Чланци

Чланак нам на најлепши начин објашњава на који начин се Ислам опходи у погледу људских права и слобода које су ускладу са људском природом, и указује на свеобухватност Ислама по том питању.

Иако особа може негирати постојање Узвишеног Створитеља, дубоко у свом срцу зна да Створитељ постоји. Докази су свуда око нас а и у нама самима. Последица атеизма је опасна и погубна, на овом и на будућем свету.

Жена у исламу има високо место и улогу у друштву као мајка, супруга и кћерка. У овом кратком излагању можете сазнати које су то почасти жене у исламу кроз Кур’ан и веродостојне предаје посланика Мухаммеда, мир над њим.

Аутор нам у овом чланку доноси неке од Посланикових упутстава о томе како подучити друге људе добру, речима и делом.

У овом чланку аутор нам излаже став ислама према убиству, било муслимана или немуслимана, кроз одабране веродостојне предаје Посланика на ту тему.

Аутор нам у овом чланку наводи неке од изрека Посланика, мир над њим, и његових праведних владара кроз које су муслимане подучавали етици ратовања и борбе.

Посланик Мухаммед, мир над њим, је указао на светост човека као Божијег створења, и забранио његово кажњавање док је жив и скрнављење након смрти.

Уовом чланку аутор обрађује следеће теме: Порекло Посланика, мир над њим, Смрт његових родитеља и деде, Послаников одгој, Почетак Објаве, Фазе Посланикове мисије, Посланикова стрпљивост на увредама, Исељење Посланика, у Медину, Неке од тачки Мединске повеље, Најважније ствари којима је позивао Мухаммед, Посланикови синови и ћерке, Посланикове супруге, Посланикова смрт, мир над њим.

Zašto je islam dobitak i pobeda? I kako se vera u Isusa Hrista, mir nad njim, ili bilo kog poslanika, time ne gubi?

Шта је то Племенити Кур'ан?

Чланак говори о следећим темама које највише забрињавају оне који су прихватили Ислам или размишљају о томе: 1. Ја желим да будем муслиман али не желим да променим своје име 2. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам арапски 3. Ја желим да постанем муслиман али не желим да се обрежем 4. Желим да будем муслиман/ка али сам бео/бела 5. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ништа о Исламу 6. Желим да постанем муслиман/ка али сам починио/ла превише грехова 7. Ја желим да постанем муслиман/ка али ја знам да постоје неки греси које не могу да престанем да чиним 8. Желим да постанем муслиман/ка али се плашим да о томе обавестим друге 9. Желим да будем муслиман/ка али ја не знам ни једног муслимана или муслиманку

Ово је кратак савет који се веже за вредност поста месеца рамазана и ибадета (богослужења) у њему, и вредност такмичења у чињењу добрих дела, уз појашњење мање познатих а важних прописа Рамазана.

Обавезност давања зеката је од најуочљивијих одлика Ислама и механизама који воде бригу о стању муслимана, због мноштва користи које из тога прозилазе као и крајње потребе сиромашних муслимана за зекатом. Од користи давања зеката је учвршћивање међубратске љубави између имућних и сиромашних, зато што се у душама рађа љубав према ономе ко јој учини добро. Од многобројних користи зеката је и чишћење и оплемењивање душе, и удаљавање од тврдичлука и шкртости, као што племенити Кур’ан и указује на ово значење у говору Узвишеног Бога: „Узми од добара њихових зекат, да их њиме очистиш и благословљеним их учиниш...“ (Кур’ан, Ет-Тевба, 103)

Слање посланика је разумска обавеза. Људска природа и разум наводе нас да прихватимо постојање Творца, који заслужује да буде обожаван. Међутим, опис и каквоћа обожавања Бога не могу да се спознају никако другачије осим посредством Узвишеног Бога, јер управо је Бог онај који има највеће право да опише начин обожавања са којим је задовољан, да нас обавести о ономе шта нам је дозвољено и шта забрањено, и шта је за нас корисно а шта штетно.

Узвишени Аллах је створио шејтана (сотону) који је касније постао основа изопачености и покварености и од кога почињу сва зла овог света, као што су погрешна веровања, заблудела уверења, слеђење страсти, повођење за сумњама и томе слично. Сотона је главни узрочник људске заблуде и несреће и он људе наводи да чине дела која изазивају Аллахову срџбу. Међутим, сотона својим постојањем проузрокује и многе позитивне последице и у његовом постојању се крију многе мудрости.

Пред вама је текст који говори о опасности претеривања у јелу. Међу највеће човекове пороке спада нагон прождрљивости. Стомак је, заправо, извор нагона и жариште свих врста болести и порока. Из њега долазе полни нагони, нагони за јелом, затим неодољива жеља за утицајем и богатством, који опет воде у изобиље и претеривање у јелу...

Пред вама је текст који говори о знацима здравог срца. Први знак да је срце здраво и да воли Узвишеног Господара је да Га се често сећа и да Га често слави... Божији Посланик, нека је над њим спас и мир, знао толико дуго клањати и молити се да би му ноге отекле од стајања у молитви. Онима који су га на то упозоравали, само је одговарао: "Па зар нећу бити захвалан роб?!"

Пред вама је текст који говори о загробном животу. Човек након смрти ужива или пати, како духовно, тако и телесно... У овом одломку Узвишени Бог је јасно споменуо патњу и у загробном животу и на будућем свету, тако да у то нема никакве сумње. "Зато их пусти док се не суоче са Даном у коме ће помрети, Даном када им лукавства њихова нимало неће користити и када им нико неће помоћи. А за све насилнике и друга ће казна пре оне бити али већина њих не зна". (Кур’ан, поглавље Гора, 45-47)

Пред вама је текст који говори о догађајима и страхотама Судњег дана. Страшније од смрти и загробне патње је ишчекивање тренутка када ће се проживети из гробова, затим изаћи пред Свемогућег Господара ради полагања рачуна за учињена дела на овом свету која ће бити стављена на вагу и извагана, и на крају чекање прозива да се саопшти коначна пресуда и види да ли ће човек бити од оних срећних или несрећних... Нека је, зато, тешко немарнима! Узвишени нам шаље одабраног Посланика, објављује јасну Књигу, у њој нам описује Судњи дан, а затим нас упозорава на наш немар поручујући: "Људима се ближи час полагања рачуна њиховог, а они, безбрижни, не маре за то. И не дође им ниједна нова опомена од Господара њихова којој се, слушајући је, не подсмехују срца расејаних." (Кур’ан, Веровесници, 1-2)

Губитак наде у вечан живот је спознаја да се приближила смрт и - да је живот на измаку. То је за срце једна од најкориснијих спознаја, јер му она улива додатни мотив да искористи јединствену прилику живота који, попут облака, брзо прође. Она човека опомиње да почне са паковањем књиге својих дела, да се припрема за пут и за онај, вечни свет, да од овога света узме само оно што му је најпотребније и да једва чека сусрет са својим Господаром. Узвишени Бог каже: "И од онога чиме вас Ми опскрбљујемо удељујте пре него неком од вас смрт дође, па да онда каже: "Господару мој, да ме још само кратко време задржиш, па да милостињу удељујем и да добар будем!" Бог сигурно неће оставити у животу никог коме смртни час његов дође; а Бог добро зна оно што ви радите." (Кур’ан, поглавље Лицемери, 10-11)