Љубица Јовановић - Чланци

Заштита Мухаммеда, мир над њим, од свих сплетки које су му коване је доказ о истинитости његовог, мир над њим, посланства. Узвишени Бог (Аллах) каже: „А Бог ће те од људи штитити!“ (Кур’ан, Трпеза, 67)

У аргументе о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, убраја се и његово одрицање од остваривања личних користи које су му наилазиле у току мисионарске мисије. Узвишени Бог истакао је овај аргумент у речима: „Реци: ’Не тражим ја од вас за ово никакву награду и ја нисам извештачен.’“ (Кур’ан, Сад, 86) Овакав однос дијаметрално је супротан односу предводника заблуделих школа, лажних друштвених праваца и идеологија, са обзиром да они пре свега настоје да остваре личне користи и приватне интересе као што су углед, имовина, жене, мноштво следбеника, бољи положај, респект и поштовање и сл. За разлику од њих, такав однос не може да се примени и на посланика Мухаммеда! Он је био највећи аскета међу свим људима у овосветском животу.

Детаљно да опише оно што се сматра непознатим (ар. ел-гајб) може само особа која је то видела или чула. Због тога кажемо да је импозантан Веровесников, нека су Божији благослов и мир над њим, опис његовог Господара, мелека (анђела), Џеннета (Раја), Џехеннема (Пакла)... Сасвим је сигурно да то није могао да учини било који други човек! Веровесников опис Узвишеног Бога не садржи никакву мањкавост. Он обилује сваким нужним савршенством који припада Узвишеном Богу. Тако Га описује апсолутном моћи, неисцрпном мудрошћу, бескрајном милошћу, савршеним животом, али и другим именима и особинама. Назвао Га је најлепшим именима, а описао Га је најлепшим особинама.

У аргументе који потврђују истинитост Веровесниковог, нека су Божији благослов и мир над њим, спада и то што је Узвишени Бог признао његову мисију. Да је Мухаммед другачије говорио у име свога Господара, Узвишени је известио да би га одмах уништио: „А да је он о Нама којекакве речи износио, Ми бисмо га за десну руку ухватили, а онда му жилу куцавицу пресекли, и нико га између вас не би могао од тога одбранити.“ (Кур’ан, Час неизбежни, 44-47)

Слање посланика је разумска обавеза. Људска природа и разум наводе нас да прихватимо постојање Творца, који заслужује да буде обожаван. Међутим, опис и каквоћа обожавања Бога не могу да се спознају никако другачије осим посредством Узвишеног Бога, јер управо је Бог онај који има највеће право да опише начин обожавања са којим је задовољан, да нас обавести о ономе шта нам је дозвољено и шта забрањено, и шта је за нас корисно а шта штетно.

Пред вама је текст који говори о опасности претеривања у јелу. Међу највеће човекове пороке спада нагон прождрљивости. Стомак је, заправо, извор нагона и жариште свих врста болести и порока. Из њега долазе полни нагони, нагони за јелом, затим неодољива жеља за утицајем и богатством, који опет воде у изобиље и претеривање у јелу...

Пред вама је текст који говори о знацима здравог срца. Први знак да је срце здраво и да воли Узвишеног Господара је да Га се често сећа и да Га често слави... Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, знао толико дуго клањати и молити се да би му ноге отекле од стајања у молитви. Онима који су га на то упозоравали, само је одговарао: "Па зар нећу бити захвалан роб?!"

Пред вама је текст који говори о загробном животу. Човек након смрти ужива или пати, како духовно, тако и телесно... У овом одломку Узвишени Бог је јасно споменуо патњу и у загробном животу и на будућем свету, тако да у то нема никакве сумње. "Зато их пусти док се не суоче са Даном у коме ће помрети, Даном када им лукавства њихова нимало неће користити и када им нико неће помоћи. А за све насилнике и друга ће казна пре оне бити али већина њих не зна". (Кур’ан, поглавље Гора, 45-47)

Пред вама је текст који говори о догађајима и страхотама Судњег дана. Страшније од смрти и загробне патње је ишчекивање тренутка када ће се проживети из гробова, затим изаћи пред Свемогућег Господара ради полагања рачуна за учињена дела на овом свету која ће бити стављена на вагу и извагана, и на крају чекање прозива да се саопшти коначна пресуда и види да ли ће човек бити од оних срећних или несрећних... Нека је, зато, тешко немарнима! Узвишени нам шаље одабраног Посланика, објављује јасну Књигу, у њој нам описује Судњи дан, а затим нас упозорава на наш немар поручујући: "Људима се ближи час полагања рачуна њиховог, а они, безбрижни, не маре за то. И не дође им ниједна нова опомена од Господара њихова којој се, слушајући је, не подсмехују срца расејаних." (Кур’ан, Веровесници, 1-2)

Губитак наде у вечан живот је спознаја да се приближила смрт и - да је живот на измаку. То је за срце једна од најкориснијих спознаја, јер му она улива додатни мотив да искористи јединствену прилику живота који, попут облака, брзо прође. Она човека опомиње да почне са паковањем књиге својих дела, да се припрема за пут и за онај, вечни свет, да од овога света узме само оно што му је најпотребније и да једва чека сусрет са својим Господаром. Узвишени Бог каже: "И од онога чиме вас Ми опскрбљујемо удељујте пре него неком од вас смрт дође, па да онда каже: "Господару мој, да ме још само кратко време задржиш, па да милостињу удељујем и да добар будем!" Бог сигурно неће оставити у животу никог коме смртни час његов дође; а Бог добро зна оно што ви радите." (Кур’ан, поглавље Лицемери, 10-11)

Пред вама је текст који нас подсећа на смрт. Сваком човеку је смрт засигурно линија растанка од овог света, земља постеља, црв пријатељ, гроб станиште, утроба земље пребивалиште, Судњи дан састанак, а Рај или Пакао коначно одредиште, и нема ничег пречег од тога него да размишљамо и да се за то путовање припремимо… Узвишени Бог је казао: "Реци: "Смрт од које бежите заиста ће вас стићи. Затим ћете Ономе који познаје и видљиви и невидљиви свет враћени бити и Он ће вас о оном што сте радили обавестити." (Кур’ан, поглавље Петак, 8)

Пред вама је текст који говори о лепотама Раја и његовим благодатима. Рај је далеко од тога да се његове благодати могу замислити. Од Ебу Хурејре се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, рекао: "Узвишени Бог каже: ’Својим добрим робовима сам припремио оно што око никада није видело, нити уво чуло нити људски ум могао да замисли.’" Потврда за то су и речи Узвишеног Бога: И нико не зна какве их, као награда за оно што су радили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Падање ничице, 17)

Пред вама је текст који говори о страхотама и казнама Пакла. Узвишеног поручује да ће до Пакла сви доћи: И сваки од вас ће до њега стићи! Господар твој се сигурно тако обавезао! Затим ћемо оне који су се греха клонили спасити, а невернике ћемо да у њему на коленима клече оставити. (Кур’ан, Марија, 71-72) Сигурно ћеш и ти до њега стићи, а питање је да ли ћеш се спасити. Зато добро размисли о страхотама коначног одредишта, јер, можда почнеш да се на време спремаш како би се од њега спасио...

Пред вама је текст који говори о намери и њеној важности. Божији Посланик Мухаммед, мир над њим, је рекао: „Доиста се дела вреднују према намери и сваком припада оно што је наумио.“ Узвишени Бог каже: Буди чврсто уз оне који се Господару своме моле ујутро и навечер у жељи да наклоност Његову заслуже! (Кур’ан, поглавље Пећина, 28)

Човекова душа је та која срце омета да стигне до свога Господара. Човек се не може приближити ни стићи до Узвишеног, без претходног обуздавања своје душе, њеног савладавања и присиљавања да ради добра дела, супротно њеним прохтевима. У том погледу, постоје две врсте људи: једна, чија је душа њима загосподарила и присилила их да њеним прохтевима буду покорни и послушни, па су пропали, и друга која је својом душом загосподарила и присилила је да буде покорна и послушна њиховим наредбама. У томе смислу неко је од оних који истински познају Бога рекао: "Путовање оних који траже истину завршава се са победом над својом душом. Онај ко успе савладати своју душу, успео је и победио, а онај ко допусти да га савлада његова душа, изгубио је и пропао."

Пред вама је текст који говори о опасности претераног дружења. Претерано дружење са људима је опака болест која доноси зло. Колико је само благодати уништило дружење и познанство, непријатељстава посејало и мржњи у срцу засадило, које је из срца теже истерати, него непомичне планине покренути. У претераном дружењу је пропаст и овог и оног света...

Пред вама је текст који говори о важности задовољства Богом и Његовом одредбом. Веровесник, нека је мир над њим, је рекао: "Сласт веровања осетио је онај ко је задовољан да му Бог буде једини Господар, Ислам вера и Мухамед посланик."

Пред вама је текст који говори о важности захвалности. Стављајући захвалност и веровање у исту раван, Узвишени Бог даје до знања да Своје робове неће казнити, ако Му буду захваљивали и ако у Њега буду веровали. То се разуме из речи Узвишеног: Зашто би вас Бог кажњавао, ако будете захваљивали и веровали! (Кур’ан, Ен-Ниса’, 147), Тј. ако испуните два циља због којих сте створени; ако будете захваљивали и веровали, Ја вас нећу казнити.

Пред вама је текст који говори о битности покајања и условима који се морају испунити да би покајање било исправно. Покајање од греха је почетак пута побожних и први корак оних који истину траже. Узвишени Бог каже: И сви се Богу покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите! (Кур’ан, поглавље Светлост, 31)

Пред вама је текст који говори о важности стрпљивости у искушењима и награди која чека стрпљиве. Узвишени Бог је казао: Између њих смо Ми вође одређивали и они су, одазивајући се заповеди Нашој, на прави пут упућивали, јер су стрпљиви били и у доказе Наше су чврсто веровали. (Кур’ан, Падање ничице, 24) Узвишени Бог затим стрпљивима даје до знања да је стрпљивост боља од узвраћања на неправду: ...а ако отрпите, то је, заиста, боље за стрпљиве. (Кур’ан, Пчеле, 126)