Islamic Creed

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. Из овог текста се разуме да је број оних који су са Мојсијем и Ароном, нека је мир на њих, изашли из Египта, старијих од двадесет година и способних за рат, био 603.550. У тај број нису ушли Левијевци (ни њихове жене ни људи), затим све жене Израелаца и сви мушкарци млађи од двадесет година. Ако се томе броју придодају сви који нису пописани њихов број неће бити мањи од два и по милиона, а овај број није тачан због неколико чињеница...

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. Коментатори Библије су признали грешку у броју војника, јер споменути број је несразмеран броју ових владара. Они нису у то време ни изблиза достигли тај број.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. У Првој књизи о Царевима (6:2) стоји да је висина куће коју је градио Соломун, нека је мир на њега, тридесет лаката, па како онда висина трема може бити стотину и двадесет лаката?!

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања. У књизи Поновљени закон (23:2) пише: „У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето колено његово да не улази у сабор Господњи.“ Овај навод је нетачан, јер се из њега разуме да Давуд, нека је мир на њега, не улази у сабор Господњи, и да није веровесник, јер је Фарес дете блуда.

Докази да је Библија препуна противречности, грешака и искривљивања.

Овај чланак нам указује на неке научне чињенице које су споменуте у Кур’анu пре више од 1400. година, доказујући да је ислам истинска Божија вера. Указује нам на чињенице које се тичу порекла људског живота, развијање ембриона, ширење свемира као и на оригинално порекло гвожђа на Земљи

Иако особа може негирати постојање Узвишеног Створитеља, дубоко у свом срцу зна да Створитељ постоји. Докази су свуда око нас а и у нама самима. Последица атеизма је опасна и погубна, на овом и на будућем свету.

У овом чланку аутор нам излаже став ислама према убиству, било муслимана или немуслимана, кроз одабране веродостојне предаје Посланика на ту тему.

Слање посланика је разумска обавеза. Људска природа и разум наводе нас да прихватимо постојање Творца, који заслужује да буде обожаван. Међутим, опис и каквоћа обожавања Бога не могу да се спознају никако другачије осим посредством Узвишеног Бога, јер управо је Бог онај који има највеће право да опише начин обожавања са којим је задовољан, да нас обавести о ономе шта нам је дозвољено и шта забрањено, и шта је за нас корисно а шта штетно.

Узвишени Аллах је створио шејтана (сотону) који је касније постао основа изопачености и покварености и од кога почињу сва зла овог света, као што су погрешна веровања, заблудела уверења, слеђење страсти, повођење за сумњама и томе слично. Сотона је главни узрочник људске заблуде и несреће и он људе наводи да чине дела која изазивају Аллахову срџбу. Међутим, сотона својим постојањем проузрокује и многе позитивне последице и у његовом постојању се крију многе мудрости.

Пред вама је текст који говори о загробном животу. Човек након смрти ужива или пати, како духовно, тако и телесно... У овом одломку Узвишени Бог је јасно споменуо патњу и у загробном животу и на будућем свету, тако да у то нема никакве сумње. "Зато их пусти док се не суоче са Даном у коме ће помрети, Даном када им лукавства њихова нимало неће користити и када им нико неће помоћи. А за све насилнике и друга ће казна пре оне бити али већина њих не зна". (Кур’ан, поглавље Гора, 45-47)

Пред вама је текст који говори о догађајима и страхотама Судњег дана. Страшније од смрти и загробне патње је ишчекивање тренутка када ће се проживети из гробова, затим изаћи пред Свемогућег Господара ради полагања рачуна за учињена дела на овом свету која ће бити стављена на вагу и извагана, и на крају чекање прозива да се саопшти коначна пресуда и види да ли ће човек бити од оних срећних или несрећних... Нека је, зато, тешко немарнима! Узвишени нам шаље одабраног Посланика, објављује јасну Књигу, у њој нам описује Судњи дан, а затим нас упозорава на наш немар поручујући: "Људима се ближи час полагања рачуна њиховог, а они, безбрижни, не маре за то. И не дође им ниједна нова опомена од Господара њихова којој се, слушајући је, не подсмехују срца расејаних." (Кур’ан, Веровесници, 1-2)

Пред вама је текст који говори о лепотама Раја и његовим благодатима. Рај је далеко од тога да се његове благодати могу замислити. Од Ебу Хурејре се преноси да је Божији Посланик, мир над њим, рекао: "Узвишени Бог каже: ’Својим добрим робовима сам припремио оно што око никада није видело, нити уво чуло нити људски ум могао да замисли.’" Потврда за то су и речи Узвишеног Бога: И нико не зна какве их, као награда за оно што су радили, скривене радости чекају. (Кур’ан, поглавље Падање ничице, 17)

Пред вама је текст који говори о страхотама и казнама Пакла. Узвишеног поручује да ће до Пакла сви доћи: И сваки од вас ће до њега стићи! Господар твој се сигурно тако обавезао! Затим ћемо оне који су се греха клонили спасити, а невернике ћемо да у њему на коленима клече оставити. (Кур’ан, Марија, 71-72) Сигурно ћеш и ти до њега стићи, а питање је да ли ћеш се спасити. Зато добро размисли о страхотама коначног одредишта, јер, можда почнеш да се на време спремаш како би се од њега спасио...

Пред вама је текст који говори о намери и њеној важности. Божији Посланик Мухаммед, мир над њим, је рекао: „Доиста се дела вреднују према намери и сваком припада оно што је наумио.“ Узвишени Бог каже: Буди чврсто уз оне који се Господару своме моле ујутро и навечер у жељи да наклоност Његову заслуже! (Кур’ан, поглавље Пећина, 28)

Пред вама је текст који говори о опасности преношења туђих речи са циљем уношења нереда. Преношење туђих речи и њихово ширење међу светом са циљем уношења нереда, раздора и мржње, једна је од најружнијих особина коју човек може имати, јер оно потпирује смутњу, кида везе, сеје мржњу, разбија заједницу, пријатеље чини непријатељима и браћу странцима.

Пред вама је текст који говори о опасности оговарања, о мотивима који доводе до оговарања, затим о леку против оговарања као и о искупљењу онога који је оговарао. Од ’Аише се преноси да је рекла: "Рекла сам Веровеснику, нека је над њим спас и мир, ’Шта ће ти Сафија таква и таква?’ (Неки преносиоци кажу да је тиме хтела рећи: "ниског раста"), па је рекао:’Изустила си тако крупну реч која би и море - када би се са њим помешала - загорчала." Она каже: "Пред њим сам имитирала једног човека, па (ми) је (Посланик) рекао: ’Ја не бих ниједног човека имитирао кад би ми за то дали то и то (награду)." Овим се хадисом најоштрије осуђује оговарање.

Пред вама је текст који говори о ђавољевим прилазима срцу. Најбољи пример за срце је тврђава, у коју ђаво хоће да провали, да је освоји и њоме загосподари. Ђавољеви прилази и капије нису ништа друго до човекове особине. У велике капије кроз које ђаволи пролазе спадају љутња и страст...

Пред вама је текст који говори о болести лицемерства и њеној опасности. Лицемерство у основи значи показивати се другима у позитивним особинама и претварати се другачијим него што човек јесте, све у циљу придобијања њихове наклоности и високог мишљења. Рекао је Узвишени Бог: "А тешко онима који, кад молитву обављају, молитву своју како треба не извршавају, који се само претварају!" (Кур’ан, поглавље Ел-Ма’ун, 4-6)

Пред вама је текст који говори о битности полагања наде у Божију милост. Оправдана нада од које се може очекивати оно што се прижељкује је она у којој човек уложи све што је у његовој моћи и у оквиру његове слободне воље, а остало препусти Богу и Његовој вољи, обраћајући Му се молбом да од њега отклони оно што не ваља.