Помоћни уред за исламско мисионарство - Ребва - Чланци

Овај чланак говори о трећем стубу исламског веровања, веровању у Божије књиге, спомињући при томе њихов број, пропис веровања у њих, стварност књига које се сада налазе код јевреја и хришћана, статус јудаизма и хришћанства, пропис веровања у Кур’ан и рада по њему, и упуте које садржи Кур’ан.

Чланак нам укратко излаже један од великих предзнака Судњега дана - повратак Исуса сина Мерјеминог, мир над њим.

Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилност јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, те напад на људске животе и иметке. Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру. Посланик, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина, а неки од њих су споменути у овом чланку.

Овај чланак говори о четвртом стубу исламског веровања, веровању у Божије посланике, спомињући при томе пропис веровања у њих, како су одгајали своје следбенике, њихов број, који су најодабранији од њих, ко је први, а ко последњи посланик, која је мудрост њиховог слања, које су њихове особине, које су њихове посебности, да ли је дозвољено давање предности једнима над другим, и који су плодови веровања у посланике.

Пред вама је текст који говори о неопходности ослањања на Узвишеног Бога. Ослањање на Бога је искрено поуздање срца у Узвишеног Бога, у настојању да се и на овом и на оном свету постигне оно што је корисно а одагна оно што је штетно, са претходним подузимањем узрока. Узвишени Бог каже: Ономе који се у Бога узда, Он му је довољан. (Кур’ан, поглавље Талак, 3)

Пред вама је текст који говори о неопходности позивања на добро и одвраћања од зла. Позивање на добро и одвраћање од зла је централни стуб вере због кога је Бог слао све Своје веровеснике. Узвишени Бог каже: И нека међу вама буде оних који ће на добро позивати и тражити да се чини добро, а од зла одвраћати, - они ће шта желе постићи. (Кур’ан, Имранова породица, 104)

Пред вама је текст који говори о битности постојања страха од Узвишеног Бога. Страх од Бога и Његове казне је оно што телу и његовим органима не допушта да се упуштају у грехе и што их држи у покорности. Помањкање страха води човека у немарност и грехе.

Пред вама је текст који говори о неопходности тражења опроста од Узвишеног Бога, а опрост значи заштиту од зла почињених греха и њихово покривање. Тражење опроста за учињене грехе у Кур’ану се спомиње на много места. Тражење опроста се наређује, као што је случај са речима Узвишеног: И молите Бога да вам опрости, јер Бог прашта и милостив је. (Кур’ан, поглавље Ел-Музземмил, 20)

О вредности знања, његовом значају и стицању, одабраности учених људи, говоре следећи докази: Узвишени каже: Бог ће на високе степене уздигнути оне међу вама који верују и којима је дато знање - А Бог добро зна оно што радите. (Кур’ан, поглавље Расправа, 11) Такође говорећи о богобојазности Својих робова, Узвишени Бог међу њима посебно истиче учене, па каже: А Бога се боје од робова Његових - учени. Бог је,заиста, силан и Он прашта. (Кур’ан, Створитељ, 28).

Пред вама је текст који говори о вредности онога који тражи знање и вредности учитеља који подучава. Као и начини и савети како да се на најисправнији начин тражи знање. Аутор је споменуо много савета и препорука од којих се можете окористити.

Пред вама је текст који говори о важности молбе. Молба је показивање немоћи, потребе и понизности од стране сиромашне Божије слуге који сам себи не може да помогне и његово обраћање за помоћ Узвишеном и Свемогућем Богу, који је способан да му пружи све што је за њега добро, а да од њега отклони све што му штети.

Овај текст садржи доказе веровесничке мисије нашег веровесника Мухаммеда (нека су благослов и мир на њега), и спомињање неких његових чуда.

Овај текст садржи одговор онима који негирају наднаравност Кур’анског стилског израза. Ономе ко познаје арапски језик и префињене финесе његовог високог стила је познато и јасно чудо Кур’ана и његов величанствени стил којим је објављен. Такође текст садржи одговоре и на друга питања о Кур’ану.

Докази да је Библија препуна противречности. Између два текста постоји разлика у двадесет година. Ако други текст није погрешан требало би да Охозија буде старији од свога оца две године, што је немогуће.

Докази да је Библија препуна противречности. Имамо овде два текста. Први текст значи да не треба узимати сведочење Исуса о самоме себи, док други значи да се то његово сведочење мора прихватити. Одлучите сами...

Докази да је Библија препуна противречности. Разлика у Библији по питању броја оних које је Исус излечио

Докази да је Библија препуна противречности. Имамо овде три текста о истом догађају. Први и други (Матејев и Лукин) тврде да је крст носио Симон Киринац, а трећи (Јованов) да га је носио сам Исус, нека је мир на њега.

Исусова, нека је мир на њега, лоза у Јеванђељу по Матеју (1:1-17), и Јеванђељу по Луки (3:23-38) се много разликује. Онај ко направи поређење између ове две лозе наћи ће шест великих противречности.

Докази да је Библија препуна противречности. Из овог текста се сазнаје да је Исусова лоза од Аврама (ар. Ибрахим) до Исуса, мир над њима, подељена на три дела. Сваки њен део садржи 14 колена. Тако је укупан број колена (од Аврама до Исуса) четрдесет и две генерације, што је у основи нетачно, јер његова лоза у себи садржи 41 генерацију.

Докази да је Библија препуна противречности. Корекција Библије с циљем доказивања да је Исус син Божији.