Ствари које су прописане болеснику

Ствари које су прописане болеснику

Српски – Serbian – صربي [

Усама б. Гурм Ел-Гамиди

Превод: Фејзо Радончић

Ревизија: Љубица Јовановић

2014 - 1435

﴿ الأمور المشروعة للمريض ﴾

« باللغة الصربية »

أسامة بن غرم الغامدي

ترجمة:

فيزو رادونشيش

مراجعة:

ليوبيتسا يوفانوفيتس

2014 - 1435

Од ствари које су прописане болеснику

1. Задовољство Божијом одредбом и стрпљивост приликом тога. Рекао је Узвишени Бог:

„Доиста ће само стрпљиви добити своје награде без рачуна.“ (Кур'ан, поглавље Ез-Зумер, 10).

А стрпљивост је суздржавање душе од пораза, језика од жаљења а тело и екстреме од ударања, цепања одеће и слично томе.

Бележи Бухарија да је казао Божији Посланик, мир над њим:

„Коме Бог жели добро узме од њега (искуша га).“[1]

А бележи Муслим од Сухејба б. Синана, , да је казао Божији Посланик, мир над њим:

„Чудно ли је стање стање верника, доиста је свако његово стање добро по њега, а то нема нико други осим верник. Ако га задеси радосна ствар, захвали Богу и буде добро по њега, а ако га задеси штета, стрпи се и опет буде добро.“[2]

Бележи Бухарија и Муслим да је казао Божији Посланик, мир над њим:

„Сваки муслиман којег задеси недаћа од болести или нечег другог, са њега спадају греси попут лишћа са дрвета.“[3]

2. Лепо мишљење о Узвишеном Богу. Бележи Муслим од Џабира, да је рекао: Чуо сам Божијег Посланика, мир над њим, како каже три дана пре своје смрти:

„Нека нико од вас не умре а да при том није имао лепо мишљење о Богу, узвишен и слављен је Он.“[4]

3. Мора да буде у стању између страха и наде. Треба да се боји Божије казне због својих греха и да се нада опросту свога Господара, уз напомену да страна наде треба да превагне у тренутцима смртне болести.

Бележе Тирмизи и Ибн-Маџе од Енеса, да је Божији Посланик, мир над њим, ушао код једног младог човека који је био на самрти. Питао га је: „Како видиш себе?“ Младић рече: „Тако ми Бога, Божији Посланиче, надам се Богу и бојим се греха.“ Посланик рече: „Ово двоје се неће спојити у срцу роба у оваквој ситуацији а да му Бог неће дати оно чему се нада и сачувати га од оног чега се боји.“[5]
4. Колико год била болест јака, болеснику није дозвољено да прижељкује смрт.

Бележе Бухарија и Муслим од Енеса, да је Божији Посланик, мир над њим, казао:

„Нека нико од вас не прижељкује смрт због зла које га задесило, па ако већ мора да то учини нека каже: „Боже мој, поживи ме док ми је живот бољи за мене, а усмрти ме онда када ће ми смрт бити боља.“[6]

У другом хадису стоји да је један од људи питао Божијег Посланика, мир над њим:

„Ко је најбољи човек?“ „Онај који дуго живи а добро ради.“ – одговорио је. „А који је најгори?“ „Онај који дуго живи а ради лоша дела.“[7]

5. Лепо (пожељно) је да се много каје и тражи опрост од Бога. Казао је Посланик, мир над њим:

„Тако ми Бога, ја се Богу покајем и опрост затражим у једном дану више од седамдесет пута.“[8]

6. Забрањено му је да се лечи стварима које су у супротности његовој вери, као што је ношење амајлија које у себи садрже речи идолпоклонштва или непозната имена, као што му је забрањено ношење конаца и свакојаквих наруквица с циљем лечења. Рекао је Божији Посланик, мир над њим: „Божији робови, лечите се, али не оним што је забрањено.“[9]

Исто тако, забрањено је тражити лек код мађионичара и врачара.

Бележи имам Ахмед и Хаким да је Божији Посланик, мир над њим, казао:

„Ко носи амајлију починио је идолпоклонство.“[10]

Бележе имам Ахмед и Ибн-Маџе од Имрана б. Хусајна, да је Божији Посланик, мир над њим, видео на руци једног човека наруквицу. – Чуо сам га да је рекао: „Од суфра.“ Рекао му је Посланик, мир над њим: „Тешко се теби, шта ти је то?“ „Она ме штити од слабости.“одговори човек. Посланик рече: „Она ти само слабост повећава, баци је! Да си умро, а она на теби, тако ми Бога, никада не би успео.“[11]

Забележио је Муслим у својој књизи хадиса од неких жена Божијег Посланика, мир над њим, да је казао:

„Ко оде врачару (онај који тврди да има знање непознатог) па га само пита о нечему, не прима му се молитва-намаз четрдесет ноћи.“[12]

7. Препоручено је да се лечи исламски прописано попут читања Кур'ана и веродостојних посланичких дова. Рекао је Ибнул-Кајјим[13]:

„Од највећих лекова је чињење добра, слављење Бога и молитва, понизност на спрам Бога и покајање. Ове ствари имају већи утицај од лекова, али сходно спремности душе и њеног прихватања.“

Бележи Муслим и Ебу-Давуд од Авфа б. Малика, , да је рекао:

„У предисламском времену смо учили рукју[14], па смо рекли: Божији Посланиче, шта кажеш на то?“ Па је рекао: „Изнесите ми вашу рукју. Нема ништа спорно са рукјом у којој нема идолпоклонштва.“[15]

8. Дозвољено му је да се лечи дозвољеним лековима. Рекао је Посланик, мир над њим: „Лечите се, јер Бог, узвишен и слављен нека је, није ставио болест а да није ставио и лек, осим једне – старости.“[16]

9. Ако има дугова нека их врати ако је у могућности, а ако не, нека остави у опоруци, због хадиса у којем Посланик, мир над њим, пита:

„Знате ли ко је банкрот?“ „Банкрот међу нама је онај који нема пара нити робе.“ „Банкрот у мојој заједници муслимана је онај који дође на Судњи дан са молитвом-намазом, постом и милостињом, али је ружно рекао овом, потворио оног, појео иметак другог, пролио крв трећег, ударио четвртог...па ће се овима дати од његових добрих дела, па ако нестане добрих дела пре него што се дуг врати, онда му се дају њихова лоша дела и припишу њему, па буде бачен у ватру.“[17]

У другом хадису код Хакима и Ахмеда је дошло да је рекао, мир над њим:

„Ко умре а на њему дуг, онда неће бити раздуживање са дирхемом (златник) и динаром (сребреник), него само добра и лоша дела.“[18]

Бележи Тирмизи од Ебу-Хурејре, да је казао Посланик:

„Душа верника је окачена о његов дуг, све док се не врати за њега.“[19]

10. Писање тестамента или опоруке. Рекао је Посланик, мир над њим:

„Сваки муслиман који има нешто да у опоруку остави, не сме преноћити две ноћи а да опорука већ није код њега и написана.“[20]