Imān (Faith)

Чуда су се, у свим временима, догађала у ономе што крунише то време, тј. у ономе у чему су људи достигли врхунац, ставши на крајњу границу до које човек може да достигне. У време Мухаммеда, мир над њим, је књижевност била на врхунацу свога успона. Она је са своја два огранка, песништвом и прозом, представљала понос Арапа. И када је Мухаммед дошао са Кур’аном пред којим су немоћно застали сви песници и књижевници, одмах су схватили да је то Божије дело и да никако не може да буде говор човека, и да је онај ко у њега не поверује пркосник и охолник.

У Јеванђељу по Јовану (17:3) се наводи Исусов разговор с Богом: „А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.“ Ето, тако је Исус објаснио да се вечни живот задобија вером у Божије јединство и посланство његовог веровесника Исуса. Он није рекао: "Вечни живот се добија вером у божије тројство или вером да је Исус Бог и син Божији."

У Мојсијевој Тори су сви прописи израелског зако¬на. И свим њиховим веровесницима је било наређено да по ње¬му раде. Ту спадају прописи о животињама, шта је од њих дозвољено јести, а шта забрањено. Исус, нека је мир на њега, је, такође, један од Израелаца. Он је следио верозакон Мојсијев, нека је мир на њега, и није дошао да га докине. Међутим, све забране у Старом завету су постале дозвољеним Павловим правним решењем. У његовом закону не постоје забрањене ствари, осим за оне који су нечисти. Тако су чисте ства¬ри нечисте нечистима, а нечисте ствари чисте чистима...

Докази да је Библија препуна противречности. Имамо овде три текста. У првом и другом стоји забрана Исуса, нека је мир на њега, дванаесторици ученика које шаље, да са собом на пут носе било шта, па чак и штап. Међутим у трећем тексту се наводи да им је Исус дозволио да са собом на пут понесу само штап.

У овом чланку познати учењак нам излаже следеће: - како ће се одвијати суђење људима на Судњем дану, - о чему ће људи бити питани уопштено, - шта ће се прво пресудити кад су у питању међуљудски односи, - шта ће се вагати на ваги дела, шта ће бити са делима неверника, - шта ће бити децом муслимана и неверника.

Писац у овом чланку укратко говори о фазама човековог стварања, а затим о вечном боравишту људи након Судњег дана, у светлу Божијих речи из Кур’ана.

У овом чланку аутор нам излаже стање Арапа пре ислама и шта је то ново са чим им је дошао Аллахов Посланик, мир над њим, како би елиминисао те паганске обичаје и афирмисао божанске принципе.

У овом чланку nam аутор излаже поступке људи пре почетка суђења на Судњем дану, и након што се суђење заврши, спомињући како ће Аллах поступити са хришћанима и јеврејима а како са муслиманима, користећи се доказима из Кур’ана и веродостојних предаја посланика Мухаммеда, мир над њим.

У овом чланку аутор нам укратко говори о неким страхотама Судњег дана, кроз Божији говор из Кур’ана и веродостојне предаје Посланика Мухаммеда, мир над њим.

Овај чланак сажето износи доказе да су веровање и добра дела једини истински узроци постизања успеха и победе на оба света, појашњавајући нам да су сви други узроци за које људи мисле да воде успеху и победи, попут бројности, власти, иметка, трговине, кипова, пољопривреде, снаге и производње уствари привидни и да не осигуравају коначни и истински успех човека. На крају нам чланак појашњава темеље чишћења душе у исламу.

Зејд б. Са’нех, један од јеврејских рабина који је желио да се увери у искреност Посланика Мухаммеда, мир над њим, изложио је Посланика, испиту кроз његово понашање са људима, али и са онима који су му се супростављали у веровању, па му након тога није преостало ништа друго него да призна његово посланство и да постане један од његових следбеника.

У овом чланку аутор нам говори о Рају и о лепотама Раја припремљен за вернике, кроз описе које је Бог споменуо у Кур`ану и Његов посланик Мухаммед у веродостојним предајама.

Аутор говори о Паклу и његовим својствима које је Бог споменуо у Кур`ану и Његов посланик Мухаммед у веродостојним предајама.