Аудио

Аутор нас упознаје са исламским начином лечења проблема везаних за животну околину, попут загађености, исцрпљивања и уништавања природне околине и ресурса.

Посланик Мухаммед, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Аллаха, Његове једноће и дистанцирања од идолпоклонства, а затим веровања у посланство и веровесништво, небеске Књиге, анђеле, Судњи дан и Аллахову одредбу, било да је одредба добра или лоша.

Разумни људи су сагласни да су душевна празнина и разни животни притисци главни узроци ширења душевних болести, а посебно бриге и депресије. Посланик, мир над њим, је лечио овај душевни проблем са искреним веровањем у Аллаха Узвишеног, као што је то наведено у Курану: „Они који верују и чија се срца кад се Аллах помене, смирују - а срца се доиста, кад се Аллах помене смирују.“ (Куран, поглавље Ер-Рад, 28)

Аутор,служећи се кур’анским текстовима и веродостојним предајама, указује на опасности и проблеме које у друштву проузрокују алкохол и опојна средства, као и на које све начине се ислам бори против ових пошасти.

Један од циљева мисије Божијих посланика Мoјсија, Исуса и Мухаммеда, нека је на њих благослов и спас, је било ношење са стањем људске природе, и брига о њој у складу са одредбама веровања, морала и побожности. И због тога је ислам описан као природна вера човека

Аутор нам укратко излаже став ислама према унапред лошем мишљењу о људима и њиховом сумњичењу, улазећи у њихове намере и тумачећи њихове речи и њихова дела на најгори начин.

Аутор нам укратко излаже став ислама према вређању и проклињању људи, и како један верник треба да се постави у ситуацији када га неко вређа или проклиње.

Аутор нам укратко излаже став ислама према ухођењу људи и откривања туђих тајни, указујући на светост живота, части и иметка.

Аутор нам излаже став ислама према застрашивању људи, појави према којој се већина људи односи немарно.

Аутор нам излаже став ислама према проневери, било верника или неверника, кроз одабране хадисе на ту тему.

Аутор нам укратко излаже став ислама према празном формализму, лепом спољашњем изгледу којег не прати и лепа унутрашњост (суштина).

Аутор нам укратко излаже став ислама према очају, уз ајете и хадисе чија примена је лек за ту болест срца.

Аутор нам укратко излаже став ислама према једној веома негативној особини, према болести лењости, која разара ткиво исламског уммета-народа.

Аутор нам укратко излаже став ислама о корупцији , и то дело је забрањено људима свеједно било да је у питању давање или примање мита.

Аутор нам укратко излаже став ислама према онима који теже да покваре односе између људи, и подстиче нас на мирење људи и уклањање непријатељства између њих.

Аутор нас у овом одломку уводи у ново поглавље књиге – поглавље о упозорењу на презрена и зла дела.

Аутор нам излаже став ислама наспрам издаје, било верника или неверника, кроз одабране веродостојне предаје посланика Мухаммеда, мир над њим.

Аутор нам говори о значају времена у животу муслимана.

Аутор нам говори о трпељивости као једном од прелепих својстава Аллаховог Посланика, мир над њим, који се никада није љутио због себе.

Аутор нам доноси неке од Посланикових изрека о вредности дела која су од опште користи и њиховом значају код Аллаха.