(1) Тако ми ноћи када све прекрије,
(2) и дана кад сване,
(3) мушко и женско које створи,
(4) ваш труд је, заиста, различит.
(5) А ономе који удељује и богобојазан је
(6) и оно најлепше сматра истинитим,
(7) oлакшаћемо му чињење добрих дела;
(8) а ономе који тврдичи и осећа се независним,
(9) и оно најлепше сматра лажним,
(10) oлакшаћемо му чињење греха;
(11) и његово богатство, кад се стровали, неће да му користи.
(12) Ми смо дужни да укажемо на Прави пут
(13) и једино Нама припада и Будући и овај свет.
(14) Зато вас упозоравам на разбукталу ватру
(15) у коју ће да уђе само највећи несрећник,
(16) онај који буде порицао и окретао се,
(17) а од ње ће да буде одстрањен онај најбогобојазнији,
(18) онај који буде део свога богатства удељивао, да би се очистио,
(19) не очекујући да му се узврати захвалношћу,
(20) Већ једино жудећи за Лицем Господара свога Свевишњег,
(21) и он ће, збиља, да буде задовољан!