(1) Каф, тако Ми величанственог Кур'ана!
(2) Они се чуде што им је дошао један од њих да их опомиње, па неверници говоре: “То је чудна ствар.
(3) Зар кад помремо и постанемо земља?! Незамислив је то повратак.“
(4) Ми знамо шта ће од њих земља одузети, код Нас је Књига у којој се све чува.
(5) Они, међутим, поричу Истину која им долази и они су сметени.
(6) А зашто не погледају небо изнад себе? - Како смо га саздали и украсили и како у њему нема нереда.
(7) А Земљу смо распрострли и по њој смо побацали непомична брда и дали смо да из ње ниче разноврсно, прекрасно биље.
(8) да би размислио и опоменуо се сваки слуга који се Господару свом покајнички обраћа.
(9) Ми са неба спуштамо благословљену воду и чинимо да уз њену помоћ ничу вртови и жито које се жање,
(10) и високе палме у којих су нагомилани замеци једни изнад других,
(11) као опскрбу свим слугама, а Ми њоме оживљавамо и мртви предео; тако ће да буде и проживљење.
(12) Пре њих порицао је Нојев народ и становници Ресса и Семуд.
(13) И Ад и фараонов народ и Лотов народ.
(14) И становници Ејке и народ Туббе'а; сви су они сматрали посланике лажним и казну су Моју заслужили.
(15) Па зар смо након првог стварања постали немоћни?! Не, али они у поновно стварање сумњају.
(16) Ми смо створили човека и знамо што му шапуће његова душа, и Ми смо му ближи од вратне жиле куцавице.
(17) Кад се двојица састану и седну један с десне, а други с леве стране.
(18) Он не изусти ниједну реч, а да поред њега није онај који надзире.
(19) Смртне муке ће збиља да дођу – то је нешто од чега не можеш побећи.
(20) и у рог ће да буде дувнуто - то је Дан којим се прети.
(21) И свако ће да дође, а са њим водич и сведок.
(22) Ти ниси марио за ово па смо скинули твоју копрену, данас ти је оштар вид.
(23) А његов пратилац ће да каже: “Ово што је код мене спремно је.”
(24) Баците у Пакао сваког незахвалника, пркосника
(25) који је бранио да се раде добра дела и који је прелазио Аллахове границе и био сумњичав,
(26) који је поред Аллаха у другог бога веровао – зато га баците у патњу најтежу!”
(27) А други његов пратилац ће рећи: „Господару наш, ја га нисам завео силом, био је сам у великој заблуди.“
(28) „Не препирите се преда Мном“, рећи ће Он, „још давно сам вам запретио.
(29) Моја реч се не мења и Ја нисам према Својим слугама неправедан.“
(30) На Дан када упитамо Пакао: „Јеси ли се напунио?“ Он ће да одговори: „Има ли још?“
(31) А Рај ће да буде примакнут богобојазнима, неће да буде ни од једног далеко.
(32) „Ово је оно што вам је обећано, свакоме ономе ко се Аллаху покајнички обраћао и чувао.
(33) Који се бојао Свемилосног у самоћи, и који је дошао покајничког и покорног срца.
(34) Уђите у Рај, у миру, ово је Дан вечни!”
(35) У њему ће да имају шта год зажеле, а добиће од Нас и више од тога.
(36) А колико смо народа пре ових уништили, који су били моћнији од њих, па су по свету трагали - има ли места за спас?!
(37) У томе је, заиста, опомена за онога ко има разум, или ко слуша, а прибран је.
(38) Ми смо створили небеса и Земљу и оно што је између њих за шест временских раздобља, и није Нас опхрвао никакав умор.
(39) Зато стрпљиво подноси оно што они говоре и слави и величај свога Господара и захваљуј Му пре изласка Сунца и пре заласка.
(40) И слави Га и величај ноћу и после обављања молитве.
(41) И очекуј Дан када ће гласник да позове из места које ће свима бити близу.
(42) Дан кад ће они чути истинит глас – то ће бити Дан оживљења.
(43) Ми, заиста, дајемо живот и дајемо смрт и код Нас је коначно одредиште.
(44) А на Дан када ће над њима земља да попуца они ће журно да изађу; биће то проживљење, за Нас једноставно.
(45) Ми најбоље знамо шта они говоре; ти не можеш да их присилиш, него подсети Кур'аном онога који се боји Моје претње.