(1) Ха-мим.
(2) Објава је од Свемилосног Милостивог,
(3) Књига чији су докази јасно изложени, Кур'ан на арапском језику за људе који знају,
(4) Доносилац радосних вести и опомена - али се већина њих опет окреће, неће да чују.
(5) И говоре: „Наша срца су у омотачима, далеко од онога чему нас ти позиваш. Ми смо глуви према томе, а између нас и тебе је преграда, па ти ради, и ми ћемо да радимо.“
(6) Реци: „Ја сам само човек као и ви, мени се објављује да је ваш Бог само један Бог, зато у веровању устрајни будите, и опрост тражите. А тешко незнанобошцима,
(7) који милостињу не дају и који у онај свет не верују!
(8) Онима који верују и раде добра дела, заиста припада непрекидна награда.
(9) Реци: „Зар ви заиста нећете да верујете у Онога Који је Земљу створио у два дана - и још Му друга божанства приписујете?! То је Господар светова!
(10) Он је по њој непомична брда створио и учинио је благословљеном и храну за њене становнике на њој je одредио, све то у четири дана равномерна – то је објашњење за оне који питају.
(11) Затим се усмерио на небо док је оно још било магла, па њему и Земљи рекао: „Појавите се милом или силом!“ „Појављујемо се драге воље!“ Одговорили су.
(12) Тада их је створио у два дана, као седам небеса, и одредио је шта ће на сваком небу да се налази. А најближе небо смо украсили светиљкама и њих смо учинили као заштиту. То је одредба Силнога и Свезнајућег.
(13) Па ако се окрену, ти реци: „Упозоравам вас на онакав удар какав је погодио Ад и Семуд“,
(14) Кад су им, са свих страна, њихови посланици долазили говорећи: „Не обожавајте никога осим Аллаха!“ А они су одговарали: „Да је наш Господар хтео, Он би послао анђеле! Заиста ми не верујемо у оно што је послато по вама!“
(15) Што се тиче народа Ад, они су се на Земљи без икаквог основа охолили и говорили: „Ко је од нас јачи?“ А зар нису знали да је Аллах, Који их је створио, јачи од њих - а и Наше знакове су порицали.
(16) И Ми посласмо против њих, у узастопним данима, ледени ветар, да бисмо им још у овосветском животу дали да осете срамну патњу. А патња на оном свету биће, заиста, још више понижавајућа и нико неће у помоћ да им притекне.
(17) А што се тиче народа Семуд, њих смо били упутили истини, али њима је била дража слепоћа од упуте, па их је стигао понижавајући удар, онако како су заслужили,
(18) а спасили смо оне који су веровали и Аллаха се бојали.
(19) А на Дан кад Божји непријатељи у ватру буду потерани – они први биће задржани, да би их сустигли остали.
(20) И кад дођу до ватре, њихове уши, и њихове очи, и њихове коже сведочиће против њих о оном што су радили.
(21) „Зашто сведочите против нас?“ Упитаће они своје коже. „Аллах, Који је дао способност говора сваком бићу, обдарио је и нас даром говора“, одговориће. „Он вас је први пут створио и Њему сте се, ево, вратили.“
(22) Ви се нисте крили да не би ваше уши и ваше очи и ваше коже против вас сведочиле, већ зато што сте мислили да Аллах неће да сазна много штошта што сте радили.
(23) И то уверење које сте имали о своме Господару вас је упропастило, и сад сте настрадали.
(24) Па ако буду трпели, њихово боравиште ће да буде Ватра; а ако буду тражили наклоност да се врате, њиховој молби се неће удовољити.
(25) И Ми смо им били одредили пратиоце па су им лепим приказивали оно што су урадили и оно што ће урадити, и на њима се обистинило оно што је речено за народе, духове и људе који су пре њих били и нестали - заиста су настрадали.
(26) Они који не верују говоре: „Не слушајте овај Кур' ан, него правите буку да бисте га надвикали!“
(27) Зато ћемо Ми, сигурно, дати да неверници искусе несносну патњу, и казнићемо их најгором казном за дела која су починили.
(28) То је казна за Аллахове непријатеље - ватра у којој ће да им буде вечно боравиште, као казна што су Наше речи и доказе стално порицали.
(29) А они који нису веровали рећи ће: „Господару наш, покажи нам духове и људе, оне који су нас завели, да их ставимо под своје ноге, нека буду најдоњи.“
(30) Заиста онима који говоре: „Наш Господар је Аллах“, па после буду устрајни, долазе анђели: „Не бојте се и не жалостите се, и радујте се Рају који вам је обећан.“
(31) Ми смо ваши заштитници у животу на овом свету, а и на оном свету; у њему ћете да имате све оно што ваше душе зажеле, и што год затражите - имаћете,
(32) бићете почашћени од Оног Који прашта и Који је милостив.”
(33) А ко говори лепше од онога који позива Аллаху, који ради добра дела и који говори: „Ја сам, заиста, муслиман!“
(34) Добро и зло нису исто! На зло добрим узврати, па ће ти непријатељ твој одједном као присни пријатељ постати.
(35) То могу постићи само стрпљиви, то могу постићи само врло срећни.
(36) А кад ђаво покуша да те наведе на зле мисли, ти затражи уточиште код Аллаха. Он, уистину, све чује и све зна.
(37) Међу Његовим знацима су ноћ и дан, и Сунце и Месец. Не клањајте се ни Сунцу ни Месецу, већ се једино клањајте Аллаху, Који их је створио, ако желите да само Њега обожавате.
(38) А ако те они не послушају – па, они који су код твога Господара, славе и величају Га и ноћу и дању и то им не досађује.
(39) А од Његових знакова је и то што ти видиш суву земљу, а кад на њу спустимо кишу, она се покрене и узбуја. Онај Ко њој даје живот оживеће сигурно и умрле. Он све може.
(40) Збиља, они који Наше речи изврћу неће се сакрити од Нас. Па да ли је бољи онај који у Ватру буде бачен или онај који на Судњем дану дође сигуран? Радите шта хоћете, Он, заиста, добро види шта ви радите.
(41) Заиста они који не верују у Кур'ан, након што им је дошао, биће кажњени! То је, заиста, заштићена књига,
(42) лаж јој је страна, било с које стране, она је Објава од Мудрог и хвале достојног.
(43) Теби се не говори ништа што већ није речено посланицима пре тебе. Твој Господар заиста прашта, а и болно кажњава.
(44) А да смо Кур'ан објавили на туђем језику, они би сигурно рекли: „Требало је да су му речи разумљиве! Зар туђ језик, а онај коме се објављује Арап?“ Реци: „Он је онима који верују упута и лек. А они који не верују – они су глуви и слепи за њега! Они као да се издалека дозивају.
(45) И Мојсију смо дали Књигу, па су се због ње подвојили. А да није речи твога Господара пре изречене, са овима би било већ свршено. И они у Кур'ан много сумњају.
(46) Ко чини добро, чини у своју корист, а ко ради зло, ради на своју штету. А твој Господар није неправедан према Својим слугама.
(47) Само Он зна кад ће да наступи Смак света. А ни плодови не излазе из својих цветних чашица, и ниједно женско не занесе и не роди, а да Он то не зна. А на Дан кад их Он упита: “Где су они које сте поред Мене обожавали?” Они ће одговорити: “Обавештавамо Те да нико од нас то не тврди.”
(48) И неће да буде оних којима су се пре молили и увериће се да никуд не могу да умакну.
(49) Човеку не досади да тражи добро, а када га задеси зло, онда очајава и губи наду.
(50) Кад га обаспемо Нашом милошћу, после несреће која га задеси, он говори: „Ово сам и заслужио, и ја не мислим да ће Судњи час да дође. А ако будем враћен своме Господару, код Њега ме чека само добро и Рај.“ А Ми ћемо оне који нису веровали, сигурно, о ономе што су радили да обавестимо и даћемо им да искусе тешку патњу.
(51) Када човеку дарујемо Своју милост, постаје незахвалан и узохоли се, а кад га дотакне невоља, онда се дуго моли.
(52) Реци: „Шта мислите, ако је Кур'ан од Аллаха, а ви у њега нећете да верујете - ко је онда у већој заблуди од онога који је у далекој противречности од Истине?“
(53) Ми ћемо да им покажемо Наше знакове у даљини - на обзорима, а и у њима самим, док им не буде сасвим јасно да је Кур'ан истина. А зар није довољно то што је твој Господар свему сведок?
(54) Они сумњају да ће да стану пред својим Господаром, а Он, заиста, све обухвата.