(1) О чему они једни друге питају?!
(2) О великој Вести,
(3) о којој се они разилазе.
(4) А није тако, сазнаће они сигурно!
(5) И поново - није тако, сазнаће они сигурно!
(6) Зар Земљу колевком нисмо учинили,
(7) и планине као клинове
(8) и вас створили као парове,
(9) и ваш сан учинили смирајем,
(10) и ноћ учинили прекривачем,
(11) и дан одредили за привређивање,
(12) и изнад вас седам чврстих небеса саздали,
(13) и поставили пламтећу светиљку?!
(14) Ми из кишних облака спуштамо воду обилну
(15) да њоме изведемо жито и биље,
(16) и густе баште.
(17) Дан суда је, заиста, већ одређен,
(18) Дан када ће у рог да буде дувнуто, па ћете ви, све група по група, да долазите,
(19) и небо ће да буде отворено и много ће капија да има,
(20) и планине ће да буду покренуте и привиђење ће да постане.
(21) Пакао ће, заиста, да буде заседа,
(22) неправедницима место повратка,
(23) у коме ће да остану заувек,
(24) у њему никакве свежине неће да осете, ни пића да окусе,
(25) осим вреле воде и смрдљиве капљевине,
(26) казне прикладне.
(27) Заиста се они нису надали полагању рачуна
(28) и потпуно лажним сматрали су Наше речи и доказе,
(29) а Ми смо све побројали и записали.
(30) „Па зато кушајте, а Ми ћемо патњу само да вам повећавамо!“
(31) Заиста богобојазнима припада место спаса и уживања:
(32) баште и виногради,
(33) и девојке младе, истих година,
(34) и пехари пуни.
(35) Тамо неће да слушају празне беседе и лажи,
(36) то им је награда од твога Господара, довољан дар.
(37) Од Господара небеса и Земље и онога што је између њих, Свемилоснога, коме неће моћи зборити.
(38) На Дан када анђео Гаврило и сви анђели буду поређани у редове, неће проговорити. Говориће само онај коме Свемилосни дозволи, а истину ће рећи.
(39) То је дан Истине, па ко хоће, кренуће путем повратка своме Господару.
(40) Ми вас, заиста, упозоравамо на блиску патњу, на Дан у коме ће човек дела својих руку да види, а неверник да узвикне: „Камо среће да сам постао прашина!“