Muhammad, the Messenger of Allah

У аргументе који потврђују истинитост Веровесниковог, нека су Божији благослов и мир над њим, спада и то што је Узвишени Бог признао његову мисију. Да је Мухаммед другачије говорио у име свога Господара, Узвишени је известио да би га одмах уништио: „А да је он о Нама којекакве речи износио, Ми бисмо га за десну руку ухватили, а онда му жилу куцавицу пресекли, и нико га између вас не би могао од тога одбранити.“ (Кур’ан, Час неизбежни, 44-47)

Пред вама је текст који говори о важности и начину благосиљања последњег Божијег веровесника, Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега. Узвишени Бог каже: Бог и анђели Његови благосиљају Веровесника. О верници, благосиљајте га и ви и шаљите му поздраве. (Кур’ан, поглавље Савезници, 56)

Чуда су се, у свим временима, догађала у ономе што крунише то време, тј. у ономе у чему су људи достигли врхунац, ставши на крајњу границу до које човек може да достигне. У време Мухаммеда, мир над њим, је књижевност била на врхунацу свога успона. Она је са своја два огранка, песништвом и прозом, представљала понос Арапа. И када је Мухаммед дошао са Кур’аном пред којим су немоћно застали сви песници и књижевници, одмах су схватили да је то Божије дело и да никако не може да буде говор човека, и да је онај ко у њега не поверује пркосник и охолник.

У овом чланку аутор нам излаже стање Арапа пре ислама и шта је то ново са чим им је дошао Аллахов Посланик, мир над њим, како би елиминисао те паганске обичаје и афирмисао божанске принципе.

Зејд б. Са’нех, један од јеврејских рабина који је желио да се увери у искреност Посланика Мухаммеда, мир над њим, изложио је Посланика, испиту кроз његово понашање са људима, али и са онима који су му се супростављали у веровању, па му након тога није преостало ништа друго него да призна његово посланство и да постане један од његових следбеника.