Питање: Рођена сам као муслиманка , поред намаза била сам незналица по питању свих ствари у Исламу, сада Божијом милошћу отворила сам очи и почела сам да поступам у складу са Кур’аном и Суннетом (праксом) што више могу, али сам сада изгубила све пријатеље који су такође муслимани (именом), које сам имала пре. Они нису нешто посебно побожни нити знају много о вери. Ја и мој муж смо постали странци у нашој читавој држави, пријатељи ме више не зову. Мој отац и мајка, као и сестра од мужа нас називају ’вехабијама’ , као и моји рођаци. Моја мајка ми је рекла да нема много времена и да јој није битно све док јој сва деца клањају намаз. Већина људи се исмејава са мојим хиџабом , што је веома тужно, јер ја живим на малом острву у Индијском океану на коме су све муслимани. Моја земља је Република Малдиви. Ја сам веома усамљена и тужна, реците ми шта да радим јер се осећам тако усамљено и напуштено. Веома је тужно када изгубите све пријатеље које сте имали. Можете ли, молим вас, да ми дате добар савет како да поступам у овој ситуацији. Трудим се много да говорим својој породици о Суннету а једини одговор који сам добила јесте да сам изгубила своју веру и да сам ’вехабија’, и да је то пут ’вехабија’.