Појашњавање исправног веровања и позив Богу (Аллаху) је најбитнија ствар и строга дужност свакој особи, јер је оно основа од које зависи исправност дела и њихово прихватање код Бога, па је брига свих Посланика и њихових следбеника, о стварима које руше или умањују веровање, била велика. Исламско веровање је оно са чиме је Аллах слао Посланике, спуштао Књиге и оно са чиме је обавезао човечанство, као што каже Узвишени Аллах: „Ми смо сваком народу посланика послали: 'Аллаху ибадет (богослужење) чините, а лажних божанстава се клоните!'“ (Кур’ан, поглавље Пчела, 36.) Сваки Посланик је дошао са позивом у ово веровање, и све божанске Књиге су објављене да појасне исправно веровање, да појасне оно што га поништава, шта је супротно том веровању или шта га умањује. Ово је веровање наређено сваком пунолетном човеку, па је због места које веровање заузима и његове важности, наређено његово чување, изучавање и упознавање са њим пре свега осталог, нарочито јер се на веровању заснива срећа човечанства, на овоме и на Будућем свету.

Пред вама је јако корисна књига, од познатог исламског учењака, која обрађује следећих десет тема: 1. Тевхид (монотеизам); 2. Савет, опомена; 3. Разлика између добрих и лоших дела; 4. Суђење по другом закону мимо исламског; 5. Социјални услови друштва; 6. Економија; 7. Политика; 8.Проблем немуслиманске доминације над муслиманима; 9. Проблем слабости муслимана; 10.Проблем разједињености и неслоге срца унутар друштва.

Пред вама је књига о веровању у Божију једноћу – чисти монотеизам. Аутор је дао скраћени приказ монотеизма са лакоћом у изразима. Нема сумње да је наука о веровању основа на којој се гради све остало. С тога је неопходно њено проучавање како би дела која радимо била исправна и прихваћена код узвишеног Бога

Посланик Мухаммед, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Аллаха, Његове једноће и дистанцирања од идолпоклонства, а затим веровања у посланство и веровесништво, небеске Књиге, анђеле, Судњи дан и Аллахову одредбу, било да је одредба добра или лоша.