(1) Тако ми оних који дахћући јуре,
(2) па варнице севају
(3) и зором нападају,
(4) и ту дижу прашину
(5) па ту сви заједно у средину продиру,
(6) човек је, заиста, према своме Господару незахвалан,
(7) и сам је он, заиста, тога сведок,
(8) и он је, збиља, у љубави за овосветским добрима жесток.
(9) А зар он не зна да ће, када гробови буду преврнути сa оним што је у њима,
(10) и када изађе на видело оно што је у срцима,
(11) њихов Господар ће тог Дана, сигурно, све о њима да зна?!