Ирфан Клица - Чланци

Губитак наде у вечан живот је спознаја да се приближила смрт и - да је живот на измаку. То је за срце једна од најкориснијих спознаја, јер му она улива додатни мотив да искористи јединствену прилику живота који, попут облака, брзо прође. Она човека опомиње да почне са паковањем књиге својих дела, да се припрема за пут и за онај, вечни свет, да од овога света узме само оно што му је најпотребније и да једва чека сусрет са својим Господаром. Узвишени Бог каже: "И од онога чиме вас Ми опскрбљујемо удељујте пре него неком од вас смрт дође, па да онда каже: "Господару мој, да ме још само кратко време задржиш, па да милостињу удељујем и да добар будем!" Бог сигурно неће оставити у животу никог коме смртни час његов дође; а Бог добро зна оно што ви радите." (Кур’ан, поглавље Лицемери, 10-11)

Пред вама је текст који нас подсећа на смрт. Сваком човеку је смрт засигурно линија растанка од овог света, земља постеља, црв пријатељ, гроб станиште, утроба земље пребивалиште, Судњи дан састанак, а Рај или Пакао коначно одредиште, и нема ничег пречег од тога него да размишљамо и да се за то путовање припремимо… Узвишени Бог је казао: "Реци: "Смрт од које бежите заиста ће вас стићи. Затим ћете Ономе који познаје и видљиви и невидљиви свет враћени бити и Он ће вас о оном што сте радили обавестити." (Кур’ан, поглавље Петак, 8)

Пред вама је текст који говори о лепотама Раја и његовим благодатима. Рај је далеко од тога да се његове благодати могу замислити. Од Ебу Хурејре се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, рекао: "Узвишени Бог каже: ’Својим добрим робовима сам припремио оно што око никада није видело, нити уво чуло нити људски ум могао да замисли.’" Потврда за то су и речи Узвишеног Бога: И нико не зна какве их, као награда за оно што су радили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Падање ничице, 17)

Пред вама је текст који говори о страхотама и казнама Пакла. Узвишеног поручује да ће до Пакла сви доћи: И сваки од вас ће до њега стићи! Господар твој се сигурно тако обавезао! Затим ћемо оне који су се греха клонили спасити, а невернике ћемо да у њему на коленима клече оставити. (Кур’ан, Марија, 71-72) Сигурно ћеш и ти до њега стићи, а питање је да ли ћеш се спасити. Зато добро размисли о страхотама коначног одредишта, јер, можда почнеш да се на време спремаш како би се од њега спасио...

Пред вама је текст који говори о намери и њеној важности. Божији Посланик Мухаммед, мир над њим, је рекао: „Доиста се дела вреднују према намери и сваком припада оно што је наумио.“ Узвишени Бог каже: Буди чврсто уз оне који се Господару своме моле ујутро и навечер у жељи да наклоност Његову заслуже! (Кур’ан, поглавље Пећина, 28)

Човекова душа је та која срце омета да стигне до свога Господара. Човек се не може приближити ни стићи до Узвишеног, без претходног обуздавања своје душе, њеног савладавања и присиљавања да ради добра дела, супротно њеним прохтевима. У том погледу, постоје две врсте људи: једна, чија је душа њима загосподарила и присилила их да њеним прохтевима буду покорни и послушни, па су пропали, и друга која је својом душом загосподарила и присилила је да буде покорна и послушна њиховим наредбама. У томе смислу неко је од оних који истински познају Бога рекао: "Путовање оних који траже истину завршава се са победом над својом душом. Онај ко успе савладати своју душу, успео је и победио, а онај ко допусти да га савлада његова душа, изгубио је и пропао."

Пред вама је текст који говори о опасности претераног дружења. Претерано дружење са људима је опака болест која доноси зло. Колико је само благодати уништило дружење и познанство, непријатељстава посејало и мржњи у срцу засадило, које је из срца теже истерати, него непомичне планине покренути. У претераном дружењу је пропаст и овог и оног света...

Пред вама је текст који говори о важности задовољства Богом и Његовом одредбом. Веровесник, нека је мир над њим, је рекао: "Сласт веровања осетио је онај ко је задовољан да му Бог буде једини Господар, Ислам вера и Мухамед посланик."

Пред вама је текст који говори о важности захвалности. Стављајући захвалност и веровање у исту раван, Узвишени Бог даје до знања да Своје робове неће казнити, ако Му буду захваљивали и ако у Њега буду веровали. То се разуме из речи Узвишеног: Зашто би вас Бог кажњавао, ако будете захваљивали и веровали! (Кур’ан, Ен-Ниса’, 147), Тј. ако испуните два циља због којих сте створени; ако будете захваљивали и веровали, Ја вас нећу казнити.

Пред вама је текст који говори о битности покајања и условима који се морају испунити да би покајање било исправно. Покајање од греха је почетак пута побожних и први корак оних који истину траже. Узвишени Бог каже: И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите! (Кур’ан, поглавље Светлост, 31)

Пред вама је текст који говори о важности стрпљивости у искушењима и награди која чека стрпљиве. Узвишени Бог је казао: Између њих смо Ми вође одређивали и они су, одазивајући се заповеди Нашој, на прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у доказе Наше су чврсто веровали. (Кур’ан, Падање ничице, 24) Узвишени Бог затим стрпљивима даје до знања да је стрпљивост боља од узвраћања на неправду: ...а ако отрпите, то је, заиста, боље за стрпљиве. (Кур’ан, Пчеле, 126)

Пред вама је текст који говори о узроцима болести срца и његовим штетним отровима. Све врсте греха и непокорности Богу отров су за срце и узрок за његову болест и пропаст. Грешење и непокорност изазивају болест срца и његову жудњу мимо Божијег задовољства и штетни су по срце као отров по тело. Учењак Ибн ел-Мубарек је рекао: "Увидео сам да греси умртвљују срце и да му оданост њима доноси понижење а напуштање греха оживљење је срца па ти је боље да их се прођеш".

Аутор је споменуо да постоје три врсте срца: здраво срце, мртво срце и болесно срце. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „У телу има један орган, који када је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело, тај орган је срце.”

Пред вама је текст који говори о штетности претераног спавања. Претерано спавање умртвљује срце, отежава тело, траћи време и изазива нехај и лењост. Неке од ових ствари су веома покуђене, а неке, не само да нису корисне него су убитачне по тело...

Пред вама је текст који говори о опасности коју хваљење носи. Хваљење је мана из које вребају две опасности: једна по онога ко хвали, и друга по онога ко се хвали. Опасност по онога ко хвали лежи у томе што нема начина да провери да је истина то што говори, нпр. када за некога каже да је побожан и скроман. У хваљењу се понекад може претерати, па да оно пређе у лаж, или похвалити неко ко треба да се покуди.

Пред вама је текст који говори о опасности преношења туђих речи са циљем уношења нереда. Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима.

Пред вама је текст који говори о опасности оговарања, о мотивима који доводе до оговарања, затим о леку против оговарања као и о искупљењу онога који је оговарао. Од ’Аише се преноси да је рекла: "Рекла сам Веровеснику, нека је над њим спас и мир, ’Шта ће ти Сафија таква и таква?’ (Неки преносиоци кажу да је тиме хтела рећи: "ниског раста"), па је рекао:’Изустила си тако крупну реч која би и море - када би се са њим помешала - загорчала." Она каже: "Пред њим сам имитирала једног човека, па (ми) је (Посланик) рекао: ’Ја не бих ниједног човека имитирао кад би ми за то дали то и то (награду)." Овим се хадисом најоштрије осуђује оговарање.

Пред вама је текст који говори о опасности прекомерног говора као и говора који је забрањен и од којег нема никакве користи. Од зла језика свога сачуваће се само онај ко га заузда уздом исламских прописа и пусти да говори само оно што ће му користити и на овом и на Будућем свету.

Пред вама је текст који говори о важности обављања ноћне молитве, њеној вредности и начину обављања. Узвишени Бог, описујући оне који обављају ноћну молитву, каже: Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део онога што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Сеџџда, 16-17)