Ово је кратко упутство које говори о прописима везаним за начин на који се болесник обредно чисти ради обављања молитве (намаза) и како да је исправно обави.

Међу најјасније доказе о истинитости и веродостојности Посланиковог, нека Божији благослов и мир над њим, посланства, неизоставно убрајамо његове високе моралне особине, његов савршени карактер, доброћудност и његову природност. Узвишени Бог о томе је казао следеће: „Јер ти си, заиста најлепше ћуди!“ (Кур’ан, Перо, 4)

Суфизам је у времену халифета завладао исламским светом, учинио га да спава дубоким сном и опио га тако да се не може лако пробудити из те опијености, па су се муслимани забавили турбетима, кабуровима и тражењем шефа’ата код њих, седењем у текијама и завијама понављајући зикрове - молбе шејхова, не тражећи посао, нити верско знање. Шејхови су испирали мозгове својих следбеника који су веровали у немогуће и у све што каже шејх. Овај чланак указује на опасност и заблуде суфизма, спомињући говор учењака суфизма

Овај чланак садржи објашњење првог кур’анског поглавља ’’Ал-Фатиха’’. Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, је рекао: „Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, Узвишени Бог није објавио ни у Тори, ни у Библији, ни у Давудовим псалмима нешто слично Фатихи." (Хадис бележи Ахмед)

Пред вама је текст који говори о неопходности љубави према Узвишеном Богу, о љубави Бога према Његовим створењима. Љубав је опскрба за срца, храна за душе и радост за очи. Она је живот, па се онај коме је ускраћена не убраја у живе, него у мртве. Љубав према Узвишеном Богу је најузвишенији положај коме се тежи и врхунац на највишем степену. После љубави нема другог степена до убирања њених плодова... Рекао је Узвишени Бог: " Има људи који су уместо Бога кипове прихватили, воле их као што се Бог воли, али прави верници још више воле Бога. (Кур’ан, поглавље Ел-Бекаре, 165)

Пред вама је текст који говори о искрености. Искреност је чишћење срца од свих врста, крупних и ситних мрља, све док у њему не остане само чиста намера за постизање Божијег задовољства и не отклоне се сви други мотиви који нас спутавају од остваривања потпуног Божијег задовољства. Рекао је Узвишени Бог: "Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога!" (Кур’ан, поглавље Пећина, 110)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Овај чланак говори о битности слеђења праксе последњег Божијег Веровесника Мухаммеда, мир над њим, и о томе да ће дело које се не слаже са његовом праксом бити одбијено код Узвишеног Бога. Узвишени Бог наређује да се строго следи пракса Веровесника речима: Када Бог и Његов Посланик нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по своме нахођењу да поступе. А ко Бога и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо са правог пута. (Кур’ан, поглавље Савезници, 36). Божији Посланик рекао: "Ко уради нешто што у овој нашој вери није прописано, неће му бити прихваћено."

Оваj чланак нам наводи сврху нашег постојања у овом животу. Такође нам указује на неколико разлога због којих верујемо да је Бог Створитељ свемира.

Чланак нам на јасан начин говори о многобоштву, његовом значењу и његовој опасности како по човека тако и по заједницу.

Писац је објаснио обожавање кроз следеће тачке: - значење обожавања; - мудрост у стварању људи и џина; - мудрост обожавања; - пут побожности; - људи потпуног богослужења; - право Аллаха код својих слуга; - потпуност обожавања; - пропис обожавања; - врсте сиромаштва када је обожавање у питању.

У овом чланку аутор објашњава да су сви веровесници браћа по вери, и да треба веровати и све их признати, јер су сви послати од Једног Господара са једним веровањем, али различитим верозаконима.

Овај чланак говори о деловима веровања у Бога (Аллах): - Веровање у постојање Бога. - Веровање да је само Бог Господар и да у томе нема судруга. - Веровање да је само Он достојан обожавања. - Веровање да само Бог поседује потпуна својства и најлепша имена. Уз сажето спомињање доказа и правила која се за њих вежу.

Овај чланак нам укратко говори о проживљењу на Судњем дану и окупљању ради суђења, а затим окупљању људи након Божије пресуде ради одласка у вечно боравиште - Рај или Пакао.

У овом чланку нам аутор говори о сигурности као веома битној компоненти у изградњи једног друштва.

Чланак нам укратко говори о веровању у Судњи дан, разне прописе везане за Судњи дан, и успех оних који се за тај Дан припреме.

Овај чланак говори о другом стубу исламског веровања, веровању у племените мелеке (анђеле), спомињући при томе њихов број, радње којима их је Аллах задужио, врсте анђела, њихову величину, и плодове веровања у постојање анђела.

Овај чланак говори о трећем стубу исламског веровања, веровању у Божије књиге, спомињући при томе њихов број, пропис веровања у њих, стварност књига које се сада налазе код јевреја и хришћана, статус јудаизма и хришћанства, пропис веровања у Кур’ан и рада по њему, и упуте које садржи Кур’ан.

Један од проблема који нарушава сигурност и глобалну стабилност јесте тероризам и заплашивање оних којима је гарантован мир, те напад на људске животе и иметке. Тероризам је светски проблем који није специфичан само за неку заједницу, народ или веру. Посланик, мир над њим, се борио против овог проблема на више начина, а неки од њих су споменути у овом чланку.

Овај чланак говори о четвртом стубу исламског веровања, веровању у Божије посланике, спомињући при томе пропис веровања у њих, како су одгајали своје следбенике, њихов број, који су најодабранији од њих, ко је први, а ко последњи посланик, која је мудрост њиховог слања, које су њихове особине, које су њихове посебности, да ли је дозвољено давање предности једнима над другим, и који су плодови веровања у посланике.