КО СУ ЈЕВРЕЈИ И ХРИШЋАНИ КОЈИ ЋЕ ДА УЂУ У РАЈ

] Српски – Serbian – صربي [

Мухаммед Салих Ел-Мунеџџид

www.islamqa.info

Превод:

Ирфан Клица

Ревизија:

Фејзо Радончић

Љубица Јовановић

2015 - 1436

﴿ من هم اليهود والنصارى الذين يدخلون الجنة﴾

« باللغة الصربية »

الشيخ محمد صالح المنجد

موقع الإسلام – سؤال وجواب

ترجمة:

عرفان كليتسا

مراجعة:

فيزو رادونشيش

يوفانوفيتس ليوبيتسا

2015 - 1436

Јевреји и хришћани који ће да уђу у Рај

Питање:

Како да спојимо између Аллаховог (Божијег) говора: „Оне који су веровали, па и оне који су били јевреји, хришћани, и Сабијци – оне који су у Аллаха и у онај свет веровали и добра дела чинили – доиста чека награда од Господара њиховог; ничега се они неће бојати и ни за чим неће туговати!“, и између тога да ко од јевреја и хришћана не буде поверовао у ислам, неће да уђе у Рај?

Одговор:

Захвала припада Богу,

Споменути ајет (одломак) на који си указао у питању спомиње се на два слична места у Божијој књизи Кур'ану. Први од њих је говор Узвишеног Бога:

Оне који су веровали, па и оне који су били јевреји, хришћани, и Сабијци – оне који су у Аллаха и у онај свет веровали и добра дела чинили – доиста чека награда од Господара њиховог; ничега се они неће бојати и ни за чим неће туговати! (Кур'ан, поглавље: Ал-Бакара, 62. одломак)

Други од њих је говор Узвишеног Бога:

Они који су веровали, па и они који су били јевреји, и Сабијци, и хришћани – они који су у Аллаха и у онај свет веровали и добра дела чинили, - ничега се они неће бојати и ни за чим они неће туговати. (Кур'ан, поглавље: Трпеза, 69.)

Да би смо сазнали значење ова два аутентична одломка потребно је да се вратимо на говор учењака који објашњавају Кур'ан. Рекао је учењак Ибн Кесир, Бог му се смиловао, у објашњавању овог одломка:

„Узвишени Аллах указује да код претходних заједница има такође и добрих, они који су се покоравали Божијим наредбама онако како је Он Узвишени, заповедио, па њима припада најлепша награда. И тако ће бити до Дана судњега. Јер свима онима који буду следили Божијег посланика, Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега, Веровесника који није знао да пише, припада вечна срећа; и за њих нема страха за будућност на другоме свету, нити ће да се жалосте због онога што остављају на овоме свету. Као што каже Узвишени Бог: 'И нека се ничега не боје и ни за чим нека не тугују Аллахови штићеници'[1], као што говоре мелеки (анђели) приликом смрти верника, у говору Узвишеног: 'Онима који говоре: 'Господар наш је Аллах' па после остану при томе – долазе мелеки: 'Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Џеннету (Рају) који вам је обећан'[2]...“

Што се тиче оних који су веровали од јевреја, то су они који су следили Теврат (оригиналну Тору) и аутентичну праксу Мојсија, нека је мир на њега, све док није дошао Исус, нека је мир на њега. Онда када је дошао Исус, они који су се и даље држали Торе и праксе Мојсија, и нису је остављали, и нису хтели да следе Исуса, осуђени су на пропаст.

Што се тиче оних који су веровали од хришћана, то су они који су следили Инџил (оригинално Јеванђеље), и аутентични верозакон са којим је дошао Исус, нека је мир на њега. Од оних који су исправно веровали, њихово веровање је примљено код Бога све док није дошао Мухаммед, нека су благослов и мир на њега. Онда када је дошао последњи Божији Посланик, они који га нису следили, нити су оставили оно што је било при њима од Исусове праксе и Јеванђеља, осуђени су на пропаст.

Говор Узвишеног Бога у Часном Кур'ану:

„А онај који жели неку другу веру осим ислама, неће му бити примљена, и он ће на оном свету настрадати“, је обавештење да Узвишени Бог, неће да прихвати било који начин или дело од било кога, након слања Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега, као последњег Божијег Поланика, уколико није у складу са верозаконом са којим је послан.

Међутим, пре тога свако ко је следио посланика свога времена био је на правом путу и путу спасења. Па су они који су веровали од јевреја, они који су били следбеници Мојсија, и који су судили по оригиналној Тори у њиховом времену... Онда, након што је послат Израелцима Исус, нека је мир на њега, они су постали дужни да га следе и да му се покоравају. Па су они који су следили Исуса и били припадници његове вере, хришћани.

Затим, када је Узвишени Бог послао Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега, као последњег од свих веровесника и посланика, целом човечанству, постало им је обавеза да поверују у оно са чим је дошао, и покорност у ономе што је наредио, и да се уздрже од онога што им је забранио. Они који су тако поступили су прави верници.

Уммет (народ) Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега, су названи верницима због њиховог дубоког веровања, и јаког убеђења и зато што верују у све претходне посланике и у невидљиви свет.

Рекао је Ибн Кесир, Бог му се смиловао, у објашњењу другог споменутог одломка:

„Намера је била да се истакне да припадници сваке скупине који буду веровали у Бога, и у Судњи дан и који буду чинили добра дела, да им то неће бити исправно све док не буде усаглашено са верозаконом Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега, након његовог посланства, који је послат свим људима и џиннима[3] па они који то прихвате и раде добра дела за њих неће бити бојазни у ономе што им предстоји од живота на будућем свету и његових страхота, нити у ономе што су оставили иза себе.“

А Аллах најбоље зна.