(1) Час обистињења,
(2) шта је Час обистињења?
(3) И шта ти знаш шта је Час обистињења?!
(4) Семуд и Ад су порицали застрашујући Удар,
(5) па је Семуд уништен страховитим повиком,
(6) а Ад је уништен леденим ветром, силовитим.
(7) Њему је Он власт над њима био препустио седам ноћи и осам дана узастопних, па си у њима видео људе поваљане као шупља палмина дебла,
(8) и видиш ли да је ико од њих остао?
(9) А фараон, и они пре њега, и преврнута насеља су чинили грехе,
(10) и били су непослушни посланику свога Господара, па их је Он казнио жестоком казном.
(11) Ми смо вас, кад је вода све преплавила, носили у лађи,
(12) да вам је учинимо поуком и да то од заборава сачува уво које памти.
(13) А кад једном у рог буде дувнуто,
(14) па Земља и брда буду дигнута и од једног удара здробљена,
(15) тог дана ће Догађај страховити да се догоди,
(16) и небо ће да се раздвоји - тада ће да буде лабаво.
(17) И анђели ће на његовим крајевима да стоје, а Престо твога Господара ће тог дана изнад њих да држе осморица.
(18) Тог дана бићете изложени, и ниједна ваша тајна неће скривена да остане.
(19) Онај коме се његова књига у његову десну руку да, рећи ће: „Ево вам, читајте моју књигу,
(20) ја сам заиста и мислио да ћу свој рачун да полажем.“
(21) И он ће живети задовољним животом,
(22) у узвишеном Рају,
(23) чији ће плодови да буду надохват руке.
(24) „Једите и пијте радосни, за оно што сте у данима минулим зарадили!“
(25) А онај коме се књига да у његову леву руку, рећи ће: „Камо среће да ми моја књига ни дата није
(26) и да ни сазнао нисам за свој обрачун!
(27) Камо среће да ме је смрт докрајчила,
(28) богатство моје ми није од користи,
(29) снаге моје нема више!“
(30) „Зграбите га и окујте у окове,
(31) затим га само у ватри пржите,
(32) а онда га у ланце седамдесет лаката дуге вежите;
(33) заиста, он у Аллаха Великог није веровао
(34) и да се нахрани сиромах није подстицао,
(35) зато он овде данас нема присног пријатеља
(36) ни другог јела осим смрдљиве капљевине
(37) коју ће само несретни да једу.“
(38) А Ја се кунем оним што видите
(39) и оним што не видите,
(40) Кур'ан је, заиста, говор објављен племенитом Посланику,
(41) а није говор никаквог песника - како ви мало верујете!
(42) И нису речи никаквог пророка - како ви мало размишљате!
(43) Објава је он од Господара светова!
(44) А да је он о Нама износио којекакве речи,
(45) Ми бисмо га десницом дохватили,
(46) а онда му жилу куцавицу пресекли,
(47) и нико између вас не би могао од тога да га одбрани.
(48) Заиста је он богобојазнима опомена,
(49) а Ми сигурно знамо да ће међу вама да буде порицатеља.
(50) И он је збиља јад неверницима,
(51) а он је, заиста, сама Истина.
(52) Зато ти слави и величај име свога Господара, Величанственога!