(1) Да ли је дошла до тебе вест о Општој невољи?
(2) Нека лица ће тог Дана бити потиштена,
(3) преморена, напаћена,
(4) пржена у ужареној ватри,
(5) напајана са узаврелог врела,
(6) када другог јела осим трња неће да има,
(7) које неће ни да угоји ни глад да утоли.
(8) Нека лица тог Дана биће радосна,
(9) својим трудом задовољна,
(10) у високоме Рају,
(11) у коме неће да слушају празне беседе!
(12) У њему су извори воде које теку,
(13) у њему су уздигнути дивани,
(14) и постављени пехари,
(15) и поређани јастуци
(16) и раширени ћилими.
(17) Па, зашто они не гледају камилу како је створена,
(18) и небо како је уздигнуто,
(19) и планине како су постављене,
(20) и Земљу како је прострта?!
(21) Ти опомињи, јер ти и јеси само опомињач,
(22) ти ниси онај који их присиљава!
(23) А онога који се окрене и не верује,
(24) њега ће Аллах да казни највећом патњом.
(25) Нама ће они, заиста, да се врате.
(26) А потом, на Нама је, заиста, да њихов рачун сведемо!