(1) Тако ми Сунца и његовог светла!
(2) и Месеца када га прати,
(3) и дана када га видљивим учини,
(4) и ноћи када га заклони,
(5) и неба и Онога Који га сазда,
(6) и Земље и Онога Који је распростре,
(7) и душе и Онога Који је исправном створи,
(8) па је надахнуо да разликује грехе од богобојазности;
(9) успео је онај ко је очисти,
(10) а изгубио је онај ко је запостави!
(11) Народ Семуд је због своје охолости порицао:
(12) Кад се један несрећник између њих подигао,
(13) Аллахов посланик им је довикнуо: „Пазите на Аллахову камилу и њен ред појења!“
(14) Али су га у лаж утерали, па су је заклали - и њихов Господар их је, због њихових греха уништио и казном све обухватио
(15) не бојећи се какве ће да буду последице тога.