(1) Кунем се градом овим,
(2) а ти си у овом граду ослобођен ограничења,
(3) и родитељем и оним кога је родио.
(4) Човека смо створили да се труди.
(5) Мисли ли он да му нико ништа не може?
(6) „Утрошио сам нагомилано богатство!“ Говори.
(7) Зар мисли да га нико није видео?
(8) Зар му нисмо дали два ока
(9) и језик и две усне,
(10) и добро и зло му објаснили?
(11) Па зашто он није на благодатима захвалан био?
(12) А шта ти мислиш: како се на благодатима захвалан може бити?
(13) Роба ропства ослободити,
(14) или, у време глади нахранити
(15) сироче блиског рода,
(16) или јадног сиромаха.
(17) А потом да је био од оних који верују, који једни другима препоручују стрпљивост и који једни другима препоручују милосрђе;
(18) они ће да буду срећници!
(19) А они који не верују у Наше речи и доказе, они ће да буду несретни.
(20) изнад њих ће да буде затворена ватра.