Ахмед Ферид - Чланци

Пред вама је текст који говори о намери и њеној важности. Божији Посланик Мухаммед, мир над њим, је рекао: „Доиста се дела вреднују према намери и сваком припада оно што је наумио.“ Узвишени Бог каже: Буди чврсто уз оне који се Господару своме моле ујутро и навечер у жељи да наклоност Његову заслуже! (Кур’ан, поглавље Пећина, 28)

Човекова душа је та која срце омета да стигне до свога Господара. Човек се не може приближити ни стићи до Узвишеног, без претходног обуздавања своје душе, њеног савладавања и присиљавања да ради добра дела, супротно њеним прохтевима. У том погледу, постоје две врсте људи: једна, чија је душа њима загосподарила и присилила их да њеним прохтевима буду покорни и послушни, па су пропали, и друга која је својом душом загосподарила и присилила је да буде покорна и послушна њиховим наредбама. У томе смислу неко је од оних који истински познају Бога рекао: "Путовање оних који траже истину завршава се са победом над својом душом. Онај ко успе савладати своју душу, успео је и победио, а онај ко допусти да га савлада његова душа, изгубио је и пропао."

Пред вама је текст који говори о опасности претераног дружења. Претерано дружење са људима је опака болест која доноси зло. Колико је само благодати уништило дружење и познанство, непријатељстава посејало и мржњи у срцу засадило, које је из срца теже истерати, него непомичне планине покренути. У претераном дружењу је пропаст и овог и оног света...

Пред вама је текст који говори о важности задовољства Богом и Његовом одредбом. Веровесник, нека је мир над њим, је рекао: "Сласт веровања осетио је онај ко је задовољан да му Бог буде једини Господар, Ислам вера и Мухамед посланик."

Пред вама је текст који говори о важности захвалности. Стављајући захвалност и веровање у исту раван, Узвишени Бог даје до знања да Своје робове неће казнити, ако Му буду захваљивали и ако у Њега буду веровали. То се разуме из речи Узвишеног: Зашто би вас Бог кажњавао, ако будете захваљивали и веровали! (Кур’ан, Ен-Ниса’, 147), Тј. ако испуните два циља због којих сте створени; ако будете захваљивали и веровали, Ја вас нећу казнити.

Пред вама је текст који говори о битности покајања и условима који се морају испунити да би покајање било исправно. Покајање од греха је почетак пута побожних и први корак оних који истину траже. Узвишени Бог каже: И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите! (Кур’ан, поглавље Светлост, 31)

Пред вама је текст који говори о важности стрпљивости у искушењима и награди која чека стрпљиве. Узвишени Бог је казао: Између њих смо Ми вође одређивали и они су, одазивајући се заповеди Нашој, на прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у доказе Наше су чврсто веровали. (Кур’ан, Падање ничице, 24) Узвишени Бог затим стрпљивима даје до знања да је стрпљивост боља од узвраћања на неправду: ...а ако отрпите, то је, заиста, боље за стрпљиве. (Кур’ан, Пчеле, 126)

Пред вама је текст који говори о знацима болести срца. У највеће знаке болести срца спада: да човек не може да спозна Бога, да Га воли, да тежи сусрету са Њим, да Му се обрати са покајањем и да му то буде прече од свих његових материјалних прохтева. Такав човек не неиспуњава смисао свог постојања, него своје прохтеве и материјална уживања ставља изнад покорности и љубави према Богу, узвишеном и милостивом Створитељу. Узвишени каже: Кажи ти Мени, хоћеш ли ти бити чувар ономе који је страст своју за бога свога узео? (Кур’ан, Ел-Фуркан, 43)

Пред вама је текст који говори о узроцима болести срца и његовим штетним отровима. Све врсте греха и непокорности Богу отров су за срце и узрок за његову болест и пропаст. Грешење и непокорност изазивају болест срца и његову жудњу мимо Божијег задовољства и штетни су по срце као отров по тело. Учењак Ибн ел-Мубарек је рекао: "Увидео сам да греси умртвљују срце и да му оданост њима доноси понижење а напуштање греха оживљење је срца па ти је боље да их се прођеш".

Аутор је споменуо да постоје три врсте срца: здраво срце, мртво срце и болесно срце. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „У телу има један орган, који када је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело, тај орган је срце.”

Пред вама је текст који говори о штетности претераног спавања. Претерано спавање умртвљује срце, отежава тело, траћи време и изазива нехај и лењост. Неке од ових ствари су веома покуђене, а неке, не само да нису корисне него су убитачне по тело...

Пред вама је текст који говори о опасности коју хваљење носи. Хваљење је мана из које вребају две опасности: једна по онога ко хвали, и друга по онога ко се хвали. Опасност по онога ко хвали лежи у томе што нема начина да провери да је истина то што говори, нпр. када за некога каже да је побожан и скроман. У хваљењу се понекад може претерати, па да оно пређе у лаж, или похвалити неко ко треба да се покуди.

Пред вама је текст који говори о опасности преношења туђих речи са циљем уношења нереда. Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима.

Пред вама је текст који говори о опасности оговарања, о мотивима који доводе до оговарања, затим о леку против оговарања као и о искупљењу онога који је оговарао. Од ’Аише се преноси да је рекла: "Рекла сам Веровеснику, нека је над њим спас и мир, ’Шта ће ти Сафија таква и таква?’ (Неки преносиоци кажу да је тиме хтела рећи: "ниског раста"), па је рекао:’Изустила си тако крупну реч која би и море - када би се са њим помешала - загорчала." Она каже: "Пред њим сам имитирала једног човека, па (ми) је (Посланик) рекао: ’Ја не бих ниједног човека имитирао кад би ми за то дали то и то (награду)." Овим се хадисом најоштрије осуђује оговарање.

Пред вама је текст који говори о опасности прекомерног говора као и говора који је забрањен и од којег нема никакве користи. Од зла језика свога сачуваће се само онај ко га заузда уздом исламских прописа и пусти да говори само оно што ће му користити и на овом и на Будућем свету.

Пред вама је текст који говори о важности обављања ноћне молитве, њеној вредности и начину обављања. Узвишени Бог, описујући оне који обављају ноћну молитву, каже: Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део онога што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Сеџџда, 16-17)

Пред вама је текст који говори о опасности гледања у оно што је забрањено. Оно је супротно обарању погледа што је Узвишени Бог заповедио речима: Реци верницима нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стиднитм местима својим; то им је боље, јер Бог, уистину, зна оно што они раде. А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим... (Кур’ан, поглавље Светлост, 30-31).

Пред вама је текст који говори о важности одрицања и скромности и њеним степенима. Одрицање је обуздавање жеље према нечему и усмеравање према ономе што је боље од тога. У оној мери у којој је човек свестан разлике између овог и оног света, јача његова жеља да овај свет жртвује, у замену за онај свет. Рекао је Узвишени Бог: "Они се радују животу на овом свету, а живот на овом свету према оном само је пролазно уживање". (Кур’ан, Гром, 26)

Пред вама је текст који говори о ђавољевим прилазима срцу. Најбољи пример за срце је тврђава, у коју ђаво хоће да провали, да је освоји и њоме загосподари. Ђавољеви прилази и капије нису ништа друго до човекове особине. У велике капије кроз које ђаволи пролазе спадају љутња и страст...

Пред вама је текст који говори о важности самообрачуна и испитивања душе. Када душа која наводи на зло завлада срцем верника, једини лек против ње је испитивање њене савести и деловање супротно од онога што она хоће. Рекао је узвишени Бог: "...сигурно ћемо питати оне којима смо посланике слали, а питаћемо, заиста, и посланике, и изложићемо им, поуздано, све што о њима знамо, јер Ми нисмо одсутни били. (Кур’ан, поглавље Бедеми, 6-7)