(1) Намрштио се и окренуо,
(2) зато што му је слепи човек пришао.
(3) А шта ти знаш, можда он жели да се греха очисти,
(4) или опомене, па да му опомена користи.
(5) А што се тиче онога који је богат,
(6) ти се њему окрећеш,
(7) а ти ниси одговоран ако се он не очисти.
(8) А што се тиче онога који ти је дошао журећи,
(9) и боји се,
(10) ти њега занемарујеш.
(11) Не чини тако! Заиста је ово опомена,
(12) па ко хоће, имаће Га на уму,
(13) на листовима је цењеним
(14) узвишеним, чистим,
(15) у рукама изасланика
(16) часних, честитих.
(17) Проклет нека је човек! Колико је само његово порицање!
(18) Од чега га Он ствара?
(19) Од капи семена га ствара, па му одређује.
(20) И Прави пут му доступним учинио,
(21) затим му живот одузме и учини да буде сахрањен,
(22) и после ће, када Он буде хтео, да га оживи.
(23) Не, још није извршио оно што је Он наредио!
(24) Нека човек погледа у своју храну.
(25) Ми обилну кишу проливамо,
(26) затим земљу пукотинама цепамо
(27) и чинимо да из ње израста жито,
(28) и грожђе и поврће,
(29) и маслине и палме,
(30) и густе баште,
(31) и воће и траве
(32) на коришћење вама и вашој стоци.
(33) А кад дође снажан глас,
(34) на Дан када ће човек од свога брата да побегне,
(35) и од своје мајке, и од свога оца,
(36) и од своје супруге и својих синова,
(37) тог Дана сваки човек ће само о себи бринути,
(38) нека лица тог Дана биће блистава,
(39) насмејана, радосна,
(40) а нека лица тог Дана биће прашином прекривена,
(41) тама ће их прекривати,
(42) то ће, збиља, да буду неверници, развратници.