﴿ قصة عيسى ومريم في القرآن الكريم ﴾
Казивање о Исусу и Марији у Часном Кур'ану
Први део: Марија
Опис: Наредна троделна серија ће се састојати искључиво од стихова из часног Кур'ана о Марији (Исусовој мајци), укључујући њено рођење, детинство, особине и предивно рођење Исуса.
„Доиста је Бог одабрао Адама и Ноја, и породицу Аврамову, и породицу Имранову над другим световима, као потомство, једне од других. Бог је Онај Који све чује и Онај Који све зна. Када Имранова жена рече: „Господару мој, ово што је у стомаку моме ја заиста заветујем Теби на службу, па прими од мене, збиља Ти све чујеш и све знаш. А након што је родила, она рече: „Господару мој, родила сам женско!“ – а Бог најбоље зна шта је она родила, „А мушко није као женско. Дала сам јој име Мерјема (Марија). Ја њу и пород њен стављам под Твоју заштиту од проклетог ђавола.“ (Кур'ан 3:33-36)
„Па је Господар њен прими лепо, и учини да израсте лепо и да се о њој брине Захарија. Кад год би јој Захарија у богомољу ушао, код ње би хране нашао. „Одакле ти ово, Мерјема (Марија)?“, питао би он, а она би одговорила: „То је од Бога!“ Бог, доиста, опрскрбљује кога хоће, без икаквог рачуна.“ (Кур'ан 3:37)
„И када анђели казаше: „Мерјема (Марија), тебе је, доиста, Бог одабрао и чистом учинио! Он те је над женама свих светова одабрао!“ „Мерјема, буди скрушена и покорна Господару своме, се клањај, а и прегибај се са онима који се у молитви (намазу) прегибају!“ То су неке вести о ономе што чулима није докучиво а које ти објављујемо. Ти ниси био међу њима када су пера своја побацали да би видели који ће се о Мерјеми бринути, а ниси био међу њима ни када су се преипирали.“ (Кур'ан 3:42-44)
„И када анђели рекоше: "Мерјема (Марија), Бог те обвесељава оним који је Реч Његова, чије је име Месија, Иса (Исус), син Мерјемин, угледан и на овоме и на будућем свету и један од Богу блиских! Он ће говорити људима и у колевци, и као одрастао, и он је један од добрих!“ Она рече: „Господару мој, како ћу ја имати дете када ме никад мушкарац није додирнуо?!“ „Ето, тако“, рече, „Бог ствара шта Он хоће. Када нешто одреди, Он само каже: „Буди!“ и то бива. Он ће га поучити Књизи и мудрости, и Теврату (Старом Завету) и Инџилу (Јеванђељу). И послаће га као посланика синовима Јакововим: „Донио сам вам знак од Господара вашег: обликоваћу вам од иловаче нешто попут прице, и у њу ћу дувнути, па ће, Божијом дозволом, птица бити; исцелићу слепог и губавог од рођења, и оживљаваћу мртве дозволом Божијом; и казиваћу вам шта једете и шта у домовима вашим похрањујете. У свему томе има доказа за вас, ако верници будете. Потврђујући тако истинитост Теврата, објављеног пре мене, и допуштајући нешто што вам је било забрањено, ја вам доносим доказ од Господара вашега. Па Бога се бојте, а мени покорни будите! Бог је доиста и мој и ваш Господар и Њега само обожавајте. То је Прави пут!“ (Кур'ан 3: 45-51)
„И спомени у Књизи Мерјему (Марију): када се од укућана својих на источну страну повукла, и од њих заклон узела, Ми смо к њој Нашег анђела (Гаврила) послали и он јој се показао у људском потпуном облику. „Утечем се Свемилосном од тебе, ако се Њега бојиш!“, узвикну она. „А ја сам управо изасланик Господара твога“, рече он, „ да ти поклоним дечака чиста!“ „Како ћу имати дечака?“, рече она, „кад ме ни један мушкарац додирнуо није, а ја нисам блудница.“ А он рече: „Тако је Господар твој рекао: „То је мени лако, и зато да га учинимо да буде знак људима и милост наша. Тако је унапред одређено.“[1] (Кур'ан 19:16-21)
„И спомени ону која је сачувала чедност – девичанство своје, па смо у њу Наш дух удахнули, и њу и сина њезина учини да буду свим световима знамење.“[2] (Кур'ан 21:91)
„И она занесе и бременита се склони далеко негде. И порођајни болови присилише је да дође до стабла једне палме. „Камо среће да сам раније умрла и да сам потпуно у заборав пала!“, повика она. И он (анђео Гаврило) је, ниже ње, зовну: „Не жалости се, Господар твој је дао да ниже тебе поток потече. Затреси палмино стабло, посуће по теби датуле (хурме) свеже, па једи и пиј и буди весела! А ако видиш човека некаква, ти реци: „Ја сам се заветовала Свемилосном да ћу ћутати, и данас ни с ким нећу говорити.“ И дође она с њим народу своме, носећи га. „О Мерјема!“, рекоше они, „учинила си нешто нечувено! Хеј ти, која личиш Харуну (Арону) (у побожности), отац ти није био неваљао, а ни мати твоја није била блудница!“ Она им на њега показа.“ Како да говоримо детету које је у бешици?“, рекоше они. „Ја сам Божији роб“, рече он, „мени ће Он Књигу дати и веровесником ме учинити, и учиниће ме где год будем, благословљеним, и наредиће ми да док год сам жив, молитву обављам и да зекат (милостињу) удељујем, и да мајци својој добар будем, а неће ме учинити силником, несрећником. И нека је сигурност надамном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан кад будем из мртвих проживљен.“ (Кур'ан 19: 22-33)
„Пример Исусов доиста је код Бога исти као и пример Адамов: од прашине га је створио, а затим му је рекао: „Буди!“ и он би!“[3] (Кур'ан 3:59)
„А сина Мерјемина (Маријина) и мајку његову смо знаком учинили и склонили их на једну плодну узвишицу са стаништем и текућом водом.“[4] (Кур'ан 23:50)
„А Бог наводи као пример оних који верују жену фараонову, кад је рекла: „Госпдару мој, сагради ми код Себе кућу у Рају и спаси ме од фараона и његових поступака, и избави ме од људи зулумћара!“И Мерјему (Марију), ћерку Имранову, која је невиност своју сачувала, па смо у њу духа Свог удахнули, и она је у речи Господара свога и књиге Његове поверовала и од оних који су покорни била.“ (Кур'ан 66:11-12)
Други део: Исус
Опис: Овај део истражује живот посланика Исуса, његову посланицу, његова чуда, његове ученике и оно што је о њему споменуто у светом Кур'ану.
„Реците: „Ми верујемо у Бога и у оно што се објављује нама, и у оно што је објављено Абрахаму (Авраму), И Исмаилу, и Исхаку, и Јакову, и потомцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато веровесницима од Господара њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима и ми смо Њему предани.“ (Кур'ан 2:136)
„Ми објављујемо теби као што смо објављивали Ноју, и веровесницима после њега, објављивали смо Абрахаму, и Исмаилу, и Исхаку и Јакову и потомцима, и Исусу, и Ејјубу, и Јонусу, и Харуну, и Саломону, а Давиду смо дали Зебур.“ (Кур'ан 4:136)
„Месих, син Мерјемин, само је посланик – и пре њега су долазили и одлазили посланици – а мајка његова је искрено срцем веровала[5]; и обоје су храну јели[6]. Погледај како им Ми износимо јасне доказе, и погледај, затим, њих како се одмећу!“ (Кур'ан 5:75)
„Он (Исус) је био само роб на кога смо Ми благодати просули и учинили га примером синовима Јакововим.“ (Кур'ан 43:59)
„После њих смо Исуса, сина Мерјеминог (Маријиног), послали, који је признавао Теврат пре њега објављен, а њему смо дали Еванђеље, у коме је била упута и светло, и да потврди Теврат, пре њега објављен, у коме је, такође, била упута и поука богобојазнима.“ (Кур'ан 5:46)
„О ви којима је Књига дата, не застрањујте у свом веровању и о Богу говорите само истину! Месих, Исус, син Мерјемин (Маријин), само је Божији посланик и Његова Реч, коју је Мерјеми доставио, и дух Његов[7]; зато верујте у Бога и Његове посланике и не говорите: „Тројица су!“ Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог, Узвишен нека је Он, зар он да има дете?! Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи, и Бог је довољан заштитник. Месих се неће устезати да буде Божији роб, па ни анђели, Њему блиски. А оне који се буду устезали да Њега обожавају, и оне који се буду охолили, Бог ће пред Собом сакупити.“ (Кур'ан 4:171-172)
„То је Исус, син Мерјемин (Маријин), то је права истина о њему, онај у кога они сумњају. Незамисливо је да Бог има дете, Узвишен је Он! Кад нешто одреди, Он за то каже само: „Буди!“ – и оно буде[8]. Бог је, уистину, и мој и ваш Господар, зато обожавајте само Њега! То је Прави пут. И групације међу следбеницима Књиге су се о њему подвојиле, па тешко онима који не верују кад буду на Дану великом присутни.“ (Кур'ан 19:34-37)
„А кад је Исус очите знакове донео, он је рекао: „Доносим вам мудрост и долазим да вам објасним оно у чему се разилазите. Зато се Бога бојте и мени се покоравајте. Бог је и мој и ваш Господар, па Њега обожавајте! Ово је Прави пут!“ Али су се странке из редове њихових подвојиле. Па тешко онима који су неправду учинили од казне на Дану болноме!“ (Кур'ан 43:63-65)
„А када Исус, син Мерјемин (Маријин), рече: „О синови Исраилови, ја сам вам Божији посланик, да вам потврдим пре мене објављену Тору и да вам донесем радосну вест о посланику чије је име Ахмед, који ће после мене доћи“, и кад им је донео јасне доказе, они рекоше: „Ово је очита враџбина!“ (Кур'ан 61:6)[9]
„Она им на њега показа.“ Како да говоримо детету које је у бешици?“, рекоше они. „Ја сам Божији роб“, рече он, „мени ће Он Књигу дати и веровесником ме учинити, и учиниће ме где год будем, благословљеним, и наредиће ми да док год сам жив, намаз обављам и да зекат удељујем, и да мајци својој добар будем, а неће ме учинити силником, несрећником. И нека је сигурност надамном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан кад будем из мртвих проживљен.“ (Кур'ан 19:29-33)
(Још чуда се спомиње под: „Радосне вести о новорођенчету.“)
„А када (Исусуови) ученици рекоше: „О Исусе, сине Мерјемин (Маријин), може ли нам Господар твој трпезу с неба спустити?“, он рече: „Бојте се Бога, ако сте верници.“ Ми желимо, рекоше они, са ње да једемо и да срца наша буду смирена и да се уверимо да си нам истину говорио, и да будемо они који ће о њој сведочити. Исус, син Мерјемин, рече: „О Боже, Господару наш, спусти нам с неба трпезу да нам буде празник, и првима од нас и онима каснијим, и знак Твој, и опскрби нас, а Ти си Опрскбитељ најбољи!“ Бог рече: „Ја ћу вам је, заиста, спустити, али ћу оне међу вама који и после тога буду порицали подвргнути патњи каквом никога међу световима нећу мучити.“ (Кур'ан 5:112-115)
„О ви који верујете, будите помагачи Божији, као што је Исус, син Мерјемин, присним следбеницима рекао: „Ко су моји помагачи у позивању Богу?“ Присни следбеници одговорише: „Ми смо Божији помагачи!“ Онда је једна скупина из потомака Јаковових поверовала, а друга скупина узневеровала! Па смо оне коју су веровали против њихових непријатеља оснажили па су постали надмоћни.“ (Кур'ан 61:14)[10]
„И када сам ученицима наредио: „Верујте у Мене и Посланика Мога“, они су одговорили: „Верујемо, а Ти буди сведок да смо муслимани.“ (Кур'ан 5:111)
„Затим смо, њиховим траговима, једног за другим посланике Наше слали, док нисмо Исуса, сина Мерјемина (Маријиног), послали. Њему смо Еванђеље дали, и учинили да у срцима следбеника његових благост и самилост буду. А испосништво су они сами као новотарију увели у жељи за Божијим задовољством – Ми им га нисмо прописали; већ смо им прописали трагање за Божијим задовољством, али они о њему нису водили бригу онако како би требало, па ћемо оне међу њима који буду исправно веровали наградити, а многи од њих су у заблуди. О ви који верујете, Бога се бојте и у Посланика Његова верујте. Он ће вам двоструку милост Своју даровати, и даће вам светло помоћу којег ћете ићи, и опростиће вам, а Бог је опроститељ греха и Милостив је. И нека следбеници Књиге знају да они никакву Божију благодат неће добити, јер је благодат само у Божијој руци – даје је ономе коме Он хоће; а Бог је поседник обиља великог.“[11] (Кур'ан 57: 27-29)
Опис: Овај део истражује стихове часног Кур'ана о Божијој заштити Исуса, његових следбеника, Исусуовог поновног доласка на овај свет, као и о ономе што ће се десити са њим и шта ће говорити на Дан поновног проживљења (Судњем дану).
„И када је Исус осетио да они не верују, рекао је: „Ко су помгачи моји на путу према Богу?“ „Ми смо помагачи Божији“, рекоше ученици, „ми у Бога верујемо, а ти буди сведок да смо ми муслимани – предани.[12]“ Господару наш, ми верујемо у оно што си Ти објавио, ми Посланика следимо, па упиши нас међу сведоке! А они су лукавство смишљали, па је и Бог њима лукавство припредио. А Бог најбоље лукавство узвраћа (јер је по правди). И када Бог рече: „Исусе, Ја ћу ти душу у сну узети[13] и к Себи те уздигнути! Очистићу те од неверника, и учинићу да они који те следе буду изнад оних који не верују до Судњег дана. Затим ћете се Мени вратити, па ћу Ја пресудити у ономе што сте се разишли.“ (Кур'ан 3:52-55)
„И због речи њихових: „Ми смо убили Месају, Исуса, сина Мерјемина (Маријина), Божијег посланика.“ А нису га убили ни разапели, већ им се причинило.[14] Они који су се о њему у мишљењу разишли, заиста су у сумњи у погледу њега; о томе ништа поуздано не знају, само се за нагађањем поводе; а сигурно је да га нису убили, ећ га је Бог уздигао Себи.[15] А Бог је силан и мудар.“ (Кур'ан 4:157-158)
„А онима који с тобом о Њему буду расправљали, након што ти је дошло знање, реци: „Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми и ви, па ћемо се проклињати и Божије проклетство на оне који лажу призивати!“ Ово је, доиста, истинито казивање, и нема бога осим Аллаха! А Бог је доиста Силни и Мудри! А ако се они окрену, па Бог, доиста, добро зна смутљивце. Реци: „О ви којима је Књига дата, дођите да се окупимо уз речи које ми и ви једнако делимо[16]: да никога осим Аллаха не обожавамо, да Му ништа не придружујемо, и да једни друге, поред Аллаха, боговима не сматрамо!“[17] Па, ако се они окрену, ви реците: „Будите сведоци да смо ми муслимани – предани!“ (Кур'ан 3:61-64)
„Неверници су они који говор: „Доиста је Бог Месија (Исус) син Мерјемин (Маријин)!“ Реци: „Ко може спречити Бога да, ако хоће, уништи Месију, сина Мерјемина,и мајку његову, и све оне који су на Земљи?“ Божија је власт на небесима и на Земљи и на ономе што је између њих; Он ствара шта хоће, и Бог над свиме има моћ. Јевреји и Хришћани кажу: „Ми смо деца Божија и миљеници Његови.“ Реци: „Па зашто вас Он кажњава због греха ваших?“ А није тако! Ви сте као и остали људи које Он ствара: коме хоће Он ће опростити, а кога хоће Он ће патњи подвргнути. Божија је власт и на небесима и на Земљи и на ономе што је између њих, и код Њега је коначно одредиште.“ (Кур'ан 5:17-18)
„Неверници су они који говоре: „Бог је, доиста, Месих (Исус), син Мерјемин (Маријин)!“ А Месих је говорио: „О синови Јаковови, Бога обожавајте, и мога и вашег Господара!“ Ко другог Богу у обожавању придружује, Бог ће му улазак у Рај забранити и боравиште његово ће Пакао бити; а насилницима неће нико моћи помоћи. Неверници су они који говоре: „Бог је, заиста, један од тројице!“[18] А само је један Бог! И ако се не окане онога што говоре, несносна патња ће, заиста, стићи сваког од њих који неверник остане. Зашто се они не покају Богу и не замоле Његов опрост, а Бог је Онај Који опрашта грехе и милостив је.“ (Кур'ан 5:72-74)
„Јевреји говоре: „Узејр је Божији син“[19], а Хришћани кажу: „Месих (Исус) је Божији син.“ То су речи њихове, из уста њихових, опонашају речи неверника претходних – убио их Бог! Куда се одмећу? Они, поред Бога, боговима сматрају свештенике своје, и монахе своје и Месију (Исуса), сина Мерјемина (Маријиног). А наређено им је да само једног Бога обожавају – нема бога осим Њега. Узвишен је Он наспрам оних које Њему у обожавању придружују.“[20] (Кур'ан 9:30-31)
„О ви који верујете, многи свештеници и монаси, доиста, на недозвољен начин једу туђу имовину и од Божијег пута одвраћају. Онима који злато и сребро гомилају и не троше га на Божијем путу – навести болну патњу.“ (Кур'ан 9:34)
„И нема ниједног следбеника Књиге који, пре његове смрти[21], неће у њега како треба поверовати, а на Судњему дану он ће против њих сведочити.“ (Кур'ан 4:159)[22]
„Заиста је он (Исус) предзнак Смака света, зато никако не сумњајте у њега[23] и следите Мене! Ово је Прави пут.“ (Кур'ан 43:61)
„Кад Бог каже: „О Исусе, сине Мерјемин (Маријин), сети се благодати Моје према теби и мајци твојој када сам те Духом Благословљеним помогао па си с људима, у колевци и као зрео човек, разговарао; и када сам те писмености и мудрости и Теврату и Еванђељу научио; и када си, дозволом Мојом, од блата нешто попут птице обликовао и у њу удахнуо, и када је она, дозволом Мојом, постала птица; и када си, дозволом Мојом, мртве дизао; и када сам од тебе синове Јакова одбио, кад си им ти јасне доказе донио, па су они међу њима који нису веровали – повикали: „Ово није ништа друго до јасна враџбина.“ (Кур'ан 5:110)
„А када Бог каже: „О Исусе, сине Мерјемин (Маријин), јеси ли ти говорио људима: „Прихватите мене и мајку моју као два бога уз Аллаха!“, он ће рећи: „Узвишен си Ти од тога! Мени није приличило да говорим оно што немам право. Ако сам ја то говорио, Ти то већ знаш; Ти знаш шта је у мени, а ја незнам шта је у Теби; сигурно Ти, заиста, добро знаш оно што је чулима недокучиво.“ Ја сам им само говорио оно што си им Ти наредио: „Обожавајте само Аллаха, и мога и вашег Господара!“ И ја сам њима сведок био док сам међу њима био, а кад си ме Ти к Себи узео, Ти си их једини надзирао; Ти над свиме бдијеш. Ако их патњи подвргнеш, робови су Твоји, а ако им опростиш, па, уистину си Ти Силни и Мудри. Бог ће рећи: „Ово је Дан у коме ће искренима од користи искреност њихова бити; њима ће Рајске баште, кроз које теку реке, припасти; вечно и довека у њима ће остати. Бог ће задовољан њима бити, а и они Њим. То ће велики успех бити.“ Божија је власт на небесима и на Земљи и над оним што је на њима; Он над свима има моћ.“ (Кур'ан 5:116-120)
[1] Исус је знак Божије моћи јер је Бог доказао људима да је Исуса створио без оца, као што је Адама створио без оба родитеља. Исус је исто тако знак да је Бог у стању да оживи људе након њихове смрти, јер је Онај Који је први пут створио ни из чега у стању поново да врати живот. Такође, он је знак за Судњи дан, и то када се он поврати на овај свет пред сам смак света и када ће победити и уништити Деџџала (Антихриста).
[2] Исто као што је Бог створио Адама без оца и мајке, тако је исто било да се Исус родио са мајком без оца. Све што је потребно да би се нешто десило је да каже: „Буди!“ и оно бива.; јер Бог је свемоћан.
[3] Адам је створен када је Бог рекао: „Буди!“ и он је постао без оца и без мајке. Слично је и Исус створен Божијом речју. Ако би Исуса то чудесно рођење учинило божанством, онда је Адам у већој предности да има обележја божанства, јер Исус је имао барем једног родитеља, док Адам није имао ни једног. Ни Адам ни Исус нису божанства, већ су обојица били слуге и посланици Божији.
[4] То је било када је Мерјема родила Исуса.
[5] Арапска реч у оригиналу указује на највећи могући степен веровања и искрености, и има само један већи степен од тога, а то је посланство.
[6] И Месија Исус а и његова мајка су имали обичај да једу, а то нису Божије особине, Који нити једе нити пије. Онај који једе, мора то и да избаци из себе, а то није својство Божије, узвишен је Он. Исус се овде ставља са свим претходним посланицима на један степен; њихова порука је била једна и њихов степен Божијих робова је био једнак. Највећа почаст и степен који човек може постићи је посланство, а Исус је један од пет водећих посланика. Видет: 33:7, 42:13
[7] Исус се назива „Божијом Речју“ или Његовом душом, јер је он од Њега створен, када је Бог рекао: „Буди“ и он је постао. Овде је једна посебност, јер су сви људи изузимајући Адама и Еву створени са два родитеља. Али и унаточ те њихове посебности, нико од њих нема својство божанства, већ су сви створења која умиру.
[8] Ако би стварање Исуса без оца учинило га сином Божијим, онда би сви други које је Бог створио без предака исто требали имати такво својство, укључујући Адама и Еву и прве животиње и читаву земљу са њеним планинама и морима. Али Исус је био створен исто као и све ствари на овоме свету, када је Бог рекао: „Буди!“ и оно је било.
[9] Ово се може односити на оба посланика, Исуса и Мухаммеда, нека је на њих мир. Кад су они дошли са посланицом од Бога својим народима били су од истих оптужени да доносе враџбине.
[10] Победа верника је дошла са посланицом Ислама, и то је била и духовна и материјална победа. Ислам је уклонио све сумње о Исусу и донио је јасне доказе о његовом посланству, и то је био духовни успех. Ислам се ширио и физички, што је онима који су веровли у Исусову посланицу пружило склониђте и моћ наспрам непријатеља, и то је управо био физички успех и победа.
[11] Бог даје Своју упуту коме жели, без обзира на његово порекло и расу. Па ако људи верују Бог их награђује и подиже њихове степене изнад других. Али ако узневерују онда их Бог понижава, иако су пре тога били уздигнути.
[12] Назив са Исусове следбенике у Кур'ану је „Ел-ХАваријјун“ а што значи чисте, као што означава бела боја. Такође се преноси да су уобичавали да се облаче у бело.
[13] Исус је подигнут у стању сна. Реч која је овде употребљена је „Вефах“ што може означавати или сан или смрт. У Арапском се сан означава као мала смрт. Пошто стихови 4:157 негирају Исусово разапнуће и да сваки човек само једном умире, а да ће се Исус ипак на Земљу вратити, остаје сан као једина прихватљива интерпретација овога стиха.
[14] Сличност Исуса је дата неком другом човеку, и тај је човек а не Исус, разапет. Неки коментатори Кур'ана кажу да је онај који је разапет био један од следбеника, који је био спреман да изгледа као Исус и да прихвати ту жртву и да се жртвује како би заштитио Исуса, и како би тиме постигао награду Раја.
[15] Исус је телом и душом уздигнут и није умро. Он ту још увек живи и пред краја света ће се вратити на Земљу. Након што испуни свој задатак на Земљи ће коначно умрети. (И убрзо након тога, а Аллах зна најбоље кад, почиње Судњи дан, оп. рев.).
[16] Ово је оно чему су сви посланици позивали и у чему су се слагали. И ово закључење представља основу за све оне који желе да Бога обожавају.
[17] Када неко неком другом човеку бива послушан и непослушан као што је Богу, у том случају је он узео тог човека за господара мимо Бога.
[18] Односи се на тзв. Тројство
[19] Иако у то не верују сви Јевреји, ипак су сви изоставили да то осуде. (видети 5:78-79). Када се неки грех допусти и рашири се, у том случају комплетно друштво сноси одговорност.
[20] Свештеници су они који поседују верско знање, а монаси су они који су вршили богослужје и побожњаци. Обе скупине се рачунају као религијски водичи и примери, а исто тако њиховим утецајем могу људи скренути са Правога пута.
[21] Израз “пре смрти“ може се односити на Исуса или на самог следбеника књиге. Уолико се односи на Исуса значи да ће сви следбеници Књиге након његовог другог доласка назад на Земљу поверовати пре него што он умре. Исус ће исправити и учврстити чињеницу да је он Божији посланик и да није Бог или син Божији и он ће наредити свим људима да само Бога једино обожавају и да се покоре само вери Исламу. Уколико би се израз односио на следбенике Књиге онда стих значи да ће свака индивидуа пре своје смрти видети нешто што ће га убедити да је Исус био истински посланик Божији, а да није био Бог. Али му то веровање на будућем свету неће користити, јер то није учинио пре тога по својој слободној вољи, а затим ће угледати анђеле казне.
[22] Погледати стихове Кур'ана: 5:116-118
[23] Поновни долазак Исуса, а који ће бити уједно знак да се примакао Судњи дан.