Ирфан Клица - Чланци

Ово је кратко упутство које говори о прописима везаним за начин на који се болесник обредно чисти ради обављања молитве (намаза) и како да је исправно обави.

Овај чланак садржи објашњење првог кур’анског поглавља ’’Ал-Фатиха’’. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Узвишени Бог није објавио ни у Тори, ни у Библији, ни у Давудовим псалмима нешто слично Фатихи." (Хадис бележи Ахмед)

Пред вама је текст који говори о неопходности љубави према Узвишеном Богу, о љубави Бога према Његовим створењима. Љубав је опскрба за срца, храна за душе и радост за очи. Она је живот, па се онај коме је ускраћена не убраја у живе, него у мртве. Љубав према Узвишеном Богу је најузвишенији положај коме се тежи и врхунац на највишем степену. После љубави нема другог степена до убирања њених плодова... Рекао је Узвишени Бог: " Има људи који су уместо Бога кипове прихватили, воле их као што се Бог воли, али прави верници још више воле Бога. (Кур’ан, поглавље Ел-Бекаре, 165)

Пред вама је текст који говори о искрености. Искреност је чишћење срца од свих врста, крупних и ситних мрља, све док у њему не остане само чиста намера за постизање Божијег задовољства и не отклоне се сви други мотиви који нас спутавају од остваривања потпуног Божијег задовољства. Рекао је Узвишени Бог: "Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога!" (Кур’ан, поглавље Пећина, 110)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Овај чланак говори о битности слеђења праксе последњег Божијег Веровесника Мухаммеда, мир над њим, и о томе да ће дело које се не слаже са његовом праксом бити одбијено код Узвишеног Бога. Узвишени Бог наређује да се строго следи пракса Веровесника речима: Када Бог и Његов Посланик нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по своме нахођењу да поступе. А ко Бога и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо са правог пута. (Кур’ан, поглавље Савезници, 36). Божији Посланик рекао: "Ко уради нешто што у овој нашој вери није прописано, неће му бити прихваћено."

Сећање на Узвишеног Бога и учење Кур’ана

Пред вама је текст који говори о неопходности ослањања на Узвишеног Бога. Ослањање на Бога је искрено поуздање срца у Узвишеног Бога, у настојању да се и на овом и на оном свету постигне оно што је корисно а одагна оно што је штетно, са претходним подузимањем узрока. Узвишени Бог каже: Ономе који се у Бога узда, Он му је довољан. (Кур’ан, поглавље Талак, 3)

Пред вама је текст који говори о неопходности позивања на добро и одвраћања од зла. Позивање на добро и одвраћање од зла је централни стуб вере због кога је Бог слао све Своје веровеснике. Узвишени Бог каже: И нека међу вама буде оних који ће на добро позивати и тражити да се чини добро, а од зла одвраћати, - они ће шта желе постићи. (Кур’ан, Имранова породица, 104)

Пред вама је текст који говори о битности постојања страха од Узвишеног Бога. Страх од Бога и Његове казне је оно што телу и његовим органима не допушта да се упуштају у грехе и што их држи у покорности. Помањкање страха води човека у немарност и грехе.

Пред вама је текст који говори о неопходности тражења опроста од Узвишеног Бога, а опрост значи заштиту од зла почињених греха и њихово покривање. Тражење опроста за учињене грехе у Кур’ану се спомиње на много места. Тражење опроста се наређује, као што је случај са речима Узвишеног: И молите Бога да вам опрости, јер Бог прашта и милостив је. (Кур’ан, поглавље Ел-Музземмил, 20)

О вредности знања, његовом значају и стицању, одабраности учених људи, говоре следећи докази: Узвишени каже: Бог ће на високе степене уздигнути оне међу вама који верују и којима је дато знање - А Бог добро зна оно што радите. (Кур’ан, поглавље Расправа, 11) Такође говорећи о богобојазности Својих робова, Узвишени Бог међу њима посебно истиче учене, па каже: А Бога се боје од робова Његових - учени. Бог је,заиста, силан и Он прашта. (Кур’ан, Створитељ, 28).

Пред вама је текст који говори о вредности онога који тражи знање и вредности учитеља који подучава. Као и начини и савети како да се на најисправнији начин тражи знање. Аутор је споменуо много савета и препорука од којих се можете окористити.

Пред вама је текст који говори о важности молбе. Молба је показивање немоћи, потребе и понизности од стране сиромашне Божије слуге који сам себи не може да помогне и његово обраћање за помоћ Узвишеном и Свемогућем Богу, који је способан да му пружи све што је за њега добро, а да од њега отклони све што му штети.

Ово је кратак савет који се веже за вредност поста месеца рамазана и ибадета (богослужења) у њему, и вредност такмичења у чињењу добрих дела, уз појашњење мање познатих а важних прописа Рамазана.

Обавезност давања зеката је од најуочљивијих одлика Ислама и механизама који воде бригу о стању муслимана, због мноштва користи које из тога прозилазе као и крајње потребе сиромашних муслимана за зекатом. Од користи давања зеката је учвршћивање међубратске љубави између имућних и сиромашних, зато што се у душама рађа љубав према ономе ко јој учини добро. Од многобројних користи зеката је и чишћење и оплемењивање душе, и удаљавање од тврдичлука и шкртости, као што племенити Кур’ан и указује на ово значење у говору Узвишеног Бога: „Узми од добара њихових зекат, да их њиме очистиш и благословљеним их учиниш...“ (Кур’ан, Ет-Тевба, 103)

Пред вама је текст који говори о опасности претеривања у јелу. Међу највеће човекове пороке спада нагон прождрљивости. Стомак је, заправо, извор нагона и жариште свих врста болести и порока. Из њега долазе полни нагони, нагони за јелом, затим неодољива жеља за утицајем и богатством, који опет воде у изобиље и претеривање у јелу...

Пред вама је текст који говори о знацима здравог срца. Први знак да је срце здраво и да воли Узвишеног Господара је да Га се често сећа и да Га често слави... Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, знао толико дуго клањати и молити се да би му ноге отекле од стајања у молитви. Онима који су га на то упозоравали, само је одговарао: "Па зар нећу бити захвалан роб?!"

Пред вама је текст који говори о загробном животу. Човек након смрти ужива или пати, како духовно, тако и телесно... У овом одломку Узвишени Бог је јасно споменуо патњу и у загробном животу и на будућем свету, тако да у то нема никакве сумње. "Зато их пусти док се не суоче са Даном у коме ће помрети, Даном када им лукавства њихова нимало неће користити и када им нико неће помоћи. А за све насилнике и друга ће казна пре оне бити али већина њих не зна". (Кур’ан, поглавље Гора, 45-47)

Пред вама је текст који говори о догађајима и страхотама Судњег дана. Страшније од смрти и загробне патње је ишчекивање тренутка када ће се проживети из гробова, затим изаћи пред Свемогућег Господара ради полагања рачуна за учињена дела на овом свету која ће бити стављена на вагу и извагана, и на крају чекање прозива да се саопшти коначна пресуда и види да ли ће човек бити од оних срећних или несрећних... Нека је, зато, тешко немарнима! Узвишени нам шаље одабраног Посланика, објављује јасну Књигу, у њој нам описује Судњи дан, а затим нас упозорава на наш немар поручујући: "Људима се ближи час полагања рачуна њиховог, а они, безбрижни, не маре за то. И не дође им ниједна нова опомена од Господара њихова којој се, слушајући је, не подсмехују срца расејаних." (Кур’ан, Веровесници, 1-2)