Islamic Creed

Најважнија Исусова заповест у Библији.

Суфизам је у времену халифета завладао исламским светом, учинио га да спава дубоким сном и опио га тако да се не може лако пробудити из те опијености, па су се муслимани забавили турбетима, кабуровима и тражењем шефа’ата код њих, седењем у текијама и завијама понављајући зикрове - молбе шејхова, не тражећи посао, нити верско знање. Шејхови су испирали мозгове својих следбеника који су веровали у немогуће и у све што каже шејх. Овај чланак указује на опасност и заблуде суфизма, спомињући говор учењака суфизма

Пред вама је текст који говори о неопходности љубави према Узвишеном Богу, о љубави Бога према Његовим створењима. Љубав је опскрба за срца, храна за душе и радост за очи. Она је живот, па се онај коме је ускраћена не убраја у живе, него у мртве. Љубав према Узвишеном Богу је најузвишенији положај коме се тежи и врхунац на највишем степену. После љубави нема другог степена до убирања њених плодова... Рекао је Узвишени Бог: " Има људи који су уместо Бога кипове прихватили, воле их као што се Бог воли, али прави верници још више воле Бога. (Кур’ан, поглавље Ел-Бекаре, 165)

Пред вама је текст који говори о искрености. Искреност је чишћење срца од свих врста, крупних и ситних мрља, све док у њему не остане само чиста намера за постизање Божијег задовољства и не отклоне се сви други мотиви који нас спутавају од остваривања потпуног Божијег задовољства. Рекао је Узвишени Бог: "Ко жуди да од Господара свога буде лепо примљен, нека чини добра дела и нека, клањајући се Господару своме, не сматра Њему равним никога!" (Кур’ан, поглавље Пећина, 110)

Пред вама је текст који говори о два предуслова која се морају остварити да би дело било прихваћено код Узвишеног Бога, а то су да дело буде учињено искрено ради Узвишеног Бога и да буде исправно, то јест да не излази из оквира праксе последњег Божијег Веровесника, Мухаммеда нека су благослов и мир на њега.

Овај чланак говори о битности слеђења праксе последњег Божијег Веровесника Мухаммеда, мир над њим, и о томе да ће дело које се не слаже са његовом праксом бити одбијено код Узвишеног Бога. Узвишени Бог наређује да се строго следи пракса Веровесника речима: Када Бог и Његов Посланик нешто одреде, онда ни верник ни верница немају право по своме нахођењу да поступе. А ко Бога и Његовог Посланика не послуша, тај је сигурно скренуо са правог пута. (Кур’ан, поглавље Савезници, 36). Божији Посланик рекао: "Ко уради нешто што у овој нашој вери није прописано, неће му бити прихваћено."

Ранији веровесници су најавили Мухаммедову веровесничку мисију. У овом тексту се упознајте са радосним вестима из Старог и Новог Завета о његовом доласку.

Хришћани божанску природу Исуса, нека је мир над њим, доказују неким предајама из Јеванђеља, од којих је већина у Јовановом Јеванђељу. У овом тексту наводимо њихове доказе и указујући њихов покушај да тим доказима докажу природу Исуса, мир над њим…

Докази да је Библија препуна противречности. Сметеност и колебање између негације и потврде у Библији.

У овом чланку се спомињу имена књига Старог и Новог завета, и начин на који су неке од тих књига прихваћене а остале одбачене, као и разилажења хришћана по том питању.

Хршћани мисле да је Исус, нека је мир на њега, заиста, живи сведок оригиналних књига Старог завета, а да су биле искривљене не би их узимао као ос¬нову, него би био дужан да јевреје оптужи за искривљивање. Овај погрешан закључак захтева одговор, јер ни једна од књига Старог или Новог завета није преношена дословно и непре¬кидним следом; ни једна од њих нема ланац преносиоца до ње¬ног аутора; њих су задесили сви облици искривљивања; доказано је да су их верски екстремисти преправљали да избегну критике и докажу исправност свога учења, па су због тога све пост¬але сумњиве.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. У прва два текста спомиње се да је Исус рекао да је дошао да гради мир, да би у трећем и четвртом тексту оспорио мирољубивост и објаснио да је дошао с мачем да баци огањ и раздор на Земљи.

Број књига Новог завета приписаних Исусу, нека је мир над њим, Марији (ар. Мерјема), апостолима и њиховим следбеницима већи је од седамдесет и многи хришћани су се сложили у томе да су оне лажне и измишљене.

Овај чланак нам укратко говори о неким особинама Посланика Мухаммеда, мир над њим – о његовој милости према људима, саосећајности, племенитости , пажљивости и разумевању.

Рекао је Узвишени Бог у Кур’ану: “О, следбеници Књиге, не застрањујте у своме веровању и о Богу говорите само истину! Месија, Исус, син Мерјемин, само је Божији посланик, и Реч Његова коју је Марјеми доставио, и Дух од Њега; зато верујте у Бога и у Његове посланике и не говорите: ‘Тројица су!’ Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог – хваљен нека је Он! – зар Он да има дете?! Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи, и Аллах је довољан као сведок.” (Кур’ан, Ен-Ниса, 171)

Овaj чланак пружа јасну слику о Исусу, мир над њим. И објашњава да ли је Исус бог или Божији Посланик? И ко је заправо историјски Исус?

Чланак нам на јасан начин говори о многобоштву, његовом значењу и његовој опасности како по човека тако и по заједницу.

Писац је објаснио обожавање кроз следеће тачке: - значење обожавања; - мудрост у стварању људи и џина; - мудрост обожавања; - пут побожности; - људи потпуног богослужења; - право Аллаха код својих слуга; - потпуност обожавања; - пропис обожавања; - врсте сиромаштва када је обожавање у питању.

У овом чланку аутор објашњава да су сви веровесници браћа по вери, и да треба веровати и све их признати, јер су сви послати од Једног Господара са једним веровањем, али различитим верозаконима.

Овај чланак говори о деловима веровања у Бога (Аллах): - Веровање у постојање Бога. - Веровање да је само Бог Господар и да у томе нема судруга. - Веровање да је само Он достојан обожавања. - Веровање да само Бог поседује потпуна својства и најлепша имена. Уз сажето спомињање доказа и правила која се за њих вежу.