Introducing the Prophet of Islam

Многи противници Ислама, свеједно да ли су следбеници Књиге (тј. Јевреји или хришћани) или атеисти, посведочили су Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, истинољубивост и чињеницу да се ради о истинском Божијем веровеснику. Неки од њих су прешли на ислам, а неки то нису учинили, већ су наведену чињеницу посведочили држећи се начела праведности. Ако имамо случај да противник призна исправност учења онога са ким је у сукобу, који помно у својој заседи ишчекује само један тренутак његове грешке, то несумњиво бива веома снажан доказ о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим.

Некада велики европски краљ, Хераклије, владар Византије, који се сматрао хршћанским учењаком, поставио је једном од највећих Мухаммедових, нека су Божији благослов и мир над њим, непријатеља тог времена десет питања из којих је спознао истинитост Веровесника и његовог посланства...

Нема никакве сумње да су сва наднаравна дела непорециви доказ о истинитости мисије и веровесништва нашег Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, са обзиром да наднаравно и надљудско дело, које се у својој основи супротставља уобичајеним околностима и доноси промене у устаљени животни ритам, не може да учини обично створење. Таква дела долазе искључиво од Узвишеног Створитеља! Он не даје наднаравна дела лажљивцима, већ са њима искључиво помаже Своје посланике како би доказали истинитост своје мисије.

Божији посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, и његови следбеници нису искључиво споменути у Тори и Јеванђељу по својим именима, већ и по особинама такође. Штавише, Узвишени Бог је у претходним објавама толико описао Свога Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, да су људи о њему знали колико неко од њих познаје и властито дете! Узвишени је рекао: „Они којима смо дали Књигу (тј. јевреји и хришћани) знају Посланика као што синове своје знају, али неки од њих заиста свесно истину прекривају.“ (Кур’ан, Ел-Бекара, 146)

Ранији веровесници су најавили Мухаммедову веровесничку мисију. У овом тексту се упознајте са радосним вестима из Старог и Новог Завета о његовом доласку.

Ова брошура нам укратко казује о неким особинама Посланика Мухаммеда, мир над њим. Казује нам о његовој милости према људима, стрпљивости, саосећајности, племенитости, пажљивости и разумевању.

Ова књига, коју је аутор писао три године, је плод научних скупова на којима је учестовао у Британији, Немачкој, Аустрији, Данској и Шведској, а циљ тих скупова био је представљање Посланика Мухаммеда, мир над њим, и његовог живота. Књига обухвата више од 400. Посланикових предаја, и подељена је на 72. поднаслова од који се неки баве питањима права родитеља, деце, жена, слуге, животиња, као и борбе против тероризма, лечење порока и болести данашњег времена., као и још многим другим питањима.

Свака особа која је прешла на ислам са собом носи и своју причу о начину преласка: или јој се десио неки догађај, или је имала знање о претходним објавама, или је на њу оставило утисак нешто од лепота ислама, или је нешто посебно опазила, о нечему размислила, нешто прочитала, чула нешто што јој се свидело о лепоти исламске вере, или је остала импресионисана Кур’аном, или је животопис о Веровеснику, нека су Божији благослов и мир над њим, испунио и угрејао њено срце. Све ове приче и ови бројни преласци на ислам величанствени су аргумент о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, и истинитости Кур’ана.

Онај ко је живео са Мухаммедом, нека су Божији благослов и мир над њим, онај који га је први пут видео, онај који га је уживо слушао и онај који је о њему нешто чуо, па чак и његови непријатељи, сви они су несумњиво посведочили његову истинољубивост.

Пред вама је прелепа књига која садржи објашњење сведочанства да је Мухаммед, мир над њим, последњи Божији Веровесник и шта то сведочанство представља. Књига, такође, указује да је Посланик, мир над њим, послат као милост свим световима, и да је његова порука општа и упућена целом човечанству. У књизи се спомињу и неки Посланикови поступци у различитим ситуацијама, његови савети и опоруке, затим опис његове нарави, скромности, однос према друштву, пријатељима...

Међу најупечатљивијим историјским догађајима који су се десили Арапима на Арапском полуострву сматра се одбрана Часног Храма у Мекки од Ебрехине војске на чијем је челу ишао слон. Како је овај догађај доказ истинитости Мухаммеда, мир над њим, прочитајте у овом чланку...

Сваки доказ којим Јевреји и хришћани аргументују истинитост посланства Мојсија, мир над њим, присутан је и код посланика Мухаммеда, мир над њим. С тога докази на основу којих су Јевреји и хришћани поверовали у Мојсија, мир над њим, као Божијег посланика, обавезују их исто тако да поверују и у последњег Божијег посланика, Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим.

Пре ислама, Арапи су били подељени на сукобљена племена која су искључиво тежила да истакну себе и да се уздигну над осталим племенима. Сукобљавали би се и због најмање безазлене ствари. Примера ради, међуплеменски ратови трајали су десетинама година само због једне обичне камиле. Таквим људима пљачка и убиство су били највећи извори опскрбе и најбољи поводи за хвалисавост због учињеног насиља. У таквом стању, готово немогуће је било ујединити и међусобно повезати таква племена. Због тога се способност једног човека да уједини све Арапе и измири зараћена племена, па његова способност да их наведе да одбаце међусобну мржњу и освету, уистину, сматра натприродним делом – муџизом.

Не постоји ниједан закон који прописује и уређује законске одредбе попут закона који је објављен Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим. Његов верозакон је прописан како би задовољио све човекове потребе у свим сегментима његовог живота. Он уређује и организује живот почевши од дана човековог рођења па све до његове смрти и непрестано га прати, штити, одгаја, усмерава, указује и упућује. Зато се он сматра аргументом његове, нека су Божији благослов и мир над њим, истинитости.

Једним од највећих доказа о истинитости Мухаммеда, нека су Божији благослов и мир над њим, сматра се то што читав свој живот, све до смрти, није знао ни да чита ни да пише. О томе сведоче историјске чињенице, његови супарници и његови следбеници. Никада није читао неку књигу, нити је икада студирао неку науку, па и поред тога извео је бројне учењаке и предводнике - подучио је целокупни свет. Како је другачије могао да поседује знање осим ако оно није било објава која му је силазила са неба...

У последње време све више је изражено лажно етикетирање Божијег Посланика, нека је Божији благослов и спас над њим, пласирањем многобројних лажи и увреда којима настоје да одврате муслимане од Ислама или којима настоје да умање њихову љубав према њиховом Веровеснику, нека је Божији благослов и спас над њим. На упућене лажи, клевете и увреде узвратићемо јасним и непорецивим аргументима како бисмо обезвредили крхку аргументацију опонената, и на тај начин ономе који трага за истином помогли да растави истину од лажи. То је био и повод писања књиге „Непорециви аргументи о истинитости Мухаммедовог, нека је Божији благослов и спас над њим, посланства." У овој књизи су сабрати неки докази који несумњиво доказују истинитост Веровесниковог, нека је Божији благослов и спас над њим, посланства, са којима се обзнањује непорецива истинољубивост свих његових изговорених речи а које сам сабрао из његове библиографије, из мноштва његових дела, речи, сведочења људи - било да су његови следбеници или његови непријатељи - а свакако ту су и неки рационални докази који заузимају важно место у аргументацији.

Један од циљева мисије Божијих посланика Мoјсија, Исуса и Мухаммеда, нека је на њих благослов и спас, је било ношење са стањем људске природе, и брига о њој у складу са одредбама веровања, морала и побожности. И због тога је ислам описан као природна вера човека

Зејд б. Са’нех, један од великих јеврејских рабина који је желео да се увери у искреност Посланика Мухаммеда, мир над њим, изложио је Посланика испиту кроз његово понашање са људима у свакодневним пословима, али и са онима који су му се супростављали у веровању, па када је увидео истину није му након тога преостало ништа друго него да призна његово посланство и да постане један од његових следбеника.

Аутор нам излаже случај када је Херакле, владар Византије - хришћанин и добар познавалац хришћанства, препознао најављеног Посланика кроз одговоре на његова директна питања постављена вођи непријатеља Божијег Посланика и свих муслимана.

Овде нам аутор излаже интересантан догађај у којем је Неџашија владар Абесиније и познавалац хришћанства препознао најављеног посланика у Мухаммеду, кроз одговоре на његова питања постављена посланиковом следбенику Џа’феру ибн Ебу Талибу.