Помоћни уред за исламско мисионарство - Ребва - Чланци

Овај чланак садржи објашњење првог кур’анског поглавља ’’Ал-Фатиха’’. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Узвишени Бог није објавио ни у Тори, ни у Библији, ни у Давудовим псалмима нешто слично Фатихи." (Хадис бележи Ахмед)

Пред вама је текст који говори о неопходности љубави према Узвишеном Богу, о љубави Бога према Његовим створењима. Љубав је опскрба за срца, храна за душе и радост за очи. Она је живот, па се онај коме је ускраћена не убраја у живе, него у мртве. Љубав према Узвишеном Богу је најузвишенији положај коме се тежи и врхунац на највишем степену. После љубави нема другог степена до убирања њених плодова... Рекао је Узвишени Бог: " Има људи који су уместо Бога кипове прихватили, воле их као што се Бог воли, али прави верници још више воле Бога. (Кур’ан, поглавље Ел-Бекаре, 165)

Пред вама је текст који говори о искрености. Искреност је чишћење срца од свих врста, крупних и ситних мрља, све док у њему не остане само чиста намера за постизање Божијег задовољства и не отклоне се сви други мотиви који нас спутавају од остваривања потпуног Божијег задовољства. Рекао је Узвишени Бог: "Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога!" (Кур’ан, поглавље Пећина, 110)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Овај чланак говори о битности слеђења праксе последњег Божијег Веровесника Мухаммеда, мир над њим, и о томе да ће дело које се не слаже са његовом праксом бити одбијено код Узвишеног Бога. Узвишени Бог наређује да се строго следи пракса Веровесника речима: Када Бог и Његов Посланик нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по своме нахођењу да поступе. А ко Бога и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо са правог пута. (Кур’ан, поглавље Савезници, 36). Божији Посланик рекао: "Ко уради нешто што у овој нашој вери није прописано, неће му бити прихваћено."

Ранији веровесници су најавили Мухаммедову веровесничку мисију. У овом тексту се упознајте са радосним вестима из Старог и Новог Завета о његовом доласку.

Хришћани божанску природу Исуса, нека је мир над њим, доказују неким предајама из Јеванђеља, од којих је већина у Јовановом Јеванђељу. У овом тексту наводимо њихове доказе и указујући њихов покушај да тим доказима докажу природу Исуса, мир над њим…

Докази да је Библија препуна противречности. Сметеност и колебање између негације и потврде у Библији.

У овом чланку се спомињу имена књига Старог и Новог завета, и начин на који су неке од тих књига прихваћене а остале одбачене, као и разилажења хришћана по том питању.

Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос¬нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање. Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре¬кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње¬ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су због тога све пост¬але сумњиве.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. У прва два текста спомиње се да је Исус рекао да је дошао да гради мир, да би у трећем и четвртом тексту оспорио мирољубивост и објаснио да је дошао с мачем да баци огањ и раздор на Земљи.

Број књига Новог завета приписаних Исусу, нека је мир над њим, Марији (ар. Мерјема), апостолима и њиховим следбеницима већи је од седамдесет и многи хришћани су се сложили у томе да су оне лажне и измишљене.

Чланак нам на јасан начин говори о многобоштву, његовом значењу и његовој опасности како по човека тако и по заједницу.

Писац је објаснио обожавање кроз следеће тачке: - значење обожавања; - мудрост у стварању људи и џина; - мудрост обожавања; - пут побожности; - људи потпуног богослужења; - право Аллаха код својих слуга; - потпуност обожавања; - пропис обожавања; - врсте сиромаштва када је обожавање у питању.

У овом чланку аутор објашњава да су сви веровесници браћа по вери, и да треба веровати и све их признати, јер су сви послати од Једног Господара са једним веровањем, али различитим верозаконима.

Овај чланак говори о деловима веровања у Бога (Аллах): - Веровање у постојање Бога. - Веровање да је само Бог Господар и да у томе нема судруга. - Веровање да је само Он достојан обожавања. - Веровање да само Бог поседује потпуна својства и најлепша имена. Уз сажето спомињање доказа и правила која се за њих вежу.

Овај чланак нам укратко говори о проживљењу на Судњем дану и окупљању ради суђења, а затим окупљању људи након Божије пресуде ради одласка у вечно боравиште - Рај или Пакао.

У овом чланку нам аутор говори о сигурности као веома битној компоненти у изградњи једног друштва.

Чланак нам укратко говори о веровању у Судњи дан, разне прописе везане за Судњи дан, и успех оних који се за тај Дан припреме.

Овај чланак говори о другом стубу исламског веровања, веровању у племените мелеке (анђеле), спомињући при томе њихов број, радње којима их је Аллах задужио, врсте анђела, њихову величину, и плодове веровања у постојање анђела.