(1) Тако Ми анђела који душе чупају грубо,
(2) и анђела који душе узимају нежно,
(3) и анђела који се крећући плове
(4) и оних који једни друге претичу
(5) и оних који извршавају Божје наредбе и одредбе
(6) на Дан када ће се Земља потрести.
(7) За којим ће да дође следећи,
(8) Људска срца ће тог дана бити престрављена,
(9) а погледи њихови понизни.
(10) Они говоре: „Зар ћемо, заиста, у гробовима да будемо враћени у живот?
(11) Зар кад постанемо труле кости?"
(12) И још кажу: „То је, онда, штетан повратак.“
(13) А биће то само једна наредба,
(14) а они већ на површини Земље.
(15) Да ли је допрла до тебе вест о Мојсију,
(16) кад га је његов Господар позвао у благословљеној, чистој долини Тува?
(17) Иди код фараона, он се, заиста, осилио,
(18) и реци: „Да ли би ти да се очистиш,
(19) да те упутим твоме Господару, па да Га се бојиш?'
(20) И онда му је показао највеће чудо,
(21) али је он порекао и није послушао,
(22) већ се окренуо и пожурио
(23) и сабрао и повикао:
(24) И рече: „Ја сам господар ваш највећи!“
(25) И Аллах га је, на другом, а и на овом свету казнио.
(26) У томе има поука за свакога који се буде Аллаха бојао!
(27) А шта је теже: вас или небо створити? Он га је саздао,
(28) његов свод високо дигао и усавршио,
(29) његове ноћи учинио мрачним, а дане светлим.
(30) После тога је Земљу распростро,
(31) из ње је воду и пашњаке извео,
(32) и планине непомичним учинио,
(33) на уживање вама и вашој стоци.
(34) А кад дође највећа Невоља,
(35) тада ће човек да се присети онога што је радио,
(36) и Огањ ће свакоме ко види да буде указан.
(37) Па, оном ко се охолио
(38) и овосветски живот више волео,
(39) Огањ ће сигурно да буде пребивалиште.
(40) А оном ко је од стајања пред својим Господаром стрепео и душу од прохтева уздржао,
(41) Рај ће сигурно да буде боравиште.
(42) Питају те о Судњем часу: „Када ће да се догоди?“
(43) Шта ти о његовом спомену знаш!?
(44) Знање о њему је само код твога Господара.
(45) Твоје упозорење на њега прихвата само онај који Га се боји,
(46) а њима ће да се учини, Дан тај, када га доживе, да су само једно послеподне или једно јутро на овом свету остали.