Imān (Faith)

Пред вама је текст који говори о догађајима и страхотама Судњег дана. Страшније од смрти и загробне патње је ишчекивање тренутка када ће се проживети из гробова, затим изаћи пред Свемогућег Господара ради полагања рачуна за учињена дела на овом свету која ће бити стављена на вагу и извагана, и на крају чекање прозива да се саопшти коначна пресуда и види да ли ће човек бити од оних срећних или несрећних... Нека је, зато, тешко немарнима! Узвишени нам шаље одабраног Посланика, објављује јасну Књигу, у њој нам описује Судњи дан, а затим нас упозорава на наш немар поручујући: "Људима се ближи час полагања рачуна њиховог, а они, безбрижни, не маре за то. И не дође им ниједна нова опомена од Господара њихова којој се, слушајући је, не подсмехују срца расејаних." (Кур’ан, Веровесници, 1-2)

Пред вама је текст који говори о лепотама Раја и његовим благодатима. Рај је далеко од тога да се његове благодати могу замислити. Од Ебу Хурејре се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, рекао: "Узвишени Бог каже: ’Својим добрим робовима сам припремио оно што око никада није видело, нити уво чуло нити људски ум могао да замисли.’" Потврда за то су и речи Узвишеног Бога: И нико не зна какве их, као награда за оно што су радили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Падање ничице, 17)

Пред вама је текст који говори о страхотама и казнама Пакла. Узвишеног поручује да ће до Пакла сви доћи: И сваки од вас ће до њега стићи! Господар твој се сигурно тако обавезао! Затим ћемо оне који су се греха клонили спасити, а невернике ћемо да у њему на коленима клече оставити. (Кур’ан, Марија, 71-72) Сигурно ћеш и ти до њега стићи, а питање је да ли ћеш се спасити. Зато добро размисли о страхотама коначног одредишта, јер, можда почнеш да се на време спремаш како би се од њега спасио...

Пред вама је текст који говори о важности и начину благосиљања последњег Божијег веровесника, Мухаммеда, нека су благослов и мир на њега. Узвишени Бог каже: Бог и анђели Његови благосиљају Веровесника. О верници, благосиљајте га и ви и шаљите му поздраве. (Кур’ан, поглавље Савезници, 56)

Аутор нам говори о Рају и о лепотама Раја припремљеним за вернике, кроз описе које је Бог споменуо у Кур’ану и Његов посланик Мухаммед у веродостојним предајама.

Познати учењак Халид Јасин говори о битној теми која је погрешно схваћена и злоупотребљена а која се у јавности константно доводи у питање: „Због чега је посланик Мухаммед ожени Аишу док је још била девојчица?“ Аутор нам пружа одговор на ово питање.

Докази да је Кур’ан Божији говор и наднаравно дело. Текст наводи чињенице које указују да је Часни Кур’ан говор Узвишеног Бога.

Чуда су се, у свим временима, догађала у ономе што крунише то време, тј. у ономе у чему су људи достигли врхунац, ставши на крајњу границу до које човек може да достигне. У време Мухаммеда, мир над њим, је књижевност била на врхунацу свога успона. Она је са своја два огранка, песништвом и прозом, представљала понос Арапа. И када је Мухаммед дошао са Кур’аном пред којим су немоћно застали сви песници и књижевници, одмах су схватили да је то Божије дело и да никако не може да буде говор човека, и да је онај ко у њега не поверује пркосник и охолник.

Један од циљева мисије Божијих посланика Мoјсија, Исуса и Мухаммеда, нека је на њих благослов и спас, је било ношење са стањем људске природе, и брига о њој у складу са одредбама веровања, морала и побожности. И због тога је ислам описан као природна вера човека

Аутор нам говори о трпељивости као једном од прелепих својстава Аллаховог Посланика, мир над њим, који се никада није љутио због себе.

Аутор нам говори о значају онога што ислам дефинише као умереност и уравнотеженост, и покуђености онога што ислам дефинише као претеривање.

Аутор нам говори о особини поузданости која заузима веома велико место у исламу, и по којој је Божији Посланик, мир над њим, био познат пре а и након свог посланства.

Аутор нам говори о значају понизности у име Аллаха, и говори нам о покуђености охолости.

Посланик Мухаммед, мир над њим, је указао на светост човека као Божијег створења, и забранио његово кажњавање док је жив и скрнављење након смрти.

Аутор нам говори о једној од најлепших особина коју човек поседује - милости и њеној битности у исламу.

Аутор нам говори о племенитој врлини храбрости у светлу веродостојних предаја Божијег Посланика, мир над њим,

Аутор нам износи неке од Посланикових изрека о вредности карактерних особина и врлинама као и o њиховом значају код Аллаха.

У Јеванђељу по Јовану (17:3) се наводи Исусов разговор с Богом: „А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.“ Ето, тако је Исус објаснио да се вечни живот задобија вером у Божије јединство и посланство његовог веровесника Исуса. Он није рекао: "Вечни живот се добија вером у божије тројство или вером да је Исус Бог и син Божији."

У Мојсијевој Тори су сви прописи израелског зако¬на. И свим њиховим веровесницима је било наређено да по ње¬му раде. Ту спадају прописи о животињама, шта је од њих дозвољено јести, а шта забрањено. Исус, нека је мир на њега, је, такође, један од Израелаца. Он је следио верозакон Мојсијев, нека је мир на њега, и није дошао да га докине. Међутим, све забране у Старом завету су постале дозвољеним Павловим правним решењем. У његовом закону не постоје забрањене ствари, осим за оне који су нечисти. Тако су чисте ства¬ри нечисте нечистима, а нечисте ствари чисте чистима...

Докази да је Библија препуна противречности. Имамо овде три текста. У првом и другом стоји забрана Исуса, нека је мир на њега, дванаесторици ученика које шаље, да са собом на пут носе било шта, па чак и штап. Међутим у трећем тексту се наводи да им је Исус дозволио да са собом на пут понесу само штап.