Чланци

Најважнија Исусова заповест у Библији.

Ово је кратко упутство које говори о прописима везаним за начин на који се болесник обредно чисти ради обављања молитве (намаза) и како да је исправно обави.

Многи противници Ислама, свеједно да ли су следбеници Књиге (тј. Јевреји или хришћани) или атеисти, посведочили су Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, истинољубивост и чињеницу да се ради о истинском Божијем веровеснику. Неки од њих су прешли на ислам, а неки то нису учинили, већ су наведену чињеницу посведочили држећи се начела праведности. Ако имамо случај да противник призна исправност учења онога са ким је у сукобу, који помно у својој заседи ишчекује само један тренутак његове грешке, то несумњиво бива веома снажан доказ о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим.

Међу најјасније доказе о истинитости и веродостојности Посланиковог, нека Божији благослов и мир над њим, посланства, неизоставно убрајамо његове високе моралне особине, његов савршени карактер, доброћудност и његову природност. Узвишени Бог о томе је казао следеће: „Јер ти си, заиста најлепше ћуди!“ (Кур’ан, Перо, 4)

Некада велики европски краљ, Хераклије, владар Византије, који се сматрао хршћанским учењаком, поставио је једном од највећих Мухаммедових, нека су Божији благослов и мир над њим, непријатеља тог времена десет питања из којих је спознао истинитост Веровесника и његовог посланства...

Нема никакве сумње да су сва наднаравна дела непорециви доказ о истинитости мисије и веровесништва нашег Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, са обзиром да наднаравно и надљудско дело, које се у својој основи супротставља уобичајеним околностима и доноси промене у устаљени животни ритам, не може да учини обично створење. Таква дела долазе искључиво од Узвишеног Створитеља! Он не даје наднаравна дела лажљивцима, већ са њима искључиво помаже Своје посланике како би доказали истинитост своје мисије.

Божији посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, и његови следбеници нису искључиво споменути у Тори и Јеванђељу по својим именима, већ и по особинама такође. Штавише, Узвишени Бог је у претходним објавама толико описао Свога Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, да су људи о њему знали колико неко од њих познаје и властито дете! Узвишени је рекао: „Они којима смо дали Књигу (тј. јевреји и хришћани) знају Посланика као што синове своје знају, али неки од њих заиста свесно истину прекривају.“ (Кур’ан, Ел-Бекара, 146)

Суфизам је у времену халифета завладао исламским светом, учинио га да спава дубоким сном и опио га тако да се не може лако пробудити из те опијености, па су се муслимани забавили турбетима, кабуровима и тражењем шефа’ата код њих, седењем у текијама и завијама понављајући зикрове - молбе шејхова, не тражећи посао, нити верско знање. Шејхови су испирали мозгове својих следбеника који су веровали у немогуће и у све што каже шејх. Овај чланак указује на опасност и заблуде суфизма, спомињући говор учењака суфизма

Овај чланак садржи објашњење првог кур’анског поглавља ’’Ал-Фатиха’’. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Узвишени Бог није објавио ни у Тори, ни у Библији, ни у Давудовим псалмима нешто слично Фатихи." (Хадис бележи Ахмед)

Пред вама је текст који говори о неопходности љубави према Узвишеном Богу, о љубави Бога према Његовим створењима. Љубав је опскрба за срца, храна за душе и радост за очи. Она је живот, па се онај коме је ускраћена не убраја у живе, него у мртве. Љубав према Узвишеном Богу је најузвишенији положај коме се тежи и врхунац на највишем степену. После љубави нема другог степена до убирања њених плодова... Рекао је Узвишени Бог: " Има људи који су уместо Бога кипове прихватили, воле их као што се Бог воли, али прави верници још више воле Бога. (Кур’ан, поглавље Ел-Бекаре, 165)

Пред вама је текст који говори о искрености. Искреност је чишћење срца од свих врста, крупних и ситних мрља, све док у њему не остане само чиста намера за постизање Божијег задовољства и не отклоне се сви други мотиви који нас спутавају од остваривања потпуног Божијег задовољства. Рекао је Узвишени Бог: "Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога!" (Кур’ан, поглавље Пећина, 110)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Овај чланак говори о битности слеђења праксе последњег Божијег Веровесника Мухаммеда, мир над њим, и о томе да ће дело које се не слаже са његовом праксом бити одбијено код Узвишеног Бога. Узвишени Бог наређује да се строго следи пракса Веровесника речима: Када Бог и Његов Посланик нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по своме нахођењу да поступе. А ко Бога и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо са правог пута. (Кур’ан, поглавље Савезници, 36). Божији Посланик рекао: "Ко уради нешто што у овој нашој вери није прописано, неће му бити прихваћено."

Ранији веровесници су најавили Мухаммедову веровесничку мисију. У овом тексту се упознајте са радосним вестима из Старог и Новог Завета о његовом доласку.

Хришћани божанску природу Исуса, нека је мир над њим, доказују неким предајама из Јеванђеља, од којих је већина у Јовановом Јеванђељу. У овом тексту наводимо њихове доказе и указујући њихов покушај да тим доказима докажу природу Исуса, мир над њим…

Докази да је Библија препуна противречности. Сметеност и колебање између негације и потврде у Библији.

У овом чланку се спомињу имена књига Старог и Новог завета, и начин на који су неке од тих књига прихваћене а остале одбачене, као и разилажења хришћана по том питању.

Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос¬нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање. Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре¬кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње¬ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су због тога све пост¬але сумњиве.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. У прва два текста спомиње се да је Исус рекао да је дошао да гради мир, да би у трећем и четвртом тексту оспорио мирољубивост и објаснио да је дошао с мачем да баци огањ и раздор на Земљи.

Број књига Новог завета приписаних Исусу, нека је мир над њим, Марији (ар. Мерјема), апостолима и њиховим следбеницима већи је од седамдесет и многи хришћани су се сложили у томе да су оне лажне и измишљене.