Лечење проблема душевне празнине

Опис

Посланик Мухаммед, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Аллаха, Његове једноће и дистанцирања од идолпоклонства, те веровања у све посланике и веровјеснике, небеске књиге, андјеле, Судњи дан и Аллахову одредбу, било да је она добра или лоша.

Download
Пошаљите коментар уреднику странице

Детаљан опис

    Лечење проблема душевне празнине

    ] Српски – Serbian – صربي [

    Др. Ахмед б. Осман ел - Мезјед

    Превод: Фејзо Радончић

    Ревизија: Љубица Јовановић

    2014 - 1435

    ﴿ علاج مشكلة الفراغ الروحي ﴾

    « باللغة الصربية »

    أحمد بن عثمان المزيد

    ترجمة:

    فيزو رادونشيش

    مراجعة:

    ليوبيتسا يوفانوفيتس

    2014 - 1435

    Лечење проблема душевне празнине

    Посланик, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Бога, Његове једноће и удаљавања од идолпоклонштва, па веровања у све посланике и веровеснике, небеске књиге, анђеле, Судњи дан и Божију одредбу, било да је она добра или лоша.


    Као додатак веровања срцем, Посланик, мир над њим, је лечио душевну празнину помоћу исламских прописаних обреда који у сваком тренутку повезују муслимана са његовим Господарем. Најважнији од тих обреда су пет исламских услова тј. основа, а то су: сведочење[1] – основно начело ислама, обављање молитве, давање милостиње, пост месеца Рамазана и обаваљање хаџа[2].


    Поред овога, Посланик, мир над њим, је одгајао муслимане значењима богобојазности, искрености према Њему и чврстом уверењу, затим ослањању на Њега и усађивању сталног осећаја да Бог прати свако његово дело и да познаје његове тајне и скривене разговоре, као и гајењу осећаја одговорности и онда када га нико од људи не види, јер га Узвишени Бог види.

    Рекао је Божији Посланик, мир над њим, Ибн-Аббасу: „О младићу! Пази на Бога и Он ће на тебе пазити. Пази на Бога, Он ће увек бити уз тебе. Ако будеш ишта тражио , тражи само од Бога. Ако и од кога будеш тражио помоћ, тражи је од Бога. И добро знај, када би се цео свет сакупио да ти помогне, неће ти моћи помоћи, изузев оним што ти је Бог већ одредио. А када би се сакупили да ти науде, неће ти наудити ничим другим, осим оним што ти је Бог прописао. Пера су се осушила а листови уздигнули.“[3]

    У једној дужој веродостојној предаји анђела Џибрила (Гаврила), Посланик, мир над њим, појашњава темеље ислама, веровања и ихсана[4]. То је један од најважнијих хадиса Божијег Посланика, мир над њим, који у веома краткој форми обухвата исламску веру у потпуности.

    Преноси се од Омера, да је рекао: „Једног дана док смо седили код Божијег Посланика, мир над њим, помоли се према нама човек изразито беле одеће, изразито црне косе, на њему се нису видели трагови путовања, а нико од нас га није познавао. Сео је поред Божијег Посланика, мир над њим, и прислонио своја колена уз његова, а руке је ставио на своје бутине, и затим рекао:

    „Мухаммеде, обавести ме о исламу.“

    На то Посланик, мир над њим, рече: „Ислам је да сведочиш да нема бога осим једног Бога и да је Мухаммед Божији посланик, да обављаш молитву, да дајеш милостињу, да постиш Рамазан и да хаџ обавиш посећујући Кабу у Меки, ако будеш у могућности да то учиниш.“

    На то ће онај непознати човек: „Истину си рекао.“
    Каже Омер: „Ми му се зачудисмо, пита га а затим каже: „Истину говориш.““

    Онда тај човек рече: „Обавести ме о иману.“
    Посланик, мир над њим, одговори: „Иман је да верујеш у Бога, Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан и да верујеш у Божију судбину – одредбу добра и зла.“

    На то непознати човек рече: „Истину си рекао, па обавести ме о ихсану.“

    Посланик, мир над њим, рече: „Ихсан је да обожаваш Бога као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш, Он тебе, засигурно, види.“

    Затим непознати човек рече: „Обавести ме о Судњем дану (када ће наступити)?“

    Посланик, мир над њим, на то одговори: „Упитани о томе не зна ништа више од онога који пита.“
    „Па обавести ме о његовим предзнацима“, рече непознати, а Посланик, мир над њим, рече: „Када робиња роди своју господарицу и када видиш голе, босе, сиромашне чобане како се надмећу у градњи.“

    Затим тај непознати човек оде. Након неког времена Посланик, мир над њим, ме упита: „Омере, знаш ли ко је био онај што ме је питао?“ Ја рекох: „Бог и Његов Посланик најбоље знају.“ Онда Божији Посланик, мир над њим, рече: „То је Џибрил, мир над њим, дошао је да вас подучи вашој вери.“[5]

    Посланик, мир над њим, је и оне који нису били верници позивао на размишљање. Тако се од Имрана б. Хусајна, , преноси да ја казао:

    “Божији Посланик, мир над њим, је казао мом оцу: „О Хусајне, колико богова данас обожаваш?“ Он је одговорио: „Седам бога, шест на земљи и једног Бога на небесима.“ Па га је Посланик, мир над њим, упитао: „А од којег од њих страхујеш и којем се надаш?“ Хусајн одговори: „То је Онај на небесима.“[6]

    Као да му је Посланик желео казати: „Како обожаваш неког поред Аллаха (Бога), а надаш се и страхујеш од Њега“.

    [1] Сведочење да нема другог бога (који заслужује обожавање) осим Аллаха, и да је Мухаммед Његов посланик. Изговарањем ових речи, искрено верујући и прихватајући њихово значење особу моментално уводи под окриљем ислама и чини је муслиманом.

    [2] Ходочашће у Меки.

    [3] Хадис, бележи га Ахмед, бр. 2537., и Тирмизи, бр. 2440.

    [4] Ихсан – највећи степен веровања који човек може постићи.

    [5] Хадис, бележи Муслим, бр. 9

    [6] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 3405.

    Научне категорије.:

    Повратне информације