

 Зашто муслимани немуслимане називају погрдним називом кафири?

 КАФИР ЗНАЧИ ОНАЈ КОЈИ ОДБИЈА

Реч кафир је изведена од кефере, што значи прекрити, сакрити, одбити, одбацити. У исламској терминологији, кафир значи онај који одбија да прихвати истину ислама. У нашој терминологији, ко одбије да прихвати Ислам се назива немуслиман.

Ако се немуслиман увреди када га неко назове кафиром или немуслиманом, што је једно исто, то је онда због његових лоших предрасуда о Исламу. Таква особа би требала да се потруди да дође до веродостојних извора Ислама, како би разумела Ислам и исламску терминологију. Ако тако уради, не само да се више неће осетити увређена, већ ће да осети олакшање и дивљење према Исламу.

 20. ДА ЛИ ЈЕ КУР'АН БОЖИЈА РЕЧ

 Како ћете научно доказати да је Кур'ан Божија реч?

Човек је одувек тежио да разуме природу, начин на који се он уклапа у шему стварања, као и саму сврху живота на овој планети. Кроз векове и различите цивилизације, организована религија је обликовала људски живот и у великој мери мењала ток историје.

Док су се неке религије базирале на писаном тексту, за који су следбеници тих религија тврдили да је божанско надахнуће, неке друге религије су се базирале само на људско искуство.

Муслимани верују да је Кур'ан, основни извор Ислама, у потпуности божанског порекла. Муслимани, такође, верују да Кур'ан садржи упуте целом човечанству. Пошто се за кур'анску поруку држи да је за сва времена, она мора бити увек свежа. Да ли је Кур'ан положио тест времена?

У овом одговору ћу да се потрудим да пружим комплетну анализу исламског убеђења да је Кур'ан у потпуности божанског порекла, са посебним освртом на најновија научна открића.

Током људске историје је било периода када су чудеса или оно што се сматрало чудесима, имала пресудан утицај на људска схватања и логику. Наравно, најкраћа дефиниција чуда би била да је то сваки догађај који се деси изван закона природе и за који људи немају објашњење. Међутим, морамо бити јако опрезни код прихватања неких "натприродних дела". 1993. године Тајмс оф Индија из Мумбаја је објавио причу о "светом човеку" Баба Пилоту, који је тврдио да је у великом резервоару са водом провео три дана и три ноћи, без престанка. Међутим, када су репортери хтели да анализирају дно резервоара у коме је овај наводно извео свој "натприродни" подухват, било им је забрањено да то провере.

Он се бранио контрапитањима: А како ћете проверити утробу мајке док носи дете девет месеци? Очигледно, овај "свети човек'' је нешто крио! Његова тврдња је најобичнија превара која има за циљ да привуче пажњу јавности. Наравно, савремени човек, који бар мало тежи рационалном размишљању, никада неће да прихватиово "чудо". Када би оваква лажна чуда била доказ божанског порекла, могли бисмо све познате светске мађионичаре и илузионисте да сврстамо у "Божије гласнике" или да им доделимо неко божанско својство.

Ако се за неку књигу тврди да је Божанског порекла, она својим садржајем то мора да потврди. Због таквог става, та књига увек мора бити спремна да одговори на захтеве људи у било ком времену и месту. Муслимани верују да је Часни Кур'ан последња Божија Објава, чудо над чудима, објављена целом човечанству.

Хајде да заједно потврдимо истинитост овог веровања.

 КУР'АНСКИ ИЗАЗОВ

Писање књига и песама у свим цивилизацијама је било средство изражавања људских осећања, размишљања и креативности.

Људска цивилизација памти доба кад је поезија заузимала прво место у интересовањима људи, исто као што данас наука и технологија заузимају примарно место у интересовањима и занимањима људи.

Чак се и немуслимански мислиоци слажу да је Кур'ан успоставио најсавршеније стандарде књижевног изражавања. Кур'ан је најбоље арапско литерарно дело. Кур'ан изазива људе да напишу нешто слично:

А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру (поглавље) сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Аллаха (Бога), ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете учинити, онда се чувајте ватре за невернике припремљене, чије ће гориво бити људи и камење. (Кур'ан, поглавље: Ал-Бекара, ајети 23-24.)

Кур'ански изазов људима је да направе барем једно поглавље слично кур'анском. Овај изазов се понавља на неколико места у Кур'ану. Изазов да се направи поглавље које својом лепотом, складношћу и дубином значења подсећа на кур'анско остао је важећи, али и непревазиђен до данашњих дана.

Савремени човек никада не би прихватио књигу која, макар и на литерарно савршен начин, каже да је свет равна плоча. То је због тога што ми живимо у времену када су људска логика, разум и наука мерило свега. Мало људи би прихватило Кур'ан као Божију Објаву само на основу његовог ненадмашног стила. Свака књига за коју се тврди да је Божанског порекла мора положити тест потврђених чињеница из науке и логике. Познати физичар и добитник Нобелове награде, Алберт Ајнштајн је рекао: "Наука без вере је ништавна, а вера без науке је слепа." Хајдемо сада да заједно одговоримо на питање компатибилности Кур'ана и савремене науке.

Кур'ан није научна књига, он је књига знакова- ајета. У Кур'ану има преко шест хиљада ајета, од чега њих преко хиљаду говори о чистој науци. Познато је да се често дешава да наука промени курс. У овом одговору ћу да користим само оне чињенице које су недвосмислено доказане у науци, а не хипотезе и претпоставке које још нису потврђене научним доказима.

 АСТРОНОМИЈА

 СТВАРАЊЕ КОСМОСА (ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА)

Настанак космоса астрофизичари објашњавају општприхваћеном теоријом, познатом као Биг Банг теорија, односно Теорија великог праска. Ова теорија се темељи на вишедеценијским посматрањима и експерименталним доказима које су заједно изводили астрономи и астрофизичари. Према Теорији великог праска, читав космос је у почетку био једна јединствена маса, тзв. примарна небула. Затим је наступио Велики прасак; који је резултовао формирањем галаксија. Галаксије су се касније поделиле на звезде, планете, итд.

Порекло космоса је јединствено, а вероватноћа да се све ово десило случајно једнака је нули. Кур'ан нам саопштава следеће у вези са настанком космоса:

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали, и да Ми од воде све живо стварамо? И зар неће да верују?[107]

Подударност између овог кур'анског ајета и Теорије великог праска је невероватно уочљива. Како је могуће да књига која се појавила пре 1.400 година у сред арапске пустиње садржи овако велику научну истину!?

 ПОЧЕТНА ГАСОВИТА МАСА ПРЕ СТВАРАЊА ГАЛАКСИЈА

Научници се слажу да је небеска маса, пре стварања космоса, била у облику гасовите материје. Другим речима, пре космоса су постојали само огромни облаци гасовите материје. Да бисмо објаснили ту првобитну масу, реч дим је подобнија од речи гас или магла. Кур'ан у једном ајету ово стање космоса описује речју духан што значи дим:

Затим се небеским висинама упутио док је небо још дим било, па њему и Земљи рекао: "Појавите се милом или силом!"- "Појављујемо се драге воље!"- одговорили су.[108]

Ово стање је претходило Великом праску. За ту чињеницу није знао нико пре посланства Мухаммеда. Шта је извор ових информација?

 ЗЕМЉА ИМА СФЕРИЧАН ОБЛИК

Некада су људи веровали да је Земља равна плоча. Вековима су се бојали путовати предалеко, из страха да не падну са ивице! Францис Драке је први човек који је доказао да је Земља округла, након што је пропутовао Земљу 1597. године. Размислите о следећем кур'анском ајету:

Како не видиш да Аллах уводи ноћ у дан и уводи дан у ноћ, и даје потчинио Сунце и Месец - свако се креће до рока одређеног - и да Аллах добро зна оно што радите?[109]

Реч уводи која се спомиње у ајету, означава спор и постепен прелазак ноћи у дан. Овај феномен се може догодити једино ако Земља има облик лопте! Да је Земља у облику плоче, смене дана и ноћи би биле јако брзе, а не постепене. Следећи ајет, такође, указује на Земљин лоптасти облик:

Небеса и Земљу је са циљем створио; Он ноћу завија дан и даном завија ноћ, Он је Сунце и Месец потчинио, свако се креће до рока одређеног. Он је Силни, Он много прашта![110]

Арапска реч, која се користи у ајету, кевере значи обавијати, наматати, као што се обмотава турбан на глави.

Међусобно обавијање дана и ноћи могуће је само ако Земља има облик лопте. Планета Земља нема чисто лоптаст облик, већ гео-сферичан - мало је спљоштена на половима, а издужена на екватору. Следећи кур'ански ајет нам даје опис Земљиног облика:

После тога је Земљи дао облик јајета.[111]

Арапска реч која се користи у овом ајету је дехаха, која значи нојево јаје.[112] Облик нојевог јајета прецизно упућује на облик Земљине лопте.

Кур'ан је дошао са описом гео-сферичне Земље још онда кад се веровало да је Земља равна плоча.

 МЕСЕЧЕВА СВЕТЛОСТ ЈЕ РЕФЛЕКТОВАНА СВЕТЛОСТ

Некада се веровало да Месец емитује сопствену светлост. Данас нам наука каже да је Месечева светлост само рефлексија светлости Сунца. Кур'ан је ову чињеницу споменуо још пре више од 1400 година:

Нека је узвишен Онај који је на небу сазвежђа створио и у њима дао светиљку и Месец који сја.[113]

Арапски израз за Сунце је Шемс. Осим тог израза, у Кур'ану се користе још неки изрази за Сунце, попут: Сираџ - Светиљка, Веххаџ - Лампа ужарена, Дија' - Извор светлости. Сва три израза су у складу са Сунчевом природом, пошто је оно извор светлости која се генерише кроз хемијске процесе унутар њега.

Арапска реч за Месец је Камер. Осим те речи, Месец се у Кур'ану описује и другим речима, попут: Мунир -Тело које светли (рефлектованом светлошћу). Наравно, кур'ански називи за Месец се перфектно уклапају у његову природу, пошто Месец нема своју светлост, већ само рефлектује Сунчеву. Ни једном се у Кур'ану Месец не назива Сираџ, Веххаџ или Дија', нити се Сунце назива Нур или Мунир. Све ово значи да Кур'ан препознаје јасну разлику између Сунчеве и Месечеве светлости. Следећи ајети указују на природу светлости са Сунца и Месеца:

Он је Сунце извором светлости учинио, а Месец сјајним и положаје му одредио да бисте знали број година и рачунање. -Аллах је то мудро створио. - Он потанко излаже доказе људима који разумеју.[114]

Зар не видите како је Бог седам небеса, једно изнад другог, створио, и на њима Месец светлим дао, а Сунце светиљком учинио?[115]

Часни Кур'ан и савремена наука се у потпуности слажу у вези разлике између Сунчеве и Месечеве светлости.

 СУНЦЕ СЕ ОКРЕЋЕ ОКО СВОЈЕ ОСЕ

Вековима су европски научници и мислиоци сматрали да се Земља налази у центру универзума и да свако небеско тело, укључујући и Сунце, кружи око Земље. На Западу је овај концепт преовладавао од времена Птоломеја, од другог века пре нове ере. 1512. године, Николас Коперникус је објавио Хелиоцентричну теорију о планетарном кретању, по којој је Сунце непомично, налази се у центру космоса, а остала небеска тела круже око њега.

1609. године, немачки научник Јохан Кеплер је објавио књигу „Астрономиа Нова“. Он је закључио да планете, не само да се окрећу око Сунца него се истовремено окрећу око своје осе. Помоћу овог сазнања, европским научницима је било много лакше објаснити одређене механизме у соларном систему, укључујући и смену дана и ноћи. Након овог открића је, ипак, остало веровање да се Сунце не окреће око своје осе, попут планета. Добро се сећам да сам такве теорије налазио у школским уџбеницима, док сам био ученик.

А сада, размислите о следећем кур'анском ајету:

И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они небеским сводом плове.[116]

Арапска реч која се користи у овом ајету је јесбехун, која је изведена од речи себеха. Она се односи на посебно кретање и стање тела које је већ у покрету. Ако овај израз употребимо за човека који је на копну, то ће значити да он хода или трчи по земљи. Ако исти израз употребимо за човека који је у води, то не значи да он плута, већ да плива. Међутим, када израз јесбеха користимо за небеско тело, попут Сунца, то неће значити да се оно само креће кроз космос, већ да се ротира док се креће кроз космос. Данас ћете у свим школским књигама наћи да се Сунце окреће око своје осе. Сунчеве ротације се могу доказати савременом опремом које на радном столу пројектирају слику Сунца, тако да онај који испитује његово кретање не може бити заслепљен јаком Сунчевом светлошћу. Прорачунато је да Сунце направи пуну ротацију за 25 дана, тј. окрене се око своје осе сваких 25 дана.

Сунце се креће кроз космос брзином од 240 км у секунди. Да би направило један круг око Млечног Пута треба му 200 милиона година. Погледајте шта каже следећи кур'ански ајет:

Нити Сунце може Месец достићи нити ноћ дан престићи, сви они у свемиру плове.[117]

Овај ајет нам открива чињеницу коју је наука тек недавно потврдила, тј. постојање посебних путања за Сунце и Месец, као и њихово посебно, специфично кретање кроз свемир. У савременој атрономији се дошло до прецизних података о фиксној Сунчевој путањи, о којој Кур'ан говори. Та путања је код научника позната као Солар Апеx. Сунце се са својим системом креће према сазвежђу Херкулес (алпха Лyрае), чија је локација тачно позната. Месец се окрене око своје осе у истом временском периоду у којем направи круг око Земље, тј. око 29,5 дана.

Не можете остати равнодушни према оволикој научној прецизности Часног Кур'ана. Питање које се јавља после свега наведеног је: Одакле потичу све ове информације којима Кур'ан располаже?

 СУНЦЕ ЋЕ ДА СЕ УГАСИ

Сунчева светлост настаје као последица хемијских реакција на његовој површини, које трају већ пет милијарди година. То ће једног дана престати. Када се Сунце буде потпуно угасило, то ће да значи крај живота на Земљи. Указујући на ограничен животни век Сунца, Кур'ан каже:

И Сунце се креће до своје одређене границе, то је одредба Силнога и Свезнајућег.[118]

Арапска реч која се користи у овом ајету је мустекарр, што значи тачно одређено време или место. Пошто Кур'ан говори да се Сунце креће у одређеним границама, до одређеног рока - значи да ће да му дође крај и да ће да се угаси.

 МЕЂУЗВЕЗДАНА МАТЕРИЈА

Некад се сматрало да се између организованих астрономских система налази вакум. Касније су астрофизичари открили трагове материје у простору између звезда. Та материја се зове плазма и састављена је од потпуно јонизованог гаса који садржи исти број слободних електрона и позитивних јона. Плазма се понекада назива четврто стање материје (поред познатих - гасовито, течно и чврсто стање). Кур'ан упућује на постојање међузвездане масе следећим ајетом:

Који је за шест временских раздобља небеса и Земљу и оно што је међу њима створио, а онда целим свемиром завладао; Он је Милостиви и упитај о Њему онога који зна.[119]

Било би смешно тврдити да је било који човек пре 1400 година знао да постоји међузвездана маса!

 ШИРЕЊЕ КОСМОСА

1925. године, амерички астроном Едвин Хабле доказао, на основу посматрања телескопом, да се галаксије удаљавају једна од друге, што упућује на закључак да се универзум шири. Ширење универзума је данас општеприхваћена научна чињеница. Исто нам говори и Кур'ан кад нас обавештава о природи универзума:

Ми смо небо моћи Својој саздали, а Ми, уистину проширујемо.[120]

Исправан превод арапске речи мусиун је проширујемо и упућује на ширење космоса.

Један од највећих астронома свих времена, Стивен Хокинг, у књизи Кратка историја времена, каже: "Откриће да се космос шири је једно од највећих научних достигнућа у 20. веку."   Кур'ан нас је обавестио да се космос шири још онда кад људи нису знали ни како да направе телескоп!

Неко ће да каже да није чудо што Кур'ан говори о чињеницама из области астрономије, пошто су Арапи били напредни у тој области. Да, то је истина. Арапи јесу били јако напредни у области астрономије. Међутим, оно што људи заборављају јесте да су Арапи постали добри познаваци астрономије неколико векова након објаве Кур'ана! Морамо споменути да многе наведене научне чињенице, попут порекла универзума и Биг Банг теорије, нису биле познате Арапима, чак ни онда кад су били на врхунцу научног развоја. Због тога не можете да кажете да су чињенице о астрономији, које су споменуте у Кур'ану, последица арапског познавања астрономије. Међутим, можемо да кажемо да су Арапи достигли висок ниво развоја астрономије захваљујући томе што Кур'ан посвећује велику пажњу астрономским чињеницама.

 ФИЗИКА

 АТОМИ СУ ДЕЉИВИ

Некада је добро позната Теорија атомизма била широко прихваћена. Ова теорија, у основи, потиче од учења старогрчког филозофа Демокрита, који је живео пре 23 века. Демокрит и сви који су долазили после њега су прихватили теорију да је атом најмањи делић материје. Стари Арапи су прихватили то веровање. Арапска реч зеррех се најчешће употребљава као израз за атом.

Најновија научна открића показују да је чак и атом дељив и да није најмањи састојак материје. Откриће да атом може да се дели на ситније делове се појавило тек у 20. веку. Пре 14 векова овакво схватање би било необично чак и самим Арапима. За њих је зеррех увек био лимит испод којег не може више да се иде. Међутим, следећи кур'ански ајет одбија да прихвати такав лимит:

А неверници говоре: "Час оживљења нам неће доћи!" Реци: "Хоће, тако ми Господара мога, који зна и оно што је скривено, заиста ће вам доћи."- Њему не може ништа, ниједан атом на небесима ни на Земљи, измаћи, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи.[121]

Овај ајет указује на мудрост Свезнајућег Бога Који зна све скривено. Овај ајет иде даље, па указује на Божије знање о ономе што је и мање од атома. Тиме нам овај ајет открива да постоје честице мање од атома. То је откриће које је наука открила тек крајем 20. века

 ХИДРОЛОГИЈА

 КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ

Бернанд Палиси је, 1580. године, први објаснио концепт кружења воде у природи, који је остао важећи и до данас. Он је описао како вода испарава из океана, па се затим хлади и формира облаке. После тога се облаци померају, кондензују и претварају у капи кише. Вода од кишнице се сакупља у језера у реке, путује до мора, одакле поново испарава, чиме је циклус заокружен. У 7. веку пре нове ере, Талес је веровао да ветар однесе део воде са површине мора, према копну и тако пада киша.

Некада људи нису знали одакле воде порекло подземне воде. Сматрали су да део воде, под утицајем ветрова, одлази унутар континената. Такође, веровали су да се та вода враћа назад у океан тајним путем, тј. Великим Абисом. Овај тајни пролаз је водио до океана. Називао се још и Тартан ус, још од времена Платона. Чак је и Декарт, велики мислилац из 17. века, заступао ово мишљење. Све до 19. века Аристотелова теорија је била и даље најшире прихваћена. Према овој теорији, вода се кондензује у великим пећинама на великим планинама и формира подводне воде, од којих потичу извори. Међутим, данас је познато да је за изворе одговорна кишна вода која пролази кроз шупљине у тлу. Ова појава је описана у следећим кур'анским ајетима:

Зар не видиш да Аллах спушта с неба кишу па је у изворе у земљи разводи, а онда помоћу ње разнобојно биље изводи, затим се оно суши и ти га видиш пожутела, и најзад га скрши. То је, доиста, поука за оне који су паметни.[122]

И један од доказа Његових је то што вам показује муњу, да се побојите и понадате, и то што спушта с неба кишу и оживљава њоме земљу после мртвила њезина; то су, заиста, поуке за људе који разумеју.[123]

Ми с неба с мером кишу спуштамо, и у земљи је задржавамо -а кадри смо да је и одведемо.[124]

Не постоји документ који је оволико стар, а да даје овако прецизне информације о кружењу воде у природи.

 ИСПАРАВАЊЕ

И тако ми неба које се враћа (кружи).[125]

 ВЕТРОВИ ОПЛОЂУЈУ ОБЛАКЕ

Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо кишу да имате шта пити - ви тиме не можете располагати.[126]

Арапска реч која се користи овде је леваких, што је множина од лаких, а ова реч од лекаха што значи оплодити. У овом контексту, оплодити значи да ветар гура облаке једне према другима, при чему се појачава кондензација, а самим тим се јављају муње и киша. Сличан опис налазимо у следећим кур'анским ајетима:

Зар не видиш да Бог разгони облаке, и онда их спаја и једне над другима гомила, па ти видиш кишу како из њих пада; Он с неба, из облака величине брда, спушта град, па њиме кога хоће погоди, а кога хоће поштеди – бљесак муње Његове готово да одузме вид.[127]

Бог је тај који ветрове шаље, па они облаке терају и Он их по небу, како Он хоће, распростире и на комаде дели, па ти видиш кишу како из њих пада, и кад је Он на робове Своје на које жели пролије, они се одједном радошћу испуне.[128]

Савремена сазнања из области хидрологије се потпуно поклапају са кур'анским описима који говоре о овој теми.

Кружење воде у природи се спомиње још на неколико места у Кур'ану: поглавља: Плен, ајет 57; Гром, ајет 17; Фуркан; ајети 48-49; Створитељ, ајет 9; Ја-Син, ајет 34; Тешка невоља, ајет 5; Каф, ајети 9-11; Догађај, ајети 68-70 и Власт, ајет 30.

 ГЕОЛОГИЈА

 ПЛАНИНЕ СУ КЛИНОВИ

У геологији је феномен пресавијање тла чињеница која је недавно откривена. Сакупљање и пресавијање земљине коре је одговорно за формирање планина. Земљина кора, на којој ми живимо је чврста и хладна, док су дубљи слојеви Земље врели, течни и неприступачни за живот. Познато је да је феномен сакупљања коре повезан са стабилношћу планина. Тај феномен је одговоран за креирање рељефа из којег потичу планине.

Геолози нам кажу да је Земљин пречник око 6.035 км, а да је кора на којој живимо јако танка, од 2 до 35 км. Пошто је кора јако танка, постоји велика могућност њеног померања и потреса. Планине се понашају као клинови, тј. као стабилизатори земљине коре. У Кур'ану је дат прецизан опис улоге планина:

Зар Земљу постељом нисмо учинили, и планине клиновима.[129]

Реч евтад која се спомиње у ајету значи клин - попут клинова који се користе да се стабилизује шатор. То значи да су планине продукт наборања који иде дубоко у Земљу. Књига Земља је једна од основних уџбеника геологије на многим светским универзитетима. Један од њених аутора је др. Франк Пресс, који је 12 година био председник Америчке Академије Наука и саветник за науку бившег председника САД Џимија Картера. У овој књизи он описује планине као клинасте објекте, а за планине које видимо каже да су само мали делић целине чији је корен јако дубоко испод Земљине коре. Такође, др. Пресс каже да планине играју веома битну улогу у стабилизацији Земљине коре.

Часни Кур'ан нас врло јасно обавештава о стабилизацијској функцији планина:

Ми смо по Земљи непомичне планине разместили да их она не потреса, и по њима смо стазе и богазе створили да би они куда желе стизали.[130]

Кур'ански описи планина се у потпуности слажу са најсавременијим научним описима функција планина.

 ПЛАНИНЕ СУ ЧВРСТО ФИКСИРАНЕ

Земљина површина је подељена на неколико плоча које плутају по делимично течној маси која се зове естеносфера.

Планине се јављају на границама између плоча. Земљина кора је 5 км дубока на дну океана, око 35 км на равним деловима копна, а њена дебљина на местима где су планине је око 80 км. Тло је најстабилније и најјаче причвршћено на местима где су планине. У следећем ајету, Кур'ан упућује на чврсту фиксираност планина:

И планине је непомичним учинио.[131]

Кур' ански опис планина се у потпуности поклапа са најновијим научним  сазнањима.

 ОКЕАНОЛОГИЈА

 БАРИЈЕРА ИЗМЕЂУ СЛАНЕ И СЛАТКЕ ВОДЕ

Пустио је два мора да се додирују, између њих је преграда и они се не мешају.[132]

Арапска реч берзех значи баријера или преграда. Берзех, међутим, није никаква физичка, опипљива преграда. Арапска реч мереџе значи да се ове воде сусрећу, да се мешају. Ранији коментатори Кур'ана нису били у стању прецизно објаснити два супротна стања: две воде се додирују и мешају, али између њих је ипак преграда. Савремена наука нам открива да се на местима где се додирују два мора налази преграда. Ова преграда раздваја два мора, тако да свако задржава свој салинитет, густину и температуру.[133] Сада су океанографи у бољој позицији протумачити нам наведени ајет. Између два мора постоји коса невидљива преграда кроз коју вода из једног мора прелази у друго море. Међутим, када вода из једног мора пређе у друго, губи особине и постаје хомогенизована са другом водом. На овај начин, споменута преграда служи као хомогенизациона зона између два мора. Овај феномен се спомиње и у следећем кур'анском ајету:

Онај који је Земљу пребивалиштем учинио и кроз њу реке провео и на њој брда непомична поставио и два мора преградио. - Зар поред Аллаха постоји други бог? Не постоји, него већина њих у незнању живи.[134]

Овај феномен је видљив на многим местима, укључујући и преграду измећу Медитеранског мора и Атлантског океана, код Гибралтара. Бела трака се може јасно видети код Рта Пенсилванија, као и на југу Мрке, где се сусрећу Атлански и Индијски океан. Мећутим, када Кур'ан говори о мешању слатке и слане воде, тада се спомиње постојање забрањене зоне раздвајања:

Он је две водене површине једну поред друге оставио - једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио.[135]

Савремена научна истраживања показују да је на местима где се сусрећу слатка и слана вода ситуација нешто другачија него кад се сретну две слане морске воде. Откривено је да у тим областима владају посебни услови, у вези са густином и салинитетом воде. Наиме, у овим зонама предвајања између слатке и слане воде, јављају се потпуно јединствене околности.[136] Овај феномен се дешава на многим местима, укључујући Египат, где се река Нил улива у Медитеранско море. Ову научну чињеницу, коју Кур'ан спомиње потврдио је и др. Виллиам Хаy, веома познат поморски научник и професор Геолошких Наука на Универзитету државе Колорадо, САД.

 ТМИНЕ МОРСКИХ ДУБИНА

Професор Дурга Рао је широм света познати експерт поморске геологије, био је предавач на Универзитету Краљ Абдул-Азиз у Џиди. Замолили су га да прокоментарише следећи кур'ански ајет:

Или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других, прст се пред оком не види, - а онај коме Бог не да светло неће светла ни имати.[137]

Професор Дурга Рао је тада одговорио да наука тренутно може да потврди, уз помоћ савремене опреме, постојање тмине у морским дубинама. Људи нису у стању да без икакве опреме бораве на дубини од 30 метара. Споменути ајет се не односи на било које море, јер се тмине не могу акумулисати у сваком мору. Овај ајет се односи искључиво на врло дубока мора. Тмине које се нижу по нивоима резултат су два фактора:

1. Светлосни зрак се састоји из седам боја, које могу да се виде код дуге. Ових седам боја су: љубичаста , модро-плава , плава, зелена, жута, наранџаста  и црвена. Када светлост удари у воду, трпи преламање. У првих 10 до 15 метара, вода упија црвену боју . Зато, ако би се ронилац повредио на дубини од 25 метара, не би био у стању да види црвену боју своје крви, јер црвена боја не допире до те дубине. Наранџаста боја се апсорбује између 30 и 50 метара, жута између 50 и 100, зелена између 100 и 200, а плава, љубичаста и индиго се апсорбују на већој  дубини од 200 метара. Због споменуте постепене апсорпције светлости, кроз нивое једне изнад других, океан прогресивно постаје све мрачнији, тј. тмине се дешавају кроз различите слојеве светлости. На дубини од 1.000 метара и ниже, влада потпуна тама.[138]

2. Део сунчевих зрака апсорбују облаци, па због тога испод облака настаје први слој таме. Када светлост стигне до површине мора, део њих се одбија, што се може закључити по блештавом сјају који долази са површине воде. Због тог делимичног одбијања светлости, испод површине мора настаје други слој таме. Светлост коју површина воде не одбије улази у воду. Океан можемо грубо поделити на два дела: горњи (осветљени и топли део) и доњи (мрачни и хладни део). Горњи део је од дубљег дела мора одвојен светлосним нивоима. Ти унутрашњи нивои покривају мрачне дубине океана, зато што је вода у тим дубинама гушћа од воде на површини. Тама почиње испод унутрашњих валова, где се чак ни рибе које тамо живе не могу видети, осим ако производе своју сопствену светлост. Кур'ан ово јасно  описује:

Као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци.

Другим речима, постоји неколико слојева, валова, укључујући и оне на површини мора, као што каже кур'ански ајет:

Изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других.

Споменуте тмине настају због преграда које одбијају део по део светлости или једну по једну боју. Професор Дурга Рао је закључио речима: "Пре 1400 година ни један човек није могао објаснити споменуте ствари са толико прецизности! Ове информације морају потицати из неког суперприродног извора.

Он од воде ствара људе и чини да су род по крви и по тазбини. Господар твој је кадар све.[139]

Да ли је могуће да је неко пре 14 векова насумице погодио да су људи створени од воде? Да ли је могуће да та претпоставка дође од човека који је живео у пустињској области, где увек влада несташица воде!?

 БОТАНИКА

 БИЉКЕ ИМАЈУ МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ

Некада људи нису знали да се чак и биљке деле на мушки и женски пол. Савремена ботаника нас учи да свака биљка припада или мушком или женском полу. Чак и биљке које немају пол - имају раздвојене мушке и женске елементе.

Он је за вас Земљу постељом учинио и по њој вам пролазе утро, и Он спушта с неба кишу!'- Само Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче биље разноврсно.[140]

 ВОЋКЕ ИМАЈУ МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ

Он је Земљу равном учинио и на њој непомичне планине и реке створио и од сваког плода по пар, мушко и женско,  дао; Он дан застире ноћу. То су доиста докази људима који размишљају.[141]

Воћке су крајњи производ репродукције напреднијих биљака. Настанку воћке претходи развијање цвета, које има мушки и женски полни орган. Када полен уђе у цвет, настаје воћка која опет у себи развија семе. Због тога кажемо да свака воћка има обележја мушког и женског пола - то је чињеница коју је Кур'ан споменуо још пре 1400 година.

Код појединих врста, воћке настају из неоплођеног цвета, попут банане и поморанџе. Међутим, све ове биљке, ипак, у себи носе различита обележја мушког и женског пола.

СВЕ ЈЕ СТВОРЕНО У ПАРОВИМА

И од свега по пар стварамо да бисте ви размислили![142]

Овај ајет се односи на све створено на Земљи. Осим људи, животиња, биљака и воћки овај ајет може да се односи, примера ради, на електрицитет, у коме се атоми састоје од позитивно и негативно наелектрисаних електрона и протона. Ту спада још много ствари.

Нека је хваљен Онај који у свему ствара пол у ономе што из земље ниче, у њима самима, и у ономе што они не знају![143]

Овде Кур'ан говори да је баш све створено у паровима.

Ту свакако спадају и ствари које људи још нису открили, али ће их открити у будућности.

 ЗООЛОГИЈА

 ЖИВОТИЊЕ ЖИВЕ У ЗАЈЕДНИЦАМА

Све животиње које по Земљи ходе и све птице које на крилима својим лете светови су попут вас - у Књизи Ми нисмо ништа изоставили - и сакупит ће се после пред Господаром својим.[144]

Истраживања су показала да животиње - птице, сисари и друге, живе у заједницама, као што људи живе у заједницама: организују се, живе и раде заједно.

 ЛЕТ ПТИЦА

Зар они не виде како птице у пространству небеском без муке лете, њих само Бог држи. То су, заиста, докази људима који буду веровали.[145]

Још један кур'ански ајет, такође, говори о птицама:

 Зар они не виде птице изнад себе како раширених крила лете, а и скупљају их? Само их Милостиви држи; Он заиста, све добро види.[146]

Арапска реч емсеке значи држати нечије руке, придржавати, дати ослонац некоме, што указује на то да Бог Својом моћи држи птице у ваздуху. Ови ајети наглашавају екстрeмну зависност птица од Божијих закона. Савремена научна истраживања су показала степен перфекције код кретања и понашања неких врста птица. Једино постојање миграционог програма у генетском коду птица може објаснити дуга и компликована путовања која младе птице селице, без икаквих проблема и забуна и без одређених видљивих путоказа спроводе у дело сваке године. Такође, враћају се у свој завичај, без грешке, у тачно одређено време.

Професор Хамбургер, у књизи „Снага и фрагилност“, наводи пример птице „муттон бирд“ која живи у области Пацифика и која, приликом свог путовања, пређе пут од 24.000 км у облику осмице. Њено путовање траје 6 месеци, а на место поласка стиже са закашњењем од највише једне недеље. У мозгу ове птице мора да је усађен програм који је води кроз ово комплексно путовање. Без сумње, ове птице су испрограмиране. Зашто не размислимо - ко је њихов Програмер?

ПЧЕЛА И ЊЕНЕ ПОСЕБНОСТИ

Господар твој је пчелу надахнуо: 'Прави себи куће у брдима и у дубовима и у ономе што направе људи, затим, храни се сваковрсним плодовима, па онда иди стазама Господара свога, послушно!' Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима. То је, уистину, доказ за људе који размишљају.[147]

Професор Вон Фрисцх је добио Нобелову награду 1973. године за истраживања понашања и комуницирања пчела. Након што открије неку нову башту или цвет, пчела се враћа свом пчелињаку и другим пчелама објасни тачну локацију цвета којег је нашла. Та комуникација се назива пчелињи плес. Значење ових покрета, који означавају начин комуницирања између пчела радилица, откривено је помоћу фотографисања пчела и другим савременим научним методама. Кур'ан спомиње, у наведеним ајетима, како пчела својим вештинама иде стазама Господара послушно.

Такође, у наведеним ајетима се наводи да је пчела која напушта кошницу у потрази за храном женског спола: кули, феслуки! Другим речима, радници и војници пчелињег света су женке!

У Шексипоровој драми Хенри ИВ неки од ликова говоре о пчелама и наводе пчеле војнике како одлазе свом краљу. Тако су људи мислили у Шекспирово време. Они су мислили да су радилице, у ствари, радници, да су мушког пола и да су одговорни свом краљу, који је, такође, мушког пола. Наравно, ово размишљање је погрешно. Радилице су женског рода и одговорне су својој краљици, а не краљу! То је успела да открије тек савремена наука.

 ПАУКОВА МРЕЖА - НАЈСЛАБИЈА КУЋА

Они који, мимо Аллаха, заштитнике узимају слични су пауку који себи исплете кућу, а најслабија је кућа, уистину, паукова кућа, нека знају![148]

Осим физичког описа паукове мреже, као слабе и крхке, Кур'ан указује на слабо стање и међусобне односе у пауковој породици: врло често се дешава да женка убије мужјака! Слабост међусобних односе се тиче оних који заштитнике за овај и Будући свет траже код другог, мимо Аллаха.

 НАЧИН ЖИВОТА И КОМУНИКАЦИЈА МРАВА

Узвишени Бог каже у Часном Кур'ану:

И скупише се Сулејману војске његове, џинови и људи и птице, све чета до чете, постројени, и кад стигоше до мравље долине, један мрав рече: "О мрави, улазите у станове своје да вас не изгази Сулејман и војске његове, а да то и не приметите![149]

У прошлости су се многи људи ругали Кур'ану, говорећи да је то Књига која нам прича бајке о мравима који комуницирају и међусобно размењују информације. Међутим, у новије време, савремена истраживања су донела неке информације о животу мрава које раније нисмо знали. Истраживања су показала да од свих животиња, најсличније друштвено уређење и животни стил човеку имају мрави. То се види из следећих чињеница:

1. Мрави своје мртве закопавају на исти начин као људи.

2. Мрави имају јасну поделу дужности: имају надзорнике, раднике, шефове, војнике.

 3. Са времена на време, нађу се да мало поразговарају.

4. Имају напредне методе међусобне комуникације.

5. Имају одређена места, пијаце, где размењују добра.

6. Пред зиму складиште жито. Када жито почне клијати, посеку изданке, као да знају да ће, ако пусте да израсту, жито иструлити! Ако се жито окваси од киша, мрави га износе на сунце да се осуши, па кад се осуши враћају га назад - као да знају да ће повећана влажност поспешити клијање, а тиме и трулење жита!

 МЕДИЦИНА

МЕД - ЛЕК ЗА ЧОВЕКА

Пчела сакупља сокове са разних цветова и воћки и затим се у њиховим телима прави мед, кога оне касније одлажу и складиште у воштаним ћелијама. Људи дуго нису знали да мед настаје у пчелињим утробама, а Кур'ан је то споменуо још пре 14 векова у следећем ајету:

Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима. То је, уистину, доказ за људе који размишљају.[150]

Данас смо свесни лековитих својстава меда. Руси су у Другом светском рату користили мед приликом превијања рана. Рана би зацелила, а ткиво остајало свеже, без већих трагова посекотине. Због густине меда, ни једна се гљивица или бактерија није могла развити у рани.

 Драматична побољшања су била видљива код болесника од 22. неизлечиве и Алхајмерове болести у енглеским болницама, које је водила сестра Керол медицинска сестра која је у третманима користила прополис, супстанцу коју производе пчеле да би своје кошнице заштитиле од бактерија!

Особа која пати од алергије на неку биљку треба узимати мед на бази дотичне биљке, да би тело постепено развијало имунитет на њу. Мед је, такође, богат фруктозом и витамином С. Кур'анске информације о меду, његовом пореклу и својствима су научно могле да буду потврђене много векова након објављивања Кур'ана.

 ФИЗИОЛОГИЈА

 ЦИРКУЛАЦИЈА КРВИ И МЛЕКО

Шест стотина година након објављивања Кур'ана, муслимански научник, Ибн Нафис је објаснио циркулацију крви, а хиљаду година након објаве Кур'ана, Вилијам Харви је ово објашњење пренио западном свету. Раније је било познато да су црева дигестивног тракта задужена за прераду хране. Међутим, кур'ански ајет их повезује са стварањем млека. Да бисмо могли разумети тај кур'ански ајет, морамо знати најпре да хемијске реакције почињу у цревима, па одатле супстанце екстрактоване из хране доспевају у крв, кроз комплексне процесе. Крв те супстанце преноси до свих органа у телу, укључујући млечне жлезде, задужене за производњу млека. Простије речено, хранљиве супстанце доспевају у зидове танког црева, одакле их крв преузима и преноси до органа. Овај физиолошки аспект морамо добро разумети да бисмо схватили следеће кур'анске ајете:

Ви имате поуку и у стоци: 'Ми вам дајемо да из утроба њених млеко чисто пијете, које настаје од гризина у бурагу и од крви - укусно онима који га пију.[151]        И стока вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у утробама њезиним, и ви од ње много користи имате и ви се њоме храните.[152]

Опис производње млека код стоке, који нам даје књига стара преко 1400 година, у потпуности се слаже са најновијим сазнањима из области физиологије.

 ЕМБРИОЛОГИЈА

 МУСЛИМАНИ ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ

Једна група муслиманских учењака, под руководством познатог учењака Абдул-Меџида Ез-Зинданија, је сакупила све информације из Кур'ана који се тичу ембриологије и других наука, као и из аутентичног хадиса, и затим их превела на енглески језик. Поводили су се за кур'анским ајетом:

Зато питајте следбенике Књиге ако не знате ви![153]

Све информације из Кур'ана и веродостојног хадиса су прикупљене, преведене на енглески језик, а затим су предочене професору Кејт Муру, професору ембриологије и шефу Одељка за анатомију, на Универзитету у Торонту у Канади. Данас он важи за једног од највећих ауторитета у пољу ембриологије. Од њега је затражено да прокоментарише материјал који су му предочили. Након пажљивог анализирања, проф. Мур је рекао да су информације о ембриологији дате у Кур'ану и веродостојном хадису савршено подударни са најновијим открићима из области ембриологије, те да се не косе са њима ни на који начин. Додао је да постоји неколико ајета о којима још не може ништа рећи - ни да су тачни нити да нису, јер ни он сам није дошао до сличних информација, па их мора проверити. У вези тих информација још није постојао ни један научни текст нити студија.

Један од тих ајета је следећи:

Читај, у име Господара твога који ствара, ствара човека од заквачка![154]

Арапска реч алек, осим што може значити угрушак, такође има значење нечега што се закачи - попут пијавице.

 Др. Кеит Мур није имао сазнања о томе да ли се ембрион у почетном стадијуму понаша и изгледа као пијавица. Да би то проверио, почео је проучавати ране стадијуме развоја ембриона помоћу врло моћног микроскопа, а добијене слике је упоређивао се дијаграмом пијавице. Био је запрепашћен толиком сличношћу! На тај начин је сазнао нове чињенице, на које су га подстакле информације из Кур'ана.

Др. Кеит Мур је одговорио на око осамдесет питања која се тичу података о ембриону споменутих у Кур'ану и Хадису. Свака информација дата у Кур'ану и Хадису се у потпуности слаже са најновијим научним сазнањима. Проф. Мур је рекао: "Да сте ми сва ова питања поставили пре само 30 година, не бих вам уз научне доказе могао одговорити ни на половину питања."

На Седмој Медицинској Конференцији у Даммаму, у Саудијској Арабији, 1981. године, др. Мур је рекао: "Велика ми је част што сам учествовао у анализирању кур'анских ајета који говоре о развоју човека. Сада ми је јасно да су ове информације Мухаммеду морале доћи од Бога, Аллаха, јер скоро све споменуте информације су могле бити потврђене једино много векова касније! То је мени довољан доказ да је Мухаммед био Божији Посланик!"

Др. Мур је још раније написао књигу Развој човека. Након сазнања нових информација из Кур'ана, написао је треће, допуњено, издање исте књиге. Те године је његова књига добила награду за најбољу медицинску књигу једног аутора. Књига је преведена на неколико светских језика, а и користи се као уџбеник на првој години студија ембриологије.

Др. Џо Леиг Симпсон, начелник Акушерског и гинеколошког одељења на медицинском факултету Бајлор, у Хјустону, САД, је изјавио: "Ови хадиси, Мухаммедове изреке, нису могле бити анализиране са становишта науке у 7. веку! Не само да религија (ислам) и наука нису у конфликту већ се показало да религија (ислам) може предводити науку са неким својим традиционалним текстовима. У Кур'ану постоје информације које су доказане много векова касније, доказујући да је Кур'ан Божија књига."

 ТЕЧНОСТ КОЈА ПРОТИЧЕ ИЗМЕЂУ КИЧМЕ И ГРУДНОГ КОША

Нек човек погледа од чега је створен! Створен је од текућине која се избаци, која између кичме и груди излази.[155]

У ембриолошком стадијуму развоја, полни органи мушкарца и жене се почињу развијати близу кичме, између кичменог стуба и једанаестог и дванаестог пара ребара. Касније се они померају: женски репродуктивни орган се зауставља код карлице, док се мушке полне жлезде спуштају све до рођења, док не доспу до мошница. Међутим, чак и касније, након рођења, ови органи добијају нервне и хранљиве потрепштине од трбушне аорте, која се налази између кичменог стуба и грудног коша. Лимфатична дренажа се, такође, враћа у споменути предео.

 НУТФА - МАЛА КОЛИЧИНА ТЕЧНОСТИ

Часни Кур'ан, чак једанаест пута, понавља да се људи стварају од нутфе, што значи – најмањи  састојак течности, односно кап течности која остаје након пражњења посуде. То се спомиње на неколико места у Кур'ану, као на пример у Фуркан, 5. ајет и у поглављу Верници, 13. ајет.

Наука нам данас потврђује да је само један сперматозоид, од око три милиона, потребан да се оплоди јајна ћелија. То значи да је само 0.000003% течности која се избаци потребна за оплођавање.

 СУЛАЛА - СУШТИНА ТЕЧНОСТИ

А потомство његово ствара од капи худе текућине. [156]

Арапска реч сулала значи - бит, суштина, најбољи део неке целине. Данас знамо да само један сперматозоид оплођује јајну ћелију, од неколико милиона које произведе мушкарац. Тај један сперматозоид се у Кур'ану назива СУЛАЛА.

 НУТФЕТУН ЕМШАЏ - ПОМЕШАНА ТЕЧНОСТ

Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види.[157]

Арапски израз нутфетун емшаџ значи помешане течности, течна смеса. Према неким коментаторима Кур'ана, течна смеса указује на помешану мушку и женску полну течност. Такође, овај израз може указивати и на мушку полну течност, која се састоји из неколико састојака. Дакле, нутфетун емшаџ значи најмања количина мушке и женске полне течности (тј. ћелија) које су окружене одређеном течношћу.

 ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЛА ДЕТЕТА

Пол детета зависи од мушке полне ћелије, а не од женске. Пол детета, без обзира да ли је мушко или женско, зависи од тога да ли ће 23 пар хромозома бити XX или XY. Пол се одређује на самом почетку, приликом спајања мушке и женске полне ћелије. Ако сперматозоид носи хромозом X, дете ће да буде женско, а ако носи хромозом Y, дете ће да буде мушко.

И да Он пар, мушко и женско, ствара од капи семена кад се избаци.[158]

Арапска реч нутфа значи - најмањи саставни елемент, а тумна - која се избацује. Зато нутфа значи сперматозоид - јер се сперматозоиди избацују. Часни Кур'ан каже:

Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи.[159]

Овде се, опет, наводи да је онај део који се избаци (мушка семена течност) одговоран за пол детета. Код нас у Индији, свекрве криве снаје ако им роде женско унуче, јер преферирају мушку децу. Кад би оне само знале да је мушкарац одговоран за пол детета! Ако неког хоће да окриве - нека криве своје синове, јер су Кур'ан и савремена наука на становишту да мушка семена течност одређује пол детета!

 ФЕТУС ЈЕ ЗАШТИЋЕН У ТРИ ТМИНЕ

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Он вас од једног човека ствара - а од њега је другу његову створио - и Он вам је дао осам врста стоке; Он вас ствара у утробама матера ваших, дајући вам ликове, један за другим, у три тмине. То вам је, ето, Аллах, Господар ваш, Његова је власт, нема бога осим Њега, па куда се онда одмећете?

Према професору Кејту Муру, ове три тмине о којима Кур'ан говори су:

1) предњи абдоменски зид код мајке;

2) матерична преграда;

3) амнионска мембрана.

 ФАЗЕ РАЗВОЈА ЕМБРИОНА

Ми смо, заиста, човека од бити земље створили, затим га као кап семена на сигурно место ставили, па онда кап семена заквачком учинили, затим од угрушка груду меса створили, па од груде меса кости направили, а онда кости месом заоденули, и после га, као друго створење, оживљујемо, - па нека је узвишен Аллах, најлепши створитељ!

У овом ајету нам Бог саопштава да Он ствара човека од мале количине течности која је постављена на сигурно место, добро причвршћена, како стоји у изразу карарин мекин. Материца је добро заштићена леђним мишићима, а ембрион је додатно заштићен водењаком који садржи амниотичку течност. Зато кажемо да је фетус причвршћен за добро чувано место.

Ова мала количина течности, нутфа, касније прераста у алек, тј. нешто што личи на пијавицу, нешто што се закачи. Оба значења су потпуно прихватљива, зато што се фетус у раном периоду развоја закачи за материцу, има облик пијавице и узима хранљиве састојке из мајчиног тела, кроз плаценту, попут пијавице која се закачи за људско тело.

Треће значење речи алек је - угрушак, груда меса. Током овог стадијума, у трећој и четвртој недељи трудноће, крв се згруша, па ембрион има облик угрушка, али и облик пијавице. Упоредите сада ове информације са људским покушајима да сазнају истину:

 Хам и Леувенхок су били први научници који су посматрали сперматозоид помоћу микроскопа 1677. године. Закључили су да је сперматозоид минијатурно људско биће које се даље развија у материци. Ово мишљење је познато као Теорија перфорације. Међутим, када су неки научници, попут Де Графа и других, видели да је женска полна ћелија већа од мушке, почели су да тврде да је она, у ствари, минијатурно људско биће! Касније, у 18. веку, Маупертиус је дошао са теоријом која објашњава учешће и мушкарца и жене у зачећу детета.

Алек прелази у мудгу, тј. нешто што може жвакати, има назнаке зуба, а може значити и нешто мало што се може ставити у уста - попут жвакаће гуме. Оба значења су научно потпуно исправна. Проф. Кеит Мур је узео жвакаћу гуму, направио је у облику фетуса у раном стадијуму развоја, ставио је у уста и почео је да је жваће, да би направио мудгу. Добијени облик је упоредио са фотографијама фетуса у раној фази. Отисци зуба су подсећали на обележја почетног развоја кичменог стуба.

Касније, мудга прелази у изам - кости. Након тога, кости се облажу месом (фахм). После тога, Бог од тога ствара ново биће.

Професор Маршал Џонсон, један од водећих америчких научника, начелник Оделења за анатомију и директор Института Данијел, при болници Томас Џеферсон у Филаделфији је био замољен прокоментарисати кур'анске ајете који говоре о ембриологији. Прво што је рекао јесте да ово што Кур'ан говори о фазама развоја ембриона никако не може да буде случајност - већ је вероватно да је Мухаммед имао снажан микроскоп. Када су га подсетили да је Кур'ан објављен пре 14 векова, а да је микроскоп направљен много векова касније, проф. Џонсон се гласно насмејао и додао да тај први направљен микроскоп није могао увећати слику ни 10 пута, а и слика коју је давао је била нејасна. Касније је изјавио: "Не видим никакав конфликт према схватању да је божанска интервенција била умешана у Мухаммедово рецитирање Кур'ана."

Доктор Мур сматра да је садашња класификација фаза развоја ембриона, која је прихваћена широм света, тешко разумљива, јер фазе ређа нумеричким редоследом: фаза 1, фаза 2, фаза 3. С друге стране, кур'анска класификација је базирана на разумљивим описима лако препознатљивих форми кроз које ембрион пролази. Ови описи се тичу различитих фаза, а научно су потпуно прихватљиви и разумљивији. Фазе развоја ембриона су описане и у следећим кур'анским ајетима:

Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи.[160]

О човече, зашто да те обмањује то што је Господар твој племенит, који те је створио - па учинио да си складан и да си усправан и какав је хтео лик ти дао?[161]

 ДЕЛИМИЧНО ФОРМИРАН И ДЕЛИМИЧНО НЕФОРМИРАН ЕМБРИОН

Ако бисмо у фази мудга завирили у ембрион, видели бисмо да су неки органи већ формирани, а да остали још нису. Према проф. Џонсону, ако бисмо говорили о ембриону као о нечему већ формираном, то би се односило само на оне већ оформљене делове, а ако бисмо о ембриону говорили као о нечему што још није комплетно формирано, онда би се то односило само на оне делове који још нису формирани.

Како ћемо да назовемо ембрион: комплетно или непотпуно формиран облик? Нема бољег описа од оног са којим је дошао Часни Кур'ан у следећем ајету:

Ми вас стварамо од земље, затим од капи семена, потом од заквачка, затим од груде меса, формиране и неформиране, па вам покажемо моћ  нашу![162]

Наука нам данас каже да су у тој фази ембриона неке ћелије диференциране, док друге још нису - неки органи су формирани док други још нису.

 ЧУЛА СЛУХА И ВИДА

Прво чуло које се формира код ембриона јесте чуло слуха. Фетус, већ након 24. недеље, може да чује звуке. Након њега, око 28. недеље, формира се чуло вида, када фетусова мрежњача постаје осетљива на светлост. Кур'ан то овако објашњава:

Он вам и слух и вид и памети даје.[163]

Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види.[164]

Он вам даје слух, и вид, и памети; а како мало ви захваљујете![165]

У свим овим ајетима, најпре се спомиње стварање чула слуха, а након њега чуло вида. Тај опис је у поптуном складу са савременом науком.

 ОПШТЕ НАУЧНЕ ТЕМЕ

 ОТИСЦИ ПРСТИЈУ

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Зар човек мисли да кости његове нећемо да сакупимо? Хоћемо, Ми можемо да створимо јагодице прста његових поново.[166]

Неверници су постављали питања - како ће Бог да оживи мртве, кад кости иструну у Земљи, и како ће свака особа да буде идентификована на Судњем дану? Узвишени Бог им одговара да Он не само да може да сакупи њихове кости већ може да им врати у савршеном реду јагодице прстију.

Зашто Кур'ан, говорећи о поновном стварању сваке индивидуе понаособ, на посебном месту спомиње отиске прстију? Године 1880. отисци прстију су постали део научне методе идентификовања сваке особе, након истраживања које је вршио Францис Голт. Не постоје ни две особе на свету са истим отисцима прстију, чак ни идентични близанци. Зато полиција широм света користи отиске прстију као методу откривања криминалаца.

Ко је пре 14 векова могао да зна за посебност отисака прстију? Засигурно, то је могао да зна само Узвишени Створитељ!

 РЕЦЕПТОРИ ЗА БОЛ У КОЖИ

Некада се мислило да су чула додира и бола смештена само у мозгу. Међутим, скорашња истраживања показују да у кожи постоје рецептори за бол, без којих ни једна особа не би могла да осети бол.

Када доктор прегледава пацијента који је имао опекотине, најпре му помоћу игле утврђује степен опекотина. Ако пацијент осећа бол, лекар је срећан, јер су опекотине површне и рецептори бола нису оштећени. Међутим, ако пацијент више не осећа бол, онда се ради о дубоким опекотинама и рецептори бола су уништени.

Кур'ан даје јасну назнаку постојања рецептора у кожи, следећим ајетом:

Оне који не верују у доказе Наше Ми ћемо сигурно у ватру бацити; кад им се коже испеку, заменићемо их другим кожама да осете праву патњу. Бог је, заиста силан и мудар.[167]

Професор Тагатат Тејасен, начелник Оделења за анатомију на Универзитету Чианг Маи, у Тајланду, је велики део својих истраживања посветио рецепторима за бол. У почетку, није могао да верује да Кур'ан заиста говори о томе пре 1.400 година. Касније је проверио превод значења наведеног кур'анског ајета и био је толико импресиониран оволиком научном прецизношћу Кур'ана, да је на 8. медицинској конференцији у Ријаду, на тему научних доказа у Кур'ану и суннету, јавно изговорио пред свима:

 ЛА ИЛАХЕ ИЛЛАЛЛАХ, МУХАММЕДУН РЕСУЛУЛЛАХ!

Нема божанства осим Аллаха, а Мухаммед је Његов посланик!

 ЗАКЉУЧАК

Тврдити да је присуство научних чињеница у Кур'ану пука случајност - противи се здравој логици и нормалном научном приступу. Кур'ански ајети потвржују тачност ове Божије књиге:

Ми ћемо им пружати доказе Наше у пространствима свемирским, а и у њима самим, док им не буде сасвим јасно да је Кур'ан истина. А зар није довољно то што је Господар твој о свему обавештен?[168]

Кур'ан позива људе да размисле о стварању космоса у следећем ајету:

У стварању небеса и Земље и у измени ноћи и дана су, заиста, знамења за разумом обдарене.[169]

Научни докази у Кур'ану без сумње потврђују његово Божанско порекло. Ниједан човек није могао пре 1.400 година да напише овакву књигу која садржи овако прецизне научне чињенице.

Међутим, треба знати да Кур'ан није научна енциклопедија, већ је Књига знакова. Ови знакови (ајети) позивају човека да схвати сврху свог живота на Земљи, како би живео у складу и хармонији са природом. Кур'ан је, уистину, порука од Бога, Створитеља небеса и Земље. Он је објављен да би потврдио Божију Једноћу са којом су долазили сви Божији веровесници, од Адама до Мухаммеда.

Велики број књига је написан на тему Кур'ана и савремене науке. Уз Божију вољу, сва истраживања на том пољу ће помоћи људима да се приближе свом Господару. У овом одговору сам изнео само неколико научних чињеница које су споменуте у Кур'ану и сматрам да ни изблиза нисам обухватио целу тему.

Професор Тејасен је прихватио ислам под утиском само једног научног ајета у Кур'ану. Некима треба десет таквих ајета, а неким је потребно можда њих стотину, да би се уверили да је Кур'ан Божија реч. Међутим, неки неће да прихвате Истину, па макар им предочили хиљаду ајета који садрже најновије научне чињенице. Овакав ментални склоп Кур'ан описује следећим ајетом:

Глуви, неми и слепи су, никако да се освесте.[170]

Кур'ан поседује комплетан програм понашања појединаца и друштва. Хвала Аллаху, кур'ански начин живота је далеко супериорнији од свега што су људи покушали да наметну једни другима. Ко може да да најбољу упуту, осим самог Створитеља?!

Молим Аллаха да нам прихвати уложени труд и молим Га да нам опрости грехе и да нас упути на Прави пут.

 ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ НЕМУСЛИМАНА КОЈИ СУ ПРОУЧАВАЛИ КУР'АН

 Прва заблуда:

  Кур'ан који ви, муслимани, данас имате није оригинални Кур'ан, већ Османов.

Један од најчешћих митова у вези са Часним Кур'аном јесте оптужба на рачун Османа, нека је Бог задовољан са њим, који је био трећи праведни халифа (владар) и који је прикупио кур'ански текст у једну збирку, оптужују га да је између мноштва контрадикторних верзија, одабрао један Кур'ан. Овај Кур'ан, којег сви муслимани света сматрају Божијом објавом, исти је онај Кур'ан који је објављен последњем Божијем Посланику, Мухаммеду, нека су Божији мир и благослов над њим. Кур'анска поглавља су писана и груписана под директним надзором Божијег Посланика Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим. Овде ћемо да анализирамо корене мита о томе да ли је Осман, нека је Бог задовољан са њим, одабрао данашњи Кур'ан.

  Божији Посланик је лично надзирао писање кур'анског текста

Кад год би Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, примио објаву од Бога, најпре би објављене ајете (стихове) научио напамет, а затим би их цитирао својим следбеницима, Бог био задовољан са њима, који би их, такође, научили напамет. Одмах након тога, Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, је тражио од писара да запишу оно што је објављено, након чега би проверио записано. Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, је био „Уммијј“, Посланик који није знао ни да чита ни да пише. Зато је све објављене ајете цитирао следбеницима који су их записивали. Након тога је тражио да проуче оно што су записали. Ако би се десила било каква грешка, Посланик би одмах реаговао и тражио да се исправи. Исто тако, он је повремено проверавао оно што су следбеници раније записали и што су научили напамет од Кур'ана. На тај начин је Кур'ан записан под директном контролом Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим.

  Редослед кур'анских сура (поглавља) и распоред ајета (пасуса) су по Божијој одредби

Кур'ан је објављиван у периоду од 23 године, део по део, у складу са потребама. Кур'ан није комплетиран онако како је објављиван Божијем Посланику, нека су Божији мир и благослов над њим. Његов распоред је одређен путем објаве од Узвишеног Бога. Узвишени Бог је Свом Посланику, нека су Божији мир и благослов над њим, директно наређивао какав треба да буде распоред ајета (стихова) и сура (поглавља). Зато је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, писарима налагао у којој сури и иза којег ајета морају да буду записани објављени ајети. Сваког рамазана (а то је десети месец у исламском календару), Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, је пред анђелом Гаврилом учио све што је од Кур'ана до тада објављено, укључујући и редослед ајета. У току последњег рамазана, пре него што је преселио на Ахирет (други свет), два пута је пред анђелом Гаврилом проучио цели Кур'ан.

Из овога се види да је Кур'ан комплетиран и провераван још за живота Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим. Он је проверавао и оно што су следбеници напамет научили и оно што су писари записали.

  Кур'ан је сакупљен у један Мусхаф (књига)

Комплетан Кур'ан је записан још док је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, био жив, заједно са редоследом ајета (стихова) и сура (поглавља). Међутим, Кур'ан није био написан на материјалу исте врсте; неки делови су били написани на камену, неки на животињским кожама, неки на палминим листовима... Након смрти Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, Ебу Бекр, први халифа (владар), наредио је да се сав кур'ански текст препише на материјалу исте врсте и укоричи у један Мусхаф (књига). Тако је Часни Кур'ан први пут укоричен у тврди повез, и ништа од његовог текста није могло да се изгуби.

  Осман је направио неколико копија оригиналног рукописа

Много следбеника је записивало све што је објављено Божијем Посланику, нека су Божији мир и благослов над њим. Пошто Божији Посланик није верификовао шта је сваки од њих записивао, постојала је реална опасност да су неки погрешили у неким деловима, па чак и да су неки делови Кур'ана, можда, и недостајали. Можда неки следбеници нису записали само оно што су чули од Божијег Посланика директно. Следбеници су за време трећег халифе (владара), Османа, Бог био задовољан њим, страховали од могућих сукоба око различитог распореда кур'анских сура.

Осман, Бог био задовољан њим, је од Хафсе, Бог био задовољан њом, Посланикове супруге, позајмио оригинални Мусхаф, чији је текст одобрио лично Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим. Затим је позвао четири следбеника који су били писари Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, на челу са Зејдом ибн Сабитом, и наредио им је да Кур'ан препишу у неколико перфектних примерака. Те Мусхафе је послао у разне крајеве велике исламске државе.

Било је и других примерака Кур'ана које су неки људи имали код себе, али је постојала опасност да нису комплетни и да су имали грешака. Осман, Бог био задовољан њим, је позвао муслимане да униште све неауторизоване копије које се не слажу с оригиналним текстом како би се Кур'ан сачувао. Два примерка копија оригиналног Кур'ана постоје и данас; један је у музеју у Ташкенту, а други у Истанбулу.

  Знаци интерпункције су додати ради неарапа

Оригинални рукопис Кур'ана нема знаке интерпункције који у арапском језику означавају самогласнике. Арапима не требају знаци интерпункције, нити тачке код појединих харфова (слова), зато што им је то матерњи језик. Међутим, муслиманима неарапима је било тешко да уче Кур'ан без тих додатних знакова. Ови знаци су први пут додати кур'анском тексту за време хилафета (владавине) петог Умејјевићевог халифе, Малика ибн Мервана (66-86. године по хиџри / 685-705. нове ере). Неки људи кажу да данашњи Кур'ан са тачкама и знацима интерпукције није Кур'ан који је постојао за време Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим. Међутим, они заборављају да реч Кур'ан значи рецитирање, учење. Зато је очување учења Кур'ана битно, без обзира да ли се његов текст писао знацима интерпукције или не. Ако су изговор и писање арапских речи исти, онда им је и значење исто.

  Бог је лично обећао да ће да чува Кур'ан

 Узвишени Бог је обећао у Кур'ану: Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да бдимо! (Кур'ан,поглавље „Ел-Хиџр“, 9)

 Друга заблуда:

  Кур'ан на неколико места позива на насиље. Ислам промовише насилно понашање!

Неколико кур'анских ајета (стихова) се често погрешно тумачи у контексту мита о исламу као религији која позива следбенике на насиље и убијање свих који јој не припадају.

  Ајет (стих) поглавља Ет-Тевба (Покајање)

Следећи ајет из суре Ет-Тевбе је веома често цитиран у контексту критиковања ислама, с циљем доказивања да ислам промовише насиље, убијање и крвопролиће:

... убијајте многобошце где год их нађете. (Ет-Тевба, 5)

  Контекст овог ајета тиче се бојног поља

Непријатељи ислама овај ајет цитирају ван контекста. Да бисмо разумели контекст, морамо да почнемо од првог ајета споменуте суре. На почетку се говори о уговору између мслимана и меканких многобожаца. Мушрици су тај уговор прекршили. Након тога, дат им је период од четири месеца да се поправе и да се поврате. У супротном, биће им објављен рат. Пети ајет суре Ет-Тевбе каже:

Када прођу свети месеци, убијајте многобошце где год их нађете, заробљавајте их, опседајте и на сваком пролазу дочекујте! Па ако се покају и буду молитву обављали и зекат давали, оставите их на миру, јер Бог заиста прашта и самилостан је. (Кур'ан, Ет-Теуба, 5)

Овај ајет је цитиран за време битке.

  Пример вијетнамског рата

Свима је познато да је Америка била у рату са Вијетнамом. Претпоставимо да је председник Америке или главнокомандујући оружаних снага непосредно пред битку рекао својим војницима: "Где год нађете Вијетнамце, убијте их!" Међутим, ако ја данас кажем да је амерички председник рекао: "Где год нађете Вијетнамце, убијте их!", али не наведем контекст те изјаве, то би изгледало као да га описујем као особу која подстиче на убијање. Али, ако уз ту изјаву наведем и њен контекст, она ће да изгледа као сасвим логична, јер се председник само трудио да повећа морал војника пред пресудну битку.

  Пети ајет (стих) суре (поглавља) Ет-Тевбе (Покајање) се цитира ради  повећавања морала муслиманских војника

У петом ајету суре Ет-Тевбе стоји: ...убијајте многобошце где год их нађете. Овим се жели да се ојача морал муслиманским војницима. Ајетом се поручује: "Немојте да се плашите у току битке! Кад наиђете на непријатеља, убијте га!"

  Шори скаче са 5. на 7. ајет

Арон Шори је један од најгласнијих противника ислама у Индији. У књизи Свет фетви (правних децизија), на 572. страни цитира 5. ајет суре Ет-Тевбе, након тога, 7. ајет исте суре. Сваки разуман човек ће да примети да је прескочио ајет број шест.

 Одговор је у шестом ајету   Шести ајет суре Ет-Тевба даје одговор на оптужбе да ислам промовира насиље, убијање и крвопролиће:

Ако те неки од многобожаца замоли за заштиту, ти га заштити да би саслушао Божије речи, а потом га отпреми на место поуздано за њега. То зато што они припадају народу који не зна. (Кур'ан, Ет-Тевба, 6)

Часни Кур'ан не само да наређује заштиту непријатеља који траже азил већ наређује и да се одведу на сигурно место! На данашњој милитарно-политичкој сцени, може да се деси да неки мирољубиви генерал поштеди животе непријатељима. Али, који ће генерал да нареди војницима да сваког од њих испрате до сигурног места?!

Узвишени Бог управо ово наређује у Часном Кур'ану како би промовисао мир у свету.

 Трећа заблуда:

  Ислам није монотеистичка религија, јер се у Кур'ану за Бога  каже Ми.

Ислам је строго монотеистичка религија. Сви исламски прописи и темељи веровања су у складу са бескомпромисним монотеизмом. Аллах је Један и Јединствен у Својим именима и својствима. Узвишени Аллах, на више места у Кур'ану за Себе каже Ми. Међутим, ово не значи да ислам заговара веровање у више богова.

  Два типа множине

У неколико језика постоје два типа плурала (множине). Први плурал је нумерички, односи се на нешто чија количина је више од један. Други је плурал поштовања.

а) Краљица Енглеске често каже ми уместо ја. Ово је познато као краљевски плурал.

б) Раџиф Ганди, бивши премијер Индије, имао је обичај на хинду језику да каже: "Желимо да видимо." Што је краљевски плурал хинду језика.

е) Исто тако, када Узвишени Аллах говори о Себи у Кур'ану, користи арапску заменицу „Нахну“, што значи Ми. Ово није нумерички плурал, већ плурал поштовања.

Тевхид, односно монотеизам, темељ је ислама. Аллахова једноћа се на много места спомиње у Кур'ану. На пример, у сури Ихлас (Искреност):

Реци: "Он је Аллах (Бог) - један!" (Кур'ан, Ихлас, 1)

 Четврта заблуда:

  Неки кур'ански ајети су дерогирани, укинути, и више не важе.

Постоје два објашњења:

У Часном Кур'ану, у следећем ајету, се каже:

Ми ниједан пропис не променимо, нити га у заборав потиснемо, а да бољи од њега или сличан њему не донесемо. Зар ти не знаш да Бог све може? (Кур'ан, Ел-Бекара, 106)

Слична порука стоји у 101. ајету суре Ен-Нахл. Реч ајет која је овде употребљена значи знак или реченица, а може да значи и објава. Овај кур'ански ајет може да се протумачи на два начина:

а) Дерогиране су објаве пре Кур'ана, као што су: Теврат (Стари Завет), Зебур (Давидови псалми) и Инџил (Нови Завет). Оне су замењене Часним Кур'аном. Овде Узвишени Бог каже да Он није дозволио да се те објаве забораве, али их је заменио нечим бољим - Часним Кур'аном.

б) Ако реч ајет преведемо као кур'анске реченице, а не као претходне објаве, то не може да значи да је Бог укинуо неке ајете, већ их је само заменио бољим или сличним. То значи да су неки, раније објављени ајети замењени новим ајетима.

 Слажем се с оба објашњења. Неки немуслимани, па чак и неки муслимани, погрешно разумеју ово друго објашњење и сматрају да дерогирани ајети више не важе, јер су замењени другим, дерогирајућим ајетима. Анализирајмо неколико примера.

  Начините нешто слично Кур'ану, начините 10 сура, начините једну суру

Неки многобошци из Мекке су тврдили да Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, измишља Кур'ан. Узвишени Бог их изазива у следећем ајету суре Ел-Исра:

Реци: "Кад би се сви људи и џинни[171] удружили да сачине један овакав Кур'ан, они, као што је он, не би сачинили, па макар једни другима помагали." (Кур'ан, Ел-Исра, 88)

Нешто касније, овај изазов је олакшан у сури Худ:

Зар они да говоре: "Он га измишља!" Реци: "Па сачините ви десет Кур'ану сличних, измишљених сура, и кога год хоћете, од оних у које поред Бога верујете, у помоћ позовите, ако је истина што тврдите" (Кур'ан, Худ, 13)

Затим је учињен још лакшим у сури Јунус:

А они говоре: „Он га измишља!“ Реци: 'Па, дајте ви једну суру као што је њему објављена, и кога год хоћете, од оних у које мимо Бога верујете, у помоћ позовите, ако истину говорите." (Кур'ан, Јунус, 38)

Коначно, изазов неверницима је додатно упрошћен у сури Ел-Бекара:

А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Бога, ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете учинити, онда се чувајте Ватре за невернике припремљене, чије ће гориво да буду људи и камење. (Кур'ан, Ел-Бекара, 23-24)

На овај начин, Узвишени Бог је изазов учинио прогресивно лакшим. Прогресивно објављивани ајети најпре су изазвали пагане да напишу књигу налик Кур'ану. Затим, да напишу десет сура попут кур'анских. Следећи изазов је био да напишу бар једну суру, и на крају да измисле бар једну суру налик некој од кур'анских сура. Ово нипошто не значи да су касније објављени ајети (Ел-Бекара, 23-24), контрадикторни претходним. Контрадикција значи спомињање две ствари једне поред друге које значењем никако не могу да се сложе, нити могу да се односе на исти контекст.

Раније објављени ајети су дерогирани, али су и даље део Кур'ана и њихово значење и данас важи. Тако, на пример, изазов неверницима да измисле књигу налик Кур'ану важи и данас. Исто тако, важи и изазов да произведу десет сура налик Кур'ану, или бар једну једину сличну некој од кур'анских сура. Последњи изазов не противречи претходно наведеним, али је најлакши од свих. Ако нико не може да се суочи с најлакшим изазовом, ту се прича зауставља - о тежим изазовима нема ни говора...

Претпоставимо да ја почнем да говорим о малом дечаку који је толико глуп да не може да заврши ни основну школу. Касније изјавим да није у стању да заврши ни четири разреда основне школе, а након неког времена кажем да не може да заврши чак ни први разред. На крају, почнем да тврдим да то дете не може да похађа ни предшколско образовање. Свако дете мора успешно да заврши предшколско образовање да би се уписало у први разред основне школе. Оно што тврдим јесте да је то дете неспособно да заврши чак и предшколско образовање. Ни једна од мојих изјава није контрадикторна другој, али последња, о обданишту, најпотпуније описује менталне способности тог детета. Ако дете није у стању да похађа обданиште, нема ни говора да ће да заврши основну школу.

  Постепено забрањивање алкохола

Следећи пример дерогираних ајета се односи на постепено забрањивање алкохола. Први кур'ански ајет који се бави опојним средствима је 219. ајет суре Ел-Бекара:

Питају те о вину и коцки. Реци: "Они доносе велику штету, а и неку корист људима, само је штета од њих већа од користи."

Наредни ајет о алкохолу је следећи:

О верници, пијани никако молитву не обављајте, све док не будете знали шта изговарате... (Кур'ан, Ен-Ниса, 43)

У сури Ел-Маиде је смештен последњи ајет објављен у вези опојних средстава:

О верници, вино и коцка и стрелице за гатање су одвратне ствари, ђавоље дело; зато се тога клоните да бисте постигли што желите.  (Кур'ан, Ел-Маида, 90)

Кур'ан је објављиван у периоду од двадесет три године. Многе друштвене реформе су увођене постепено. Сврха тога је што лакше прилагођавање новим законима. Нагло и осорно увођење нових закона увек води побуни и анархији.

Забрана алкохола је дошла у три корака. У првом ајету се наводи да је у алкохолу велика штета и нешто мало користи, али је штета већа од користи. Следећи ајет забрањује обављање намаза (молитве) у пијаном стању, што је значило да у току дана нико није могао да пије алкохол, због пет дневних намаза (молитви). Неки су због тога у потпуности оставили алкохол, а неки су, пак, наставили да пију. Они који су га пили чинили су то ноћу. Кур'ан не коментарише више ништа. Да је овај ајет нагласио да је људима дозвољено да пију алкохол између намаза, то би била контрадикција. Међутим, Узвишени Бог је пажљиво изабрао потребне речи. Коначно, алкохол је у потпуности забрањен за сва времена, у 90. ајету суре Ел-Маида.

Из овога је очито да ајети не противрече један другом. Да су у контрадикторности, ми данас не бисмо могли сва три да их прихватимо. Пошто муслиман мора да прихвати и да следи цели Кур'ан. Ако следи само 90. ајет суре Ел-Маида, он истовремено прихвата и следи и претходна два ајета.

То је исто као кад бих рекао да не живим у Лос Анђелесу. Касније кажем да не живим у Калифорнији. Међутим, нешто касније кажем да не живим у Америци. Ове три изјаве нису контрадикторне једна другој. Трећа изјава садржи претходне. Потпуно је очигледно да, уколико кажем да не живим у Америци, то значи да не живим ни у Калифорнији ни у Лос Анђелесу. По истој логици, ако је алкохол у потпуности забрањен, очигледно је да ни обављање намаза у пијаном стању није дозвољено. Истина је и да је у алкохолу велики грех, али и материјална корист за неке људе, с тим што је грех много већи од користи.

  У Кур'ану не постоје контрадикције

Пошто је сваки кур'ански ајет прихваћен и муслимани га следе, дерогирање неких ајета није никаква контрадикција. Кур'ан је Божији говор и не може да има контрадикција.

А зашто они не размисле о Кур'ану? Да је он од неког другог, а не од Бога, сигурно би у њему нашли многе противречности. (Кур'ан, Ен-Ниса, 82)

 Пета заблуда:

  Кратица елиф лам мим је неразумљива и не може да буде од Бога.

Елиф Лам Мим, Ја Син, Ха Мим су познате као кратице. Арапска абецеда има двадесет девет слова (уколико елиф и хемзе сматрамо посебним словима), а у Часном Кур'ану двадесет девет сура почиње неком од кратица. Неке кратице су састављене од једног харфа (слова), неке од два, а неке од три, четири или пет харфова.

 а) Три суре почињу само једним харфом:

·         38. кур'анска сура, Сад, почиње харфом сад;

·         50. кур'анска сура, Каф, почиње харфом каф;

·         68. кур'анска сура, Калем, почиње харфом нун.

 б) Кратицама од по два харфа почиње десет кур'анских сура. Три такве кратице јављају се само по једном:

·         20. кур'анска сура, Та-Ха, почиње кратицом Та-Ха;

·         27. кур'анска сура, Ен-Немл, почиње кратицом Та-Син;

·         36. кур'анска сура, Ја-Син, почиње кратицом Ја-Син.

 Кратица Ха Мим се јавља у седам сура за редом:

·         40. кур'анска сура, Ел-Му'мин;

·         41. кур'анска сура, Фуссилет;

·         42. кур'анска сура, Еш-Шура;

·         43. кур'анска сура, Ез-Зухруф;

·         44. кур'анска сура, Ед-Духан;

·         45. кур'анска сура, Ел-Џасије;

·         46. кур'анска сура, Ел-Ахкаф.

 е) Постоје три кратице састављене од три харфа. Јављају се на  почетку четрнаест сура. Елиф Лам Мим се јавља у шест сура:

·         2. кур'анска сура, Ел-Бекара;

·         3. кур'анска сура, Алу-Имран;

·         29. кур'анска сура, Ел-Анкебут;

·         30. кур'анска сура, Ер-Рум;

·         31. кур'анска сура, Лукман;

·         32. кур'анска сура, Ес-Сеџда.

 Елиф Лам Ра се јавља на почетку шест сура за редом:

·         10. кур'анска сура, Јунус;

·         11. кур'анска сура, Худ;

·         12. кур'анска сура, Јусуф;

·         13. кур'анска сура, Ер-Ра'д;

·         14. кур'анска сура, Ибрахим;

·         15. кур'анска сура, Ел-Хиџр.

 д) Комбинација четири харфа јавља се на два места:

·         7. кур'анска сура, Ел-А'раф, почиње кратицом Елиф Лам Мим Сад;

·         8. кур'анска сура, Енфал, почиње кратицом Елиф Лам Мим Ра.

 е) Комбинација пет харфова јавља се, такође, на два места у Кур'ану:

·         19. кур'анска сура, Мерјем, почињекратицом Каф Ха Ја Ајн Сад;

·         42. кур'анска сура, Еш-Шура, почиње кратицом Ха Мим Ајн Син Каф.

Сура Еш-Шура почиње двема кратицама, једном од два и другом од пет харфова.

  Значење кратица

Не зна се са сигурношћу шта значе ове кратице. Исламски учењаци су дали неколико објашњења. Ово су нека од њих:

1.      Ово могу да буду скраћенице неких речи арапског језика. На пример, Елиф Лам Мим би могло да значи: „Ја сам Аллах, Свезнајући“. Нун може да значи нур - светло.

2.      Комбинације харфова нису скраћенице, већ симболи и Божија имена, или нешто друго.

3.      Кратице су у служби риме и ритма кур'анских ајета.

4.      Ови харфови имају неку нумеричку вредност, јер сви знаци у семитским језицима имају нумеричку вредност.

5.      Ови харфови требају да скрену пажњу Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, а касније и оних који су га слушали.

О значењу кур'анских кратица написано је неколико томова – књига.

  Најбоље објашњење

Од свих објашњења кратица, једно је најлогичније; подржавају га Ибн Кесир, Ибн Тејмијје и Замахшери у тефсирима (објашњење Кур'ана).

Људско тело је састављено од основних природних елемената. Прашина и глина су од истих елемената. Наравно, било би апсурдно да се каже да су људско тело и прашина потпуно једнаки.

Све елементе човечијег тела лако можемо да пронађемо у природи, можемо да их сакупимо и да им додамо пар литара  воде. Међутим, чак и ако сакупимо све састојке човечијег тела, не можемо да их саставимо и да их оживимо.

На сличан начин се Кур'ан обраћа људима, с позиције Божанског говора. Ево, ово је Кур'ан, на арапском језику, којим се Арапи толико поносе. Састављен је од истих елемената (слова, харфова) од којих се састоји и арапски језик.

Арапи су били веома поносни на свој језик. У време објављивања Кур'ана, арапски језик је достигао врхунац. Кур'ан изазива људски род да помоћу знакова елиф, лам, мим, ха, син и других (на нашем језику, рекли бисмо А, Б, Ц, Д, итд.) састави бар једну суру сличну кур'анској у разговетности и лепоти.

Кур'ан је најпре изазвао људе и џинне да саставе књигу налик Кур'ану и додаје да то неће да им пође за руком, макар једни другима помагали. Овај изазов се наводи у 88. ајету суре Ел-Исра, и 34. ајету суре Тур.

Касније, у 13. ајету суре Худ упућује се изазов људима да саставе макар десет сура, а потом се, у 38. ајету суре Јунус, од оних који сумњају у Кур'ан тражи да саставе макар једну суру попут кур'анских сура. На крају, најлакши изазов се спомиње у 23. и 24. ајету суре Бекара:

А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Аллаха, ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете да учините, онда се чувајте Ватре за невернике припремљене, чије ће гориво да буду људи и камење. (Кур'ан, Ел-Бекара, 23-24)

Да бисте упоредили вештине два уметника, морате да им дате иста средства за рад и да им доделите исти задатак, па да их тек онда оцените. Уколико оцењујете два кројача, морате да им дате да раде у потпуно истим условима. Сировинска средства арапског језика су харфови елиф, лам, мим, ја, син, и други, као што су сировинска средства енглеског језика слова А, Б, Ц, Д, и друга. Чудесна природа Часног Кур'ана не лежи само у чињеници да је он Божија Реч већ, упркос томе што је састављен од истих слова арапског алфабета којим су се пагански Арапи толико поносили, нико још није успео да састави нешто слично њему.

Арапи су познати по реторичким особеностима, речитости и мноштву израза. Исто као што су нам елементи од којих је састављен људски организам доступни и можемо да их посматрамо у природи, тако су нам доступна и слова од којих је састављен Кур'ан. Можемо да их посматрамо и да их изговарамо. Међутим, иако познајемо све детаље људског тела, не можемо да направимо живи организам. Такође, иако познајемо сва слова арапског алфабета и често их изговарамо, не можемо помоћу њих да саставимо књигу која ће по речитости и лепоти израза да буде слична Часном Кур'ану. То је доказ да је Кур'ан Божији говор.

 Чудесна природа Кур'ана се  спомиње одмах након кратица

Одмах након кратица, наредних неколико ајета говори о наднаравној природи Часног Кур'ана и његовом Божанском пореклу. На пример:

Елиф Лам Мим. Ова Књига, у коју нема никакве сумње, упутство је свима онима који се буду Бога бојали. (Кур'ан, Ел-Бекара, 1-2)

 Шеста заблуда:

  У Кур'ану се каже да је Земља равна.
 Земља је створена као простирка

Ајет на који се мисли у изнесеном ставу гласи:

Бог вам је Земљу учинио равном. (Кур'ан, Нух, 19)

Међутим, овај ајет је извучен из контекста. У наредном ајету стоји објашњење претходног:

...да бисте по њој ходли путевима пространим. (Кур'ан, Нух, 20)

Иста порука се понавља у сури Та-Ха у 53. ајету:

Он је за вас Земљу постељом учинио и по њој вам пролазе утро...

Површина планете Земље, тј. њена кора, врло је танка, мање од 30 миља, у поређењу са Земљиним радијусом који садржи око 3.750 миља. Дубљи слојеви Земље су врели, течни и неприступачни за живот. Земљина кора је стврднута, љуска на којој је живот могућ. Кур'ан то прецизно описује као простирку, слој по којем можемо да путујемо.

  Простирка се не користи само за равну подлогу

 Ни један једини ајет не каже да је Земља равна, тј. да је она плоча. Часни Кур'ан само упоређује Земљину кору с простирком. Чини ми се да неки људи мисле да се простирка може поставити само по апсолутно равној подлози. Међутим, простирка може да се постави и по телу попут Земљиног облика. То се врло лако може да се демонстрира на великом моделу земљиног глобуса. Простирка се углавном поставља по неприступачној површини. Кур'ан описује Земљину кору као прекривач без којег људи не би могли да опстану и да се крећу, због врелине и неприступачности слојева испод Земљине коре. Овај кур'ански опис не само да је логичан већ представља и научну чињеницу коју су геолози потврдили много векова касније.

  Земља је прострта

Часни Кур'ан на неколико места наводи да је Бог простро Земљу:

...и Земљу смо прострли - тако је диван Онај· Који је простро! (Кур'ан, Ез-Заријат, 48)

На другим местима, Бог каже да је Земља попут постеље:

Зар Земљу постељом нисмо учинили, и планине стубовима ... (Кур'ан, Ен-Небе', 6-7)

Ни један од ових ајета не даје ни најмању назнаку о томе да је Земља равна. Они само указују да је Земља пространа, што се наводи као разлог за размишљање. Часни Кур'ан каже:

О робови Моји који верујете, Моја је Земља пространа, зато се само Мени клањајте! (Кур'ан, Ел-Анкебут, 56)     Због тога нико не може да се правда да не чини добра дела зато што му је окружење неверничко, па да га оно тера на грех.

  Земља има геосферичан облик

Часни Кур'ан спомиње тачан облик планете Земље у следећем ајету:

После тога је Земљи дао облик јајета. (Кур'ан, Ен-Нази'ат, 30)

Арапска реч (дехаха) значи: дати облик јајета. Овај глагол, такође, значи прострти. Глагол дехаха је изведен од именице дух је, што значи: нојево јаје које има геосферичан облик; планета Земља има управо такав облик.

Кур'ан и савремене, научно потврђене чињенице су у савршеном складу.

  Седма заблуда:

Кур'ан каже да само Бог зна који је пол детета у мајчиној утроби, али данас, након напретка медицине, сви врло лако можемо да утврдимо дечји пол. Зар кур'ански ајет који говори о томе није у контрадикцији са савременом медицином?

Да ли само Бог зна који је пол детета у мајчиној утроби? Он је Свемогући и Свезнајући. Он је људима дао знање о одређеним стварима. Међутим, Божије знање обухвата све видљиво и невидљиво.

Бог све зна

Многи људи мисле да се у Кур'ану каже да само Бог зна пол детета у мајчиној утроби. Часни Кур'ан каже:

Само Бог зна кад ће Смак света да наступи, само Он спушта кишу и само Он зна шта је у материцама... (Кур'ан, Лукман, 34)

Иста порука се понавља у другом ајету:

Бог зна шта свака жена носи и колико се материце стежу, а колико се шире; у Њега све има меру... (Кур'ан, Ер-Ра'д, 8)

 Пол може да се сазна помоћу ултразвука

Данас, након развоја науке, пол детета у мајчиној утроби врло лако може да се утврди помоћу ултразвучне технологије.

Реч пол се не спомиње у овим кур'анским·ајетима

Истина је да многи преводиоци и коментатори Кур'ана кажу да ови ајети значе да само Бог зна пол детета у мајчиној утроби. Међутим, ако прочитате арапски текст цитираних ајета, нигде нећете да нађете реч која би могла да се преведе као пол. Заправо, Кур'ан каже да само Бог зна шта је у материцама. Неки коментатори су ово погрешно разумели, да се, у ствари, ради о полу детета у материци, што није исправно тумачење.

  Нико, осим Бога, не може да одреди особине детета

Ови ајети не говоре о дечјем полу, већ о томе како ће то дете да буде. Каква ће да му буде природа? Да ли ће да буде благодат или проклетство родитељима? Да ли ће да буде добар или лош? Да ли ће да заврши у Рају или у Паклу? Сво ово знање се налази само код Узвишеног Бога. Ни један научник на свету, без обзира колико напредну технологију да користи, неће да буде у стању да сазна ове ствари о детету у мајчиној утроби.

 Осма заблуда:

  Кур'ан каже да ће мушкарац, када уђе у рај, добити хурију, прелепу девојку. Међутим, жене не добијају ништа, биће саме.
  Хурије у Кур'ану

Хурије се у Кур'ану спомињу на четири места:

1. У 54. ајету суре Духан:

Ето, тако ће бити и Ми ћемо да их женимо хуријама, крупних очију.

2. У 20. ајету суре Ет-Тур:

Биће наслоњени на диванима поређаним, а венчаћемо их хуријама рајским.

3. У 72. ајету суре Ер-Рахман:

У њима (рајским перивојима) ће бити лепотица нарави дивних - па, коју благодат Господара свога поричете?! - хурија у шаторима скривених...

4. У 22. ајету суре Ел-Вакиа:

У њима ће бити и хурије очију крупних...

  Како је преведена реч хур

Многи преводиоци Кур'ана су реч хур превели као прелепе девојке, нарочито преводиоци на урду језику. Ако реч хур значи прелепа девојка, онда су хурије намењене само мушкарцима. Међутим, шта ће жене да добију у Рају?

  Значење речи хур

Реч хурија, тј. хур, је заправо множина две именице: авхар (која је мушког рода) и хаура (која је женског рода), и означава особу којој се у очима види посебан квалитет добре душе с јако светлом беоњачом.

Кур'ан на неколико места описује да ћете у Рају да имате брачног друга.

А оне који верују и добра дела чине обрадуј рајским баштама кроз које ће реке да теку; сваки пут када им се из њих да какав плод, они ће да кажу: „Ово смо и пре јели“ - а биће им давани само њима слични. У њима ће чисте супружнике да имају, и у њима ће вечно да бораве. (Кур'ан, Ел-Бекара, 25)

А оне који верују и чине добра дела увешћемо, сигурно, у рајске баште, кроз које реке теку; у њима ће вечно и заувек да остану; у њима ће чисте супружнике да имају, и у дебелу хладовину ћето да их уведемо. (Кур'ан, Ен-Ниса', 57)

Дакле, арапска реч хур није стриктно везана за мушки или женски род. Мухаммед Асад је, у свом преводу Кур'ана, реч хур превео као супружник, а Мухаммед Јусуф Али као брачни друг. Дакле, према неким исламским учењацима, мушкарци ће у Рају да имају прелепе девојке с лепим и светлим очима, а и жене ће да имају једног младог и лепог мужа, лепих и светлих очију. То ће највероватније да буде њен овосветски муж, ако обоје скончају као верници на овом свету, а Бог најбоље зна.

  Жене ће у Рају имати специјалну награду

Многи учењаци сматрају да се у ајетима мисли само на чисте и лепе девојке, због контекста у којем се мушкарци спомињу. Међутим, још један аргумент да се реч хур односи и на мушкарце и на жене стоји у хадису (казивању), када је један човек упитао Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, шта ће да добију жене, ако ће само мушкарци да имају хурије? Он му је одговорио да ће жене да имају нешто што ум још није замислио, ухо није чуло, нити око видело. То значи да ће жене добити неке изузетне награде.

 Девета заблуда:

  Кур'ан каже да је Бог запечатио неверничка срца, па они не могу да разумеју истину. Наука нам каже да је мозак одговоран за разумевање и веровање, а не срце. Кур'ан је контрадикторан савременој науци.

Бог је запечатио неверничка срца. Часни Кур'ан каже:

Онима који неће да верују доиста је свеједно опомињао их ти или не опомињао - они неће да верују. Бог је запечатио срца њихова и уши њихове, а пред очима ниховим је копрена; њих чека патња голета. (Кур'ан, Ел-Бекара, 6-7)

 1. Значење речи калб

У овим ајетима је употребљена реч калб која значи срце. Њено друго значење је разум. Наведени ајет може и овако да се преведе:

Бог је запечатио њихов разум ...

 2. Како Арапи користе реч срце

У арапском језику, реч срце се често употребљава у контексту центра разума и емоција.

 3. Неки примери из енглеског језика

И у енглеском језику постоји много речи који се користе у потпуно другачијем контексту од основног, буквалног значења. Обратите пажњу на следеће примере:

а) Лунатик (лудак) - Месечев додир.

Реч лунатик језички значи Месечев додир. Међутим, данас људи ову реч користе за особу која је ментално нестабилна или душевно болесна. Сви знају да лудака није ударио Месец и да Месец нема никакве везе с његовим стањем. Па и поред тога, чак и лекари користе ову реч. То је сасвим нормална језичка еволуција.

б) Дисастер (несрећа) - зла звезда. Реч дисастер буквално значи зла звезда. Данас се ова реч користи за велику или изненадну невољу или незгоду. Ми добро знамо да невоље немају никакве везе с било којом звездом.

в) Тривиал (тривијално) - Три стазе се састављају.

Реч тривиал буквално значи место где се састављају три пута. Међутим, данас се ова реч користи за нешто малено и безначајно. Сви знају да нешто од мале важности нема никакве везе с местом где се састављају три стазе.

г) Излазак и залазак Сунца. Данас сви користе ове речи које означавају почетак и крај дана, иако, чаки ·и неписмени, знају да периоди дана настају и мењају се због ротације Земље око своје осе. Чак и научници користе речи излазак и залазак Сунца, иако Сунце заправо нигде не залази, већ је, у односу на Земљу, непомично.

 4. У енглеском језику, срце је центар љубави и емоција

Лингвистичко значење речи срце је орган који пумпа крв кроз тело. Међутим, иста та реч се користи за центар емоција, љубави и размишљања. Ми данас знамо да је мозак центар менталних активности. Ипак, сви ће радије изразити емоције на овај начин: "Волим те свим срцем!"

Замислите научника који каже жени: "Волим те свим срцем!", а жена му одговори: ''Зар не познајеш основе науке?! Зар не знаш да је мозак одговоран за емоције?! Требао си да ми кажеш: 'Волим те свим мозгом!"'

5. Арапи знају да реч срце значи и центар разума и емоција

Ниједан Арап, макар био и немуслиман, неће да постави питање зашто се у Кур'ану каже да је Бог запечатио неверничка срца, јер се јасно види да контекст упућује на центар за размишљање, схватање и осећања.

 Десета заблуда:

  Ако је Бог запечатио неверничка срца, тј. немуслимана, зашто их онда кажњава ако не прихвате ислам?!

Узвишени Бог каже у сури Ел-Бекаре:

Онима који неће да верују доиста је свеједно опомињао их ти или не опомињао - они неће да верују. Бог је запечатио срца њихова и уши њихове, а пред очима њиховим је копрена; њих чека патња голема. (Кур'ан, Ел-Бекара, 6-7)

Ови ајети се не односе на обичне невернике који не прихвате веру. Овде је употребљен израз еллезине кеферу, тј. они који су решени да ни по коју цену не прихвате истину. Нема никакве разлике у томе да ли их упозоравате или не, они неће да верују. Бог је запечатио њихов разум и њихове уши, а пред очима им је копрена. Њихово неверовање и неразумевање није настало због тога што им је Бог запечатио срца (разум), већ напротив - Бог им је запечатио срца због тога што не желе да прихвате истину. Опомињали их или не, они су унапред чврсто решени да не прихвате истину, па им је Бог због тога запечатио срца за сва времена. Због тога, нико не може да криви Бога због њиховог стања. Неверници су сами криви за тврдоглаво одбијање очигледне истине.

 Пример професора и студента  Замислите искусног професора који пред испит предвиди да одређени студент неће да полози испит, јер је био нередован на предавањима, незаинтересован и нема радне навике. Касније, тај студент се појави на испиту и не положи испит. Кога ће да криви за неуспех: професора или студента?  Због тога што је предвидео исход испита, не смемо да кривимо професора, већ студента зато што се није припремио.

Исто тако, Узвишени Бог детаљно познаје Своја створења и зна да неки људи никада и ни по коју цену не желе да прихвате истину. Таквима је запечатио срца. Неверници су сами одговорни за неверовање у Бога.

 Једанаеста заблуда:

 Кур'ан на неколико места каже да су небеса и Земља створени за 6 дана, али у сури Фуссилет стоји да су небеса и Земља створени за 8 дана. Зар то није контрадикција? Исти ајет наводи да је Земља створена за 6 дана, а да су небеса касније створена за 2 дана. Ово је против теорије великог праска која каже да су небеса и земља створени истовремено.

 Небеса и Земља су створени за шест дана

Слажем се да Кур'ан каже да су небеса и Земља створени за 6 дана, тј. 6 епоха; што се спомиње на следећим местима у Кур'ану: Сура Ел-А'раф, ајет 54; Сура Јунус ајет 3; Сура Худ, ајет 7; Сура Ел-Фуркан, ајет 59; Сура Ес-Сеџда, ајет 4; Сура Каф, ајет 38; Сура Ел-Хадид, ајет 4.

Кур'ански ајети који, по Вашем мишљењу, говоре да су небеса и Земља створени за 8 дана су следећи:

Реци: "Зар, заиста, нећете да верујете у Онога Који је у два временска раздобља Земљу створио - и још Му друге равним сматрате? То је Господар светова!" Он је непомична брда по њој створио и благословљеном је учинио и производе њене на њој одредио, све то у четири временска раздобља, - ово је објашњење за оне који питају, затим се небеским висинама упутио док је небо још маглина било, па њему и Земљи рекао: "Појавите се милом или силом!"- „Појављујемо се драге воље“ - одговорили су, па их у два временска раздобља, као седам небеса, створио, и одредио шта ће се у сваком небу налазити. А небо најближе сјајним звездама смо украсили и над њим Ми бдимо. То је одредба Силнога и Свезнајућега. (Фуссилет, 9-12)

На први поглед, чини се да Кур'ан каже да су небеса и Земља створени за 8 дана. На почетку деветог ајета, Бог се обраћа онима који негирају Његову једноћу и поричу Његове знакове споменуте у ајетима. Из ајета се види да ће да се временом појаве људи који ће у овим јасним ајетима да траже контрадикције.

  Сумме значи осим тога

Уколико ове ајете пажљиво анализирате, видећете да говоре о два различита стварања: о стварању Земље и о стварању небеса. Земља без планина је створена за 2 раздобља, а затим је Бог по њој поставио непомична брда и благословљеном је учинио за 4 раздобља. Дакле, Земља, са свиме што је на њој, створена је за укупно 6 раздобља, према 9. и 10. ајету.

Ајети 11-12 кажу да су, осим тога, небеса створена за 2 раздобља. Прва реч у 11. ајету је сумме, што може да значи затим и осим тога. Неки преводиоци Кур'ана су реч сумме превели као затим односно након тога. Тај превод је погрешан, због целог контекста. Ако се прихвати да превод буде затим, испада да су небеса и Земља створени за 8 раздобаља, што је сасвим контрадикторно многим другим кур'анским ајетима који говоре да су небеса и Земља створени за 6 раздобаља. Осим тога, такав се превод сукобљава научној чињеници која тврди да су небеса и Земља створени истовремено, а не Земља и затим небеса. Чак, и у 30. ајету суре Ел-Енбија стоји да су небеса и Земља створени истовремено.

Због свега тога, исправан превод речи сумме у овом ајету је осим тога (истовремено). Абдуллах Јусуф Али је у преводу Кур'ана на енглески језик исправно превео реч сумме као осим тога, што даје врло јасну слику стварања: док су Земља и планине на њој створени за 6 раздобаља, симултано су створена небеса за 2 раздобља. Дакле, укупно трајање стварања небеса и Земље није 8 већ 6 раздобаља.

Замислите пример грађевинске фирме која прави зграду од 10 спратова заједно са оградним зидом. Након завршеног пројекта, грађевинска фирма даје детаљнији извештај о току извођења радова: "Најпре смо одрадили темеље зграде, у току 2 месеца. Након тога, у наредна 4 месеца, завршили смо зидање зграде. Осим тога, у току зидања зграде, озидали смо околни зид-што је трајало 2 месеца."

Ова два описа тока радова нису контрадикторна, али је други опис детаљнији. Зидање зграде и околног зида је трајало укупно 6, а не 8 месеци!

  Небеса и Земља су створени заједно

Часни Кур'ан на неколико места описује стварање небеса и Земље. Некада каже небеса и Земља, а некада Земља и небо. Међутим, 30. ајет суре Ел-Енбија говори о Великом праску и истовременом стварању небеса и Земље:

Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали, и да Ми од воде све живо стварамо? И зар неће да верују?

У сури Бекара, у 29. ајету стоји:

Он је за вас све што постоји на Земљи створио, затим се према небу узвисио и као седам небеса га уредио; Он све зна.

  

 Дванаеста заблуда:

Да ли је човек створен од семене течности или од земље? Кур'ан на једном месту каже да је човек створен од капи семена које се убаци, а на другом да је створен од прашине. Ове тезе су контрадикторне. Како ћете научно да докажемо да је човек створен од прашине?

 Човек је створен и од земље и од капи семена

Часни Кур'ан у неколико ајета обавештава да је човек створен од мале количине семена:

Зар (човек) није био кап семена која се убаци... (Кур'ан, Ел-Кијаме, 37)

Кур'ан, такође, на неколико места каже да је човек створен од земље. Следећи ајет упућује на људско порекло:

О људи, како можете да сумњате у оживљење, - па, Ми вас стварамо од земље... (Кур'ан, Ел-Хаџџ, 5)

Ми данас знамо да се сви елементи који се налазе у тлу, такође, налазе и у људском организму, у различитим пропорцијама. Ово је научно објашњење кур'анског става да је човек створен од земље.

У неким ајетима, Кур'ан каже да је човек створен од сперме, а у другима да је човек створен од земље. Ово није контрадикција. Контрадикторни су потпуно различити ставови који никако не могу заједно да се уклопе, а ни истовремено да буду истинити. 

 Човек је створен од земље

На неким местима у Кур'ану стоји, чак, и да је човек створен од воде:

Он од воде ствара људе... (Кур'ан, Ел-Фуркан, 54)

Наука је потврдила сва три става: човек је створен од капи семена, од земље, али и од воде.

        Није контрадикција, већ контрадистинкција

Да би неко скувао чај, потребна му је вода. Осим тога, треба му и кесица чаја. Ове две тврдње нису контрадикторне, јер су и вода и кесица чаја неопходне. Поред ова два састојка чаја, некоме је потребан и шећер, да заслади. По истој логици, ни Кур'ан не противречи самом себи када каже да су људи створени од семена, земље и воде. То није контрадикција, већ контрадистинкција.

Контрадистинкција значи говорити о две различите ствари, али у истом контексту, и без конфликта у значењу. На пример, када кажем за неког човека да је частан и истинољубив лажов, то би била контрадикција. Међутим, ако за истог човека кажем да је добар, пажљив, самилостан и истинољубив лажов, то је такође контрадиција. Али, ако за њега кажем да је добар, частан и истинољубив, то је контрадистинкција.

 Тринаеста заблуда:

  У једном кур'анском ајету пише да је Бог Господар два истока и два запада. Како ћете овај ајет научно да објаснимо?

 Часни Кур'ан, заиста, каже да је Бог Господар два истока и два запада. То је 17. ајет суре Ер-Рахман:

 Господара два истока и два запада... (Кур'ан, Ер-Рахман, 17)

У оригиналном, арапском тексту Кур'ана именице исток и запад се користе у двојини.

  Бог је Господар екстрема истока и запада

Географија нас учи да Сунце излази са истока, али се тачка Сунчевог изласка мења током године. Само у два дана у току године - позната као еквиноциј (равнодневнице) - Сунце излази тачно са истока. Осталих дана у години излази мало северније или мало јужније. Током летње дугодневнице, Сунце излази из једне екстремне тачке, а током зимске краткодневнице, Сунце излази из друге екстремне тачке. Исто тако, Сунце залази у различитим тачкама на западу, у току летње дугодневнице и зимске краткодневнице. Тај феномен лако може да се посматра у Бомбају (у Индији), поред обала мора или с високих небодера.

Укратко, у току године, Сунце излази из различитих тачака с истока и залази у различитим тачкама на западу. Дакле, када Кур'ан каже да је Бог Господар два истока и два запада, то може да упућује на оба екстрема Сунчевог заласка на истоку и на западу.

  Бог је Господар свих истока и свих запада

Арапски језики ма две врсте множине. Једна је двојина (дуал), тј. множина на два објекта. Друга множина се односи на нешто чега има више од два, тј. три и више. У сури Ер-Рахман, у споменутом ајету, стоје речи мешрикајни вел-магрибејни, што представља двојину два истока и два запада. А сада, размислите о следећем ајету:

И ја се кунем Господаром истока и запада... (Кур'ан, Ел-Ме'ариџ, 40)

У арапском тексту стоје речи мешарик и мегариб, што је множина која се односи на три и више. Из тога се закључује да је Бог Господар свих тачака на истоку и на западу, свих екстрема изласка и заласка Сунца.

 Четрнаеста заблуда:

Кур'ан на једном месту каже да један дан код Бога траје колико 1000 наших година, а на другом месту каже да је један дан код Њега колико 50.000 наших година. Ово је очигледна контрадикција!

 Не може да се пореди наше и Божије време

Часни Кур'ан на два места (у сури Хаџџ и Сеџда) каже да је један дан код Бога колико 1000 година по нашем рачунању. У сури Меариџ стоји да је један дан код Бога колико 50.000 година по нашем рачунању. Генерално, ови ајети значе да је време код Бога неупоредиво са земаљским временом. Примери који су наведени су педесет хиљада земаљских година. Другим речима, један дан (период) код Бога траје веома, веома дуго, према нашем рачунању.

  Јеум значи период, епоха

Арапска реч која се у свим овим ајетима користи је јеум, што осим значења дан има и значење епоха, веома дуг ·временски период. Ако реч јеум исправно преведете, неће бити никакве конфузије. Ево тих ајета:

а) Сура Ел-Хаџџ, 47. ајет:

Они од тебе траже да их казна што пре стигне, и Бог ће испунити претњу Своју; а само један дан у Господара твога траје колико хиљаду година, по вашем рачунању.

Када су неверници пожуривали казну којом им се прети, Кур'ан им је одговорио да ће Бог да испуни Своју претњу. Један дан код Бога траје колико хиљаду година по земаљском рачунању.

б) Сура Ес-Сеџда, 5. ајет:

Он управља свима, од неба до Земље, а онда се све то Њему враћа у дану који, према вашем рачунању времена, хиљаду година траје.

Овај ајет нам казује да се сва дела враћају Богу у периоду који траје хиљаду година према нашем схватању и рачунању времена.

е) Сура Ел-Ме'ариџ, 4. ајет:

К Њему се пењу анђели и Џибрил (анђео Гаврило) у дану који педесет хиљада година траје...

Овај ајет је кристално јасан! Анђели и анђео Гаврило се уздижу ка Богу у временском периоду који траје 50.000 година.

Период трајања два различита посла не мора да буде исти. На пример, ако кажем да ми до дестинације А треба сат времена путовања а до дестинације Б 50 сати, ове две тврдње ни по чему нису контрадикторне.

Наведени кур'ански ајети не само да нису контрадикторни једни другима већ су у савршеном складу с потврђеним научним чињеницама.

 Петнаеста заблуда:

  Да ли је Иблис (Сотона) анђео или џин (биће створено одпламена ватре)? На неколико места, Кур'ан убраја Иблиса међу анђеле, али у сури Кехф стоји да је Иблис био један од џина. Зар ово није контрадикција у Кур'ану?
  Догађаји у којима су споменути Ихлис и анђели

Прича о Адаму и Иблису се спомиње на више места у Кур'ану, где Бог каже:

 Када рекосмо анђелима: "Поклоните се Адаму!" - они се поклонише, али Иблис (Сотона) не хтеде.

Ова формулација се спомиње у следећим ајетима: сура Ел-Бекара, 34. ајет; сура Ел-А'раф, 17. ајет; сура Ел-Хиџр, ајети 28-31; сура Ел-Исра', 61. ајет; сура Та-Ха, 116. ајет; сура Сад, ајети 71-74.

Међутим, у сури Ел-Кехф, у 50. ајету, Узвишени Бог каже:

А кад смо рекли анђелима: „Поклоните се Адаму!“ - сви су се поклонили осим Иблиса, он је био један од џиннова и зато се огрешио о заповест Господара свога.

  Таглиб - граматичко правило

Превод првог дела ајета – А кад смо рекли анђелима: „Поклоните се Адаму" - сви су се поклонили осим Иблиса... - пружа дојам да је он био анђео.

Кур'ан је објављен на арапском језику. У арапској граматици, постоји правило таглиб по коме је, уколико се обраћамо већини припадника неке скупине, и мањина обухваћена. На пример, ако се на арапском језику обраћате групи од стотину студената, од којих су деведесет девет момци, а само једна девојка, рећи ћете: "Момци, устаните!", та наредба ће да се односи на све, па и на ту девојку. У арапском језику, не морате да је одвајате посебним обраћањем.

Исто тако, када Кур'ан говори о Божијем обраћању анђелима, није било потребно посебно да одваја Иблиса који је био присутан заједно са анђелима. Стога, из првог дела ајета можемо да закључимо да је Иблис можда био анђео, а можда да то није био. Међутим, тада долазимо до другог дела ајета, који јасно каже да је Иблис био џинн. Ни на једном месту Кур'ан не каже да је Иблис био анђео! Зато, у Кур'ану не постоји ни једна контрадикција.

 Џинни имају слободну вољу и могу да буду непослушни

Осим свега наведеног, познато је да џинни имају слободну вољу и може да им се деси да откажу послушност Богу. Међутим, анђели немају слободу воље. Немогуће је да они буду непослушни Боду. Нема говора о томе да анђео може да почини грех! Ово је још један доказ да је Иблис (Сотона) био џинн, а не анђео.

 Шеснаеста заблуда:

 Аутор Кур'ана не зна математику! Према Арону Шурију, у Кур'ану постоји једна математичка грешка. Ако саберете све делове наследства које се дели међу наследницима - што се спомиње у 4. поглављу, 11. и 12. ајет - добија се више од једне целине (преко 100%). Аутор Кур'ана, очигледно, не познаје математику.

 Часни Кур'ан на неколико места говори о наследству: сура Ел-Бакара, 180. ајет; сура Ел-Бакара, 240. ајет; сура Ен-Ниса, ајети 7-9; сура Ен-Ниса, ајети 19 и 33; сура Ел-Маида, ајети 105 и 108.

У сури Ен-Ниса, у 11., 12., и 176. ајету, јасно је објашњен начин расподеле наследства.

Погледајмо 11. и 12. ајет суре Ен-Ниса, којег Арон Шури цитира:

Бог вам наређује да од деце ваше - мушком припадне толико колико двема женскима. А ако буде више од две женских, њима две трећине онога што је оставио, а ако је само једна њој - половина. А родитељима, сваком посебно - шестина од онога што је оставио, ако буде имао дете; а ако не буде имао детета, а наслеђују га само родитељи, онда његовој мајци - трећина. А ако буде имао браће, онда његовој мајци - шестина, пошто се изврши опорука коју је оставио, или подмири дуг. Ви не знате ко вам је ближи, родитељи ваши или синови ваши. То је Божија заповед! - Бог, заиста, све зна и мудар је.

А вама припада - половина онога што оставе жене ваше, ако не буду имале детета, а ако буду имале дете, онда - четвртина онога што су оставиле, пошто се изврши опорука коју су оставиле, или подмири дуг. А њима -четвртина онога што ви оставите, ако не будете имали детета; а ако будете имали дете, њима - осмина онога што сте оставили, пошто се изврши опорука коју сте оставили, или подмири дуг. А ако мушкарац или жена не буду имали ни родитеља ни детета, а буду имали брата или сестру, онда ће свако од њих двоје добити - шестину; а ако их буде више, онда заједнички учествују у трећини, пошто се изврши, не оштећујући никога, опорука која је остављана или подмири дуг; то је Божија заповед! - А Бог све зна и благ је.

Ислам веома детаљно говори о наследном праву. Већина прописа о наследству дата је у Кур'ану, док неке мање детаље можемо да нађемо у хадисима (казивањима) Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим.

Има људи који се целог живота баве проучавањем исламског наследног права, разним комбинацијама у подели имовине. Арон Шури очекује да упозна целокупно наследно право само уколико прочита ова два ајета, без познавања неких основних критеријума.

Он личи на особу која жели да реши сложени математички израз а не познаје основно правило у математици: З Д М С О, које каже да без обзира који математички израз решавате и без обзира на знак испред бројева, морате да следите овај редослед: 1) заграде се склањају; 2) дељење; 3) множење; 4) сабирање; 5) одузимање. Ако Арон Шури не зна математику, па прво изврши сабирање, па множење, а затим се ослободи заграда, а остатак израза подели и одузме - на добром је путу да добије погрешан резултат.

Поред тога, иако се у 11. ајету прво спомињу деца, а тек касније родитељи и супружници, према стриктном правилу у исламском наследном праву, најпре се одваја део наследства који припада родитељима и супужнику - у зависности од тога колико је иза умрлог остало деце - па се након тога остатак имовине подели синовима и ћеркама умрлога, свакоме тачно прецизиран део.

Где се овде јавља укупна сума од преко један?! Није Бог Тај Који не зна математику, већ Арон Шури не зна ни њене основе...

 Седамнаеста заблуда:

  Кур'ан на неколико места каже да је Бог Свемилостан и да прашта грехе, али врло често каже да Бог жестоко кажњава. Ово је контрадикција! Да ли је Бог Онај Који прашта или Онај Који кажњава?
  Бог је Најмилостивији

Часни Кур'ан на неколико места каже да је Бог Најмилостивији. Заправо, свака кур'анска сура, осим суре Тевба, почиње формулом: Бисмиллахир-рахманир-рахим или: У име Аллаха, Свемилосног, Милостивог.

  Бог прашта

Часни Кур'ан на неколико места, као на пример у 25. ајету суре Ен-Ниса и 74. ајету суре Ел-Маида, каже:

Аллах прашта и самилостан је.

  Аллах жестоко кажњава оне који то заслуже

Осим што је Свемилостан и што прашта грехе, Бог жестоко кажњава оне који то баш заслуже. Кур'ан на неколико места каже да је Бог припремио казну онима који одбијају праву веру. Све оне који Му откажу послушност, Он ће да казни. Кур'ан на неколико места описује разне типове казни које је Бог припремио у Паклу.

Оне који не верују у доказе Наше Ми ћемо сигурно у Ватру да бацимо; кад им се коже испеку, заменићемо их другим кожама да осете праву патњу. Бог је, заиста Силан и Мудар. (Кур'ан, Ен-Ниса', 56)

  Бог је праведан

Питање је гласило: да ли је Бог милостив или осветољубив. Морате да запамтите нешто веома важно: осим што је Бог милостив, Он жестоко кажњава оне који заслуже казну због тога што је савршено праведан. Узвишени Бог каже у сури Ен-Ниса:

Бог неће никоме ни трунку неправде да учини... (Кур'ан, Ен-Ниса', 40)

У сури Ел-Енбија стоји:

Ми ћемо на Судњем дану исправне ваге да поставимо, па никоме криво неће да се учини; ако нешто буде тешко колико зрно горушице, Ми ћемо за то да казнимо или да наградимо. А доста је то што ћемо Ми рачуне да испитујемо. (Кур'ан, Ел-Енбија', 47)

  Пример професора и студента

Замислите професора који током испита затекне студента како преписује па му, под изговором да је милостив и пажљив, допусти да и даље преписује. Остали студенти, који су напорно и предано спремали испит, неће да сматрају да је професор милостив, већ да је неправедан. Овај милостиви поступак професора даће оправдање и осталим студентима да преписују. Ако би сви професори били тако милостиви, ни један студент не би морао да спрема испите, без муке би их полагали преписивајући. Теоријски, резултати њихових испита би били фантастични, али у практичном раду ти би људи били само једна велика грешка! Цела сврха испита пада у воду.

  Овај живот је тест за будући свет

Живот на овом свету је испит пред Будући свет. Кур'ан каже у сури Ел-Мулк:

Онај Који је дао смрт и живот да би искушао који од вас ће боље да поступа; - Он је Силни, Онај Који прашта. (Кур'ан, Ел-Мулк, 2)

  Ако Бог свима буде опраштао, ко ће да Га обожава

Ако би Узвишени Бог опраштао све грехе сваком човеку на свету, људи не би имали мотивацију да Му буду покорни. Нико не жели да иде у Пакао, али овај свет би постао пакао за живот! Ако би свим људима био осигуран одлазак у Рај, каква је онда сврха живота на овом свету?! Овај живот не би могао да се назове тестом за Ахирет (живот после смрти – други свет).

  Бог опрашта само покајницима

Узвишени Бог ће да опрости само покајницима. Часни Кур'ан каже:

 Реци: „О робови Моји који сте се према себи огрешили, не губите наду у Божију милост! Бог ће, сигурно, све грехе да опрости; Он, доиста, много прашта и Он је милостив. И повратите се Господару своме и покорите Му се пре него што вам казна дође, - после нико неће у помоћ да вам прискочи. И следите оно најлепше, оно што вам Господар ваш објављује, пре него што вам изненада казна дође, за чији долазак нећете да знате. (Ез-Зумер, 53-55)

Да би покајање било исправно, морају да се испуне четири критеријума:

1) Признање да је дело за које се кајете лоше;

2) Моментални престанак чињења тог греха;

3) Чврста одлука да никада нећете да се вратите том греху;

4) Ако је грех учињен према неком треба му се надокнадити његово право.

 ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ ХИНДУСА

 Прва заблуда:

 Идол је потребан ради концентрације у молитви. Хинду учењаци се слажу да Веде и друге свете књиге хиндуса забрањују идолопоклонство. Али, пошто људски ум не може одмах да се концентрише на молитву, пожељно је имати неког кипа за молитву. Након што ум достигне одређени ниво концентрације, кип више није потребан.

  Концетрација код муслимана

Муслимани су достигли највиши ниво преданости у молитви. Уколико је за пуну преданост ума у обожавању Бога неопходан кип, онда смо ми муслимани већ достиги највиши ниво обожавања, пошто обожавамо Узвишеног Бога, а није нам потребан никакав посредник нити кип.

  Деца питају зашто грми

Док сам разговарао са Свамијем у Исламској истраживачкој организацији, рекао ми је:

"Деца нас питају: 'Зашто се на небу чује грмљавина?', а ми одговарамо: 'Ваша бака нешто шкрипи по небеском поду'. То је зато што су деца превише мала да би то разумела. Исто тако, у почетној фази концентрације, људима је потребан кип, идол."

Ми, у исламу, не верујемо у лаж, макар била лаж из нужде. Ја свом детету никада не бих рекао такву лаж. Када пође у школу и када му учитељ објасни да грмљавина настаје због ширења пребрзо загрејаног ваздуха, дете ће прво помислити да га учитељ лаже, а касније, када се увери да је то истина, оца ће да сматра лажовом. Уколико осећате да дете не може да разуме неке чињенице, потрудите се да му дате простије објашњење уместо да се служите лажима и фиктивним објашњењима. Ако ни сами не знате одговор, морате да будете храбри и да кажете: "Не знам." Данашња деца нису задовољна оваквим одговором. Ако бих мом сину одговорио да не знам, он би ме упитао: "Оче, зашто не знаш?" То ће ме натерати да лично потражим одговор, да се образујем и да му после тога пружим одговарајуће објашњење.

2+2=4

Неки пундити, док покушавају да ме убеде у исправност идолопоклонства, кажу: "Хиндусима почетницима се препоручује да концетрацију изграде тако што ће да се моле Богу обраћајући се неком од кипова. Међутим, када хиндус изгради личност и положи све религијске испите, више му није потребан никакав кип или идол."

Морате да запамтите нешто веома важно: нико не може да напредује уколико није изградио и уколико није научио фундаменте предмета којима се бави. Учитељ, још у првом разреду основне школе, учи ђаке да је 2+2=4. Без обзира да ли ће то дете некада да упише факултет или да постане доктор наука, фундаменталне истине математике, које је сазнао још у првом разреду, никад се не мењају! Можда ће на факултету да проучава алгебру, тригонометрију и алгоритме, али основе сабирања нико не може да оспори. Ако учитељ у првом разреду основне школе буде неправилно учио децу, под изговором да су она мала како би то разумела, шта можете да очекујете од те деце у будућности?!

Фундаментална чињеница која се кроз Веде протеже у вези са Бога гласи: Не можеш да замислиш слику Бога! Ништа Му није слично! Како, онда, хинду учењаци, иако знају ову истину, могу да ћуте о томе и како могу мирно да посматрају погрешну праксу обичног народа?!

Да ли ћете првачићима да објашњавате да 2+2 није 4, већ 5 или 6, а истину ћете да им кажете тек када заврше школу? Наравно да не! Не само то, већ ако дете погреши, исправићете га и рећићете му да је 2+2=4; нећете да чекате да заврши школу па да му то кажете. Ако га тада не исправите, уништићете му будућност!

 Друга заблуда:

 Вода се у разним језицима различито назива. Исто тако, Бог има неколико имена: Аллах, Рам, Исус и тако даље. Зар ово није исти пример?

  Богу припадају најлепша имена

Узвишени Бог каже у сури Ел-Исра:

Реци: "Зовите: 'Аллах' или зовите: 'Милостиви', а како год Га будете звали, Његова су имена најлепша." (Кур'ан, Ел-Исра', 110)

Можете Бога да назовете којим хоћете именом, под условом да је то име лепо, да не пружа никакву слику о Њему и да одсликава својство које само Бог поседује.

  Нешто што није вода не може да се назове водом

Истина је да вода има различита имена у различитим језицима, али не можете нешто што није вода да назовете водом. Можете да кажете ватер на енглеском, паани на хинду, танни на тамилском, ма'ун на арапспком, неер на каннаду, апах на сонскриту, јална хуџратију, нееру на телугу, веллам на малајском - и то је све вода.

Замислите човека коме пријатељ препоручи да сваког јутра попије по једну чашу паанија. Али овај не може да је пије, зато што, кад год попије чашу паанија, осети мучнину. Кад му тражите да опише то што пије, он каже да има одвратан укус и да је жуте боје. Одмах ћете да схватите да то што он назива паани није вода, већ урин! Можете воду да назовете различитим именима, али не можете различите ствари да назовете водом.

Људи ће да кажу да овај пример није реалан, јер ће и незналица да примети разлику између воде и урина. Само будала не може да разликује урин од воде. Исто тако, човек који познаје и прихвата исправан концепт Бога чуди се када види људе како не препознају разлику између истинског Бога и лажних божанстава.

  Како се проверава чистоћа злата

Злато се на хинду језику каже сона, на енглеском голд, а на арапском зехеб. Међутим, иако знате различите називе за злато, када купујете накит од неког човека а он вам тврди да је то сона од 24 карата, нећете слепо да верујете. Најпре ћете код златара да проверите да ли се заиста ради о правом злату. То што је накит жут, не мора да значи да се ради о злату. Није злато све што сија.

  Сура (кур'анско поглавље) Ихлас (искреност) је камен темељац теологије

Не можете тек тако било које име или својство да препишете Богу, нити може да буде Бог свако кога људи таквим окарактеришу. Камен темељац теологије, тј. науке о Богу, је 112. кур'анска сура која гласи:

У име Бога, Милостивог, Самилосног! Реци: "Он је Аллах (Бог) – један! Аллах је Уточиште сваком! Није родио и рођен није, и нико Му раван није!" (Кур'ан, Ел-Ихлас, 1-4)

  Подвргните их тесту

Свако кога сматрају Богом, а положи овај тест, достојан је да се назове Богом и буде обожаван.

Претпоставимо да неки лудак каже: "Мухаммед је Бог!'' Хајде да Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, подвргнемо тесту суре Ихлас:

1) Реци: Он је Бог - један.

Да ли је Мухаммед један једини? Не! Нити је једини човек, нити једини посланик. Пре њега је било много посланика.

2) Бог је уточиште сваком!

Познато је да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, прошао кроз многа искушења. Иако је био највећи Божији посланик, није био вечан; умро је у 63. години живота у Медини.

3) (Бог) Није родио и рођен није.

Знамо да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, рођен у Мекки, родитељи су му Абдуллах и Амина. Чак је имао и неколико деце.

4) И нико Му (Богу) раван није.

Муслимани широм света воле Божијег Посланика Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, и труде се да следе сваки његов поступак. Међутим, на свету не можете да нађете ни једног муслимана који ће при чистој свести да тврди је Мухаммед Бог. Темељ исламског веровања је „Ла илахе иллаллах, Мухаммедур-ресулуллах – Нема истинског божанства осим Аллаха, а Мухаммед је Аллахов посланик. Ова формула се понавља пет пута дневно, током учења езана (позива на молитву), тако да се муслимани свакодневно подсећају на значај Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим. Али, иако га поштују и следе у свему, не обожавају га. Мухаммед је само Божији посланик.

 Проверите оно што обожавате

Сада, када смо објаснили како можемо да користимо камен темељац теологије, ваша је дужност да подвргнете тесту провере божанство које обожавате и да утврдите да ли је исправно или лажно.

 Трећа заблуда:

 Хиндуизам је најстарија од свих религија, па је зато најчистија,  најбоља и најпоузданија религија на свету.

 Ислам је најстарија вера

Хиндуизам није најстарија религија. Ислам је најстарија религија на свету. Многи људи су у заблуди када кажу да је ислам стар 1400 година и да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, оснивач ислама. Ислам (бити покоран Богу) постоји од давнина, од када је људска нога крочила на Земљу. Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није оснивач ислама, већ последњи и коначни Божији Посланик.

  Најстарија вера не мора да буде најчистија

Не може само на основу тога што је нека религија најстарија да се донесе закључак да је она аутентична. То је исто као кад би неко рекао да је чистија вода коју је три месеца држао у отвореној чаши, и то у нечистој околини, од свеже воде која се налази у чистој чаши.

  Ни најмлађа вера не мора да буде најчистија

С друге стране, не може да се за религију тврди да је најчиситија и аутентична само на основу тога што је најмлађа. Дестилирана вода чувана у флаши неколико месеци чистија је од воде која је управо захваћена из мора.

  
  Критеријум аутентичности

Да би се за неку религију тврдило како је чиста и аутентична, њени свети списи не смеју да имају накнадно убачених текстова, додатака, недостатака, нити ревизија. Осим тога, свети списи морају да буду чиста Божија објава. Кур'ан је једина религијска књига на свету која је у потпуности сачувала садржај и форму. Свете књиге свих других религија су доживеле знатне промене, додавања, брисања, ревизије и интерполације. Часни Кур'ан је од почетка чуван у главама многих људи, а и данас га на стотине хиљада људи зна напамет. Он је остао очуван и нетакнут до данашњих дана. Упоредите Мусхаф (Кур'ан) укоричен у време трећег халифе, Османа. Бог био задовољан њим, који се и данас чува у музеју у Турској, с данашњим мусхафима, и видећете да су потпуно исти.

Узвишени Бог је дао обећање:

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да бдимо. (Кур'ан, Ел-Хиџр, 9)

  Најстарија вера не мора да буде најбоља

Само зато што је нека религија најстарија, не мора да значи да је најбоља. То је исто као кад би неко рекао да је аутомобил с краја 19. века бољи од Тојоте из 21. века само зато што је старији. Људи би га сматрали лудаком, јер сматра да је бољи стари аутомобил који се пали помоћу курбле од Тојоте која се пали кључем или кодираном картицом.

  Ни најмлађа вера не мора да буде најбоља

С друге стране, не можете да кажете за неку религију да је најбоља само зато што је најмлађа или зато што се касније појавила. То је исто као кад би неко рекао да је његов Сузуки од 800 ццм бољи од Мерцедеса 500 СЕЛ од 5000 ццм само зато што је Сузуки новији. Да би сте упоредили два аутомобила, морате да утврдите разлику њихових цилиндара, товарног простора, брзину, перформансе, квалитет опреме, комфор, и друге референце.

  Најбоља религија је она која има решења за све проблеме

Да бисте за неку религију могли да кажете да је најбоља, она мора да има решење за сваки проблем човечанства. То мора да буде религија истине и мора да буде прикладна свим људима у сваком времену. Ислам је једина религија која има решење за сваки проблем човечанства: проблем алкохолозима, проблем злостављања жена, проблем крађе, проблем расизма, и друге.

Ислам је вера истине, његови прописи су компатибилни у сваком времену и простору. Кур'ан је једина књига на свету која је своју аутентичност и божанско порекло сама доказала: у доба поезије, био је ненадмашан по књижевном стилу; у доба науке и технологије иде испред најновијих научних чињеница. Ислам није људско дело, већ религија објављена директно од Бога. Једина вера која може да нас води Божијим путем је ислам.

 Четврта заблуда:

  Ако је Аллах најподесније Божије име, зашто се не спомиње у другим религијским књигама?

У светим књигама скоро свих већих религија налази се реч Аллах као једно од Божијих имена.

  Елохим, Ел, Елах, Алах

У Библији, на оригиналном хебрејском језику, често се спомиње реч Елохим као Божије име. Наставак - им је плурал поштовања. У Библији на енглеском језику, с коментаром и ревизијом свештеника  Ц. И. Скофилда, стоји Елах. Реч Елах се алтернативно пише као Алах. Разлика је у писању слова Л. Муслимани реч Аллах пишу с геминацијом, док је свештеник Скофилд пише с једним Л, али је чита као Елах. Хебрејски и арапски језик су јако сродни, па се зато мора да се чита као Аллах, а не као Елах.

Док сам ишао у школу, учио сам да се реч ДО чита као ду, да се реч ТО чита као ту, али да се реч ГО не чита као гу, већ као го. Ако питате: "Зашто је то тако?", одговориће вам: "То је њихов језик!" Ако сам желео да положим, морао сам речи да изговарам како се изговарају, а не како се пишу. Исто тако, исправан изговор речи АЛЛАХ није Елах, већ Аллах!

  Исус је запомагао Аллах, Аллах!

Исус је гласно, плачљивим гласом, запомагао:  Елај Елај, лама сабахтани? Што значи: "Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?" Да ли вам ово звучи као: "Јахве, Јавхе, зашто си ме оставио?" Да ли вам звучи као: "Абба, Абба, зашто си ме оставио?" Наравно да не! Арапски и хебрејски језик су сродни. Када ову реченицу преведете на арапски, она звучи овако: Аллах, Аллах, лима теректени? Зар није слично?

Ова Исусова реченица је сачувана на оригиналном језику у свим верзијама Библије. Библија је преведена на преко 2.000 језика и дијалеката. У свакој Библији, на сваком језику, налази се реч Аллах.

  Аллах у другим књигама

У сикхизму, једној од индијских религија, Гурананак Сахиб назива Бога именом Аллах .

Чак је и у Риг Веди, једној од најсветијих хинду књига, једно од Божијих својстава Аллах. То својство је споменуто у Риг Веди, Друга књига, прва химна, 2. стих.

Постоји много Упанишада (једна од светих хинду књига), а један од њих се зове Алло Упанишад, у коме се реч Аллах спомиње неколико пута, као једно од Божијих имена.

 Пета заблуда:

 Кремирање (спаљивање) мртвих тела је боље од укопавања. Зашто муслимани закопавају умрле?

  Компоненте људског организма су присутне у тлу

Основни хемијски елементи који се налазе у човековом телу налазе се у већој или мањој мери у облику једињења и супстанци у земљи. Стога је и научно оправдано и логичније да се мртво тело сахрани у земљу, јер ће тако брже да се разложи.

  Нема загађивања

Спаљивање (кремирање) мртвих тела води загађењу атмосфере, чиме се угрожава здравље људи и животиња. Сахрањивање мртвих тела не доводи ни до каквог загађења.

  Околина постаје плодна земља

Да би се кремирало мртво тело, неколико дрва мора да буде посечено, чиме долази до редукције зелене површине и угрожава се еколошка равнотежа. Међутим, кад се мртво тело сахрани, не само да долази до очувања дрвећа већ и тло у околини гроба постаје плодно.

  Економски разлози

За кремирање тела је потребна огромна количина дрва, што је веома скупо. Само у Индији се на милијарде рупија годишње утроши за кремирање тела. Сахрањивање је врло јефтино, једва да кошта неколико рупија.

  Сахрањивање више тела на истом месту

Дрво не може поново да се искористи за спаљивање другог тела, јер је већ претворено у дим и пепео. Међутим, иста земља може и више пута да се искористи за укопавање тела, након што се претходно укопана разложе и помешају с тлом.

 Шеста заблуда:

 Удате Индијке стављају бинди на чело и облаче мангалсутру. Зашто удате муслиманке нису ничим обележене?

 Бинди или тика     Реч бинди је изведена од од речи бинду, што значи тачка. То је, углавном, црвена тачка од цинобера коју Индијке носе на челу. Бинди или тика је симбол Парватија и по веровању хиндуса, штити брачне другове. Пошто је бинди, по традицији, симбол брака, носе га удате жене.

  Бинди је постао модни тренд

Данас је хинди постао део моде, носе га чак и неудате Индијке. Облик биндија више није ограничен само на тачку, већ га има у разним облицима: овал, срце, звезда и др. Доступан је, чак, и у различититим бојама и нијансама: плава, зелена, жута, наранџаста и др. Материјал од кога се прави више не мора да буде цинобер, већ обојени филц, као и други материјали. Осим тога, ради се у комбинацији с другим, светлуцавим материјалима.

  Мангалсутра

Реч мангалсутра значи нит добра. То је огрлица коју носе искључиво удате Индијке као симбол брака. Састављена је од два низа црних зрнаца с привеском од злата. За црну бројаницу се верује да доноси заштиту од злих духова. Мангалсутра, по веровању хиндуса, чува женин брак и живот њеног мужа.

У јужној Индији, мангалсутра се зове тали и носи се у облику златног привеска свезаног за свилени конац или златни ланац. Удата Индијка никада не сме да скине мангалсутру. Скида је једино када постане удовица.

  Бог је заштитник

Наш Створитељ, Узвишени Бог, је најбољи заштитник људи. Не треба нам никаква црвена тачка, нити црна бројаница да нас штити од зла. У Часном Кур'ану стоји:

Реци: „Зар да за заштитника узмем неког другог осим Аллаха, Створитеља небеса и Земље? Он храни, а Њега нико не храни!" Реци: „Мени је наређено да будем први међу онима који се покоравају"- и „Никако не буди од оних који Му друге равним сматрају!"(Кур'ан, Ел-Ен'ам, 14)

На неколико места у Кур'ану се понавља ова порука: Само је Аллах заштитник ваш и Он је најбољи помагач. (Кур'ан, Алу-Имран, 150)

Ношење биндија и мангалсутре доказује недостатак вере у Бога и непоуздање у Његову заштиту.

  Супротно исламским принципима облачења

Бинди и мангалсутра су знаци по којима се препознају Индијке које припадају хиндуизму. Исламски кодекс облачења не дозвољава муслиманима да носе било какав симбол или знак који је везан искључиво за одређену групу немуслимана.

  Ни удате ни неудате не смеју да буду напаствоване

Један мој познаник хиндус покушавао је да ми оправда ношење бинде и мангалсутре. Рекао ми је да они обележавају удату жену и да је тако штите од напаствовања и малтретирања. Према исламу, ни једна жена на свету - без обзира да ли је удата или не и без обзира да ли је муслиманка или не - не сме да буде малтретирана.

 Седма заблуда:

 Зашто муслимани спомињу име императора Екбера док уче езан?

Кад сам био на конференцији у Керели, један министар, немуслиман је одржао говор непосредно пре мене. Говорио је о великом доприносу индијских муслимана укупном прогресу Индије. Затим је додао да је од свих индијских краљева највећи био император Екбер: "Није ни чудо што муслимани спомињу његово име пет пута дневно када позивају на намаз." Наравно, током излагања, објаснио сам му да је то заблуда.

  Реч Екбер у езану нема никакве везе са императором Екбером

Реч Екбер, која се спомиње у езану којим се муслимани позивају на намаз, нема никакве везе с индијским императором Екбером. Езан је дефинисан много векова пре императора Екбера.

  Екбер значи највећи

Арапска реч екбер значи највећи. Када кажемо Аллаху екбер, то значи Бог је највећи, чиме прокламујемо Божију величину и свемоћ и позивамо људе обожавању Једног и Јединог Бога, Узвишеног Аллаха, Који је Највећи.

 Осма заблуда:

  Пошто муслимани у Индији инсистирају да одвојено спроводе исламске законе којима није потребна извршна власт, зашто не инсистирају и на имплементацији исламског кривичног права унутар муслиманске заједнице? На пример, имплементација закона по коме се пљачкашу одсеца шака.
  Исламски закон о међуљудским односима

Ова област шеријата (исламског права) бави се појединцем и људима у његовом најужем окружењу, као што су исламско брачно право, наследно право, и друга. То су закони који су прихваћени од свих чланова одређене групе. Овде се не укључују казнено право и механизми извршне власти.

  Индија је секуларна земља

Морални принципи и схватања међуљудских односа се разликују од земље до земље. Пошто је Индија секуларна земља у којој влада демократија, разним групама људи је дозвољено да спроводе моралне норме и законе који се тичу њихових међусобних односа.

  Исламски принципи су најбољи

Од свих закона који постоје у било којем друштву на свету, исламски закон о међуљудским односима је најбољи. То је закон који доноси најбоље резултате. Муслимани у Индији преферирају исламске норме због свог веровања, између осталог.

  Кривично право

Кривично право чини скуп закона и норми везаних за криминал и све што директно погађа друштво, као што су убиство, пљачка, силовање и др.

  Кривично право мора да буде исто за све

У свакој држави на свету, кривично и казнено право морају да буду потпуно исти за све групе људи. Немогуће је да се два закона спроводе паралелно. На пример, ако се докаже да је неко починио крађу, мора да му се одсече шака. Међутим, ова казна није предвиђена у хиндуизму. Ако хиндус опљачка муслимана, како ћете да га казните? Муслимани желе да се пљачкашу одсече шака, док се хиндуси не слажу с тим...

  Исламски закон морају да следе и муслимани и немуслимани

Чак и да муслимани у Индији пристану да им се суди по шеријату, уколико почине неки злочин, то не би било практично. Уколико, на пример, немуслиман лажно оптужи муслимана за крађу, па се касније утврди да је лагао, према исламском закону мора да буде кажњен са осамдесет удараца бичем зато што је лажно сведочио. Међутим, по хинду закону, за лажно сведочење се не сносе никакве последице. Зато, ако би у Индији свако следио закон своје религије, хиндус врло лако и без последица може лажно да сведочи.

С друге стране, ако су и крадљивац и лажни сведок хиндуси, велика попустљивост њиховог верског закона ће их само подстаћи да устрају у неделима.

  Муслимани више воле да сви људи следе исламски закон

Ми муслимани Индије бисмо били најсрећнији када би се исламско казнено право спроводило над свима. Само тако би се драстично смањио број крађа, а осамдесет удараца бичем за лажно сведочење би натерало људе да говоре истину...

  Исламско казнено право је најпрактичније

Ислам, осим што одвраћа од зла, даје и решења помоћу којих ћемо да сузбијемо зло. На пример: силоватељу следи смртна казна, а пљачкашу се одсеца шака. Казне за криминалце су јако жестоке да ће сваки потенцијални криминалац стотину пута да размисли хоће ли да почини оно што је наумио и на крају ће, највероватније, да одустане.

Да би се стопа криминала у Индији смањила или зауставила, једино решење је исламско казнено право.

 Девета заблуда:

 Ако је, према Кур'ану, сваки народ имао свог посланика, који посланик је дошао у Индији? Зашто не бисмо могли Кришну и Рама да сматрамо Божијим посланицима?

  Посланици су долазили сваком народу

Часни Кур'ан у 24. ајету суре Фатир каже:

Ми смо те послали с Истином да радосне вести доносиш и да опомињеш; а није било народа коме није дошао онај који га је опомињао.

Иста порука се понавља у 7. ајету суре Ер-Ра'д:

А они који не верују говоре: "Зашто му Господар његов не пошаље чудо?" Твоје је да опомињеш, а сваки народ је имао онога ко га је на Прави пут упућивао.

 Само неки посланици су споменути у Кур'ану

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

...и посланицима о којима смо ти пре казивали и посланицирна о којима ти нисмо казивали - а Бог је сигурно с Мојсијем разговарао... (Кур'ан, Ен-Ниса', 164)

Такође, у сури Гафир стоји:

И пре тебе смо посланике слали, о некима од њих смо ти казивали, а о некима ти нисмо казивали. (Кур'ан, Гафир, 78)

 Посланици у Кур'ану

У Кур'ану се по имену спомиње само 25 Божијих посланика, међу којима су: Ноа, Аврам, Мојсије, Исус и Мухаммед, нека је на све њих мир.

Према хадису (казивању) Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, преко 124.000 веровесника је послато људима. Сви Божији посланици пре Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, послати су само свом народу; њихова објава је важила само у току одређеног временског периода.

И поучиће га (Исуса) писму и мудрости, и Теврату (Старом Завету) и Инџилу (Новом Завету), и послаће га као посланика синовима Исраиловим... (Кур'ан, Алу-Имран, 48-49)

  
 Мухаммед је последњи Божији посланик

Последњи и коначни Божији посланик је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим. После њега, неће више да буде посланика.  Узвишени Бог каже:

Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Божији посланик и последњи веровесник - а Бог све добро зна. (Кур'ан, Ел-Ахзаб, 40)

Пошто је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, последњи Божији посланик, он није био послат само одређеном народу, тј. Арапима, већ целом човечанству.

Узвишени Бог каже:

...а тебе смо (Мухаммеде) само као милост световима послали. (Кур'ан, Ел-Енбија', 107)

Иста порука се понавља у сури Себе:

Ми смо те послали свим људима да радосне вести доносиш и да опомињеш, али већина људи не зна. (Кур'ан, Себе', 28)

У Бухаријиној збирци хадиса (Књига намаза, хадис број 429) стоји:

Од Џабира ибн Абдуллаха, Бог био задовољан њим, се преноси да је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, рекао:

"Сваки веровесник је послат само свом народу, али ја сам послат свим људима."

  Који веровесник је послат у Индији

Који Божији веровесник је дошао у Индији? Да ли Кришну и Рама можемо да сматрамо Божијим посланицима? Ни Кур'ан ни веродостојни хадиси ништа не говоре о томе ко је био Божији посланик у Индији. Пошто се имена Рам и Кришна нигде не спомињу у Кур'ану, а ни у хадису, не можемо са сигурношћу да тврдимо да ли су они били Божији посланици или не. Неки муслимани, нарочито муслимански политичари у Индији, који покушавају да се додворе хиндусима, кажу: "Рам, алејхисселам", тј. Рам, нека је на њега Божији мир! Ово је потпуно погрешно! Не постоји ни један веродостојан доказ да су Рам и Кришна били Божији посланици. У сваком случају, можда су они били Божији посланици, али немамо доказ за то.

  Кога морамо да следимо

Чак и да су Рам и Кришна заиста били Божији посланици, ми данас морамо да следимо искључиво последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим. Макар и да су они били Божији посланици, њихова објава је била намењена одређеној групи људи у датом времену. Данас, сваки човек на планети Земљи, укључујући и Индију, мора да следи последњег и коначног Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим.

 Десета заблуда:

 Ако је, по вашем мишљењу, Бог објављивао књиге у сваком времену, која је књига објављена у Индији? Неке хинду књиге, поготову Веде, морају да буду Божије!

Бог је слао објаве у сваком времену. Часни Кур'ан каже у сури Ер-Ра'д у 38. ајету:

И ниједан посланик није донео ни једно чудо собом, већ Божијом вољом. Свако доба имало је Књигу...

 Објаве које су споменуте у Кур'ану

Кур'ан по имену спомиње само четири Божије књиге: Теврат, Зебур, Инџил и Кур'ан.

Теврат је објава која је дата Мојсију, нека је Божији мир над њим. Зебур је објава дата Давиду, нека је Божији мир над њим. Инџил је дат Исусу, нека је Божији мир над њим. Кур'ан је последња и коначна Божија објава, објављен је последњем и коначном Божијем посланику - Мухаммеду, нека су Божији мир и благослов над њим. Кур'ан спомиње и сухуфе (странице) дате Авраму и Мојсију, нека је Божији мир над њима.

  Намена претходних објава

Све објаве пре Кур'ана су биле намењене само одређеној групи људи; рок трајања им је био ограничен. Пошто је Кур'ан последња Божија објава, он није намењен одређеној групи људи, већ као упута целом човечанству. Часни Кур'ан каже:

Елиф-лам-ра. Књигу ти објављујемо зато да људе, вољом њихова Господара, изведеш из тмина на светло, на пут Силнога и Хваљенога. (Кур'ан, Ибрахим, 1)

Ово је обзнана људима и да њоме буду опоменути и да знају да је само Он један Бог, и да разумом обдарени приме поуку! (Кур'ан, Ибрахим, 52)

У месецу рамазану почело је објављивање Кур'ана, који је путоказ људима и јасан доказ Правог пута и разликовање добра од зла. (Кур'ан, Ел-Бекара, 185)

Ми ти објављујенто Књигу због свих људи -саму истину; онај ко буде ишао Правим путем себи ће да користи, а онај ко буде ишао странпутицом - себи ће да науди, ти ниси њима тутор. (Кур'ан, Ез-Зумер, 41)

  Која је књига објављена у Индији

Поставља се питање: која Божија књига је објављена у Индији и да ли Веде и неке друге свете књиге хиндуса можемо да сматрамо Божијим књигама? Не постоји ни један кур'ански ајет, нити веродостојан хадис који спомиње име објаве која је дошла у Индију. Пошто се Веде и остале хинду књиге нигде не спомињу у исламским изворима, не можемо рећи да су оне објављене од Бога. Могуће је да су то биле Божије објаве, али су их људи касније знатно изменили; ништа не смемо са сигурношћу да тврдимо.

  Морамо да следимо само Кур'ан

Чак и да су Веде некада биле део Божије објаве, ипак су биле временски ограничене и намењене само одређеном народу. Данас сви људи света, самим тим и Индијци, морају да следе искључиво последњу Божију објаву, Часни Кур'ан. Пошто претходне објаве нису биле универзалне, Узвишени Бог их није сачувао од оштећења. Ни једна једина од свих светих књига хиндуса није задржала оригинални облик, садржај и веродостојност.

Кур'ан је објава која ће да важи до Судњег дана, Бог је обећао да ће да га чува од оштећења и људских интерполација.

Узвишени Бог каже у Кур'ану:

Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо Ми над њим да бдимо. (Кур'ан, Ел-Хиџр, 9)

 ОДГОВОРИ НА ЗАБЛУДЕ ХРИШЋАНСКИХ МИСИОНАРА

 Прва заблуда:

  Мухаммед је преписао Кур'ан из Библије.

Многи хришћански мисионари шире заблуду да Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није био само аутор Кур'ана већ да га је крао и да је копирао стихове и идеје из других филозофских и религијских књига.

  Поучавао га је римски ковач

Неки пагани су оптужили Веровесника, нека су Божији мир и благослов над њим, да је учио Кур'ан од римског ковача који је био хришћанин, а који је живео у предграђу Мекке. Веровесник је често одлазио код њега и посматрао га како ради. Један кур'ански ајет врло јасно одбацује ове оптужбе:

Ми добро знамо да они говоре: "Поучава га један човек!" Језик онога због кога они криво говоре је језик туђина, а овај Кур'ан је на јасном арапском језику. (Кур'ан, Ен-Нахл, 103)

Како је неко ко је био странац, говорио страним језиком и врло слабо познавао арапски језик могао да буде аутор тако ненадмашног дела као што је Часни Кур'ан, на чистом арапском језику?! Веровати да је римски ковач поучавао Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, Кур'ану је слично као веровати да је неки кинески емигрант, који је једва говорио енглески језик, поучавао Шекспира књижевности.

   Поучавао га је Хатиџин рођак

Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, се врло ретко сусретао с јеврејским и хришћанским свештеницима. Најзначајнији хришћанин кога је познавао био је слепац Верека ибн Нуфејл, Хатиџин, Бог био задовољан њом, рођак. Иако је био Арап, прихватио је хришћанство и био је веома добро упознат с Новим Заветом. Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, га је срео само два пута у животу. Први пут је то било пре посланичке мисије док је Верека обављао молитву код Кабе. Тада га је Верека јако срдачно пољубио у чело.

Други пут су се срели кад је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, након почетка Објаве, отишао да види Вереку ибн Нуфејла. Верека је умро три године касније, а објава Кур'ана је трајала још 20 година. Зато је бесмислено говорити да је Верека ибн Нуфејл био извор кур'анскога текста.

  Религијски разговори с јеврејима и хришћанима

Истина је да је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, имао религијске разговоре са јеврејима и са хришћанима, али се то први пут десило у Медини 13 година након почетка Објаве. Потпуно су изопачене тврдње оних који кажу да су га они подучавали Кур'ану. Заправо, он им је био учитељ, позивао их је у ислам. Указивао им је на све девијације њихових догми. Велики број јевреја и хришћана је тако прихватио ислам.

 Учио је Кур'ан од јевреја и хришћана изван Арабије

Пошто им је сваки од претходних "аргумената" пропао, неки хришћански мисионари тврде да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, учио Кур'ан од јевреја и хришћана с којима се сусретао изван Арабије. Међутим, сви доступни историјски извори наводе да је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, само три пута пре посланства изишао из Меке:

када је имао 6 година, пошао је с мајком у Медину;

између 9. и 12. године, придружио се стрицу Ебу Талибу на путу ка Сирији;

када је имао 25 година, повео је Хатиџину каравану у Сирију.

Чиста је имагинација тврдити да је Кур'ан резултат наводних разговора с јеврејима и хришћанима након ова три путовања.

  Логички докази

Свакодневни живот Божијег Посланика,  нека су Божији мир и благослов над њим, је био као отворена књига. Сви су знали где се налази, у сваком моменту. Чак је дошла Објава од Бога у којој се од верника тражи да не угрожавају Посланикову приватност у његовој кући. Да је Посланик имао неког човека који га је поучавао кур'аснком тексту, он то не би могао дуго да сакрије.

Најугледнији Курејшије који су прихватили ислам били су веома образовани и интелигентни људи. Да је нешто било сумњиво у вези Посланиковог учења, објављивања Кур'ана и његових сусрета с непознатим људима, они би то одмах приметили. Његова посланичка мисија не би трајала пуне 23 године!

Нису га само верници пратили у стопу, већ су га и непријатељи стално држали на оку не би ли нашли било какав доказ о његовим тајним сусретима с јеврејима или хришћанима.

Непојмљиво је да би било који човек прихватио да буде аутор Кур'ана, прихвативши све невоље кроз које је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, пролазио, а да не тражи никакво признање ни награду од људи.

На основу историјских чињеница и чисте логике, не постоји ни један доказ да је Часни Кур'ан људско дело.

Није знао ни да чита ни да пише

Теорија да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, написао Кур'ан или да га је однекуд преписао, пада у воду само због једне историјске чињенице: он није знао ни да чита ни да пише! Узвишени Бог каже:

Ти пре ње ниједну књигу ниси читао, а ниси је ни десном руком својом писао; иначе, посумњали би они што лажи говоре. (Кур'ан, Ел-Анкебут, 48)

Узвишени Бог је знао да ће да буде људи који ће да сумњају у аутентичност Часног Кур'ана и који ће да га приписују Мухаммеду, нека су Божији мир и благослов над њим. Због тога је Он, из Своје савршене мудрости, одабрао да Његов последњи посланик буде неписмен, како би отклонио и најмању сумњу у порекло Часног Кур'ана.

Оптужбе његових непријатеља да је Кур'ан преписивао из других књига и да га је прерадио у великом књижевном стилу, можда би имале неку тежину. Међутим, и ова безначајна оптужба је на овај начин побијена. Узвишени Бог потврђује да Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није био писмен:

...онима који ће следити Посланика, веровесника, који неће да зна ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Теврату (Старом Завету) и Инџилу (Новом Завету), записана налазе, који ће од њих да тражи да чине добра дела, а од одвратних да их одвраћа, који ће да им лепа јела дозволи, а ружна да им забрани, који ће терета и тешкоћа које су они имали да их ослободи. Зато ће они који буду у њега веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послано следили - постићи оно што буду желели. (Кур'ан, Ел-А'раф, 157)

Пророчанство које се у овом ајету спомиње налази се у Библији:

А пружи ли се књига једноме, који не зна да чита, и каже ли се: "Читај то!", он одговори: "Не могу да читам." (Стари Завет, Изаија, 29:12)

Часни Кур'ан на чак четири места потврђује да Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није знао ни да чита ни да пише. Осим споменутих ајета, о томе се говори још и у 158. ајету суре Ел-А'раф и у 2. ајету суре Ел-Џумуа.

  Није било Библије на арапском језику

У време Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, Библија још није била преведена на арапски језик. Најстарији превод Старог Завета појавио се тек 900. године, пуних 250 година након смрти Аллаховог Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим. Превод на арапски је урадио свештеник Саадиас Гаон.

Најстарији превод Новог Завета на арапски језик се појавио тек 1616. године, од извесног Ерпениуса, око хиљаду година након смрти Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим.

  Сличности Кур'ана и Библије

Ако постоје одређене сличности Кур'ана и Библије, то не значи да је нова књига преписана из старије. Заправо, то је само доказ да обе књиге имају исти, трећи извор. Све Божије објаве имају исто, небеско порекло. Без обзира колико је људских интерполација убачено у јеврејске, хришћанске и књиге неких других религија, оне су у неким деловима, ипак, остале неоштећене. То је део који је заједнички свим тим религијама.

Истина је да између Кур'ана и Библије постоје одређене сличности. Али, то није разлог да се Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, оптужи за плагијат, копирање Библије. По истој логици, сличност између хришћанства и јудаизма може погрешно да се протумачи: нпр. да Исус, нека је Божији мир над њим, није био Божији посланик, већ да је идеје нашао у Старом Завету и да их је преписао.

Сличности између тих књига указују само на њихово заједничко божанско порекло и континуитет поруке монотеизма, а не да су каснији посланици преписивали књиге објављене ранијим посланицима.

Када неко на испиту преписује од колеге, наравно да неће навести од кога је преписивао. Међутим, Мухаммед, нека је Божији мир над њим, је одао велико поштовање претходним посланицима. Часни Кур'ан прецизно спомиње шта је којем посланику објављено.

  Муслимани верују у Теврат, Зебур, Инџил и Кур'ан

Четири Божије књиге су у Кур'ану споменуте по имену: Теврат, Зебур, Инџил и Кур'ан. Теврат је објављен Мојсију, нека је Божији мир над њим, Зебур је објављен Давиду, нека је Божији мир над њим, а Инџил је објављен Исусу, нека је Божији мир над њим. Последња и коначна Божија књига, Часни Кур'ан, објављена је коначном и последњем Божијем посланику, Мухаммеду, нека је Божији мир над њим.

Саставни део ислама је веровање у све Божије посланике и све Божије објаве. Међутим, пет првих, такозваних Мојсијевих књига на почетку Библије - Псалми и Нови Завет (састављен од четири еванђеља) - нису Теврат, Зебур и Инџил које Кур'ан спомиње. Данашње библијске књиге, можда, садрже део Божијих речи, али те књиге нису прецизне, очуване и комплетне Божије објаве дате претходним посланицима.

Кур'ан све Божије посланике представља као припаднике једног братства. Сви посланици су имали исту посланичку мисију и исту основну поруку. Због свега тога, фундаментална учења свих великих религија не могу да буду контрадикторна, чак и ако је између два различита посланика прошло много времена. Извор свих њихових мисија је Узвишени Аллах. Божији посланици нису одговорни за разлике између данашњих религија; њихови следбеници су кривци за запостављање и заборављање изворних учења. Не само то, људи су изврнули оригинална учења и изменили књиге које су им објављене. Зато се Кур'ан не може посматрати одвојено од претходних објава и као конкуренција Мојсијевим и Исусовим учењима. Напротив, Кур'ан је дошао да потврди, употпуни и усаврши све претходне објаве.

Једно од имена Кур'ана је "Фуркан" – Онај који раставља истину од неистине. На основу Кур'ана, можемо да одредимо шта је од претходних књига сачувано, шта би могло да буде Божија реч, а шта је људска интерполација.

  Научно поређење Кур'ана и Библије

Читајући Бибилију и Кур'ан, помислили бисте да се у одређеним ставкама потпуно слажу. Међутим, када неке делове пажљиво анализирате, видећете да је разлика огромна као дан и ноћ! Само на основу историјских података, некоме ко је неупућен у учења хришћанства и ислама тешко је донети закључак која књига је аутентична: Кур'ан или Библија. Но, када одређене цитате из обе књиге упоредите с установљеним научним чињеницама, врло лако ћете да донесете исправан закључак.

а) Стварање космоса за шест дана

Према првом поглављу прве библијске књиге Постанак, цео космос је створен за шест дана од којих сваки траје 24 сата. Кур'ан спомиње стварање космоса за шест ејјама. Реч ејјам је плурал који се користи за дуг период, попут године. Реч јеум (једнина), може значити дан од 24 сата, али може значити и епоха, веома дуг вретенски период.

Када Кур'ан каже да је универзум створен за шест дана, мисли се на веома дуге временске периоде. Научници немају никакав приговор на то да је космос заиста могао да настане за шест веома дугих епоха. Космос је стваран током много милијарди година, чиме став Библије о стварању за шест обичних дана постаје контрадикторан потврђеним научним чињеницама.

б) Прво је створен дан, па онда Сунце

У Књизи Постанка (стихови 3-5), Библија каже да је феномен дана и ноћи створен првога дана стварања космоса. Светлост која циркулише космосом резултат је комплексних хемијских реакција на звездама. Међутим, те исте звезде су, према Библији, створене четвртог дана стварања (Стари Завет, Књига Постанка, 1:14-19).  

Сасвим је нелогично да последица, тј. светло, буде створено првог дана, а да узрок, тј. извор светлости (звезде и Сунце), буде створен три дана касније! Осим тога, постојање јутра и вечери као елемената једнога дана било је могуће само након стварања Земље и њене ротације око своје осе и Сунца. За разлику од Библије, Часни Кур'ан не садржи ни једну реченицу која је противречна потврђеним научним аргументима. Због тога је апсурдно тврдити да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, преписивао Кур'ан из Библије, те да је некако одлучио да изостави фантастичне и бајковите описе стварања космоса.

е) Стварање Сунца, Месеца и Земље

Библија, у Књизи Постанка, у стиховима 9-13, каже да је Земља створена трећег дана, а у стиховима 14-19 да су Сунце и Месец створени четвртог дана. Научна је чињеница да су Земља и Месец били део Сунца, па су се касније издвојили. Због тога је идеја о стварању Земље пре Сунца и Месеца контрадикторна потврђеним научним чињеницама у вези Сунчевог система.

д) Вегетација је створена трећег, а Сунце четвртог дана

Према Библији (Постанак, 1:11-13), вегетација, биљке, дрвеће и воћке створени су трећег, а Сунце четвртог дана. Како је могуће да се биљке појаве пре Сунца, и како је могуће да опстану без Сунчеве светлости?!

Ако је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, лично написао Кур'ан, и ако је  кур'анске идеје преписао из Библије, откуд је знао које библијске стихове да прескочи зато што садрже катастрофалне научне грешке?! У целом Кур'ану не постоји ни једна једина контрадикторност научним чињеницама.

е) И Сунце и Месец емитирају светлост

 Библија каже да и Сунце и Месец имају сопствену светлост.

У Књизи Постанка, 1:16, стоји:

Бог створи два велика светлила небеска, веће, да влада даном, и мање, да влада ноћу...

Савремена наука нам каже да Месец не поседује властиту светлост. Та чињеница је потврдила исправност кур'анског концепта који каже да Месец нема сопствену, већ само рефлектира сунчеву светлост. Немогуће је да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, човек који је пре 1.400 година живео у арабијској пустињи, увидео ове грешке у Библији, па да их је, приликом преписивања у Кур'ан, исправљао.

  Адам, први човек на Земљи, живео је пре 5.800 година

Према родословљу Исуса Христа у Библији, од Исуса до Аврама и од Аврама до Адама, испада да је први човек, Адам (Адем, нека је Божији мир над њим) живео пре 5.800 година:

-          1.948 година од Адама до Аврама;

-          Око 1.800 између Аврама и Исуса;

-          2.000 година од Исуса до данас.

Ове бројке нас додатно збуњују због чињенице да је, по јеврејском календару, тренутно 5.800. година.

Постоји сасвим довољно археолошких налаза који доказују да је људски род стар на десетине хиљада година, а не само 5.800 година, као што Библија каже.

Кур'ан, такође, говори о првом човеку, Адаму, нека је Божији мир над њим. Међутим, за разлику од Библије, не наводи никакав датум у вези његовог живота на Земљи. Библијски став је у потпуној супротности савременој науци.

  Нух (Ноа) и Велики потоп

Библијски опис Великог потопа (у 6, 7. и 8. поглављу Књиге Постанка), сугерише да је поплава захватила цео свет и да је уништила све на Земљи, осим онога што је било на Нуховој барци. У опису се наводи да се потоп десио 1.656 година након стварања Адама или 292. године пре Аврама, у време кад је Ноа (Нух, нека је Божији мир над њим) имао 600 година. То значи да се потоп десио у 22. или 21. веку пре нове ере.

Библијска прича о Великом потопу је у огромној контрадикцији с научним чињеницама и археолошким налазима. У време када се, према Библији, десио Велики потоп, живела је 11. династија у Египту и 3. династија у Вавилону. Сви археолошки налази доказују да ни једна од ових цивилизација у време потопа није доживела прекид или дисконтинуитет. Напротив, остале су потпуно нетакнуте. Не постоји ни један доказ да се у 22. или 21. веку у овим династијама десила некаква природна несрећа. Библијски опис противречи томе и каже да је цео свет био поплављен.

За разлику од библијског, кур'ански опис потопа није противречан научним чињеницама. Кур'ан нигде не наводи датум овог догађаја, нити је, према Кур'ану, цео свет био поплављен, а све живо на Земљи уништено. Супротно томе, Часни Кур'ан говори само о Нуховом народу и казни која их је задесила.

Нелогично је тврдити да је Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, причу о потопу преписао из Библије, а да је притом исправио научне грешке у библијској верзији приче.

  Прича о Мојсију и Фараону

Кур'анска и библијска верзија приче о Мојсију, нека је Божији мир над њим и фараону су веома сличне. И Кур'ан и Библија наводе да се фараон утопио покушавајући да стигне до Мојсија и његовог народа. Међутим, Часни Кур'ан додаје још један значајан детаљ:

Данас ћемо избавити само тело твоје да би био поучан пример онима после тебе', - али многи људи су равнодушни према Нашим поукама. (Кур'ан, Јунус, 92)

Доктор Морис Букаил је, након детаљног истраживања, доказао да је Рамзес 2, за којег се сматрало да је прогонио Мојсија и његов народ, умро много раније, док је Мојсије још био у Медјену. Рамзесов син Мернептах постао је нови фараон. Он је, заправо, фараон који је прогањао Мојсија и који се утопио у Црвеном мору. 1898. године, у Долини краљева у Египту, пронађено је мумификовано тело фараона Мернептаха. Године 1975. доктор Морис Букаил је заједно с тимом од неколико доктора затражио дозволу за испитивање мумије фараона Мернептаха. Анализе су доказале да је Мернептах највероватније умро од утапања или срчаног удара који је уследио у моменту утапања. Тако је остварено кур'анско пророчанство у коме се каже да ће Бог да сачува фараоново тело да би било поука каснијим генерацијама.

Његово тело се и даље чува у каирском музеју. Овај кур'ански ајет је подстакнуо доктора Мориса Букаилеа да проучава Кур'ан. Касније је написао књигу Библија, Кур'ан и наука, и признао је да је немогуће да је Часни Кур'ан људско дело. Након проучавања Кур'ана, прихватио је ислам.

  Кур'ан је Божија књига

Сви ови докази су довољни да се донесе закључак да Кур'ан није преписан из Библије, већ је Часни Кур'ан Фуркан - Растављач истине од неистине. Кур'ан, због тога, мора да се користи као критеријум на основу којег се одређује који део Библије може да се сматра Божијом речју. Кур'ан то потврђује у сури (поглављу) Ес-Сеџда:

Елиф-лам-мим. (Ову) Књигу објављује, у то нема сумње, Господар светова, а они говоре: "Он је измишља!" Не, она је истина од Господара твога да опомињеш народ којем пре тебе није дошао нико да га опомиње, да би ишао правим путем. (Кур'ан, Ес-Сеџда, 1-3)

 Друга заблуда:

У Кур'ану стоји да је Марија Аронова (Харунова, нека је Бог задоволјан њим) сестра. Мухаммед, који је написао Кур'ан, није знао разлику између Мирјам, Аронове сестре, и Марије, Исусове мајке, иако временска удаљеност између њих две износи преко хиљаду година.

  Реч сестра у семитским језицима

У семитским језицима, реч сестра може да значи и потомак. Ајет на који се мислило у споменутом питању гласи:

И дође она с њим (Исусом) породици својој, носећи га. ''О Мерјема,"- рекоше они -"учинила си нешто нечувено! Еј сестро Харунова, отац ти није био неваљао, а ни мајка твоја није била неваљалица." (Кур'ан, Мерјем, 27-28)

Хришћански мисионари тврде да Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није познавао разлику између Марије, Исусове мајке, и Мирјам, Харунове сестре. Временски размак између њих две је, као што и сами наводе, преко хиљаду година.

У арапској терминологији, сестра означава, такође, и женског потомка. Зато, кад се каже Ја ухте Харуне - О сестро Харунова, то заправо значи: О ти која потичеш од Харуна.

  
  И син значи потомак

У Јеванђељу по Матеји стоји: Родословље Исуса Христа сина Давидова... (Нови Завет, Јеванђеље по Матеју, 1:1)

У Јеванђељу по Луки стоји:

Кад је Исус започео, имао је око тридесет година. Држали су га за сина Јосипова. Овај је био син Хелијев, син Мататов. (Нови Завет, Јеванђеље по Луки, 3:23)

Фраза Исус Христ син Давидов се објашњава тако да он није био стварни, директни Давидов син, већ његов потомак! Дакле, и реч син има значење потомак.

 Трећа заблуда:

Чак и Кур'ан спомиње, у сури Мерјем (Марија), да је Исус Христ умро и да је после тога васкрснуо!

  Шта пише у Кур'ану

У сури Мерјем (ајет 33) стоји да је Исус рекао:

  „И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан када будем из мртвих устајао!“

 Часни Кур'ан каже: ... на дан када будем умро, а не: на дан када ћу умрети. Кур'ански израз је у футуру, а не у перфекту. Разлика је очигледна.

  Исус је жив уздигнут

Часни Кур'ан каже у сури Ен-Ниса (157-158):

 ...и због речи њихових: "Ми смо убили Месиха, Исуса, сина Мерјемина, Аллахова посланика: "... А нису га ни убили ни разапели, већ им се причинило. Они који су се о њему у мишљењу разилазили, они су сами о томе у сумњи били; о томе нису ништа поуздано знали, само су нагађали; а сигурно је да га нису убили, већ га је Аллах уздигао Себи. А Аллах је Силан и Мудар.

 Четврта заблуда:

 Ваш Кур'ан каже да је Исус Келиметуллах - Реч од Аллаха и Рухуллах - Аллахов дух. Овим речима Кур'ан упућује на Исусову божанску природу.

  Исус је реч коју је Бог дао, а не реч у коју се Бог претворио

Часни Кур'ан каже у сури Али Имран (45):

А када мелеки (анђели) рекоше: „О Мерјема, Аллах (Бог) ти јавља радосну вест - од Њега  Реч: име ће му бити Месих, Иса (Исус), син Мерјемин, биће виђен и на овом и на оном свету и један од Аллаху блиских ...“

Из овог ајета се јасно види шта је Келиметуллах. Израз од Њега Реч значи порука од Бога. Кад се за неког каже Реч од Бога мисли се да је он Божији посланик.

  Атрибути по којима су неки посланици ословљени не припадају само њима

Многи Божији посланици су носиоци различитих надимака и титула. Међутим, када се неки Божији посланик ослови неком титулом, то не значи да она само њему припада и да је искључиво његово својство. На пример, посланик Аврам нека је Божији мир над њим, носи надимак Божији пријатељ. То не значи да нико од осталих веровесника и посланика није био Божији пријатељ. Мојсије нека је Божији мир над њим, се у Кур'ану назива онај који је разговарао са Богом. То не значи да Бог није разговарао ни са једним другим послаником. Исто тако, када Часни Кур'ан Исуса нека је Божији мир над њим, назива Божија реч то не значи да остали Божији посланици нису били, такође, Божија реч.

  Исус (Иса) је од Аллаха дата душа

Исус (Иса, нека је Божији мир над њим) нигде у Кур'ану није назван душом у коју се Аллах претворио, већ је он душа од Аллаха.

О следбеници Књиге, не застрањујте у своме веровању и о Богу говорите само истину! Месих, Иса (Исус), син Мерјемин, само је Божији посланик, и Реч Његова коју је Мерјеми доставио, и Душа од Њега; зато верујте у Аллаха и Његове посланике и не говорите: "Тројица су!'' Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог, - хваљен нека је Он - зар Он да има дете?! Његово је оно што је на небесима и оне што је на Земљи, и Аллах је довољан као заштитник. (Кур'ан, Ен-Ниса', 171)

Неке незналице тврде да је Исус део Божанског Духа! Исламски учењак Ибн-Кајјим, објашњавајући неисправност овога схватања, наводи следеће: ”Морамо знати да одреднице које се додају Узвишеном Богу, делимо на две врсте:

1. Атрибути који не могу опстојати сами по себи, као што су знање, моћ и снага, говор, слух, вид... Одредница у овом случају значи додавање атрибута имену које има тај атрибут.  Божије знање, говор, воља, моћ и живот Његови су атрибути који нису створени.

2. Везивање уз Бога ствари одвојених од Њега, као што је кућа, камила, роб, посланик, душа и сл., одредница у овом случају значи додавање створеног своме Створитељу. Ове одреднице указују на ексклузивност и почаст са којом се одређено име одликује и издваја од других, као што је Божија кућа (мисли се на Кабу у Меки), иако су све куће у Његовом поседу. Исти случај је и са Божијом камилом (која се спомиње у Кур’ану), иако су све камиле у Његовом поседу и Његова створења. Ово везивање за Њега указује на Његову љубав према дотичној ствари, на почаст и посебност, за разлику од уопштеног приписивања  Њему које указује на Његово стварање дотичне ствари. Уопштено приписивање  указује на стварање, а посебно указује на одабир и давање предности. Узвишени Бог ствара шта хоће и Он одабире од онога што ствара. 

Приписивање   у овом случају је посебно, а не општенито или из домена приписивања атрибута. Опис Исуса да је он Божија душа, сматра се посебношћу и почасти коју је заслужио Исус, нека је Божији мир над њим. Ово приписивање речи рух (душа) потпада под категорију приписивања створења његовом Створитељу из почасти према њему.

Узвишени Аллах каже: „Исусов случај је у Аллаха исти као и случај Адамов“ јер га је Аллах Узвишени створио без оца и мајке, „од земље га је створио, а затим рекао: "Буди!" – и он би“ „Истина је од Господара твога“. Стога је Онај који је створио Адама без оца и мајке у могућности да створи Исуса на једноставнији начин. Зато, ако се може тврдити да је Исус, нека је Божији мир над њим, божији син јер је створен без оца, онда се исто тако може тврдити да је Адам, нека је Божији мир над њим, божији син из истог разлога чак и више а сви се слажу да је ово заблуда и лаж, стога је тврдња да је Исус, нека је Божији мир над њим, божији син још већа и очигледнија заблуда и лаж. Али је Господар, Узвишени и Величанствени, хтео да покаже Своју моћ створењима када је створио Адема без мушкарца и жене, Еву од мушкарца без жене, Исуса од жене без мушкарца а остатак човечанства од мушкарца и жене.

   Пета заблуда:

  Кур'ан није Божија Књига, већ сотонин рукопис!

Исто су и мекански пагани говорили Мухаммеду, нека су Божији мир и благослов над њим, оптужујући га да не добија објаву од Бога, већ од шејтана (сотоне).

Аллах Узвишени каже:    Он је, заиста, Кур'ан племенити у Књизи брижљиво чуваној - додирнути га смеју само они који су чисти – он је Објава од Господара светова. (Кур'ан, Ел-Вакиа, 77-80)

Књига брижљиво чувана је Левхи-Махфуз, коју могу додирнути само они који су чисти од свих греха и зала. То могу бити само анђели. Шејтану (Сотони) је апсолутно забрањено примаћи јој се.

Пошто се шејтан не може примаћи Књизи, нема говора о томе да он може написати или неком "објавити" Часни Кур'ан.

У поглављу Шуара (210-212) стоји:

Кур'ан не доносе шејтани, незамисливо је да то они чине; они то нису у могућности, они никако не могу да га прислушкују. (Еш-Шуара, 210-212)

Велики број људи има погрешан концепт о сотони (шејтану). Верују да сотона може урадити скоро све што пожели, осим неколицине ствари које може само Бог. Према њиховом схватању, сотона је, по питању моћи, само мало нижи од Бога. Пошто неки људи не желе прихватити да је Часни Кур'ан чудесна Божија објава, кажу да је он сотонино дело.

Да је сотона написао Кур'ан, не би био споменут у погрдном контексту у том истом Кур'ану! На пример, сура Ен-Нахл (98) каже:

Када хоћеш да учиш Кур'ан, затражи код Аллаха заштиту од шејтана (сотоне) проклетог, он доиста нема никакве власти над онима који верују и који се у Господара свога поуздају.

Велики број кур'анских ајета даје јасне доказе да сотона није аутор Кур'ана.

А ако шејтан покуша да те на зло наведе, ти потражи уточиште у Аллаха, Он уистину све чује и зна. (Кур'ан, Ел-А'раф, 200)

Зашто би сотона учио следбенике да, кад год их наводи на зле мисли, траже уточиште код Аллаха, иако је сотона отворени Божији непријатељ?

Аллах Узвишени каже:    О људи једите од онога што има на земљи, али само оно што је допуштено и што је пријатно, и не следите шејтанове стопе, јер вам је он непријатељ очевидни! (Кур'ан, Ел-Бекара, 168.)         О синови Адамови, зар вам нисам наредио: "Не клањајте се шејтану (сотони) он вам је непријатељ отворени ..." (Кур'ан, Ја-син, 60.)

Шејтан је искусан и интелигентан. Није ни чудо да је у умове неких људи убацио идеју да је он лично аутор Кур'ана. Међутим, он је у односу на Бога занемарљив, јер само Аллах зна све и ништа Му није скривено. Аллах је знао да ће шејтан доћи с таквом идејом, па је онима који проучавају Кур'ан оставио велики број доказа да је Кур'ан Божија, а не шејтанова реч.

 У Јеванђељу по Марку стоји:

Ако је краљевство у себи несложно, онда не може опстати такво краљевство.

Ако је кућа у самој себи несложна, онда не може опстати таква кућа.

И ако сотона устане против самом себи и несложан је самим собом, онда не може опстати, него ће пропасти. (Нови Завет, Јеванђеље по Марку, 3:24-26)

  МУХАММЕД У СВЕТИМ КЊИГАМА ДРУГИХ РЕЛИГИЈА

...онима који ће следити Посланика, веровесника, који неће знати ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Теврату и Инџилу (Јеванђеље), записана налазе ... (Кур'ан, Ел-А'раф, 157)

  ПРОРОЧАНСТВО О МУХАММЕДОВОМ ДОЛАСКУ У СТАРОМ ЗАВЕТУ

 Поновљени Закон

Бог се обратио Мојсијеу у Поновљеном Закону, 18:18:

Подигнућу им пророка између сабраће њихове, као што си ти. Речи Своје ставићу у уста његова, да им каже све, што му заповедим.

Хришћани кажу да се ово пророчанство односи на Исуса Христа, зато што је он сличан Мојсијеу. Мојсије је био Јевреј, и Исус је био Јевреј. Мојсије је био посланик, и Исус је био посланик.

Ако су ово једина два критеријума да би се ово пророчанство испунило, онда су сви библијски посланици након Мојсија испунили пророчанство -сви су били Јевреји и пророци. То су, на пример, Давид, Соломон, Езекиел, Даниел, Хошеа, Јован Крститељ и други.

Међутим, од свих посланика највише сличности имају Мојсије, нека је Божији мир над њим, и Мухаммед, нека је Божији мир над њим:

·         Обојица су имали оца и мајку, Исус је рођен без биолошког оца.

·         Обојица су били ожењени и имали су децу, Исус се није женио, нити је имао децу;

·         Обојица су умрли природном смрћу, Исус је жив уздигнут на небо.

·         Осим што су били Божији посланици, и Мојсије и Мухаммед, нека је Божији мир над њима, су били владари, и имали су овлашћења прописати смртне казне. Међутим, Исус Христ је рекао: Краљевство моје није од овога света. (Нови Завет, Јеванђеље по Јовану, 18:36)

·         Обојица су још за живота прихваћени од свог народа, док је Исуса његов народ одбацио: К својима дође, и своји га не примише. (Нови Завет, Јеванђеље по Јовану, 1:11)

·         И Мојсије и Мухаммед, нека је Божији мир над њима, су дошли са новим законима, а према Библији, Исус није донео никакав нови закон: Не мислите, да сам дошао уклонити закон или пророке. Нисам дошао да их уклоним, него да их испуним. Јер заиста, кажем вам: Док стоји небо и земља, неће нестати ниједне цртице слова или тачке из закона, док се све не испуни. (Нови Завет, Јеванђеље по Матеју, 5:17-18)

Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, потиче од Мојсијеве сабраће. Арапи и Јевреји воде порекло од два брата. Аврам (Ибрахим, нека је Божији мир над њим) је имао два сина: Исмаила (Ишмаел) и Исхака (Исак). Арапи су Исмаилови потомци, а Јевреји Исхакови.

  Речи Своје ставићу у уста његова

Посланик Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, није знао ни читати ни писати. Све што му је Бог објавио преносио је усменим путем.

Подигнућу им пророка између сабраће њихове, као што си ти. Речи Своје ставит ћу у уста његова, да им каже све, што му заповедим. (Стари Завет, Поновљени закон, 18:18)

Већ у следећем стиху, Бог прети онима који га не послушају:

А ко не послуша речи Мојих, што ће их говорити у име Моје, тога ћу ја сам повући за то на одговорност. (Стари Завет, Поновљени закон, 18:19)

Мухаммед и Муса, нека је Божији мир над њима, су добили Објаву у четрдесетој години живота.

 Пророчанство у Исаији

У библијској књизи Исаија стоји:

А пружи ли се књига једному, који не зна читати, и каже ли се: "Читај то.", он одговори: "Не могу читати. " (Стари Завет, Исаија, 29:12)

Кад је анђео Гаврило нека је Божији мир над њим, наредио Мухаммеду, нека су Божији мир и благослов над њим:

"Икре!" ("Читај!"), он је одговорио: „Ја не знам читати!“

 3. Мухаммед је споменут по имену

У библијској књизи Песма над песмама (Саломонова песма), стоји:

„Хикко Мамиттаким wе кулло Мухаммадим Зехдоодех wа Зехраее Баyна Јерусалем.“

Ово је цитат на оригиналном, хебрејском језику. Његов превод гласи:

Уста су му пуна сладости. Све је на њему љупко. Такав је драги мој, такав је пријатељ мој, кћери јерусалемске. (Стари Завет, Песма над песмама, 5:16)

У хебрејском језику, наставак - им се додаје као знак поштовања. Због тога у хебрејском цитату стоји Мухаммедим. Енглези су у Верзији краља Џејмса превели чак и име Мухаммед, као свеукупно диван. Међутим, у Старом Завету на оригиналном хебрејском језику, име Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, је и даље присутно.

  ПРОРОЧАНСТВО О ДОЛАСКУ МУХАММЕДА У НОВОМ ЗАВЕТУ

Часни Кур'ан каже у сури Ес-Сафф (6):

А када Иса, син Мерјемин, рече: „О осинови Исраилови, ја сам вам Аллахов посланик да вам потврдим пре мене објављени Теврат и да вам донесем радосну вест о посланику чије је име Ахмед, који ће после мене доћи“ и кад им је он донео јасне доказе, они рекоше: "Ово је права враџбина!"

Сва пророчанства у Старом Завету која су упућена Јеврејима, прихваћена су и од стране хришћана. Ово су нека од пророчанстава Новог Завета:

1.      Јеванђеље по Јовану, 14:16

И ја ћу молити Оца, и даће вам другога Утешитеља, да остане с вама довека...

2. Јеванђеље по Јовану, 15:26

А кад дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који излази од Оца, он ће сведочити за мене.

3. Јеванђеље по Јовану, 16:7-8

Али ја вам истину говорим: "Боље је за вас, да ја идем; јер ако не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. И кад он дође, доказаће свету што је грех, и о правди, и о суду.

Речи Ахмед и Мухаммед значе онај који хвали или хваљени. То је скоро прецизан превод грчке речи Периклитос. У споменутим цитатима из Јовановог Јеванђеља, користи се реч Парацлетос, коју су преводиоци превели као Утешитељ. Међутим, стварно значење речи Параклетос је заузимач, најбољи пријатељ.

Парацлетос је крњи облик речи Перицлитос. Исус Христ је, заправо, најавио Божијег Посланика Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, по имену Ахмед.

Неки хришћани тврде да је Утешитељ Свети Дух Гаврило те да се ово пророчанство односи на њега. Међутим, заборављају да се у пророчанству каже да ће Утешитељ доћи само ако Исус оде, никако пре. Што се тиче Светог Духа, он је, према библијским казивањима, увек био присутан. Био је присутан у Елизабетиној гробници, као и за време Исусовог чишћења у реци Јордан. Ово пророчанство се не може односити на било кога, осим на Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим.

4. Јеванђеље по Јовану, 16:12-14

Још бих вам имао много да кажем, али сад не можете поднети. Али кад дође он, Дух истине, увести ће вас у сву истину, јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам будуће ствари. Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам.

Дух Истине на кога се односи ово пророчанство може бити само Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим.

 ПРОРОЧАНСТВО О МУХАММЕДОВОМ ДОЛАСКУ У ХИНДУСКИМ КЊИГАМА

Бхавишја Пурана

1. Бхавишја Пурана, Прати СарагПарв 3, Кханд 3, Адхај 3, Шлока 5-8

Мелича (странац), духовни учитељ, појавиће се са својим друговима. Име ће му бити Мохаммед. Раџа Бхоџ, након што му додели велике степене и очисти га (од свих греха)  у Панчгавији и Ганги, учиниће га искреним и преданим. Указаће му част речима: "Указујем ти велико поштовање! О поносу човечанства, сине пустиње, окупио си силну снагу против ђавола, који ти не може ништа, јер си под заштитом!"

Обратите пажњу:

·         Име најављеног пророка ће бити Мухаммед.

·         Појавит ће се у пустињској земљи. То је Арабија.

·         Посебно се спомињу његови другови, асхаби, Бог био задовољан њима. Ниједан Божији посланик пре Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, није имао толики број оданих другова.

·         Пророчанство га назива "поносом човечанства"(Парабатис натх). Часни Кур'ан то потврђује: .

...јер ти си (Мухаммеде), заиста најлепше ћуди (Кур'ан, Ел-Калем, 4)

Ви у Божијем Посланику (Мухаммеду) имате диван узор за онога који се нада Божијој милости и награди на оном свету, и који често Бога спомиње. (Кур'ан, Ел-Ахзаб, 21)

·         Бориће се против ђавола, тј. против идолопоклонства и свих врста разврата.

·         Биће сачуван од непријатеља.

Неки сматрају да је раџа Бхоџ, који се спомиње у пророчанству, живео 500 година након Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим, и да је био потомак 10. генерације раџа Шаливахана. Ти људи заборављају да није био само један раџа с именом Бхоџ. Као што су се сви египатски владари звали фараон и римски императори цезар, тако су се и све индијске раџе звале Бхоџ. Било је неколико људи с титулом раџа Бхоџ, а не само тај један из једанаестог века.

Што се тиче купања у Панчгавији и Ганги, не мисли се на физичко купање у тим рекама. Код хиндуса, купање у тим рекама симболизира чишћење душе и ослобађање од греха. Тиме се жели рећи да је Посланик Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, био чист од греха.

2. Пророчанство о Махариши Вијасу у Бхавишја Пурани, Пратисараг Парв 3, Кханд 3, Адхај 3, Слока 10-27

Земља Арапа је упрљана. Тамо више нема арија дхарме (вере мира). Некада је тамо живео ђаво, па сам га ја поразио. Али, он сада долази с још већом снагом.

Да би својим непријатељима указао на Прави пут и повео их њиме, добро познати Мухаммед се посветио упућивању својих другова пустињака. О раџа, не мораш ти ићи у земљу глупавих Пишачија, већ ћеш, мојом милошћу, бити очишћен ту где јеси. У сред ноћи, један лукав човек се преруши у Пишачије, и рече раџа Бхоџу: ''О Раџа, твоја арија дхарма је дошла да превлада све остале религије. Према наредби Ишвар Парматме, ојачаћу веру оних који једу месо."' То ће бити људи обрезани, неће имати реп на глави, пустаће браду, биће револуционари који ће учити езан (позив за молитву) а сва лепа јела ће им бити дозвољена. Јешће месо од многих животиња, а свињско месо ће им бити забрањено. Неће се чистити од греха помоћу светог биља, биће часни, а своју част ће морати бранити ратовањем. Због свог отпора неверницима, биће прозвани као муслимани. Ја ћу бити организатор ове религије људи који једу месо.

 Да сумирамо ово пророчанство:

·         Грешници чине неред по арапској земљи.

·         Арија дхарме (исправне вере) тамо нема.

·         Индијски раџа не мора ићи у Арабију, пошто ће чисту веру у Индију донети муслимани.

·         Посланик који ће доћи потврдиће аријску веру, тј. чисти монотеизам; оне који су у заблуди, позиваће на Прави пут.

·         Следбеници тог посланика ће бити обрезани. Неће имати репове на главама, пуштаће браду и направиће велику револуцију.

·         Учит ће езан. То је исламски позив на намаз (молитву).

·         Јешће само чиста јела, свињско месо ће им бити забрањено. Часни Кур'ан ово потврђује на чак четири места: 173. ајет суре Ел-Бекара, 3. ајет суре Ел-Маида, 145. ајет суре Ел-Ен'ам и 115. ајет суре Ен-Нахл:

 Он вам забрањује једино стрв, и крв, и свињско месо, и оно што је заклано у нечије друго, а не у Божије име.

·         Неће се чистити светим биљем, већ ће се за част борити против непријатеља, неверника.

·         Биће прозвани муслиманима.

·         То ће бити народ који једе месо.

·         Кур'ан је на неколико места дозволио једење меса одређених животиња.

3. Пророчанство у Бхавишја Пурани, Парв 3, Кханд 1, Адхај 3, Слока 21-23

Неред и разврат су завладали у неколико светих градова Кашије. Индију су населили Ракше, Сабури, Бхили и други лоши људи. Следбеници малича дхарме (ислама) су храбри људи. Најлепше особине наћи ћеш код муслимана. Све врсте мудрости су сакупљене у земљи монотеизма. Вера мира (ислам) ће завладати Индијом и њеним острвима. Сад, пошто знаш ове ствари, слави име свога Господара!

Часни Кур'ан потврђује ово пророчанство у сурама Ет-Тевба (33) и Сафф:

Он је послао Посланика Свога с упутством и правом вером да би је издигао изнад осталих вера, макар не било по вољи многобошцима. (Кур'ан, Ет-Тевба, 33)

Иста порука се понавља и у сури Фетх (28), са додатком:

А Аллах је довољан Сведок! (Ел-Фетх, 28)

 АДХАРВА ВЕДА

Нека поглавља 20. књиге Адхарва Веде су позната као Кунтап Сукта. Значење тог израза је порука мира и сигурности. Преведено на арапски језик, то је ислам.

Кунтап, такође, значи нешто скривено у абдомену. Ово име су, вероватно, добиле због тога што је стварно значење тих поглавља скривено, остављено да се открије тек у будућности.

Главне тачке споменуте у Кунтап Суктима су следеће:

Мантра 1: Он је Нарашанса - Хваљени (Мухаммед, нека је Божији мир над њим). Он је Каурама - принц мира и емигрант; заштићен, упркос томе што има 60.090 непријатеља.

Мантра 2: Он је риши (посланик) који јаше камилу, чија бојна кола додирују небо.

Мантра 3: Он је мамах риши, коме је дато стотину златника, десет огрлица, три стотине ватрених коња и десет хиљада крава.

Мантра 4: Он је Вечиес Ребх - онај који хвали (Ахмед).

Име Нарашанса значи хваљени, што је прецизан превод имена Мухаммед.

Реч Каурама значи онај који шири мир. Аллахов посланик, Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, је био принц мира, друге је поучавао једнакости и братству.

Каурама, такође, значи имигрант. Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, је учинио хиџру из Меке у Медину. Он је био емигрант. Биће заштићен од 60.090 непријатеља. То је био број становника Меке пре њеног освајања. Он је посланик који јаше камилу. Ни један индијски риши (посланик) није јахао камилу, јер у Ману Смритију, 11:202, стоји:

Брахману је забрањено јахати камилу и магарца. Забрањено му је и купати се наг.

Мантра број три му даје име Мамах. Ни један индијски риши, нити било који посланик није имао име Мамах. Реч мамах је изведена од речи мах, што значи високо поштован. У неким старим рукописима у истом стиху стоји Мухаммед Риши.

Дато му је стотину златника. Ово упућује на прве вернике у Мекки који су били са Божијим Послаником, нека су Божији мир и благослов над њим, у доба највећих искушења. Морали су учинити хиџру (емиграцију) у Абесинију (данашња Етиопија), а касније, заједно с Божијим Послаником, нека су Божији мир и благослов над њим, у Медину.

Десет огрлица упућује на десет највернијих следбеника Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим. Муслимани их зову ашере-мубешшире, десетерица којима је обећан Џеннет (Рај). Њих је Аллахов Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, још за живота обрадовао Рајом. То су: Ебу Бекр, Омер, Осман, Алија, Талха, Зубејр, Абдур-Рахман ибн Ауф, Са'д ибн Еби Веккас, Са' д ибн Зејд и Ебу Убејде, нека је Бог задовољан њима.

Биће му дато десет хиљада крава. У оригиналним списима стоји реч Гау, што значи ратник. Десет хиљада ратника је тачан број људи који су с Божијим Послаником, нека су Божији мир и благослов над њим, освојили Мекку у јединственом походу у историји: град је освојен без проливања крви.      Последња Мантра назива овог ришија Ребх -онај који хвали, што је прецизан превод речи Ахмед, другог имена Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим.

  Битка на Хендеку је описана у Ведама

У Адхарава Веди (књига број 20, химна број 21, стих број 6) стоји:

Господар истине! То су ослободиоци који су осетили храбри подвиг, а надахнуте песме их држе снажнима на бојном пољу. Без битке савладаше десет хиљада непријатеља Хваљенога, онога који обожава.

Ово пророчанство описује добро познату битку Ахзаб, битку на Хендеку, када се десет хиљада неверника ујединило и кренуло у освајање Медине. Муслимани су победили, а да, заправо, није било велике борбе. Кур'ан ову битку спомиње у сури Ел-Ахзаб (22):

А кад су верници савезнике угледали, рекли су: „Ово је оно што су нам Аллах и Посланик Његов обећали, и Аллах и Посланик Његов су истину говорили“ - и то им је само учврстило веровање и преданост. (Кур'ан, Ел-Ахзаб, 22)

У пророчанству се спомиње име Кару - онај који хвали, што је прецизан превод речи Ахмед. Савезника је било 10.000, а муслимана само 3.000. Задње речи у пророчанству су апрати ни басхаyах, што значи да су се непријатељи разбежали без икакве борбе.

Пораз непријатеља приликом освајања Мекке споменут је у Адхарва Веди (књига број 20, химна број 21, стих број 9):

О Индра, поразио си 20 краљева и 60.099 непријатеља без борбе против бојних кола, што се окупише у борби против хваљеног сирочета.

Мекка је у време освајања бројала око 60.000 становника. Имала је око 20 племена, а свако племе је имало свога вођу.

У оригиналним списима се спомиње реч Абанду, што значи сироче[172] - јетим хваљен од људи. Аллахов Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим,  је уз Божију помоћ савладао непријатеље. 

Исто пророчанство се наводи у Риг Веди, најсветијој књизи хиндуса, у Првом тому (химна број 53, стих број 9). У том пророчанству се обећани посланик назива Сушрама, што значи веома хваљени - што у преводу на арапски језик гласи Мухаммед.

  Сам Веда

Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, је најављен и у Сам Веди:

Ахмед је од свога Господара добио вечни закон. Његово светло ме угрејало попут Сунца. (Сам Веда, Књига 2, Химна: 53, стих: 9.)

Пророчанство јасно спомиње име Ахмед. Многи преводиоци су погрешно разумели овај стих на хинду језику, па ову реч разлажу на три дела: Ахм ад хи, што стиху даје другачије значење: Само ја сам добио сву мудрост од Господара.

Најављеном посланику је дат вечити закон. То је исламски шеријат (закон). Часни Кур'ан каже:

Ми смо те послали свим људима да радосне вести доносиш и да опомињеш, али већина људи не зна. (Кур'ан, Себе', 28)

  ПРОРОЧАНСТВО О МУХАММЕДОВОМ ДОЛАСКУ У КЊИГАМА СТАРИХ ПЕРЗИЈАНАЦА

 Зенд Авеста

Он је победник, Соешијант, име му је Аствад Арета. Зваће га Соешијант, јер ће бити од користи целом свету. Име му је Аствад Арета, јер ће бити човек који ће се борити против уништавања свега што је живо на Земљи, свих људи и животиња, и бориће се против злих дела заблуделих. (Зенд Авеста, Фарвардин Јашт, 28:129)

Ово пророчанство се не односи ни на ког другог осим на Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим:

1.      Не само да је био победник и освајач Мекке већ је забранио да се пролева крв његових непријатеља: „Нико вам се данас неће светити.“

2.      Соешијант значи хваљени, што је прецизан превод имена Мухаммед.

3.      Аствад Арета је изведено од глагола асту, што значи хвалити. Инфинитив ситаудан у данашњем перзијском језику значи хвалити. Због тога, значење имена Аствад Арета је Онај који хвали, а то је превод другог имена Божијег Посланика - Ахмед. Ово пророчанство јасно спомиње оба имена последњег Аллаховог Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим.

4.      У пророчанству се наводи да ће он бити милост целом човечанству. Кур'ан то потврђује у сури Ел-Енбија' (107):

.... а тебе смо (Мухаммеде) само као милост световима послали.

У другом пророчанству стоји:

Иступиће напред његови другови, другови Аствад Арете, борећи се против сваког зла. Они су оштроумни, добри говорници, чине само добра дела, следе најбољи закон, а језик њихов не изговара недостојне и лажне речи. (Зенд Авеста, Замјад Јашт, 16:95)

И овде је Божији Посланик, нека су Божији мир и благослов над њим, назван по имену Аствад Арета.

Такође, споменути су и другови Божијег Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим, који су се борили против зла, увек говорили истину и били часни и мудри. Ово се, очито, односи на асхабе Аллаховог Посланика, нека су Божији мир и благослов над њим.

  ДАСАТИР

Само ћемо сумирати сва пророчанства која се спомињу у Дасатиру, светој књизи парсија:

Када зороастријци напусте праву веру и одају се разврату, у Арабији ће се појавити човек чији ће следбеници ће освојити Перзију и протерати арогантне Перзијанце. Тада ће перзијски народ престати обожавати ватру и окренути лице према храму Абрахамовом, који ће бити очишћен од идола. Следбеници посланика из Арабије ће бити милост целом свету. Постаће владари Перзије, Мадаина, Туса, Балкха - светих места зороастријаца и околних места. Њихов посланик ће бити речит човек који ће им говорити чудесне ствари.

 Ово пророчанство се може односити једино на Мухаммеда, нека су Божији мир и благослов над њим.

 Последњи Божији посланик

 У Бундахишију, 30:6-27, се каже да ће Соешијант (Хваљени) бити последњи Божији посланик. Часни Кур'ан то потврђује у сури Ел-Ахзаб (40):

Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него је Аллахов посланик и последњи веровесник - а Бог све добро зна.

 БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Доктор Закир Абдул-Керим Наик је рођен 18. октобра 1965. године у Мумбају у Индији, где је завршио основно и средње образовање, те општу медицину и хирургију на Мумбајском универзитету. Иако је завршио медицину, постао је један од најпознатијих интернационалних предавача на тему ислама и компаративних религија. Свака особа која присуствује завршном делу његових предавања, када му присутни постављају питања, бит ће изненађена и задивљена његовом вештином изношења исламских ставова и отклањања заблуда и несугласица у вези ислама, цитирајући напамет Кур'ан и веродостојне хадисе (Посланикове цитате). За сваки цитирани ајет или хадис, цитира и редни број. Не само да познаје Кур'ан и хадисе напамет већ и све верзије Библије, Талмуд и Тору (свете јеврејске књиге), Махабхарату, Багвад Гиту и Веде (свете хинду књиге), те још много осталих књига, дајући јако задовољавајуће одговоре на питања, у складу с разумом, логиком и научним доказима. Научио је напамет на стотине и хиљаде страница из књига различитих области и веома је упућен у многе научне дисциплине, попут физике, хемије, математике и биологије. Доктор Закир Наик је постао посебно познат по убедљивим одговорима на изазивајућа, понекад и провокативна питања, од стране присутних слушаоца на његовим предавањима, нарочито од стране немуслимана. Узгред, имајте на уму да он нема седамдесет две, већ четрдесет две године!

Протеклих година, Закир Наик је одржао преко 800 предавања, трибина и јавних дебата на тему ислама и компаративних религија у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Великој Британији, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту, Катару, Бахрејну, Јужној Африци, Мауритиусу, Аустралији, Малезији, Сингапуру, Хонг Конгу, Тајланду, и још велики број предавања у Индији.

Забележио је велике успехе у јавним дебатама с познатим представницима других религија. Посебно се памти његова успешна расправа са доктор Вилијамом Кембелом на тему Кур'ан и Библија у светлу науке, која је одржана 1. априла 2000. године у Чикагу.

Закир Наик је оснивач и председник непрофитне Исламске истраживачке организације, која је основана 1991. године.

1994. године учењак Ахмед Деедат, Бог му се смиловао, широм света познати говорник о исламу и компаративним религијама, назвао је Закира Наика - Деедат Плус. Маја месеца 2000. године доделио му је признање за постигнуте успехе у исламском мисионарству са поруком:  "Сине, оно што си ти постигао за четири године, ја нисам успио постићи ни за четрдесет година. Елхамдулиллах (хвала Богу)!"

12. октобра 2001. године, након терористичких напада на САД, Закир Наик је пошао у Лос Анђелес да од Интернационалног Исламског Универзитета у Лос Анђелесу прими награду за достигнућа на ширењу исламске поруке. Чим је изишао из авиона, амерички безбедносни службеници су га привели и одвели у собу за испитивање. Почели су да га испитују шта мисли о догађајима од 11. септембра и посебно шта мисли о речи џихад. Он им је почео цитирати ајете из Кур'ана, а затим и реченице из Библије, Талмуда, Багвад Гите, Махабхарате и других религијских књига које је знао напамет. Доказао им је да је концепт џихада универзалан и исти код свих религија, а не само код ислама. Протекао је читав сат, а полицајци су му један по један постављали разна питања; на крају се створио велики ред заинтересованих да од њега нешто чују. Напокон су га пустили да изађе. Кад је изишао, око 70 полицајаца га је окружило и почело да му постављају питања о њиховој религији и исламу. Након свега тога, полицајци су изјавили да никада у животу нису срели особу која има толико знања.

Закир Наик не престаје да задивљује људе изузетном интелигенцијом и говорничким способностима, непрестано путујући по свету и ширећи поруку ислама.



[1] Кур'ан, поглавље: Алу Имран, стих 64.

[2] Багвад Гита 7:20.

[3] Чандогја Упанишад, 6:2:1.

[4] Светасаватара Упанишад, 6:9.

[5] Светасватара Упанишад, 4:19.

[6] Принципа! Упанишад, С. Радхакришнан, стр. 736-737.

[7] Кур'ан, поглавље: Искреност, стих 4.

[8] Кур'ан, поглавље: Договарање, стих 11.

[9] Светасватара Упанишад, 4:20.

[10] Кур'ан, поглавље: Стока, стих 103.

[11] Јаџур Веда, 32:3.

[12] Јаџур Веда, 40:8.

[13] Јаџур Веда, 40:9.

[14] Јаџур Веда, 40:16.

[15] Адхарва Веда, 20:58:3.

[16] Кур'ан, поглавље: Гром, стих 9.

[17] Риг Веда, 1:164:46.

[18] Јаџур Веда, 32:3.

[19] Риг Веда 8:1:1.

[20] Риг Веда 5:81.

[21] Јасна, 31:7, 31:11, 44:7, 50:11, 51:7.

[22] Јасна, 33:11,45:6.

[23] Јасна, 33:11,48:3.

[24] Јасна, 43:4-15,44:2,45:5,46:9, 48:3.

[25] Стари Завет, Поновљени закон 6:4.

[26] Стари Завет, Изаија 43:11.

[27] Стари Завет, Изаија, 45:5.

[28] Стари Завет, Изаија 46:9.

[29] Стари Завет, Излазак 20:3-5.

[30] Стари Завет, Поновљени закон 5:7-9.

[31] Нови Завет, Јеванђеље по Ивану 14:28.

[32] Нови Завет, Јеванђеље по Ивану 10:29.

[33] Нови Завет, Јеванђеље по Матеју 12:28.

[34] Нови Завет, Јеванђеље по Луки 11:20.

[35] Нови Завет, Јеванђеље по Матеју 5:17-20.

[36] Нови Завет, Јеванђеље по Ивану 14:24.

[37] Нови Завет, Јеванђеље по Ивану 17:3.

[38] Дела апостолска 2:22.

[39] Нови Завет, Јеванђеље по Марку 12:29.

[40] Кур'ан, поглавље: Искреност, стихови 1-4.

[41] Кур'ан, поглавље: Стока, стих 14.

[42] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 255.

[43] Кур'ан, поглавље: Договарање, стих 11.

[44] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 40.

[45] Кур'ан, поглавље: Та-ха, стих 52.

[46] Кур'ан, поглавље: Сазвежђа, стих 16.

[47] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 18 .

[48] Нови Завет, Јеванђеље по Матеју 13:13.

[49] Риг Веда: 10:71:4.

[50] Кур'ан, поглавље: Ноћно путовање, стих 110.

[51] Кур'ан, поглавље: Веровесници, стих 22.

[52] Кур'ан, поглавље: Верници, стих 91.

[53] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 79.

[54] Кур'ан, поглавље: Договарање, стих 11.

[55] Кур'ан, поглавље: Јунус, стих 31.

[56] Кур'ан, поглавље: Украс, стих 87.

[57] Кур'ан, поглавље: Јусуф, стих 106.

[58] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 48.

[59] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 116.

[60] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 140.

[61] Кур'ан, поглавље: Пчеле, стих 125.

[62] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 3.

[63] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 129.

[64] Кур'ан, поглавље: Жене, стих 24.

[65] Кур'ан, поглавље: Светлост, стих 30.

[66] Кур'ан, поглавље: Светлост, стих 31.

[67] Кур'ан, поглавље: Савезници, стих 59.

[68] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 256.

[69] Кур'ан, поглавље: Пчеле, стих 125.

[70] Кур'ан, поглавље: Трпеза, стих 1.

[71] Кур'ан, поглавље: Пчеле, стих 5.

[72] Кур'ан, поглавље: Верници, стих 21.

[73] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 168.

[74] Кур'ан, поглавље: Бедеми, стих 157.

[75] Кур'ан, поглавље: Прогонство, стих 7.

[76] Кур'ан, поглавље: Крава, стих 144.

[77] Кур'ан, поглавље: Трпеза, стих 3.

[78] Стари Завет, Левитски Законик, 11:8-9.

[79] Стари Завет, Поновљени Закон, 14:8.

[80] Библија, Пророчке Књиге, Изаија 65:2-5.

[81] Кур'ан, поглавље: Трпеза, ајет 90.

[82] Библија, Псалми, Изреке 20:1.

[83]Библија, Посланице апостола Павла, Посланица Ефенижанима, 5:18.

[84] Инцест - сексуални однос са најближим сродницима (мајка, сестра, кћерка, и сл.)- прим. прев.

[85] Берибери (инд.) је крвна болест која се јавља као последица недостатка витамина Б. Главни знак болести је потпуно расуло у функционисању нервног система (прим. п рев.).

[86] Пеллагра (лат.) је хронично запалење коже са љускањем  и отпадањем коже са лица и руку, праћено поремећајима у варењу и  боловима (прим. п рев).

[87] Цироза јетре је обољење јетре праћено стврдњавањем ткива (прим. прев.).

[88] Кур'ан, поглавље: Трпеза, ајет 106.

[89] Кур'ан, поглавље: Развод брака, ајет 2.

[90] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 4.

[91] Кур'ан, поглавље:Ал-Бекара, ајет 282

[92] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 4.

[93] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајети 11-12.

[94] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајет 176.

[95] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајет 40.

[96] Кур'ан, поглавље: Власт, ајети 1-2.

[97] Кур'ан, поглавље: Имранова породица, ајет 185.

[98] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајет 56.

[99] Кур'ан, поглавље: Имранова породица, ајет 103.

[100] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајет 59.

[101] Кур'ан, поглавље: Ал-Ан'ам, ајет 159.

[102] Кур'ан, поглавље: Објашњење, ајет 33.

[103] Кур'ан, поглавље: Имранова породица, ајет 64.

[104] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 30.

[105] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 31.

[106] Кур'ан, поглавље: Савезници, ајет 59.

[107] Кур'ан, поглавље: Веровесници, ајет 30.

[108] Кур'ан, поглавље: Објашњење, ајет 11.

[109] Кур'ан, поглавље: Лукман, ајет 29.

[110] Кур'ан, поглавље: Скупови, ајет 3.

[111] Кур'ан, поглавље: Они који чупају, ајет 30 .

[112] У већини превода значења Кур'ана, цитирани ајет је преведен После тога је Земљу поравнао што је, такође, тачан превод. Ипак, наведена арапска реч има још и значење нојево јаје.

[113] Кур'ан, поглавље: Фуркан, ајет 61.

[114] Кур'ан, поглавље: Јунус, ајет 5.

[115] Кур'ан, поглавље: Нух, ајети 15-16.

[116] Кур'ан, поглавље: Веровесници, ајет 33.

[117] Кур'ан, поглавље: Јасин, ајет 40.

[118] Кур'ан, поглавље: Јасин, ајет 38.

[119] Кур'ан, поглавље: Фуркан, ајет 59.

[120] Ку р' ан, поглавље: Они који пушу 47 .

[121] Кур'ан, поглавље: Саба, ајет 3.

[122] Кур'ан, поглавље: Скупови, ајет 21.

[123] Кур'ан,поглавље: Византици, ајет 24.

[124] Кур'ан, поглавље: Верници, ајет 18.

[125] Кур'ан, поглавље: Даница, ајет 11.

[126] Кур'ан, поглавље: Хиџр, ајет 22.

[127] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 43.

[128] Кур'ан, поглавље: Византијци, ајет 48.

[129] Кур'ан, поглавље: Вест, ајети 6-7.

[130] Кур'ан, поглавље: Веровесници, ајет 31.

[131] Кур'ан, поглавље: Они који чупају, ајет 32.

[132] Кур'ан, поглавље: Милостиви, ајети 19-20.

[133] Принциплес оф Оцеанограпхy, Давис, стр. 92-93.

[134] Кур'ан, поглавље: Мрави, ајет 61.

[135] Кур'ан, поглавље: Фуркан, ајет 53.

[136]„Океанограпхy, Гросс, стр. 242. као и Интродукторy Океанограпхy, Тхурман, стр. 300-301.“

[137] Кур'ан, поглавље: Светлост, ајет 40.

[138] Океанс, Елдер анд Пернетта, стр. 27.

[139] Кур'ан, поглавље: Фуркан, ајет 54.

[140] Кур'ан, поглаавље: Та-Ха, ајет 53.

[141] Кур'ан, поглавље: Гром, ајет 3.

[142] Кур'ан, поглавље: Они који пушу, ајет 49.

[143] Кур'ан, сура: Јасин, ајет 36.

[144] Кур'ан, сура: Ал-Ан'ам, ајет 38

[145] Кур'ан, поглавље: Пчеле, ајет 79.

[146] Кур'ан, поглавље: Власт, ајет 19.

[147] Кур'ан, поглавље: Пчеле, ајети 68-69.

[148] Кур'ан, поглавље: Паук, ајет 41.

[149] Кур'ан, поглавље: Мрави, ајети 17-18.

[150] Кур'ан, поглавље: Пчеле, ајет 69.

[151] Кур'ан, поглавље: Пчеле, ајет 66.

[152] Кур'ан, поглавље: Верници, ајет 21.

[153] Кур'ан, поглавље: Веровесници, ајет 7.

[154] Кур'ан, поглавље: Угрушак, ајети 1-2.

[155] Кур'ан, поглавље: Даница, ајети 5-7.

[156] Кур'ан, поглавље: Падање ничице, ајет 8.

[157] Кур'ан, поглавље: Време, ајет 2.

[158] Кур'ан, поглавље: Звезда, ајети 45-46.

[159] Кур'ан, поглавље: Смак света, ајети 37-39.

[160] Кур'ан, поглавље: Смак света, ајети 37-39.

[161] Кур'ан, поглавље: Расцепљење, ајети 7-9.

[162] Кур'ан, поглавље: Хаџџ, ајет 5.

[163] Кур'ан, поглавље: Падање ничице, ајет 9.

[164] Кур'ан,поглавље: Време, ајет 2.

[165] Кур'ан, поглавље: Верници, ајет 78.

[166] Кур'ан, поглавље:Смак света, ајети 3-4.

[167] Кур'ан, поглавље: Ан-Ниса', ајет 56.

[168] Кур'ан, поглавље: Објашњење, ајет 53.

[169] Кур'ан, поглавље: Имранова породица, ајет 190.

[170] Кур'ан, поглавље: Ал-Бекара, ајет 18.

[171] Бића која су створена од пламена ватре.

[172]Аллахов Посланик Мухаммед, нека су Божији мир и благослов над њим, родио се као сироче. Отац му је умро пре његовог рођења. А мајка му је умрла у 6. години.