(1) О ти покривени
(2) Устани и упозоравај,
(3) и свога Господара величај!
(4) И одећу своју очисти!
(5) И кипова се клони!
(6) И не даруј нешто надајући се да ће да ти буде узвраћено више!
(7) И трпи ради свога Господара!
(8) А када у рог буде дувнуто,
(9) то ће тада да буде тежак дан,
(10) неверницима нимало лак.
(11) Остави Мене и онога кога сам Ја самог створио
(12) и богатство му огромано дао,
(13) и синове који су са њим,
(14) и живот му угодним учинио,
(15) и жуди да му још увећам!
(16) Никако! Он, заиста, пркоси Нашим доказима
(17) а оптеретићу га Ја тешком казном,
(18) јер је смишљао и рачунао,
(19) и, проклет био, како је прорачунао!
(20) и још једном, проклет био, како је прорачунао!
(21) Затим је сагледао,
(22) па се онда смркнуо и намрштио,
(23) и потом се окренуо и узохолио,
(24) и рекао: „Ово није ништа друго до враџбина која се наслеђује,
(25) ово су само човекове речи!“
(26) У Секар ћу ја њега да бацим.
(27) А знаш ли ти шта је Секар?!
(28) Ништа он неће да поштеди,
(29) коже ће да пржи, па црним да учини,
(30) над њим су деветнаесторица.
(31) Ми смо чуварима Ватре само анђеле поставили и одредили смо њихов број као искушење онима који не верују - да се увере они којима је дата Књига, и да се онима који верују повећа веровање, и да они којима је дата Књига и они који су верници не сумњају, и да они чија су срца болесна и они који су неверници кажу: „Шта је Аллах хтео овим примером?“ Тако Аллах коме хоће даје да је у заблуди, и на Прави пут упућује кога хоће. А војске твога Господара зна само Он. И она - Ватра људима је само опомена.
(32) И тако Ми Месеца
(33) и ноћи када нестане,
(34) и зоре када сване,
(35) то је, заиста, једна од највећих невоља,
(36) људима је опомена;
(37) ономе између вас који хоће напред да иде или заостане!
(38) Свака душа ће за своја дела да одговара,
(39) осим оних на десној страни,
(40) они ће да се у рајским баштама распитују
(41) о неверницима.
(42) „Шта вас је довело у Секар?“
(43) „Нисмо“, рећи ће, „били од оних који су се Аллаху клањали.
(44) нити смо хранили сиромахе.
(45) И у беспослице смо се упуштали са беспослењацима,
(46) и Судњи дан смо порицали,
(47) све док нам смрт није дошла.“
(48) Њима неће да користи посредовање посредника.
(49) Па зашто се они окрећу од опомене?
(50) Као да су дивљи магарци преплашени
(51) који беже од лавова!
(52) Напротив, сваки би човек међу њима хтео да му се дају раширени листови.
(53) Никада, јер они се оног света не плаше!
(54) Уистину! Кур'ан је опомена,
(55) и ко хоће, на уму ће да га има,
(56) а на уму ће да га има само ако Аллах буде хтео, Он је једини достојан да Га се боје и достојан је да опрашта.