Ово је кратко упутство које говори о прописима везаним за начин на који се болесник обредно чисти ради обављања молитве (намаза) и како да је исправно обави.

Међу најјасније доказе о истинитости и веродостојности Посланиковог, нека Божији благослов и мир над њим, посланства, неизоставно убрајамо његове високе моралне особине, његов савршени карактер, доброћудност и његову природност. Узвишени Бог о томе је казао следеће: „Јер ти си, заиста најлепше ћуди!“ (Кур’ан, Перо, 4)

Овај чланак садржи објашњење првог кур’анског поглавља ’’Ал-Фатиха’’. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Узвишени Бог није објавио ни у Тори, ни у Библији, ни у Давудовим псалмима нешто слично Фатихи." (Хадис бележи Ахмед)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Чланак нам на јасан начин говори о многобоштву, његовом значењу и његовој опасности како по човека тако и по заједницу.

Писац је објаснио обожавање кроз следеће тачке: - значење обожавања; - мудрост у стварању људи и џина; - мудрост обожавања; - пут побожности; - људи потпуног богослужења; - право Аллаха код својих слуга; - потпуност обожавања; - пропис обожавања; - врсте сиромаштва када је обожавање у питању.

Овај чланак говори о деловима веровања у Бога (Аллах): - Веровање у постојање Бога. - Веровање да је само Бог Господар и да у томе нема судруга. - Веровање да је само Он достојан обожавања. - Веровање да само Бог поседује потпуна својства и најлепша имена. Уз сажето спомињање доказа и правила која се за њих вежу.

Овај чланак нам укратко говори о проживљењу на Судњем дану и окупљању ради суђења, а затим окупљању људи након Божије пресуде ради одласка у вечно боравиште - Рај или Пакао.

Чланак нам укратко говори о веровању у Судњи дан, разне прописе везане за Судњи дан, и успех оних који се за тај Дан припреме.

Овај чланак говори о другом стубу исламског веровања, веровању у племените мелеке (анђеле), спомињући при томе њихов број, радње којима их је Аллах задужио, врсте анђела, њихову величину, и плодове веровања у постојање анђела.

Овај чланак говори о трећем стубу исламског веровања, веровању у Божије књиге, спомињући при томе њихов број, пропис веровања у њих, стварност књига које се сада налазе код јевреја и хришћана, статус јудаизма и хришћанства, пропис веровања у Кур’ан и рада по њему, и упуте које садржи Кур’ан.

Овај чланак говори о четвртом стубу исламског веровања, веровању у Божије посланике, спомињући при томе пропис веровања у њих, како су одгајали своје следбенике, њихов број, који су најодабранији од њих, ко је први, а ко последњи посланик, која је мудрост њиховог слања, које су њихове особине, које су њихове посебности, да ли је дозвољено давање предности једнима над другим, и који су плодови веровања у посланике.

Пред вама је текст који говори о неопходности тражења опроста од Узвишеног Бога, а опрост значи заштиту од зла почињених греха и њихово покривање. Тражење опроста за учињене грехе у Кур’ану се спомиње на много места. Тражење опроста се наређује, као што је случај са речима Узвишеног: И молите Бога да вам опрости, јер Бог прашта и милостив је. (Кур’ан, поглавље Ел-Музземмил, 20)

О вредности знања, његовом значају и стицању, одабраности учених људи, говоре следећи докази: Узвишени каже: Бог ће на високе степене уздигнути оне међу вама који верују и којима је дато знање - А Бог добро зна оно што радите. (Кур’ан, поглавље Расправа, 11) Такође говорећи о богобојазности Својих робова, Узвишени Бог међу њима посебно истиче учене, па каже: А Бога се боје од робова Његових - учени. Бог је,заиста, силан и Он прашта. (Кур’ан, Створитељ, 28).

Пред вама је текст који говори о важности молбе. Молба је показивање немоћи, потребе и понизности од стране сиромашне Божије слуге који сам себи не може да помогне и његово обраћање за помоћ Узвишеном и Свемогућем Богу, који је способан да му пружи све што је за њега добро, а да од њега отклони све што му штети.

Пред вама је текст који говори о опасности преношења туђих речи са циљем уношења нереда. Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима.

Пред вама је текст који говори о опасности оговарања, о мотивима који доводе до оговарања, затим о леку против оговарања као и о искупљењу онога који је оговарао. Од ’Аише се преноси да је рекла: "Рекла сам Веровеснику, нека је над њим спас и мир, ’Шта ће ти Сафија таква и таква?’ (Неки преносиоци кажу да је тиме хтела рећи: "ниског раста"), па је рекао:’Изустила си тако крупну реч која би и море - када би се са њим помешала - загорчала." Она каже: "Пред њим сам имитирала једног човека, па (ми) је (Посланик) рекао: ’Ја не бих ниједног човека имитирао кад би ми за то дали то и то (награду)." Овим се хадисом најоштрије осуђује оговарање.

Пред вама је текст који говори о важности обављања ноћне молитве, њеној вредности и начину обављања. Узвишени Бог, описујући оне који обављају ноћну молитву, каже: Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део онога што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Сеџџда, 16-17)

У овом чланку аутор нам укратко говори о неким страхотама Судњег дана, кроз Божији говор из Кур’ана и веродостојне предаје Посланика Мухаммеда, мир над њим.

У овом чланку аутор нам говори о Рају и о лепотама Раја припремљен за вернике, кроз описе које је Бог споменуо у Кур`ану и Његов посланик Мухаммед у веродостојним предајама.