Да ли је Ислам постојао пре посланика Мухаммеда?

Опис

Питање:
Да ли је пре посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, постојала вера која се звала Ислам?

Download
Пошаљите коментар уреднику странице

Детаљан опис

    ДА ЛИ ЈЕ ИСЛАМ ПОСТОЈАО ПРЕ ПОСЛАНИКА МУХАММЕДА?

    هل الإسلام كان موجوداً قبل النبي صلى الله عليه وسلم؟

    >Српски – Serbian – <صربي

    www.islamqa.info

    الإسلام سؤال وجواب

    —™

    Превод:

    Ирфан Клица

    Рецензија:

    Сеид Клица

    Љубица Јовановић

    Фејзо Радончић

    ترجمة: عرفان كليتسا

    مراجعة: سعيد كليتسا

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    فيزو رادونشيش

    Да ли је Ислам постојао пре посланика Мухаммеда?

    Питање:

    Да ли је пре Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, постојала вера која се звала Ислам?

    Одговор:

    Ова вера је вера Ислам[1], једина вера коју Узвишени Бог прихвата, и мимо ње не прихвата ниједну другу веру, нити од првих људи нити од каснијих, јер су, доиста, сви Божији веровесници били у вери Исламу (Богу покорни). Узвишени Бог говорећи о Нуху (Ноји), каже:

    “Кажи им приповест о Нуху! Када он рече народу своме: 'О народе мој, ако вам је тежак мој боравак међу вама и моје подсећање на Божија знамења, па ја се уздам у Аллаха[2], а ви се, заједно са божанствима својим, одлучите, и нека вам одлука ваша не буде нејасна; затим је нада мном извршите и не одгађајте! А ако се окренете, па ја од вас никакву награду не тражим, мене ће Аллах да награди, мени је наређено да будем међу муслиманима (Њему преданима).'” (Кур'ан, Јунус/Јона, 71-72)

    И говорећи о Ибрахиму (Авраму), Узвишени Бог је рекао:

    “Ко други веру Ибрахимову (Аврамову) избегава до онај који не држи до себе!? Ми смо њега на овоме свету одабрали, па ће он и на другом свету бити међу добрима. Када је њему Господар његов рекао: 'Предан буди!', он је одговорио: 'Ја сам предан Господару светова.' И Ибрахим (Аврам) је, као и Јакуб (Јаков), то заповедио синовима својим: 'Синови моји, Аллах је вама веру одабрао, и нипошто немојте да умрете осим као муслимани (Богу предани).'” (Кур'ан, Ал-Бекара, 130-132)

    И говорећи о Мусау (Мојсију), Узвишени Бог је рекао:

    “И Муса рече: 'О народе мој, ако у Аллаха верујете, у Њега се поуздајте ако сте муслимани (Богу предани)!'” (Кур'ан, Јунус/Јона, 84.)

    И говорећи о Месиху (Исусу), Узвишени Бог је рекао:

    “И када сам ученицима наредио: 'Веруте у Мене и Посланика Мога', они су одговорили: 'Верујемо, а Ти буди сведок да смо муслимани (Богу предани).'” (Кур'ан, Трпеза, 111.)

    И говорећи о претходним веровесницима, Узвишени Бог је рекао:

    „По њему (Теврату) су јеврејима судили веровесници који су били Аллаху послушни (муслимани)...” (Кур'ан, Трпеза, 44.)

    И објавио је Узвишени Бог о Белкиси, да је она рекла:

    “… Господару мој, ја сам према себи неправду учинила и у друштву са Сулејманом (Соломоном) предајем се Аллаху, Господару светова!” (Кур'ан, Мрави, 44)

    То је вера Ислам, вера мимо које Узвишени Бог неће да прихвати ниједну другу веру. Она значи покоравање Узвишеном Богу у сваком времену на начин на који је наређено у том времену. Рецимо, у почетку је била наредба окретања током намаза[3] у правцу Јерусалима, а затим је наређено окретање према Ка'би[4], оба ова случаја долазе под насловом вере Ислама, јер је вера послушност и чињење ибадета[5] Богу у оба случаја, међутим, разлика се дешава у делима покорности, као што је овде пример у окретању током намаза. Тако исто вера свих посланика је била једна, иако се верозакон разликовао.

    Пре Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, је било неколико појединаца од хришћана који су били на исправној вери са којом је послат Исус, мир над њим. На то упућује хадис[6] којег бележи Муслим да је Божији Посланик, нека су Божији благослов и мир над њим, током једне проповеди рекао:

    “Узвишени Аллах је погледао у људе на Земљи и био је љут на њих, на Арапе и на неарапе, осим на остатак припадника Књиге. И рекао је: 'Доиста сам те послао како бих те искушао, и како би друге тобом искушао.'”

    Имам Невеви, тумачећи овај хадис, каже: “Споменута љутња се односи на највећи степен прекора и мржње. Ово се односи на време пре него што је послат Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим. А што се тиче преосталих од припадника Књиге, то су они који су се придржавали исправне вере (са којом је послат Исус) без њеног мењања.”

    А што се тиче Ислама у посебном значењу, то је вера са којом је Узвишени Бог послао Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

    Људи се расправљају по питању претходних народа, око следбеника Мојсија и Исуса, мир над њима, да ли су они били муслимани или не.

    То је језички спор, јер Ислам у посебном смислу са којим је Узвишени Бог послао Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, са Кур'аном и верозаконом, се не односи осим на људе након Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. И појам Ислам се уопштено у овом времену односи на његову заједницу. Међутим, Ислам у опћем значењу садржи сваки верозакон са којим је Узвишени Бог слао веровеснике, па тако Ислам у општем значењу укључује сваки народ који је следио свог веровесника.

    Питање:

    Да ли је пре Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, постојала вера која се звала Ислам?

    [1] Битно је напоменути да се реч ислам може односити на опште и посебно значење. Ислам је арапска реч која значи преданост, покорност (Узвишеном Богу). Етимолошки, изводи се из истог корена као и реч 'селам' која значи мир. У општем значењу Ислам није нека нова вера, већ је то једна те иста Истина коју је Узвишени Бог објављивао преко својих посланика сваком народу. У ужем значењу ислам представља оно са чиме је Узвишени Бог послао последњег Божијег посланика, Мухаммеда, мир над њим.

    [2] Аллах је арапска реч која означава властито име Једног, Јединог, Истинског Бога који је јединствен у свему и није никакав назив за неког посебног Бога муслимана. Корен овог имена је у речи 'илах' која у арапском језику значи бог или божанство, било оно истинито или лажно. Додавањем одређеног члана 'Ел', добија се реч 'Ел-Илах' која је основа имена 'Аллах' којим се означава Један, Једини, Истински Бог који постоји, Створитељ и Господар свега, Једини Који заслужује да се обожава и Једини Кога Његови робови истински обожавају. Сва божанства мимо њега су лажна. Узвишени Бог у Исламу има мноштво лепих имена, а име Аллах упућује на сва остала Божија лепа имена. Хришћани и Јевреји који говоре арапским језиком исто тако Бога називају Аллах и то име користе у Библији.

    [3] Намаз (ар. салат) се у језичком смислу односи на молитву или молбу (Богу). У терминолошком смислу намаз је посебан обред богослужења или обожавања који захтева одређене речи и покрете који су прецизно дефинисани. Намаз је, након сведочења да нема другог истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Божији посланик и роб, други темељ Ислама без којег Ислам човека не може да опстане. Он је веза између човека и његовог Господара и у њему се огледа човекова покорност Божијим наређењима. Обавезних намаза у току дана је пет који се клањају (обављају) у прецизно одређеном времену.

    [4] Каба је први храм за људе на Земљи који је саграђен ради обожавања Узвишеног Бога. Њене темеље су поставили анђели или Адам, мир над њим, а саградио је Ибрахим (Аврам) са својим сином Исмаилом (Јишмаилом), мир над њим. Каба се налази у светом граду Мекки, и она је правац према коме се муслимани окрећу токо обављања намаза (молитви). Муслимани се не клањају никаквом црном камену или Каби већ Господару Кабе, а то је Узвишени Бог.

    [5] Ибадет (обожавање, богослужје) у језичком смислу представља понизност и скрушеност (према Богу). У терминолошком значењу ибадет је назив за све оно што Узвишени Бог воли и са чиме је задовољан од речи и дела, јавних и тајних. Дакле, ибадет је обожавање Бога кроз покорност у ономе што је Он наредио и остављање онога што је забранио. Услови исправности ибадета и његовог примања су: искреност – да то дело буде само ради Бога, и исправност – да то дело буде у складу са праксом последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим. Ибадет се упућује само Узвишеном Богу.

    [6] Хадис у језичком смислу значи говор, казивање, приповедање. У терминолошком смислу хадис је синоним за суннет и означава све оно што је пренесено од Божијег посланика Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, његове речи, пракса, прећутно одобравање, морално-етичке особености или животопис.

    Извор:

    Научне категорије.: