Многи противници Ислама, свеједно да ли су следбеници Књиге (тј. Јевреји или хришћани) или атеисти, посведочили су Мухаммеду, нека су Божији благослов и мир над њим, истинољубивост и чињеницу да се ради о истинском Божијем веровеснику. Неки од њих су прешли на ислам, а неки то нису учинили, већ су наведену чињеницу посведочили држећи се начела праведности. Ако имамо случај да противник призна исправност учења онога са ким је у сукобу, који помно у својој заседи ишчекује само један тренутак његове грешке, то несумњиво бива веома снажан доказ о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим.

Некада велики европски краљ, Хераклије, владар Византије, који се сматрао хршћанским учењаком, поставио је једном од највећих Мухаммедових, нека су Божији благослов и мир над њим, непријатеља тог времена десет питања из којих је спознао истинитост Веровесника и његовог посланства...

Нема никакве сумње да су сва наднаравна дела непорециви доказ о истинитости мисије и веровесништва нашег Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, са обзиром да наднаравно и надљудско дело, које се у својој основи супротставља уобичајеним околностима и доноси промене у устаљени животни ритам, не може да учини обично створење. Таква дела долазе искључиво од Узвишеног Створитеља! Он не даје наднаравна дела лажљивцима, већ са њима искључиво помаже Своје посланике како би доказали истинитост своје мисије.

Божији посланик Мухаммед, нека су Божији благослов и мир над њим, и његови следбеници нису искључиво споменути у Тори и Јеванђељу по својим именима, већ и по особинама такође. Штавише, Узвишени Бог је у претходним објавама толико описао Свога Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, да су људи о њему знали колико неко од њих познаје и властито дете! Узвишени је рекао: „Они којима смо дали Књигу (тј. јевреји и хришћани) знају Посланика као што синове своје знају, али неки од њих заиста свесно истину прекривају.“ (Кур’ан, Ел-Бекара, 146)

Ранији веровесници су најавили Мухаммедову веровесничку мисију. У овом тексту се упознајте са радосним вестима из Старог и Новог Завета о његовом доласку.

Хришћани божанску природу Исуса, нека је мир над њим, доказују неким предајама из Јеванђеља, од којих је већина у Јовановом Јеванђељу. У овом тексту наводимо њихове доказе и указујући њихов покушај да тим доказима докажу природу Исуса, мир над њим…

Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос¬нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање. Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре¬кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње¬ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су због тога све пост¬але сумњиве.

Број књига Новог завета приписаних Исусу, нека је мир над њим, Марији (ар. Мерјема), апостолима и њиховим следбеницима већи је од седамдесет и многи хришћани су се сложили у томе да су оне лажне и измишљене.

Овај чланак нам укратко објашњава и појашњава религију Ислам. Такође нас упознаје са пет основа исламског веровања, концептом обожавања у Исламу као и шест главних начела у Исламу. И све нам то представља на јасан, једноставан и лак начин.

Овaj чланак пружа јасну слику о Исусу, мир над њим. И објашњава да ли је Исус бог или Божији Посланик? И ко је заправо историјски Исус?

Оваj чланак нам наводи сврху нашег постојања у овом животу. Такође нам указује на неколико разлога због којих верујемо да је Бог Створитељ свемира.

Чланак нам укратко излаже један од великих предзнака Судњега дана - повратак Исуса сина Мерјеминог, мир над њим.

Веровање у Бога је нешто што је уграђено у људски ум и срце. Сходно томе није чудно што су током историје сва људска друштва - осим неколико изузетака веровала у постојање Бога. Ако само погледамо кроз историју човечанства, дефинитивно ћемо увидети да је већина људи веровала у Бога. Наведена су шест јасна, разумна доказа који указују на постојање савршеног и милостивог Створитеља.

Свака особа која је прешла на ислам са собом носи и своју причу о начину преласка: или јој се десио неки догађај, или је имала знање о претходним објавама, или је на њу оставило утисак нешто од лепота ислама, или је нешто посебно опазила, о нечему размислила, нешто прочитала, чула нешто што јој се свидело о лепоти исламске вере, или је остала импресионисана Кур’аном, или је животопис о Веровеснику, нека су Божији благослов и мир над њим, испунио и угрејао њено срце. Све ове приче и ови бројни преласци на ислам величанствени су аргумент о истинитости Веровесника, нека су Божији благослов и мир над њим, и истинитости Кур’ана.

Онај ко је живео са Мухаммедом, нека су Божији благослов и мир над њим, онај који га је први пут видео, онај који га је уживо слушао и онај који је о њему нешто чуо, па чак и његови непријатељи, сви они су несумњиво посведочили његову истинољубивост.

Пред вама је текст који говори о неопходности ослањања на Узвишеног Бога. Ослањање на Бога је искрено поуздање срца у Узвишеног Бога, у настојању да се и на овом и на оном свету постигне оно што је корисно а одагна оно што је штетно, са претходним подузимањем узрока. Узвишени Бог каже: Ономе који се у Бога узда, Он му је довољан. (Кур’ан, поглавље Талак, 3)

Пред вама је текст који говори о неопходности позивања на добро и одвраћања од зла. Позивање на добро и одвраћање од зла је централни стуб вере због кога је Бог слао све Своје веровеснике. Узвишени Бог каже: И нека међу вама буде оних који ће на добро позивати и тражити да се чини добро, а од зла одвраћати, - они ће шта желе постићи. (Кур’ан, Имранова породица, 104)

Пред вама је текст који говори о битности постојања страха од Узвишеног Бога. Страх од Бога и Његове казне је оно што телу и његовим органима не допушта да се упуштају у грехе и што их држи у покорности. Помањкање страха води човека у немарност и грехе.

Овај текст садржи доказе веровесничке мисије нашег веровесника Мухаммеда (нека су благослов и мир на њега), и спомињање неких његових чуда.

Овај текст садржи одговор онима који негирају наднаравност Кур’анског стилског израза. Ономе ко познаје арапски језик и префињене финесе његовог високог стила је познато и јасно чудо Кур’ана и његов величанствени стил којим је објављен. Такође текст садржи одговоре и на друга питања о Кур’ану.