(1) Тако ми неба и звезде која се појављује ноћу!
(2) А знаш ли ти шта је то ноћни посетилац?
(3) Продирућа звезда!
(4) Нема човека над којим неко не бди.
(5) Нека човек погледа од чега је створен!
(6) Створен је од течности која избија у млазу,
(7) која између кичме и груди излази,
(8) и Он је, заиста, у стању поновно да га створи,
(9) на дан када тајне буду откривене,
(10) када човек ни снаге ни помагача неће да има.
(11) И тако ми неба пуног кише која се враћа.
(12) и Земље пуне распукнућа,
(13) Кур'ан је, заиста, говор који раставља Истину од неистине,
(14) није никаква лакрдија.
(15) Они, заиста, праве замке,
(16) па и Ја њима замке правим,
(17) зато неверницима дај још времена, остави их још који тренутак.