Кур’ан и модерна наука – да ли се подударају или не

Опис

У овој књизи видећете како је аутор др. Закир Наик из Индије на један врло приступачан начин објаснио неке од многих научних феномена који су споменути у племенитом Кур’ану, и то још много пре него што је наука уопште и била „популарна" међу људима. Књига која је написана пре нешто више од 14 векова, а у којој се спомињу многи научни феномени до којих је наука дошла тек у новије време, је заиста поука за разумом обдарене. Бог Узвишени се на многим местима у Кур’ану обраћа са „О ви разумом обдарени", па заиста је Кур’ан само за оне разумом обдарене или за оне који ће то тек постати.

Download

Детаљан опис

 КУР'АН И МОДЕРНА НАУКА – ДА ЛИ СЕ ПОДУДАРАЈУ ИЛИ НЕ ?

Закир Наик

﴿ القرآن الكريم والعلوم الحديثة - توافق أم تعارض؟﴾

ذاكر عبد الكريم نايك

 Предговор

Сва хвала припада само и једино Узвишеном Богу, Створитељу свега што постоји. Доносим поздрав на последњег Божијег посланика Мухаммеда, нека је мир над њим. Моје младалачко срце сведочи да нема другог Бога који је достојан обожавања осим Бога Узвишеног, па сведочим да је Мухаммед, нека је мир над њим, Његов роб и Његов Посланик.

Ово скромно дело које је пред вама написано је од стране уваженог и добро познатог мисионара, доктора медицине Закира Наика. Хвала Богу који ми је указао ту част да могу да преведем ово, иако кратко, али ипак изузетно корисно дело. Није мало дела ове тематике која су написана, међутим ово дело се од њих издваја због своје једноставности и сажетости.

О ти, који си се одлучио да почнеш да читаш ово дело, опусти свој разум и припреми се да сазнаш информације о своме Створитељу које ће ти отворити путеве Његове милости, уколико Га искрено замолиш. Немој се бојати да наставиш да читаш ово дело, сети се драги брате и уважена сестро Божијих речи:

"Реци: 'О робови Моји који сте се према себи огрешили, не губите наду у Божију милост! Бог ће, сигурно, све грехе опростити; Он, заиста, много прашта и Он је милостив!"'(Кур'ан, поглавље Скупови, одломак 53.)

Узвишени Бог нам је послао своју милост преко Мухаммеда, нека је и мир над њим, па како да се не веселимо томе? У овоме скромном делу које сте у могућности да читате, видећете како је аутор на један врло приступачан начин објаснио неке од многих научних феномена који су споменути у племенитом Кур'ану, и то још много пре него што је наука уопште и била „популарна" међу људима.

Читати неку књигу која је написана пре нешто више од 14 векова, а у којој се спомињу многи научни феномени до којих је наука дошла тек у новије време, је заиста поука за разумом обдарене. Бог Узвишени се на многим местима у Кур'ану обраћа са „О ви разумом обдарени", па заиста је Кур'ан само за оне разумом обдарене или за оне који ће то тек постати.

Твоје срце је папир на којем пишеш пером својих дела, па не дозволи да тинта твојих дела упрља папир твога срца! Ти си уметник, а твоја дела су твоје слике! Па душо верничка, буди попут уметника који пажљиво и скрушено улепшава своје слике! Ако ти срце окупира овај свет, упитај се да ли ће у њему бити места и за твога Господара? А заиста је јадно срце онога који није спознао свога Господара!

Молим Узвишеног Бога да превод овог дела буде искрен, ради Његовог задовољства, и молим Онога који молбе прима да награди најлепшим наградама и највишим рајским степенима оне који су на било који начин помогли у реализовању овог скромног пројекта и да им опрости овосветске грехе, и да им повећа богобојазност и опскрбу на овом свету!

Превод овог скромног дела посвећујем својим племенитим родитељима, који су ми у многоме помогли, и молим Створитеља душа верничких да им подари рајске перивоје кроз које ће реке тећи и у којима ће гледати лице свога Створитеља! Након њих, превод овог дела посвећујем својој супрузи која ми је била подршка у мом целокупном досадашњем раду, и молим Бога да нас састави заједно у рајским баштама, и тако нам осим Раја на овом свету, подари и Рај на будућем.

На крају, молим Узвишеног Бога да ова књига буде од користи свим људима и на овом а и на оном вечном свету! Молим Њега, Слављеног Господара, Племенитог Владара, Благог Бога, Силног Управитеља, Који дивно ствара, Који много прашта, Величанственог Створитеља, Онога који воли, Живог који не умире да отвори срце свакоме оном који чита ове речи сећајући се Једног и Јединог Господара, осим којег нема другог вредног обожавања. О човече немоћни, покајање учини, и сети се Божијих речи: "Прави верници су само они чија се срца страхом испуне кад се Бог спомене, а кад им се речи Његове казују, веровање им учвршћују и само се на Господара свога ослањају." (Кур'ан, поглавље Плен, одломак 2.)

Елдар Тутнић

Жепче, Босна и Херцеговина, 28. јануар 2013.

 У име Бога, Милостивог, Самилосног

КУР'АН И МОДЕРНА НАУКА:

ДА ЛИ СЕ ПОДУДАРАЈУ ИЛИ НЕ?

 УВОД

Још од сванућа људског живота на овој планети, човек је увек тражио да разуме природу, његово властито место у систему стварања и сврху живота. У својој истрази Истине, у распону многих векова и различитих цивилизација, религија је развијала и уређивала људски живот до великог опсега, смером историје. Док су неке религије биле базиране на божанским, други су се ослањали једино на људско искуство.

Кур'ан, главни извор исламског веровања, је књига за коју муслимани верују да је потпуно божанског порекла и да она садржи божанску упуту за цело човечанство. Са обзиром да се за кур'анску поруку верује да је за сва времена, стога би требала бити релевантна за сваки узраст. У овој књижици, намеравао сам да дам непристрасну анализу муслиманских веровања у погледу божанског говора, а у светлу доказаних научних открића.

У историји светских цивилизација постоји један период времена када су „чуда", или оно што се сматрало чудом, узимала предност над људским разумом и логиком. Како ми дефинишемо термин „чудо"? Чудо је све оно што одудара од уобичајеног начина живота, и оно за штa људска раса нема објашњење. Без обзира на то, морамо бити опрезни пре него што нешто прихватимо као чудо. Један чланак у „Тhе timеs оf India", Мумбаи, издана 1993. године, извештава да је „светац" под именом „Баба Пилот" тврдио да је остао зароњен под водом у резервоару, без прекида, три узастопна дана и ноћи.

Међутим, када су репортери желели да испитају базу резервоара воде, где је он тврдио да је извео овај „чудновати" подухват, није им дозволио да то ураде. Аргументовао је то питајући их: "Како је могуће испитати утробу мајке која рађа дете?" У стварности „Баба" је скривао нешто. То је био само његов покушај како би постигао популарност. Засигурно ниједан модерни човек ни са најмање нагињања ка рационалном размишљању не би прихватио такво „чудо". Ако су таква лажна чуда тестови за божанственост, онда би као најбољег Божијег човека морали прихватити и Соркара, светски познатог мађионичара, који је познат по својим генијалним мађионичарским триковима и илузијама.

Књига која тврди да је Божији говор, у ствари тврди да је чудо. Такво једно наднаравно дело би се лако могло проверити у било којем времену, у складу са стандардима тога времена. Муслимани верују да је Кур'ан последња и коначна објава од Бога, чудо над чудима објављена као милост целом човечанству. Допустите нам да истражимо веродостојност таквог веровања.

 КУР'АН

Изазов Кур'ана

Дела литературе су увек били инструменти људског изражавања и креативности у свим културама. Свет је, такође, сведочио добу када су таква литерарна дела окупирала понос позиција, слично томе сада се дешава са науком и технологијом.

Муслимани као и немуслимани се слажу да је Кур'ан арапска литература, која је без имало сумње par еxcеllеncе - то је најлепши арапски литерарни исказ на лицу земље. Кур'ан изазива човечанство у следећим одломцима:

„А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једну суру сличну објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Бога, ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете учинити, онда се чувајте ватре за невернике припремљене, чије ће гориво бити људи и камење." (Кур'ан, поглавље Ел-Бекаре, oдломци 23-24)

Изазов Кур'ана у овим одломцима је да се покуша да се састави само једнo поглавље као што су поглавља из Кур'ана. Сличан изазов је поновљен у Кур'ану неколико пута. Изазов да се састави поглавље, које је бар слично Кур'анском поглављу у својој лепоти, речитости, дубини и значењу, остаје неиспуњен и све до данашњих дана.

Савремени разуман човек никада не би прихватио религијско свето писмо које каже, изражено кроз најбољу могућу поезију, да је земља равна. То је због тога што ми живимо у једном времену где је дата предност људском разуму, логици и науци. Мало је оних који би прихватили кур'ански изванредно прелепи језик као доказ његове божанствености. Било који списи који тврде да су божанска објава морали би такође бити прихватљиви и на темељу властитог разума и логике.

Према познатом физичару и добитнику Нобелове награде Алберту Ајнштајну "Наука без религије је неубедљива, религија без науке је слепа." Стога хајде да простудирамо неке одломке из Кур'ана, и да анализирамо да ли су Кур'ан и модерна наука спојиви или не?

Вредно спомена овде је, такође, и то да Кур'ан није научна књига, већ књига знакова, тачније речено одломака. Постоји више од шест хиљада "знакова" у Кур'ану од којих је више од хиљаду повезано, на неки начин, са науком.

Сви знамо да у много случајева наука ради на принципу "ﷻ‬-turn", тј. потпуног преокрета. У овој књизи сам одлучио користити само утврђене научне чињенице, а не само чисте хипотезе и теорије које су базиране на основу претпоставки и које немају потпору у уверљивом доказу.

 АСТРОНОМИЈА - СТВАРАЊЕ УНИВЕРЗУМА

 Велики прасак - „Биг Банг"

Стварање универзума је објашњено од стране астрофизичара на један широко прихваћен феномен, популарно познат као „Биг Банг". Ова теорија је подржана од астронома и астрофизичара који су те податке скупљали десет векова, и то посматрањем и експериментисањем. Према теорији „Великог праска", цели универзум је у почетку био једна велика материја (изворно Небула). Онда се десио „Велики прасак" (секундарно отцепљење) што је дало за резултат формирање галаксија.

Оне су се онда раздвојиле и тако су се формирале звезде, планете, Сунце и Месец, поред других ствари. Постанак универзума је био јединствен и вероватност његовог настанка је био раван нули.

Кур'ан садржи следеће одломке, у погледу настанка универзума:

"Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали?" (Кур'ан, поглавље Веровесници, одломак 30.)

Упечатљива подударност између кур'анских одломака и "Великог праска" је неизбежна! Како је могуће да књига која се појавила у пустињама Арабије пре више од 1.400 година садржи овако темељну научну истину?

 Пре стварања галаксија постојала је почетна гасовита материја

Научници кажу да, пре него што су галаксије биле формиране у универзуму, небеска грађа је у почетку била у форми гасовите материје. Укратко, велике гасовите материје или облаци су били присутни пре формирања галаксија. Да опишемо почетну небеску грађу, реч „дим" је много прикладнија него плин. Следећи кур'ански одломак се односи на оно стање универзума које се може описати речју маглина, која значи дим.

„Затим се небеским висинама упутио док је небо још маглина (дим) било, па њему и Земљи рекао: "Појавите се милом или силом!" - "Појављујемо се драге воље!" - Одговорили су." (Кур'ан, поглавље Објашњење, одломак 11.)

Поново, ова чињеница је последица „Великог праска" и није била позната Арапима у времену Посланика Мухаммеда, нека је мир над њим. Ко би онда могао бити извор овог знања?

 Кугласти облик планете Земље

У ранијем добу људи су веровали да је Земља равна плоча. Вековима, људи су били у страху да путују предалеко јер су се бојали да ће ''пасти са литице''. Сир Френсис Дрејк је био прва особа која је доказала да је Земља кугластог облика, и то 1577. године када је препловио целу Земљу.

Размислимо о следећем кур'анском одломку који се односи на промену дана и ноћи:

"Како не видиш да Бог уводи ноћ у дан и уводи дан у ноћ." (Кур'ан, поглавље Локман, одломак 29.)

Интегрисање овде значи да ноћ полако и постепено прелази у дан и обрнуто. Овај феномен се може десити само ако је земља округла. Да је земља равна плоча, десила би се нагла промена ноћи у дан и дана у ноћ.

Следећи одломак такође алудира на кугласти облик Земље:

"Небеса и Земљу је са циљем створио; Он ноћу завија дан и даном завија ноћ." (Кур'ан, поглавље Скупови, одломак 5.)

Арапска реч која је уптребљена у овом одломку је „кеввере", што у преводу значи "преклапати се" или "завијати се" - као што је турбан омотан око главе. Преклапање или замотавање дана и ноћи је могуће само ако је земља кугластог облика.

"После тога је Земљу поравнао." (Kур'ан, поглавље Ен-Нази'ат, одломак 30.)

Арапска реч за јаје овде је „дехаха" што у преводу значи нојево јаје. Облик нојевог јајета подсећа на геосферични облик земље.

Тако Кур'ан тачно описује облик земље, иако је у времену када је Кур'ан објављиван преовладавало веровање да је земља равна плоча.

 Месечева светлост је рефлектована светлост

"Нека је узвишен Онај који је на небу сазвијежђа створио и у њима дао светиљку и Месец који сја." (Ел-Фуркан, 61)

Арапска реч за Сунце у Кур'ану је шемс. Односи се на сираџ што значи бакља, или веххаџ што значи горећа лампа, или као дија што значи светлећа слава. Сва три описа одговарају Сунцу, с обзиром да оно генерише интензивну врућину и светлост из свог интерног сагоревања. Арапска реч за Месец је камер, и у Кур'ану је описан као муниир, што значи тело које даје нуур, тј. светлост.

Поново, кур'ански опис тачно одговара правој природи Месеца који не производи своју властиту светлост и који је инертно тело које рефлектује светлост Сунца. У Кур'ану Месец никада није споменут као сираџ (бакља), веххаџ (горућа лампа) или дија (светлећа слава), нити је Сунце споменуто као муниир или нуур. Ово имплицира на то да Кур'ан познаје разлику између природе сунчеве светлости и месечеве светлости.

Размислите о следећим одломцима у погледу природе светлости коју дају Сунце и Месец:

„Зар не видите како је Бог седам небеса, једно изнад другог, створио и на њима Месец светлим дао, а Сунце светиљком учинио?„ (Кур'ан, поглавље Ноа, одломци 15-16)

 Сунце се креће

Дуго времена су европски филозофи и научници веровали да Земља стоји у центру универзума, а да се сва друга тела, укључујући и Сунце, крећу око ње. На Западу, овај геоцентрични концепт универзума је преовладавао још од времена Птолемија у другом веку пре нове ере. Николас Коперникус је представио своју хелиоцентричну теорију планетарног кретања, који је тврдио да је Сунце непокретно у центру соларног система, а да се планете крећу око њега.

Године 1609. немачки научник Јоханнес Кеплер је објавио књигу „Астрономиа Нова". Ту је закључио да се планете не само крећу у елиптичној орбити око Сунца, већ се такође ротирају око своје осе у нерегуларним брзинама. Са овим сазнањем постало је могуће европским научницима да тачно објасне многе механизме Сунчевог система укључујући и редослед ноћи и дана.

Погледајмо следећи кур'ански одломак:

"И ноћ и дан Његово су дело, и Сунце и Месец, и сви они небеским сводом плове."(Кур'ан, поглавље Веровесници, одломак 33.)

Арапска реч употребљена у одломку изнад је јесбехун. Реч јесбехун је изведена из речи себеха. Са собом носи идеју кретања која долази од било којег тела које се креће. Ако би ову реч користили за човека који хода по тлу, не би значило да се он котрља, већ би значило да он хода или да трчи. Ако би је користили за човека који је у води, не би значило да он плута, већ би значило да он плива.

Исто тако, ако користите реч јесбех за небеско тело као што је Сунце, неће да значи да оно лети кроз свемир, већ ће такође да значи да се оно ротира док се креће кроз свемир. Већина школских књига су прихватиле чињеницу да се Сунце ротира око своје осе.

Ротирање Сунца око своје осе се може доказати помоћу опреме која рефлектује слику Сунца на плочи стола, тако да онај који је проучава не може да остане слеп. Примећено је да Сунце има тачке које заврше кружно кретање сваких 25 дана, тј. Сунцу је потребно око 25 дана да би обишло своју осу.

Заправо, Сунце путује кроз свемир око 150 миља по секунди и треба му око 200 милиона година да заврши обртај око центра наше галаксије Млечни пут.

„Нити Сунце може Месец достићи нити ноћ дан престићи, сви они у свемиру плове." (Кур'ан, поглавље Јасин, одломак 40.)

Овај одломак спомиње есенцијалну чињеницу откривену од модерне астрономије, тј. постојање индивидуалних орбита Сунца и Месеца и њихово путовање кроз свемир својом путањом.

„Фиксирано место" према којем путује Сунце, носећи са собом Сунчев систем, тачно је лоцирано од стране модерне астрономије. Добило је име „Солар Апеx". Сунчев систем се заиста креће према тачки која је смештена у сазвежђу Херкулес (Алпха Лyрае) чија је тачна позиција чврсто осигурана.

Месец се ротира око своје осе за исти временски период који му треба да се обрне око земље. Треба му око 29 1/2 дана да заврши своју ротацију.

Нико не може остати равнодушан на прецизност кур'анских одломака. Зар не би требали размишљати о питању: „Ко је извор знања садржаног у Кур'ану?"

 Сунце ће се угасити након неког периода

Сунчева светлост је услед хемијских процеса на својој површини који се одвијају последњих пет милијарди година. Доћи ће до свога краја у некој тачки времена у будућности, када ће Сунце бити потпуно угашено, а са тиме ће се угасити и сав живот на земаљској кугли. У погледу завршетка постојања Сунца, Кур'ан каже:

"И Сунце се креће до своје одређене границе, то је одредба Силнога и Свезнајућег." (Кур'ан, поглавље Јасин, одломак 38.)

У овом одломку је употребљена арапска реч мустекар, што у преводу значи време или место које је одређено. С обзиром да Кур'ан каже да Сунце иде до одређеног места, и да ће тако радити све до предодређеног периода времена, што би значило да ће се завршити или ће се угасити.

 Постојање интерстеларне/међузвездане материје

Простор изван организованих астрономских система је пре сматран вакуумом. Астрофизичари су касније открили постојање мостова материја у овом међузвезданом простору. Ови мостови материје се називају плазма и састоје се од потпуно јонизованог гаса који садржи потпуно исти број слободних електрона и позитивних јона.

Плазма се понекад назива и четврто стање (поред три већ позната, тј. чврстог, течног и гасовитог). Кур'ан спомиње постојање ових интерстеларних материја у следећем одломку:

"Онај Који је за шест временских раздобља небеса и Земљу и оно што је међу њима створио, а затим се уздигао..." (Кур'ан, поглавље Фуркан, одломак 59.)

Било би смешно за неког да чак и претпостави да је постојање међузвездане материје било познато пре 1.400 година.

 Космос који се шири...

Године 1925. амерички астроном по имену Едвин Хабл, представио је опсервациони/ посматрајући доказ да се све галаксије удаљавају једна од друге, што указује на то да се космос/свемир шири. Сада је то ширење космоса већ научно утемељена чињеница. Ово је оно што Кур'ан каже у погледу природе космоса:

"Ми смо небо моћи Својој саздали, и Ми га уистину ширимо." (Кур'ан, поглавље Ез-Заријат, одломак 47.)

Арапска реч муси'ун у преводу значи ширећи га, и односи се на стварање ширећег пространства универзума.

Стивен Хокинг у својој књизи, ''Детаљна историја времена'' каже: „Откриће да се космос шири, била је једна од највећих интелектуалних револуција двадесетог века."

Кур'ан спомиње ширење космоса/универзума, пре него што је човек чак и научио како да направи телескоп!

Неки ће можда рећи да постојање астрономских чињеница у Кур'ану није изненађујуће, с обзиром да су Арапи били врло напредни у пољу астрономије.

У праву су у свом примећивању напретка Арапа на пољу астрономије, међутим нису успели да схвате да је Кур'ан објављен вековима пре него што су Арапи достигли тај ниво познавања астрономије.

Заправо, многе научне чињенице које су споменуте у овој књизи на пољу астрономије, као што је настанак универзума Великим праском, нису биле познате Арапима чак ни на врхунцу њихових научних достигнућа. Тако да знанствене чињенице, споменуте у Кур'ану, нису због напретка Арапа којег су имали на пољу астрономије. Заиста је та супротност истинита. Арапи су напредовали на пољу астрономије, због тога што астрономија заузима врло важно место у Кур'ану.

 ФИЗИКА-ГЕОГРАФИЈА И ГЕОЛОГИЈА

 Постојање субатомских честица

У давним временима, добро позната теорија, по имену „Теорија атомизма" је била широко прихваћена. Ова теорија је изворно представљена од стране Грка, тачније речено од човека по имену Демокрит, који је живео пре 23. века. Демокрит и људи који су дошли након њега, сматрали су да је атом најмања јединица материје. Арапи су такође веровали у то.

Арапска реч зеррех у највише случајева је значила атом. У новије време модерна наука је открила да је и атом могуће преполовити. Да атом може да се подели/преполови је детаљније развијено у 20. веку. Пре 14. векова, овај концепт би се и самим Арапима чинио необичним. За њих би зеррех била граница коју нико не може да пређе. Следећи кур'ански одломак, одбија да призна овај лимит/границу:

"А неверници говоре: "Час оживљења нам неће доћи!" Реци: "Хоће, тако ми Господара мога, који зна и оно што је скривено, зацело ће вам доћи" - Њему не може ништа, ни трунчица једна ни на небесима ни на Земљи, измаћи, и не постоји ништа, ни мање ни веће од тога, што није у јасној Књизи." (Кур'ан, поглавље Саба, одломак 3.)

Овај одломак нам указује на Свемоћ Бога, на Његово познавање свих ствари, како оних скривених тако и оних видљивих. Након тога се каже да је Бог упућен у све, укључујући и оно шtо је мање или веће од атома. Према томе овај одломак јасно показује да је могуће постојање нечег што је мање од атома, чињеница која је тек недавно потврђена од модерне науке.

 Кружење воде

Године 1580. Бернард Палисy постаје први човек који је описао данашњи концепт „воденог циклуса - кружења воде". Он објашњава како вода испарава из океана, а затим се хлади и тако формира облаке. Облаци се померају према унутрашњости где расту, кондензују се (згушњавају се), а затим се спуштају у виду кише. Ова кишница се скупља у виду језера и река, а затим отиче назад до океана, и то тако ради у непрекидном циклусу. У 7. веку пре нове ере, Далес од Милетуса је веровао да површински слој океана бива покупљен од стране ветра, а затим га ветар носи до унутрашњости како би се спуштао у виду кише.

У ранијим временима људи нису знали извор подземних вода. Сматрали су да се вода из океана, под утицајем ветрова, гура напред кроз унутрашњост континената. Такође су веровали да се вода враћа кроз тајни пролаз, или Велики Амбис. Овај пролаз је повезан са океанима и зове се „Тартарус", још од Платоновог времена. Чак је и Дескартес, велики мислилац осамнаестог века, био следбеник овог мишљења. Од деветнаестог века преовладава Аристотелова теорија.

Према његовој теорији, вода је кондензована/стиснута у хладним планинским пећинама, и тако формира подземна језера. Данас, знамо да кишница, која се цеди у пукотине земље, је та која је одговорна за ово.

Кружење воде је описано у Кур'ану, у следећим одломцима:

"Зар не видиш да Бог спушта с неба кишу па је у изворе у земљи разводи, а онда помоћу ње разнобојно биље изводи, затим се оно осуши и ти га видиш пожутелог, и најзад га скрши. То је, заиста, поука за оне који су паметни."(Кур'ан, поглавље Скупови, одломак 21.)

"...и један од доказа Његових је то што вам показује муњу, да се побојите и понадате, и то што спушта са неба кишу и оживљава њоме земљу после мртвила њеног; то су, заиста, поуке за људе који разумеју." (Кур'ан, поглавље Византинци, одломак 24.)

"Ми са неба са мером кишу спуштамо и у земљи је задржавамо - а у могућности смо да је и одведемо..." (Кур'ан, поглавље Верници, одломак 18.)

Ниједан други текст који је постојао пре 1.400 година не даје овако прецизан опис кружења воде.

 Ветар оплођује облацима

"Ми шаљемо ветрове да оплођују, а из неба спуштамо кишу да имате шта пити - ви тиме не можете да располажете." (Кур'ан, поглавље Хиџр, одломак 22.)

Арапска реч која је употребљена овде је леваких, а она је множина од речи лаких, од речи лакаха, што значе оплодња или опрашивање. У овом контексту, оплодити значи да ветар гура облаке заједно, повећавајући кондензацију/згуснуће које изазива муње и кишу. Још један сличан опис се налази у Кур'ану:

"Бог је тај који ветрове шаље, па они облаке терају и Он их по небу, како Он хоће, распростире и на комаде дели, па ти видиш кишу како из њих пада, и кад је Он на робове Своје на које жели пролије, они се одједном радошћу испуне." (Кур'ан, поглавље Византинци, одломак 48.)

Кур'ански описи су потпуно прецизни и перфектно се слажу са подацима модерне хидрологије. Кружење воде је описано у неколико одлома у Величанственом Кур'ану, укључујући: 2:19, 7:57, 13:17, 25:48-49, 36-34, 50:9-11, 56:68-70, 67:30 и 86:11.

 Планине су попут клинова

У геологији, појам „слагања" је тек недавно откривена чињеница. Божијом дозволом, слагање је одговорно за формирање планинских распона. Земљина кора, на којој живимо, је попут чврсте шкољке, док су дубљи слојеви/наслаге врући и течни, тако да су они неподобни за било коју врсту живота. Такође је познато да је стабилност планина повезана са феноменом слагања, јер су то набори који омогућавају темеље за рељефе који конституишу/сачињавају планине.

Геолози нам кажу да је полупречник земље око 3750 миља, а да је кора на којој живимо врло танка, а њен распон је од 1 до 30 миља. Са обзиром да је кора танка, врло је велика могућност њених потреса. Планине делују као стубови који држе земљину кору и дају јој стабилност.

Кур'ан има тачно такав опис у следећем одломку:

„Зар Земљу постељом нисмо учинили и планине ступовима.“ (Кур'ан, поглавље Вест, одломци 6-7)

Реч евтад значи стуб или колац (попут оног који служи да би се учврстио шатор); они су дубоки темељи географских набора.

Књига по имену „Земља" се сматра главним текстуалним извором у геологији, и то на многим универзитетима широм света. Један од аутора ове књиге је Франк Прес, који је био председник Академије наука у Америци пуних 12 година, а такође је био и научни саветник бившем америчком председнику Џимију Картеру.

У овој књизи он илуструје планине као да су клинастог облика, као и то да су оне мали део једне целине, чији корени су дубоко усађени у земљу.[1] Према др. Прессу ( др. Франк Пресс), планине играју врло важну улогу у стабилизацији земљине коре. Кур'ан јасно спомиње функцију планина које имају задатак да спрече Земљу од потреса:

"Ми смо по Земљи непомичне планине разместили да их она не потреса." (Кур'ан, поглавље Веровесници, одломак 31.)

Кур'ански описи се у потпуности слажу са модерним геолошким подацима.

 Планине су чврсто фиксиране

Површина Земље је подељена на многе круте плоче, чија је дебљина око 100 км. Ове плоче се покрећу на делимично растопљеним регионима који се називају астеносфера.

Планинске формације се појављују на границама тих плоча. Земљина кора је 5 км дебљине испод океана, око 35 км испод равних континенталних површина, и готово 80 км испод великих планинских распона. То су ти чврсти темељи на којима планине стоје. Кур'ан, такође, говори о јаким планинским темељима у следећем одломку:

„...и планине непомичним учинио.“[2] (Кур'ан, поглавље Ен-Нази'ат, одломак 32.)

 Преграда између слатких и сланих вода

Размислите о следећим кур'анским одломцима:

 „Пустио је два мора да се додирују, између њих је преграда и они се не мешају.“ (Кур'ан, поглавље Милостиви, одломци 19-20)

У арапском језику берзехун значи преграда или подела. Ова преграда није физичка подела. Арапска реч мереџе прецизно значи „обоје се спајају и мешају једно са другим.“

Ранији коментатори Кур'ана нису били у могућности да објасне два супротна значење за два дела воде, тј. ово да се спајају и мешају, а у исто време постоји преграда између њих.

Модерна наука је потврдила да постоји преграда на местима где се два различита мора спајају. Ова преграда дели два мора, тако да свако од њих има своју температуру, сланост и густину.[3]  Океанографи су сада у пуно бољој могућности да објасне овај одломак. Постоји невидљива водена преграда између два мора кроз коју вода из једног мора прелази у воду другог.

Када вода из једног мора пређе у воду другог мора, она изгуби своје карактеристичне особине и уједначује се са другом водом. У том контексту ова преграда служи као прелазна зона која уједначује ове две воде. Овај научни феномен, споменут у Кур'ану, такође је потврђен од др. Вилама Хеја који је добро познати научник мора и професор геолошких наука на Универзитету у Колораду. Кур'ан спомиње овај феномен, такође, и у следећем одломку:

"Онај који је Земљу пребивалиштем учинио и кроз њу реке провео и на њој брда непомична поставио и два мора преградио. - Зар поред Бога постоји други бог? Не постоји, него већина њих у незнању живи." (Кур'ан, поглавље Мрави, одломак 61.)

Овај феномен је присутан на неколико локација у свету, укључујући и преграду између Медитерана и Атлантског океана на Гибралтару. Али када Кур'ан говори о делиоцу између свеже и слане воде, Он спомиње постојање „невидљиве бране" заједно са том преградом.

"Он је две водене површине једну поред друге оставио - једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио." (Кур'ан, поглавље Фуркан, одломак 53.)

Модерна наука је открила да је у ушћима река, где се свежа (слатка) и слана вода спајају, ситуација некако другачија од оне која је на местима где се два мора спајају.

Откривено је да оно што издваја слатку воду од слане воде у ушћима река јесте „псиноклина зона[4]  са означеном густином и неповезано раздваја два слоја."[5] Ова преграда (зона раздвајања) има различиту сланост и од слатке и од слане воде.

Овај феномен се појављује на неколико локација, укључујући Египат, где се река Нил улива у Медитеранско море.

 Тама у дубинама океана

Проф. Дурга Рао је експерт на пољу морске геологије, а био је и професор на Универзитету „Краљ Абду-л-Азиз" у Џиди. Био је упитан да прокоментарише следећи одломак:

"...или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других, прст се пред оком не види - а онај коме Бог не да светло, неће светла ни имати." (Кур'ан, поглавље Светлост, одломак 40.)

Проф. Рао је рекао да су научници тек у новије време у стању да, помоћу модерне опреме, потврде да је у дубинама мора тама. Људи нису у стању да роне без помоћи више од 20-30 метара, и не могу преживети у дубинским океанским регионима на дубинама већим од 200 метара. Овај одломак се не односи на сва мора, јер не може се описати да је свако море акумулирало таму. Ово се односи специјално на дубока мора или дубоке океане, као што Кур'ан каже: „над дубоким морем". Ова слојевита тама у дубинама океана је због два разлога:

1.         Светлосни зрак је саставље из седам боја, а оне су љубичаста, индиго или модра боја, плава, зелена, жута, наранџаста и црвена (ЉИМПЗЖНЦ). Светлосни зрак се прелама када удари воду. Површинских 10 до 15 метара вода апсорбује или упија црвену боју. Стога, уколико ронилац оде 25 метара под водом и уколико буде рањен, неће бити у могућности да види црвену боју своје крви, због тога што црвена боја не доспева до ове дубине. Такође, наранџасти зраци се апсорбују на дубини од 30 до 50 метара, жути на дубини од 50 до 100 метара, зелени на дубини од 100 до 200 метара, и коначно плави се апсорбују на дубинама после 200 метара, док се љубичаста и индиго боја изгубе на путу до 200 метара. Због узастопног нестанка боје, слој за слојем, океан прогресивно постаје мрачнији, тј. тама налази место у слојевима светлости. На дубини испод 1000 метара присутна је потпуна тама.

2.         Сунчеве зраке апсорбују облаци који распршују светлосне зраке и тако формирају слојеве таме испод облака. Ово је први слој таме. Када светлосни зраци додирну површину океана, они се рефлектују од површине валова и тако добијају сјајан изгледа. Стога су валови ти који рефлектују светлост и изазивају таму. Нерефлектована светлост пробија у дубине океана. Стога океан има два дела.

Површина, окарактерисана светлошћу и топлином, и дубина чија је карактеристичност тама. Површина се још више раздваја од дубоког дела океана, и то од стране валова.

Интерни валови прекривају дубоке воде мора и океана због тога што дубоке воде имају већу густоћу од оних које су изнад њих. Тама почиње испод унутрашњих валова. Чак ни рибе у дубинама океана не могу да виде; једини извор светла који имају, долази из њихових тела. Кур'ан тачно спомиње:

"...или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим..." (Кур'ан, поглавље Светлост, одломак 40.)

Другим речима, изнад ових валова постоје многе врсте валова, тј. они који се налазе на површини океана. Кур'ански одломак се наставља, и каже: "... изнад којих су облаци, све тмине једна изнад других..." Ови облаци, као што је и објашњено, су преграде једни изнад других, што и изазива таму апсорпцијом боја на различитим нивоима (дубинама).

Проф. Дурга Рао закључује и каже:" Пре 1.400 година, обично људско биће није могло објаснити овај феномен са тако пуно детаља. Према томе, ова информација је морала доћи од неког наднаравног извора."

 БИОЛОГИЈА

 Свако живо биће је створено од воде

Размислите о следећим кур'анским одломцима:

"Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали, и да Ми од воде све живо стварамо? И зар неће да верују?" (Кур'ан, поглавље Веровесници, одломци 30.)

Тек након што је наука напредовала, знамо да је 80% цитоплазме, главне супстанце ћелије, направљено од воде. Модерна истраживања су такође разоткрила да се већина организама састоји од 50% до 90% од воде, и да сваки живи субјект захтева воду за своје постојање.

Да ли је било могуће пре 14. векова, за било које људско биће, да се зна да је свако живо биће створено од воде? Заправо, да ли је тако нешто било уопште достижно од једног живог бића у пустињама Арабије, где је увек била присутна несташица воде.

Следећи одломак се односи на стварање животиња од воде:

"Бог све животиње ствара од воде, неке од њих на стомаку пузе, неке иду на две ноге, а неке, опет, ходају на четири; Бог ствара што хоће, јер Бог све може." (Кур'ан, поглавље Светлост, одломак 45.)

Следећи одломак се односи на стварање људских бића од воде:

"Он од воде ствара људе и чини да су род по крви и по тазбини. Господар твој може све." (Кур'ан, поглавље Фуркан, одломак 54.)

 БОТАНИКА

 Биљке су створене у паровима, мушким и женским

Раније људи нису знали да и биљке имају мушке и женске полне разлике. Ботаника тврди да свака од биљака има мушки и женски пол. Чак и биљке које су унисексуалне имају различите елементе и женског и мушког пола.

"Он је за вас Земљу постељом учинио и по њој вам пролазе утро, и Он спушта са неба кишу!" - Само Ми дајемо да уз њену помоћ у паровима ниче биље разноврсно." (Кур'ан, поглавље Та-Ха, одломак 53.)

Воће је створено у паровима, мушким и женским

"Он је Земљу равном учинио и на њој непомичне планине и реке створио и од сваког плода по пар, мушко и женско, дао; Он дан застире ноћу. То су заиста докази људима који размишљају." (Кур'ан, поглавље Гром, одломак 3.)

Воће је завршни производ репродукције супериорних биљака. Фаза која претходи плоду је њено цветање, које има мушке и женске органе (прашнике и неоплођена јаја). Једном када полен буде однесен на цвет, он даје плод, који сазрева и ослобађа семе. Тако да сво воће подразумева постојање мушких и женских органа; чињеница која је споменута у Кур'ану. Код неких врста, плод може да дође од неоплођених цветова, као нпр. банане, одређене врсте ананаса, смоква, поморанџа, винова лоза, итд. Они такође имају опредељене сексуалне карактеристике.

 Све је створено у паровима

"...и од свега по пар стварамо да бисте ви размислили!" (Кур'ан, поглавље Ез-Заријат, одломак 49.)

Овај одломак се односи на људе, животиње, биље и воће. Такође се може односити и на неки феномен, као што је случај код електрицитета, где се атоми састоје од негативно и позитивно наелектрисаних електрона и протона.

"Нека је хваљен Онај који у свему ствара пол: у ономе што из земље ниче, у њима самима, и у ономе што они не знају!" (Кур'ан, поглавље Јасин, одломак 36.)

Кур'ан овде наглашава и каже да је све створено у паровима, укључујући ствари за које људи не знају у садашњости, али које би могли открити касније.

 ЗООЛОГИЈА

 Животиње и птице живе у заједницама

"Све животиње које по Земљи ходају и све птице које на крилима својим лете светови су попут вас..." (Кур'ан, поглавље Ел-Ен'ам, одломак 38.)

Истраживања су показала да животиње и птице живе у заједницама, организиују се, живе и раде заједно.

 Лет птица

У погледу лета птица, Кур'ан каже:

            "Зар они не виде како птице у пространству небеском без муке лете, њих само Бог држи. То су, заиста, докази људима који буду веровали." (Кур'ан, поглавље Пчеле, одломак79.)

Слична порука је поновљена у Кур'ану у одломку:

"Зар они не виде птице изнад себе како раширених крила лете, а и скупљају их? Само их Милостиви држи; Он, заиста, све добро види." (Кур'ан, поглавље Власт, одломак 19.)

Арапска реч емсеке дословно значи "ставити нечију руку на, ухватити, држати, чувати некоме леђа," што приказује идеју да Бог Својом моћи држи птице у висинама. Ови одломци показују екстремно блиску зависност понашања птица у односу на божански поредак. Модерни научни подаци су показали степен перфекције достигнут од неких врста птица у погледу програмирања њихових кретања. Само је постојање миграцијског програма у генетском коду птица то што може да објасни дуга и компликована путовања која врло младе птице, без икаквог претходног искуства и без икаквог водича могу да остваре. Такође су у могућности да се врате на место полетања у одређени датум.

Проф. Хамбургер у својој књизи "Снага и фрагилност" даје пример птице која живи на Пацифику прелазећи преко 15 хиљада миља, у облику броја 8. Она ову раздаљину пређе за период од 6 месеци, и враћа се на своју почетничку тачку са максималним одлагањем од једне седмице. Високо компликоване инструкције за једно овакво путовање морају да буду садржане у нервним ћелијама. Оне су дефинитивно програмиране. Зар не би требали да размислимо о идентитету овог "Програмера"?

 Пчела

 „Господар твој је пчелу надахнуо: "Прави себи куће у брдима и у дубовима и у ономе што направе људи, затим, храни се сваковрсним плодовима, па онда иди стазама Господара свога, послушно! Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима. То је, уистину, доказ за људе који размишљају." (Кур'ан, поглавље Пчеле, одломци 68-69)

Вон-Фрисцх је добио Нобелову награду 1973. године за своје истраживање које је провео на пољу понашања и комуницирања пчела. Пчела се, након што открије било који нови врт или цвет, враћа и говори другим пчелама тачан правац и мапу како да дођу до тамо, а то је познато као "пчелињи плес".

Значење овог кретања инсеката чије су намере да пренесу информације између пчела радилица, је откривено научно помоћу коришћења фотографија и других метода. Кур'ан у одломку изнад спомиње како пчела вешто пронађе простране путеве свога Господара.

            Пчела радилица или пчела војник је женска пчела. У поглављу Пчеле, одломци 68 и 69, род који је коришћен за пчелу је женски род (феслуки и кули), указујући на то да је пчела која напушта кућу ради прикупљања хране у ствари женска пчела. Другим речима, пчела радилица или пчела војник је пчела женског рода.

Међутим, у Шекспировој представи "Хенри Четврти", неки од ликова говоре о пчелама и спомињу да су пчеле војници, и да имају свога краља. То је оно што су људи мислили у Шекспирово време.

Сматрали су да су пчеле радилице мушке пчеле и да иду кући, а да су при томе одговорне пчели краљу. Ово, међутим, није исправно. Пчеле радилице су женског рода, и оне не одговарају своме краљу, већ пчели краљици, али требало је да се десе модерна истраживања у последњих 300 година, да би се ово открило.

 Паукова мрежа/кућа је фрагилна/ломљива

Кур'ан спомиње у поглављу  Паук:

"Они који, мимо Бога, заштитнике узимају слични су пауку који себи исплете кућу, а најслабија је кућа, уистину, паукова кућа, нека знају!" (Кур'ан, поглавље Паук, одломак 41.)

Поред давање физичког описа паукове мреже као оне која је врло крхка, нежна и слаба, такође можемо напоменути и климавост односа у пауковом дому, у којем женски паук, у већини случајева, убија свога парњака, мушког паука.

 Начин живота и комуницирање мрава

Размислимо о следећим кур'анским одломцима:

 „И сакупише се Соломону војске његове, џини, људи и птице, све чета до чете, постројени, и кад стигоше до мравље долине, један мрав рече: "О мрави, улазите у станове своје да вас не изгази Соломон и војске његове, а да то и не примете!" (Кур'ан, поглавље Мрави, одломци 17-18)

У прошлости, неки људи би се вероватно ругали Кур'ану, говорећи за њега да је књига бајки у којој мрави причају једни са другима и комуницирају софистицираним порукама.

У новије време, истраживања су нам показала неколико чињеница о мрављем начину живота, које раније нису биле познате човечанству. Истраживања су показала да животиње или инсекти чији начин живота је најближи по сличности и начину живота људи, је управо начин живота који имају мрави. Ово се може видети из следећих добијених резултата у погледу истраживања начина живота мрави:

a)         Мрави закопавају своје мртве на начин сличан ономе који практикују људи.

б)         Они имају софистициран/напредан систем поделе рада, у којем имају менаџере, супервизоре, пословође, раднике итд.

в)         Понекад се састају међусобно да би разговарали.

г)         Имају напредне методе међусобне комуникације.

д)         Имају стандардна места за продавање (пијаце) на којима размењују прикупљена добра.

ђ)         Праве складишта житарица за дуге периоде у зими, па ако житарице почну да пупоље, секу им корене, као да разумеју, да уколико их оставе да расту, да ће иструнути / пропасти.

е)         Ако се житарице које су спремили наквасе због кише, они их износе на сунчеву светлост како би се осушиле, а након што се осуше враћају их у своје станиште, као да знају да ће влажност довести до развијања система клијања, због којег у коначници долази до трулења житарица.

 Мед садржи лековита својства

Пчела асимилира сокове од различитих врста цвећа и воћа, и тако формира унутар свога тела мед, а након тога га спрема у ћелије воска. Тек пре неколико векова, човек је схватио да мед долази из пчелињег трбуха. Ова чињеница је споменута пре 1.400 година у следећем одломку:

"Из утроба њихових излази пиће различитих боја које је лек људима." (Кур'ан, поглавље Пчеле, одломак 69.)

Ми смо сада свесни да мед садржи лековита својства, а такође и благо антисептичко својство. Руси су у Другом светском рату користили мед како би прекрили своје ране. Рана је тако задржавала влагу и остављала је врло мали ожиљак на ткиву. Због густоће меда, није могуће формирање гљивица нити бактерија у рани.

Особа која пати од алергије на одређену биљку, може да једе мед од те биљке како би та особа развила отпорност на ту алергију. Мед је богат фруктозом и витамином К.

Са обзиром на знање садржано у Кур'ану у погледу меда, његовом пореклу и његовим својствима, то је објављено пуно пре него што се данас сазнало за то.

 ФИЗИОЛОГИЈА

 Циркулација крви и производња млека

Кур'ан је објављен 600 година пре него што је муслимански научник Ибн Нефис описао циркулацију крви, и чак 1.000 година пре него што је Вилиам Харвеј донео ово разумевање у западни свет. Приближно 13 векова пре него што се знало шта се дешава у унутрици, да би се осигурало да су органи неговани процесом дигестивне апсорпције (неговане удубљености), одломак у Кур'ану је описао извор састојака млека, у конформизму са овим појмовима.

Да би се разумео кур'ански одломак који се односи на горе споменути концепт, важно је знати да се у унутрици дешавају хемијске реакције, и да одатле супстанце које су издвојене из хране одлазе у крвоток преко комплексног система; понекад преко јетре, све зависи од њиховог хемијског карактера. Крв их транспортује у све органе тела, међу којима се налазе млечне жлезде за производњу млека.

У једноставним терминима, поједине супстанце из садржаја унутрице улазе у посуде зида унутрице, па супстанце транспортује крвни систем у различите органе.

Овај концепт у потпуности мора да се уважи, ако желимо да разумемо следеће одломке из Кур'ана:

"И стока вам је поука: Ми вам дајемо да пијете оно што се налази у утробама њеним, и ви од ње много користи имате и ви се њоме храните." (Кур'ан, поглавље Верници, одломак 21.)

Кур'ански опис продукције млека код стоке, је знатно слична ономе шта је модерна физиологија открила.

 ЕМБРИОЛОГИЈА

 Човек је створен од "алека-заквачка семена."

Пре неколико година група Арапа је скупила све информације које се тичу ембриологије у Кур'ану, а затим је следила његове инструкције:

"И пре тебе смо само људе слали којима смо објављивали, зато питајте следбенике Књиге ако не знате ви!" (Кур'ан, поглавље Веровесници, одломак 7.)

Све информације из Кур'ана, тако сакупљене, су преведене на енглески језик, па их је представио проф. др. Кејт Мур који је био професор ембриологије и шеф Катедре у оквиру Одсека за анатомију на Универзитету у Торонту, у Канади. Тренутно је један од највећих ауторитета на пољу ембриологије.

Упитан је да каже своје мишљење у погледу информација које су присутне у Кур'ану а које се односе на поље ембриологије. Након што је детаљно проучавао превод кур'анских одломака који су му предочени, др. Мур је рекао да је већина информација споменута у Кур'ану, а које се тичу питања ембриологије, у идентичном поклапању са модерним открићима на пољу ембриологије, и да не долази у сукоб са њима ни у којем случају.

Такође је додао да има неколико одломака, чију научну тачност није у стању да прокоментарише. Није био у стању да каже да ли су те тврдње тачне или нетачне, с обзиром на то да ни сам није био свестан информација садржаних у њима. Није било спомена о тим информацијама у модерним писањима и студијама ембриологије. Један такав одломак је:

 „Читај, у име Господара твога, који ствара, ствара човека од угрушка!" (Кур'ан, поглавље Угрушак, 1-2)

Реч „алека" осим свога значења угрушак крви, такође значи, заквачка нечега, и супстанца која личи пијавици.

Др. Кејт Мур није знао да ли ембрион/заметак у својој почетној фази личи пијавици. Да би ово проверио изучавао је почетну фазу ембриона/заметка под врло моћним микроскопом у својој лабораторији. Након тога је упоредио то што је посматрао са шемом/скицом пијавице, па је био изненађен упечатљивом сличношћу између њих.

На исти начин је прикупио још информација о ембриологији из Кур'ана, које су до тада њему биле непознате.

Др. Кејт Мур је одговорио на око осамдесет питања у вези са ембриологијским подацима споменутих у Кур'ану и хадису ( хадиси су казивања посланика Мухаммеда, мир над њим). Истичући да су информације садржане у Кур'ану и хадису у потпуној сагласности са последњим открићима на пољу ембриологије. Проф. Мур је рекао: „Да сам био упитан о овим питањима пре тридесет година, на пола од њих не бих био у могућности да одговорим, због мањка научних информација."

Др. Кејт Мур је већ раније написао књигу ''Човек који се развија". Након стеченог новог знања из Кур'ана, написао је 1982. године, треће издање истоимене књиге. Књига је добила награду за најбољу медицинску књигу која је написана од само једног аутора. Ова књига је преведена на неколико значајнијих светских језика, и користи се као уџбеник ембриологије на првој години медицинског факултета.

Године 1981.  у току Седме медицинске конференције у Дамаму, у Саудијској Арабији, др. Мур је рекао: "Било је то велико задовољство за мене да помогнем, да разјасним тврдње у Кур'ану у погледу људског развоја. Јасно ми је да су ове тврдње Мухаммеду морале доћи од Бога тј. Аллаха, због тога што готово све од наведеног знања није откривено ни много векова након објављивања Кур'ана. Ово мени доказује да је Мухаммед морао бити посланик од Бога тј. Аллаха."

Др. Јое Леиг Симсон, председник Одсека за породилиште и гинекологију, на Медицинском колеџу Бејлор у Хјустону, УСА, изјављује: „Ови хадиси, казивања Мухаммеда (нека је мир над њим), нису могли бити добијени на основу научног знања које је било доступно у време писца" (седми век).

На основу тога се може закључити да, не само да нема контрадикције између генетике и религије (ислама), већ да религија (ислам) може да помогне науци, додајући откровења неким традиционалним научним приступима. Постоје тврдње у Кур'ану, које су се вековима  касније показале тачним, што потврђује да је Кур'ан достављен од Бога." 

„Нек човек погледа од чега је створен! Створен је од текућине која се избаци, која између кичме и груди излази." (Кур'ан, поглавље Даница, одломци 5-7)

 Човек је створен од текућине која се избаци, која између кичме и груди излази...

            У ембрионској фази, репродуктивни органи мушкарца и жене, тј. тестиси и јајници, почињу свој развој у близини бубрега, између краљежнице и једанаестог и дванаестог ребра. Касније се они спуштају; женски јајници се заустављају у карлици,  док мушке гонаде[6] (тестиси) настављају своје спуштање пре рођења, да би досегли мошницу кроз препонски канал.

Чак и код одраслих, након спуштања репродуктивних органа, ови органи примају нервну и крвну залиху из абдоминалне аорте, која се налази у пределу кичме и ребара. Чак се и лимфна и венска дренажа враћа у исту зону. 

 Људска бића су створена од нутфе (кап семена)

Величанствени Кур'ан спомиње, ни мање ни више него једанаест пута то, да су људи створени од нутфе, што значи кап семена или кап текућине. Ово је споменуто у неколико одломака у Кур'ану, укључујући и пети одломак поглавља Ходочашће, као и тринаести одломак поглавља Верници.

Наука је потврдила у новије време да је потребан само један сперматозоид како би оплодио јајну ћелију, од њих око 3 милиона који се ејакулирају. Ово значи да је за оплодњу јајне ћелије потребан само један тримилионити део или 0.00003% од квантитета ејакулираних сперматозоида који су потребни за оплодњу.

 Људска бића су створена од сулале (квинтесенција течности)

"...а потомство његово ствара од капи худе текућине." (Кур'ан, поглавље Падање ничице, одломак 8.)

Арапска реч сулале значи квинтесенција нечега или најбољи део од свега. Дошли смо до сазнања да је само један сперматозоид који продире у јајашце довољан за оплодњу, од неколико милиона њих које произведе човек. Тај један сперматозоид од неколико милиона, у Кур'ану се за њега каже да је сулалетун. Сулалетун такође значи нежна екстракција течности (нежно вађење из течности). 

 Човек створен од смесе семена

Размислимо о следећим кур'анским одломцима:

"Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види." (Кур'ан, поглавље Време, одломак 2.)

Арапска реч нутфетун емшаџин значи помешана течност. Према неким коментаторима Кур'ана, помешана течност се односи на мушке или женске текућине. Након мешања мушких и женских гамета, зигот још увек остаје нутфа. Помешане течности се такође могу односити на семену текућину која је формирана од различитих лучења који долазе из различитих жлезда.

Стога нутфетун емшаџин, тј. помешане течности се односе на мушке и женске гамете (зачетне текућине или ћелије) и део текућина које их окружују.

 Одређивање пола

Пол фетуса одређује порекло сперме а не јајашцета. Пол детета, без обзира било оно мушко или женско, зависи од тога да ли је двадесет и трећи пар хромозома XX или XY.

Првобитно одређивање пола се појављује код оплодње и зависи од типа сексуалних хромозома у сперми, а који оплођују јајашце. Ако сперматозоид, који оплођује јајашце, носи X-хромозом фетус ће бити женски, а ако сперматозоид носи Y-хромозом онда ће фетус бити мушки.

 „...и да Он пар, мушко и женско, ствара од капи семена кад се избаци;“ (Кур'ан, поглавље Звезда, одломци 45-46)

Арапска реч нутфе значи кап течности, а реч тумна значи ејакулирано или засађено. Стога нутфе се нарочито односи на сперму, с обзиром да се она ејакулира.

Кур'ан каже:

 „Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи." (Кур'ан, поглавље Смак света, одломци 37-39)

Овде је поново споменуто да је кап семена која се убаци (назначено изразом нутфетен мин менијјин), а која долази од човека, да је одговорна за одређивање пола фетуса.

Свекрве на Индијском потконтиненту већином преферирају мушке унуке, и у већини случајева криве своје снаје ако дете нема жељени пол. Кад би само знале да је фактор који одређује пол детета природа мушке сперме, а не женско јајашце! Када би икога требале кривити, онда би то били њихови синови, а не њихове снаје, с обзиром на то да и Кур'ан и наука потврђују да је мушка течност, Божијом вољом, одговорна за пол детета.

                 Фетус је заштићен са три тмине

"Он вас ствара у утробама мајки ваших, дајући вам ликове, један за другим, у три тмине." (Кур'ан, поглавље Скупови, одломак 6.)

Према професору Кејт Муру ове три тмине споменуте у Кур'ану се односе на следеће:

1.         Предњи трбушни зид мајке

2.         Зид материце

3.         Амнио-корионска мембрана

 Ембрионске фазе

 „Ми човека од бити земље стварамо, затим га као кап семена на сигурно место стављамо, па онда кап семена угрушком учинимо, затим од угрушка грудву меса створимо, па од грудве меса кости направимо, а онда кости месом заоденемо, и после га, као друго створење, оживимо - па нека је узвишен Бог, најлепши Створитељ!" (Кур'ан, поглавље Верници, одломци 12-14)

У овом одломку Бог наглашава да човек настаје од капи семена, које је стационирано на сигурном месту, чврсто фиксирано (добро утврђено или устаљено), а за то је коришћен арапски израз карерин мекин. Материца је добро заштићена са позадинске стране, чврсто је подупире кичма са леђним мишићима. Ембрион је даље заштићен са амнионском кесицом, која садржи амнионску течност, тако да фетус има одлично заштићено место бивања.

Ова мала кап семена је изграђена у заквачку, што значи нешто што се држи за нешто. Такође значи и супстанца која наликује облику пијавице. Оба описа су научно прихватљива, с обзиром на то да се у врло раним фазама фетус држи за зид, и такође се појављује у облику који по свом облику личи на пијавицу. Такође се и понаша као пијавице (крвопија), и добија своју залиху крви од мајке кроз постељицу.

Треће значење речи заквачак, је крвни угрушак. Кроз своју заквачак фазу, која обухвата трећу и четврту седмицу трудноће, крв се згрушава унутар затворених судова. Стога, ембрион добија изглед крвног угрушка додатно стичући облик који личи пијавици.

Године1677. Хам и Лајвехук су били први научници који су посматрали ћелије људске сперме (сперматозоида) користећи микроскоп. Мислили су да ћелија сперме садржи минијатурно људско биће које се развија унутар материце како би формирало новорођенче.

Ово је било познато као теорија перфорације (теорија пробијања). Када су научници открили да је јајашце веће него сперма, Де Граф и други су сматрали да фетус постоји у минијатурној форми унутар јајашцета. Касније, у осамнаестом веку Маупертуис је пропагирао теорију бипаренталног наследства (двородитељског наследства).

Заквачак се трансформише у мудгах, што значи нешто што је грицкано (имајући трагове зуба), такође нешто што је лепљиво и мало, нешто што се може ставити у уста попут жваке. Оба ова објашњења су научно тачна.

Проф. Кејт Мур је узео део гипсане пломбе, и направио је у размеру са величином и обликом фетуса у његовој ранијој фази, а затим је то изгрицкао између зуба како би направио "грудву меса". Ово је успоредио са сликама ранијег стадијума фетуса. Трагови зуба су личили на "сомите", што је ранија формација кичме.

Ова грудва меса (Мудгах) је трансформисана у кости (изаам). Кости су обложене интактним месом или мишићима (Лахм). А затим то Бог трансформише у другачије створење.

Проф. Маршел Џонсон је један од водећих научника у Сједињеним Америчким Државама, и шеф Одсека за анатомију, као и директор Данијел Института на Универзитету Томас Џеферсон у Филаделфији, у Америци. Био је упитан да прокоментарише одломке из Кур'ана који се тичу ембриологије.

Рекао је да одломци из Кур'ана који се односе на ембриологију не могу бити случајност. Каже да је вероватно да је Мухаммед (нека је мир над њим) имао врло јак микроскоп. Након што је напоменут да је Кур'ан објављен пре 1.400 година, а да су микроскопи изумљени тек вековима  након Посланика Мухаммеда (нека је мир над њим), проф. Џонсон се насмејао и признао да први микроскоп који је изумљен није могао увећати више од десет пута, као и то да није могао да покаже јасну слику.

Касније је рекао: "Не видим овде ништа што се супротставља концепту да је Божанска помоћ била присутна приликом Мухаммедовог изговарања Кур'ана."

Према др. Кејт Муру, модерна класификација ембрионских развојних фаза која је прихваћена у целом свету, није лако разумљива, с обзиром на то да она идентификује фазе на бројчаној основи, тј. фаза 1, фаза 2 итд.

Деобе/поделе које су објављене у Кур'ану су утемељене на разговетним и лако идентификујућим формама или облицима, кроз које пролази ембрион. То је утемељено на различитим фазама пренаталног развоја и обезбеђују елегантне научне описе који су разумљиви и практични.

Сличне ембриолошке фазе људског развоја су описана у следећим одломцима:

 „Зар није био кап семена која се убаци, затим угрушак коме Он онда размер одреди и складним му лик учини, и од њега онда две врсте, мушкарца и жену, створи." (Кур'ан, поглавље Смак света, одломци 37-39)

„...који те је створио - па учинио да си складан и да си усправан - и какав је хтео лик ти је  дао?" (Кур'ан, поглавље Расцепљење, одломци7-8)

 Ембрион делимично развијен и делимично неразвијен

У фази када се формира грудва меса, ако је направљена инцизија у ембриону и интерни орган је сециран, могуће је видети да је већина њих формирано, док други још нису у потпуности формирани.

Према проф. Џонсону, ако опише ембрион као потпуну креацију, онда ми описујемо само онај део који је већ формиран. Ако га опишемо као некомплетну креацију, онда ми описујемо само онај део који још није формиран.

Па, да ли је ембрио делимично развијен, или делимично неразвијен? Не постоји бољи опис ове фазе ембриогенезе од онога који се налази у Кур'ану "грудве меса делимично уобличене и делимично неуобличене!", као у следећем одломку:

            "...па, Ми вас стварамо од земље, затим од капи семена, потом од угрушка, затим од грудве меса делимично уобличене и делимично неуобличене!" (Кур'ан, поглавље Ходочашће, одломак 5.)

Научно ми знамо да у овој ранијој фази развоја постоје неке ћелије које су диференциране, а такође и неке ћелије које су недиференциране - неки органи су обликовани, док други нису.

 Чуло слуха и вида

Прво чуло које се развија код људског ембриона јесте чуло слуха. Фетус може чути звукове након двадесет и четврте седмице. Затим се развија чуло вида, па након двадесет осме седмице, мрежњача постаје сензитивна/осетљива на светлост.

Размислите о следећим кур'анским одломцима који се односе на развијање чула код ембриона:

"...и Он вам и слух и вид и памет даје - а како ви мало захваљујете!" (Кур'ан, поглавље Падање ничице, одломци 9.)

"Ми човека од смесе семена стварамо да бисмо га на кушњу ставили и чинимо да он чује и види." (Кур'ан, поглавље Време, одломак 2.)

"Он вам даје слух, и вид, и памет; а како мало ви захваљујете!" (Кур'ан, поглавље Верници, одломак 78.)

У свим овим одломцима, чуло слуха је споменуто пре чула вида. Тако да је кур'ански опис исти као онај до којег су дошла савремена открића у ембриологији.

 ОПШТА НАУКА

 Отисци прстију

 „Зар човек мисли да кости његове нећемо сакупити? Хоћемо, Ми можемо створити јагодице прста његових поново." (Кур'ан, поглавље Смак света, одломци 3-4)

Неверници се расправљају око тога да ли ће се проживљење догодити након што се кости мртвих људи распадну у земљи и расправљају се о томе како ће сваки појединац бити идентификован на Судњем Дану. Узвишени Бог одговора да Он, не само да може поново да сакупи наше кости, већ да такође може савршено да реконструише наше властите отиске прстију.

Зашто Кур'ан, када говори о одређивању идентитета појединца, посебно говори о отисцима прстију? Године 1880. узимање отисака прстију је постало научна метода идентификације, након истраживања које је урадио сир Францис Голт. Не постоје нигде на свету две особе које имају исте отиске прстију. То је разлог зашто полицијске снаге широм света користе отиске прстију да би идентификовали криминал.

Пре 1.400 година, ко би могао знати уникатност/јединственост отиска прстију сваког појединог човека? Засигурно то није могао бити нико друго до сам Створитељ!

 Рецептори за бол су присутни у кожи

Мислило се да је чуло додира и боли само у зависности од мозга. Новија открића доказују да у кожи постоје рецептори за бол, без којих ниједна особа не би била у стању да осети бол.

Када доктор прегледа пацијента који пати од опекотина, он проверава степен опекотина са убодом игле. Ако пацијент осећа бол, доктор је срећан, јер то значе да су повреде површинске и да су рецептори боли нетакнути. Са друге стране, ако пацијент не осећа никакву бол, то индикује да се ради о дубоким опекотинама, и да су рецептори за бол уништени.

Кур'ан нам предочава индикацију постојања рецептора за бол у следећем одломку:

"Оне који не верују у доказе Наше Ми ћемо сигурно у ватру бацити; кад им се коже испеку, заменићемо им их другим кожама да осете праву патњу. Бог је, заиста силан и мудар." (Кур'ан, поглавље Ен-Ниса, одломак 56.)

Проф. Тагат Тејасен, шеф Одсека за анатомију на Универзитету Чанг Маи у Тајланду, провео је пуно времена на истраживању рецептора за бол. У почетку није веровао да Кур'ан спомиње ову научну чињеницу пре 1.400 година. Касније се уверио у преводу овог одломка.

Проф. Тејасен је био толико одушевљен овом научном тачношћу кур'анског одломка, да је на осмој Саудијској медицинској конференцији која се одржала у Ријаду на тему „Научни знакови у Кур'ану и суннету (пракси посланика Мухаммеда, мир над њим)", јавно изјавио:

„Нема другог Бога осим Аллаха и Мухаммед је Његов посланик."

 ЗАКЉУЧАК

Приписати кур'анске научне чињенице случајности би било против здравог разума и истинитог научног приступа. Кур'ан позива све људе да размисле о Створитељу овог универзума, у одломку:

"У стварању небеса и Земље и у измени ноћи и дана су, заиста, знамења за разумом обдарене." (Кур'ан, погавље Имранова породица, одломак 190.)

Научни докази из Кур'ана,  јасно показују да је он објављен од Бога. Ниједан човек никада није могао бити аутор књиге, пре четрнаест векова, која би садржавала дубоке научне чињенице, које је људска раса открила тек вековима касније.

Кур'ан ипак није књига „науке" већ књига „знакова". Ови знакови позивају човека да схвати сврху његовог постојања на земаљској кугли, и позивају га да живи у хармонији са природом. Кур'ан је истинита порука од Бога, Створитеља универзума и Онога који га одржава. Он садржи исту поруку о једноћи Бога, коју су достављали сви посланици, од Адама, Мојсија, Исуса па све до Мухаммеда (нека је над њима мир).

Неколико детаљних томова је написано на тему Кур'ана и модерне науке, и на помолу је и још детаљније истраживање на ову тему. Ако Бог да, ово истраживање ће помоћи човечанству да се приближи речима Узвишеног. Ова књига садржи само неколико научних чињеница садржаних у Кур'ану, и не могу тврдити да сам учинио потпуну правду овој теми (због тога што је написана краћа књига, а тема је преопширна).

Проф. Тајасен је прихватио Ислам само због снаге једног научног „знака" споменутог у Кур'ану.

Неки људи би захтевали десет знакова, док би неки тражили стотину да буду уверени у то да Кур'ан заиста долази од Бога. Неки не би прихватили Истину, па чак и након што им се достави хиљаду знакова. Кур'ан осуђује тако затворене разуме, у одломку:

"Глуви, неми и слепи су, никако да се освесте." (Кур'ан, поглавље Ел-Бекаре, одломак 18.)

Кур'ан садржи комплетне смернице како за живот појединца тако и за целокупни живот у друштву. Хвала Богу, кур'ански начин живота је далеко супериорнији у односу на грехе које је савремени човек изумио из свог чистог незнања. Ко може дати бољу упуту од самог Створитеља?

Молим Бога да прихвати ово скромно дело, и Њему се молим да нам подари милост и упуту! (Амин!)

 Математички феномен у Кур'ану

Узвишени Владар свега постојећег је својим створењима дао велику благодат када је објавио Своју племениту књигу- Кур'ан најбољем човеку који је икада ходио земаљском куглом. У претходним поглављима ове књиге смо изнели заиста невероватна казивања из Кур'ана која су објављена још пре 1.400 година, а тек у данашњем времену се у потпуности може видети мудрост тих одломака, међутим поред тих чудотворних карактеристика Кур'ан поседује и "математичку муџизу/наднаравност".

Један од примера ове наднаравности је и заједнички број понављања одређених речи. Одређене речи су у изузетно занимљивом а уједно и невероватном односу, па се у Кур'ану понављају у истом броју. Испод ћемо навести неке од таквих примера:

1.         Израз "седам небеса" се у Кур'ану спомиње 7 пута. "Стварање небеса (халку семават)" такође се 7 пута понавља.

2.         Реч "дан (јевм)" у једнини спомиње се 365 пута, а у множини, дакле, "дани (ејјам и јевмејн)" 30 пута. Број понављања речи "месец" износи 12 пута.

3.         Реч "издаја" спомиње се 16 пута, као и реч "злоба (хабис)."

4.         "Биљка" и "стабло" у Кур'ану се понављају исти број пута, тј. 26 пута.

5.         Док се реч "казна" спомиње 117 пута, један од темељних кур'анских принципа "опрост", се спомиње дупло више од овог броја, дакле 234 пута.

6.         Када пребројимо императив "реци", видећемо да се он у Кур'ану спомиње 332 пута. Исти резултат ћемо да добијемо и када пребројимо глагол "рекли су".

7.         Број понављања речи "овај свет" и "онај свет" је исти, понављају се по 115 пута.

8.         Реч "ђаво" спомиње се 88 пута, а исто толико пута се спомиње и реч "анђео".

9.         Реч "веровање" (без одређеног члана) у целом Кур'ану спомиње се 25 пута, реч "богохуљење" исто толико.

10.       Реч "зекат/удељивање" понавља се 32 пута, а исто толико пута се спомиње и реч "благодат."

11.       Реч "милост '' понавља се исто толико колико и реч "прави пут '' тј. 79 пута.

12.       Речи "лето-вруће" понављају се у истом броју као и речи "зима-хладно", тј. понављају се по 5 пута.

13.       Формулација "створио је вас (човека)" понавља се у истом броју као и "покорност", тј. 16 пута.

14.       Реч "богатство" понавља се 26 пута, али реч "сиромаштво" дупло мање, тј. 13 пута.

15.       Реч „живот (хајат)" и реч „смрт (мевт)" спомињу се по 140 пута.

16.       Реч „људи" и реч „посланици" спомињу се по 368 пута.

17.       Реч „Сотона" и реченица „тражење заштите од Сотоне (Ел- истиазету мин иблис)" понављају се по 11 пута.

18.       Реч „несрећа (мусибет)" и реч „захвала (шукр)" спомињу се по 70 пута.

19.       Реч „удељивање" и реч „задовољство" спомињу се по 73 пута.

20.       Реч „заблудели (они који су у заблуди)" и реч „умрли" спомиње се по 17 пута.

21.       Реч „врачање" и реч „смутња" спомињу се по 60 пута.

22.       Реч „акл-разум" и реч „нур-светло" спомињу се исти број пута, тј. 49 пута.

23.       Реч „лисан-језик" и реч „мев'изат-опомена" спомињу се по 25 пута.

24.       Реч „жудња" и реч „страх" спомињу се по 8 пута.

25.       Реч „шиддетун-жестина, јачина" и реч „сабур-стрпљивост" спомињу се по 114 пута.

26.  Реч           „Мухаммед" (нека је мир над њим) и реч „верозакон" спомињу се по 4 пута.

27. Реч „реџул-човек" и реч „мер'етун-жена" спомињу се по 24 пута.

Ово су само неки од многих математичких феномена које је Узвишени Бог савршено распоредио и побројао у Кур'ану, што је уједно и речено у поглављу Јасин, у 12 одломку:

„Све смо Ми то у Књизи јасно побројали.“ (Кур'ан, поглавље Ја-син, одломак12.)

Заиста се ниједна друга књига од постанка света, па све до данашњих дана, није ни приближила овој савршеној наднаравности која је остала непромењена кроз све векове и сва времена од њеног објављивања. Па зар да се срце не запита о своме стању? Бог нам је послао ову књигу - савршено чудо, а неки од нас још увек неће да верују.

О ти који читаш ретке овог скромног дела, немој да ти срце туга обузме и нека те јад не савлада. Још није касно, врати се своме Господару, и не заборави да је до тебе дошла Књига и опомена од Господара светова, па не дозволи непријатељу своме проклетом ђаволу да те заведе и одведе на путеве који воде до Ужарене куће у којој ће живети они који се нису покоравали Узвишеном Богу! Врати се своме Господару док читаш ове редове племените књиге, па ћеш  да осетиш сласт живота и робовања Ономе који те створио и облик ти најлепши дао.

Докази и истраживања која смо претходно навели заиста су довољна за онога коме је Узвишени Бог подарио разум и способност раздвајања истине од неистине. Па, слабашни човече, шта те спречава да се покориш Створитељу и Креатору свега? Да се покориш Створитељу сићушног, за око невидљивог, атома, па све до огромних неистражених свемирских пространстава која су само мали део онога шта је Узвишени Бог у могућности да створи.

Да ли ће ти то што си до сада у животу радио помоћи када станеш пред Онога коме није важно ни твоје богатство, нити твој иметак, нити твоја боја коже? Када станеш пред Онога који неће гледати да ли су те људи сматрали лепим или племенитим, то је Онај код којег је све записано у Књизи дела твојих! Доказ о истинитости ове вере је још давно дошао, сада је његова истинитост допрла и до тебе и твога срца, па шта те спречава да постанеш од оних који се само Узвишеном Богу клањају?

Хвала Богу који ми је дозволио да ово дело приведем крају! Молим Узвишеног Створитеља сићушног атома да од овога дела имају користи сви они који трагају за истином, а да оне који то не раде упути на прави пут како би спознали праву истину! Моја последња молба је „Хвала Богу Господару светова!"

„Заиста је код Бога призната једино вера ислам!“ (Кур'ан, поглавље Имранова породица, одломак19.)

Елдар Тутнић


[1] Earth, Press и Siever, стр. 435, погледај такође и Earth Science, Tarbuck i Lutgens, стр. 157

[2] Сличну поруку , на ову тему, можемо наћи у Кур'ану на следећим местима 88:19, 31:10 и 16:15.

[3] Principles of Oceanography, Davis, стр. 92-93

[4] Псиноклина зона је пад или слој где је густина нагиба већа унутар воде­.

[5] Oceanography, Gross стр. 242. Види и  IntroductoryOceanograhy, Thurman, стр. 200-201.

[6]  Карлица или зделица (lat. pelvis) је коштани обруч којег чине две зделичне кости (lat. os coxae), крстачна кост (lat. os sacrum) и тртична кост (lat. os coccygis), а налази се на доњем крају кралежнице.

Научне категорије.:

Повратне информације