Сазнај о исламу

Жена у исламу има високо место и улогу у друштву као мајка, супруга и кћерка. У овом кратком излагању можете сазнати које су то почасти жене у исламу кроз Кур’ан и веродостојне предаје посланика Мухаммеда, мир над њим.

Пре ислама, Арапи су били подељени на сукобљена племена која су искључиво тежила да истакну себе и да се уздигну над осталим племенима. Сукобљавали би се и због најмање безазлене ствари. Примера ради, међуплеменски ратови трајали су десетинама година само због једне обичне камиле. Таквим људима пљачка и убиство су били највећи извори опскрбе и најбољи поводи за хвалисавост због учињеног насиља. У таквом стању, готово немогуће је било ујединити и међусобно повезати таква племена. Због тога се способност једног човека да уједини све Арапе и измири зараћена племена, па његова способност да их наведе да одбаце међусобну мржњу и освету, уистину, сматра натприродним делом – муџизом.

Не постоји ниједан закон који прописује и уређује законске одредбе попут закона који је објављен Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим. Његов верозакон је прописан како би задовољио све човекове потребе у свим сегментима његовог живота. Он уређује и организује живот почевши од дана човековог рођења па све до његове смрти и непрестано га прати, штити, одгаја, усмерава, указује и упућује. Зато се он сматра аргументом његове, нека су Божији благослов и мир над њим, истинитости.

У аргументе о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, убраја се и његово одрицање од остваривања личних користи које су му наилазиле у току мисионарске мисије. Узвишени Бог истакао је овај аргумент у речима: „Реци: ’Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја нисам извештачен.’“ (Кур’ан, Сад, 86) Овакав однос дијаметрално је супротан односу предводника заблуделих школа, лажних друштвених праваца и идеологија, са обзиром да они пре свега настоје да остваре личне користи и приватне интересе као што су углед, имовина, жене, мноштво следбеника, бољи положај, респект и поштовање и сл. За разлику од њих, такав однос не може да се примени и на посланика Мухаммеда! Он је био највећи аскета међу свим људима у овосветском животу.

Сваки доказ којим Јевреји и хришћани аргументују истинитост посланства Мојсија, мир над њим, присутан је и код посланика Мухаммеда, мир над њим. С тога докази на основу којих су Јевреји и хришћани поверовали у Мојсија, мир над њим, као Божијег посланика, обавезују их исто тако да поверују и у последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

Једним од највећих доказа о истинитости Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет. Како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба...

Као доказ истинитости Мухаммедовог посланства убраја се и његова спремност на клетву и призивање Божије казне у доказивању истинитости своје мисије супарницима. Оваквом доказивању увек би приступао хладнокрвно и без икаквог страха да би се клетва и проклетство могли на њему обистинити. Узвишени Бог је рекао: „А онима који се са тобом буду о њему расправљали, пошто си већ праву истину сазнао, ти реци: ’Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми, па ћемо се усрдно помолити и Божије проклетство на оне који неистину говоре призвати!’“ (Кур’ан, поглавље Имранова породица, 61)

Заштита Мухаммеда, мир над њим, од свих сплетки које су му коване је доказ о истинитости његовог, мир над њим, посланства. Узвишени Бог (Аллах) каже: „А Бог ће те од људи штитити!“ (Кур’ан, Трпеза, 67)

Међу најупечатљивијим историјским догађајима који су се десили Арапима на Арапском полуострву сматра се одбрана Часног Храма у Мекки од Ебрехине војске на чијем је челу ишао слон. Како је овај догађај доказ истинитости Мухаммеда, мир над њим, прочитајте у овом чланку...

Детаљно да опише оно што се сматра непознатим (ар. ел-гајб) може само особа која је то видела или чула. Због тога кажемо да је импозантан Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, опис његовог Господара, мелека (анђела), Џеннета (Раја), Џехеннема (Пакла)... Сасвим је сигурно да то није могао да учини било који други човек! Веровесников опис Узвишеног Бога не садржи никакву мањкавост. Он обилује сваким нужним савршенством који припада Узвишеном Богу. Тако Га описује апсолутном моћи, неисцрпном мудрошћу, бескрајном милошћу, савршеним животом, али и другим именима и особинама. Назвао Га је најлепшим именима, а описао Га је најлепшим особинама.

У аргументе који потврђују истинитост Веровесниковог, нека су Божији благослов и мир над њим, спада и то што је Узвишени Бог признао његову мисију. Да је Мухаммед другачије говорио у име свога Господара, Узвишени је известио да би га одмах уништио: „А да је он о Нама којекакве речи износио, Ми бисмо га за десну руку ухватили, а онда му жилу куцавицу пресекли, и нико га између вас не би могао од тога одбранити.“ (Кур’ан, Час неизбежни, 44-47)

Слање посланика је разумска обавеза. Људска природа и разум наводе нас да прихватимо постојање Творца, који заслужује да буде обожаван. Међутим, опис и каквоћа обожавања Бога не могу да се спознају никако другачије осим посредством Узвишеног Бога, јер управо је Бог онај који има највеће право да опише начин обожавања са којим је задовољан, да нас обавести о ономе шта нам је дозвољено и шта забрањено, и шта је за нас корисно а шта штетно.

Овај чланак садржи отклањање сумњи које су свештеници изнели о цитатима веровесника Мухаммеда, нека су на њега мир и благослов.

У Мојсијевој Тори су сви прописи израелског зако¬на. И свим њиховим веровесницима је било наређено да по ње¬му раде. Ту спадају прописи о животињама, шта је од њих дозвољено јести, а шта забрањено. Исус, нека је мир на њега, је, такође, један од Израелаца. Он је следио верозакон Мојсијев, нека је мир на њега, и није дошао да га докине. Међутим, све забране у Старом завету су постале дозвољеним Павловим правним решењем. У његовом закону не постоје забрањене ствари, осим за оне који су нечисти. Тако су чисте ства¬ри нечисте нечистима, а нечисте ствари чисте чистима...

Овај текст садржи следеће лажне приче из Библије: 1. Да је часни веровесник Лот, нека је на њега мир, починио блуд са своје две кћери и да су обе занеле с њим; 2. Да је Јуда син Јакова учинио блуд са снајом (женом свог сина) Тамаром и да је она из тог односа затруднила и родила близанце - Переза и Зераха; 3. Да је Давид, нека је мир на њега, починио блуд са супругом Урија, па је из тог односа занела. Затим је он на превару убио њеног мужа и узео је себи за жену; 4. Да је Соломун, нека је на њега мир, на крају свог живота постао отпад¬ник од вере - неверник, и да је робовао идолима и саградио им храмове у којима их је обожавао; 5. Да је Арон, брат Мојсијев, нека је мир са њима, лично направио теле Израелцима, да га је лично обожавао и њима наредио да му се клањају.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. Кориговање Псалама допуњавањем или брисањем текста

Докази да је Библија препуна противречности. Хорн је рекао: "У Јеванђељу по Луки, између тридесет треће и тридесет четврте реченице, недостаје читава реченица. Сви коментатори и истраживачи су пред том мањкавошћу затварали очи, све док истраживач Халес није указао на то. Хорн се одважио и наредио да се у Јеванђеље по Луки дода реченица из Марковог и Матејевог Јеванђеља, како би сва три била у сагласности.

У Јеванђељу по Јовану (17:3) се наводи Исусов разговор с Богом: „А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.“ Ето, тако је Исус објаснио да се вечни живот задобија вером у Божије јединство и посланство његовог веровесника Исуса. Он није рекао: "Вечни живот се добија вером у божије тројство или вером да је Исус Бог и син Божији."

Онај ко верује у тројство не верује истински у Једног Бога. Истинска Божија једноћа не поседује праву трећину и она није скуп јединки. Бог (ар. Аллах) је једини истински Господар.

Са вером у тројство није дошао ни један веровесник и тројство није објављено ни у једној небеској књизи. Да оно није поменуто у Старом завету не треба појашњавати, јер у њему ни данас, ни на једном месту, не постоји јасан текст, нити алудирање на то. Док докази о једином истинском Богу (Аллаху) су јасно видљиви и свеприсутни.