(1) Аллаха слави и велича оно што је на небесима и оно што је на Земљи; Он је Силни и Мудри!
(2) О ви који верујете, зашто говорите оно што не радите?!
(3) Како само Аллах презире да говорите оно што не радите!
(4) Аллах, заиста, воли оне који се боре на Његовом путу у редовима као да су утврђено здање.
(5) Када Мојсије рече своме народу: „О народе мој, зашто ме узнемиравате, а добро знате да сам вам ја Аллахов посланик!” И кад они скренуше у страну, Аллах скрену њихова срца, а Аллах неће да упути народ који је огрезао у греху.
(6) А када Исус, Маријин син, рече: “О синови Израиљеви, ја сам вам Аллахов посланик, да вам потврдим пре мене објављену Тору и да вам донесем радосну вест о посланику чије је име Ахмед, који ће после мене да дође”, и кад им је донео јасне доказе, они рекоше: “Ово је очигледна враџбина!”
(7) А има ли већег насилника од онога који о Аллаху износи лажи док се у ислам позива?! А Аллах неће да упути народ који неправду чини.
(8) Они желе да утру Аллахово светло својим устима, а Аллах ће да употпуни Своје светло, макар то мрзели неверници.
(9) Он је послао Свог Посланика са Упутом и Вером Истине да би је уздигао изнад свих вера, макар то мрзели незнанобошци.
(10) О ви који верујете, хоћете ли да вам укажем на трговину, која ће да вас спаси из болне патње?
(11) Верујте у Аллаха и Његовог Посланика и својим богатствима и својим животима борите се на Аллаховом путу - то вам је, да знате, боље.
(12) Он ће ваше грехе да вам опрости и да вас уведе у рајске баште, кроз које теку реке, и у дивне дворове у вртовима Едена; то је велики успех.
(13) А даће вам и другу благодат коју волите: Аллахову помоћ и скору победу! Зато обрадуј вернике!
(14) О ви који верујете, будите Аллахови помагачи, као што је рекао Исус, Маријин син, блиским следбеницима: “Ко су моји помагачи у позивању Аллаху?” Они одговорише: “Ми смо Аллахови помагачи!” Па је једна група из Израиљевих потомака поверовала, а друга група узневеровала! Па смо оне који су веровали против њихових непријатеља оснажили и били су надмоћни.