(1) Zar grudi tvoje nismo prostranim učinili
(2) i breme tvoje skinuli,
(3) koje je pleća tvoja pritiskalo,
(4) i spomen na tebe visoko uzdigli!
(5) Pa, zaista, s mukom je olakšanje,
(6) zaista, s mukom je olakšanje!
(7) A kad završiš, molitvi se predaj,
(8) i Gospodaru svome teži!