Фејзо Радончић - Чланци

Чланак нам на јасан начин говори о многобоштву, његовом значењу и његовој опасности како по човека тако и по заједницу.

Писац је објаснио обожавање кроз следеће тачке: - значење обожавања; - мудрост у стварању људи и џина; - мудрост обожавања; - пут побожности; - људи потпуног богослужења; - право Аллаха код својих слуга; - потпуност обожавања; - пропис обожавања; - врсте сиромаштва када је обожавање у питању.

У овом чланку аутор објашњава да су сви веровесници браћа по вери, и да треба веровати и све их признати, јер су сви послати од Једног Господара са једним веровањем, али различитим верозаконима.

Овај чланак говори о деловима веровања у Бога (Аллах): - Веровање у постојање Бога. - Веровање да је само Бог Господар и да у томе нема судруга. - Веровање да је само Он достојан обожавања. - Веровање да само Бог поседује потпуна својства и најлепша имена. Уз сажето спомињање доказа и правила која се за њих вежу.

Овај чланак нам укратко говори о проживљењу на Судњем дану и окупљању ради суђења, а затим окупљању људи након Божије пресуде ради одласка у вечно боравиште - Рај или Пакао.

У овом чланку нам аутор говори о сигурности као веома битној компоненти у изградњи једног друштва.

Чланак нам укратко говори о веровању у Судњи дан, разне прописе везане за Судњи дан, и успех оних који се за тај Дан припреме.

Овај чланак говори о другом стубу исламског веровања, веровању у племените мелеке (анђеле), спомињући при томе њихов број, радње којима их је Аллах задужио, врсте анђела, њихову величину, и плодове веровања у постојање анђела.

Овај чланак говори о трећем стубу исламског веровања, веровању у Божије књиге, спомињући при томе њихов број, пропис веровања у њих, стварност књига које се сада налазе код јевреја и хришћана, статус јудаизма и хришћанства, пропис веровања у Кур’ан и рада по њему, и упуте које садржи Кур’ан.

Чланак нам укратко излаже један од великих предзнака Судњега дана - повратак Исуса сина Мерјеминог, мир над њим.

Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилност јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, те напад на људске животе и иметке. Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру. Посланик, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина, а неки од њих су споменути у овом чланку.

Овај чланак говори о четвртом стубу исламског веровања, веровању у Божије посланике, спомињући при томе пропис веровања у њих, како су одгајали своје следбенике, њихов број, који су најодабранији од њих, ко је први, а ко последњи посланик, која је мудрост њиховог слања, које су њихове особине, које су њихове посебности, да ли је дозвољено давање предности једнима над другим, и који су плодови веровања у посланике.

Веровање у Бога је нешто што је уграђено у људски ум и срце. Сходно томе није чудно што су током историје сва људска друштва - осим неколико изузетака веровала у постојање Бога. Ако само погледамо кроз историју човечанства, дефинитивно ћемо увидети да је већина људи веровала у Бога. Наведена су шест јасна, разумна доказа који указују на постојање савршеног и милостивог Створитеља.

Сећање на Узвишеног Бога и учење Кур’ана

Пред вама је текст који говори о неопходности ослањања на Узвишеног Бога. Ослањање на Бога је искрено поуздање срца у Узвишеног Бога, у настојању да се и на овом и на оном свету постигне оно што је корисно а одагна оно што је штетно, са претходним подузимањем узрока. Узвишени Бог каже: Ономе који се у Бога узда, Он му је довољан. (Кур’ан, поглавље Талак, 3)

Пред вама је текст који говори о неопходности позивања на добро и одвраћања од зла. Позивање на добро и одвраћање од зла је централни стуб вере због кога је Бог слао све Своје веровеснике. Узвишени Бог каже: И нека међу вама буде оних који ће на добро позивати и тражити да се чини добро, а од зла одвраћати, - они ће шта желе постићи. (Кур’ан, Имранова породица, 104)

Пред вама је текст који говори о битности постојања страха од Узвишеног Бога. Страх од Бога и Његове казне је оно што телу и његовим органима не допушта да се упуштају у грехе и што их држи у покорности. Помањкање страха води човека у немарност и грехе.

Пред вама је текст који говори о неопходности тражења опроста од Узвишеног Бога, а опрост значи заштиту од зла почињених греха и њихово покривање. Тражење опроста за учињене грехе у Кур’ану се спомиње на много места. Тражење опроста се наређује, као што је случај са речима Узвишеног: И молите Бога да вам опрости, јер Бог прашта и милостив је. (Кур’ан, поглавље Ел-Музземмил, 20)

О вредности знања, његовом значају и стицању, одабраности учених људи, говоре следећи докази: Узвишени каже: Бог ће на високе степене уздигнути оне међу вама који верују и којима је дато знање - А Бог добро зна оно што радите. (Кур’ан, поглавље Расправа, 11) Такође говорећи о богобојазности Својих робова, Узвишени Бог међу њима посебно истиче учене, па каже: А Бога се боје од робова Његових - учени. Бог је,заиста, силан и Он прашта. (Кур’ан, Створитељ, 28).

Пред вама је текст који говори о вредности онога који тражи знање и вредности учитеља који подучава. Као и начини и савети како да се на најисправнији начин тражи знање. Аутор је споменуо много савета и препорука од којих се можете окористити.