(1) Бог, Који је објавио Часни Кур’ан Посланику Мухаммеду, нека је мир над њим и Божја милост, поседник је великог добра и свих благослова. Он је објавио племенити Кур’ан Посланику Мухаммеду и послао га људима и џиннима (духовима) да их опомене на страшну Божју срџбу и жестоку казну.
(2) Једино Богу Узвишеном припада власт на небесима и на Земљи, Који нема дете, и Који нема саучесника у власти, и Који је једини Створитељ свега што постоји. Он је све савршено створио и обликовао и прецизно одредио.
(3) Па ипак, поред Свевишњег Бога, неверници обожавају лажне богове, који ништа не могу да створе, па макар и нешто посве малено, штавише, и сами су створени – Господар их је створио из ничег. Такође, иста та божанства не могу никакво добро себи да донесу, нити могу од себе штету да отклоне, па не могу живот да одузму нити га могу дати и не могу оживети мртве из гробова.
(4) Незнанобошци, који не верују у Бога и Посланика, говоре: “Кур’ан је пука лаж коју је измислио Мухаммед, а у томе му помажу неки други људи.” Они лажи износе. Часни је Кур’ан Божји говор, ни људи ни џинни не могу да донесу нешто слично њему.
(5) Они који поричу славни Кур’ан такође говоре: “То су празне, украшене приче записане у књигама народа древних – преписао их је Мухаммед, па му се казују ујутру и навече.”
(6) Божји Посланиче, обрати се меканским неверницима порицатељима: “Часни Кур’ан објавио је Онај Који Својим знањем обухвата све што се налази на небесима и на Земљи, и није измишљен, као што то ви тврдите.” Затим је Бог Узвишени потичући на покајање казао да опрашта ономе ко се покаје и поправи, и да је самилостан према њему.
(7) Незнанобошци, који посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, називају лашцем, такође говоре: “Шта ли је овом човеку који тврди да је посланик”, мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, “храну једе, као што и ми једемо, и одлази на пијацу ради купопродаје, као што и ми то чинимо? Зашто му није неки анђео послат, па да потврђује оно што он говори и да му помаже у достављању вере!”
(8) “Или зашто му какво благо с неба спуштено није, или због чега нема какав плодовима богат врт да се њима храни, па да не мора ходати по пијацама и да стиче опскрбу?” Рећи ће они који не верују. Они, уз то, говоре верницима: “Ви следите човека који је зачаран и који не зна шта говори!”
(9) Божји Посланиче, послушај и чуди се томе какве неистине о теби говоре они који не верују. Говоре да си чаробњак, односно да си зачаран, односно да си луд, и управо због тих лажи не прихватају истину коју си им донео и не могу да следе Прави пут, и не могу да пронађу начин да окаљају твоју искреност и поверљивост.
(10) Без граница је Божји благослов и неизмерна је Његова доброта! Ако хоће, Бог ти може дати много боље од оног што неверници наводе као пример: плодне, прелепе, блиставе вртове испод којих протичу реке, дворове високе и куће простране, да у њима уживаш.
(11) Неистину коју доносе нису изговорили зато да би спознали доказ и истину, него они Час оживљења поричу. А Свемогући је Бог онима који поричу Дан оживљења припремио велику, распламсалу ватру.
(12) Када Пакао угледа како се према њему неверници гоне из даљине, они ће тад зачути његово гневно буктање и страшно стењање, због жестоке љутње према њима.
(13) А кад незнанобошци буду бачени у Пакао, страшно и претесно место и притом су им свезане руке иза вратова – тамо ће пропаст призивати и тражиће излаз из Ватре.
(14) Биће им речено: “Не призивајте данас пропаст само једанпут, него на себе пропаст призивајте много пута – нећете бити ослобођени казне, него ћете у њој вечно остати!”
(15) Реци Веровесниче онима који не верују: “Је ли Пакао, с чијим вас је карактеристикама Свемогући Бог упознао, бољи од вечног Раја, који је обећан добрим, честитим верницима? Боравак у вечним благодатима и ужицима биће верницима награда и лепо повратиште због добрих дела која су чинили на пролазном свету.”
(16) Искрени ће верници у Рају заувек бити и имаће у њему све што пожеле. Они ће у Кућу мира ући због Божјег обећања чије ће остварење добри, богобојазни верници од Њега да траже, а Бог Своје обећање неће да изневери.
(17) На Дан страшног полагања рачуна, Свемогући Бог сакупиће незнанобошце порицатеље и оне које су обожавали, па ће се обратити њиховим лажним божанствима, корећи их: “Јесте ли ви одвратили Моје слуге од Правог пута и одвели их у заблуду, или су они сами с Праве стазе застранили па су вас, а да ви то од њих нисте тражили, обожавали?”
(18) На то ће лажна божанства која су обожавана одговорити: “Слава Теби нека је, Ти си узвишен од тога да поред Тебе постоје друга божанства! Нама не доликује да обожавамо неког другог мимо Тебе и да га узмемо за заштитника, и не доликује нам да тражимо од људи да нас, а не Тебе, обожавају! Него си Ти, Боже Узвишени, њима и њиховим прецима дао да уживају у благостању, толико да си их пропасти мало-помало приближавао, и то их је заокупило, па су у многобоштво веровали и због својих поступака су сасвим настрадали.”
(19) Незнанобошцима ће бити речено: “Ево, ова лажна божанства, која сте обожавали, поричу ту вашу лажну тврдњу, па ви од себе не можете патњу отклонити, а не можете ни њима, својим божанствима, помоћи.” Верницима, оном ко умре наносећи сам себи неправду верујући у незнанобоштво, припада страшна и болна казна у Паклу, као што иста та казна припада овима који су споменути.
(20) Божји Посланиче, Бог није послао пре тебе ниједног посланика а да није био из људског рода, и сви су посланици јели, пили и бавили су се обичним пословима којима се баве сви други људи. Ти ниси први посланик који то ради. Људи, Свезнајући Бог је учинио да будете искушење једни другима због међусобне разлике у богатству и сиромаштву, здрављу и болести. Па зар нећете издржати оно што вам је одређено судбином и стрпљиво подносити искушења, због чега ће вас Бог наградити. А Господар твој види и зна ко је стрпљив, а ко то није; ко је послушан, а ко непослушан.
(21) Незнанобошци, који не верују и не надају се да ће стати пред Бога Узвишеног, на Дану судњем и не боје се Његове казне, говоре: “Зашто нам Бог не пошаље анђеле који би посведочили да Мухаммед истину говори или зашто својим очима не видимо Господара па да нас Он о томе обавести?” Ови неверници су у својим душама охоли и то их је од веровања одвратило, а тим својим говором су у злу и неверству прекорачили све границе.
(22) Они који не верују сигурно ће видети анђеле кад буду умирали, загробном животу, кад буду проживљени на Дан коначног полагања рачуна, затим кад буду вођени према месту на којем ће полагати рачун и онда кад буду бацани у Ватру. Међутим, када угледају анђеле, они им неће доносити радосне вести, за разлику од верника, него ће им рећи: “Радосна вест и милост од Бога сасвим вам је ускраћена!”
(23) Онда ће Свезнајући Бог приступити добрим делима незнанобошца, због којих неко може помислити да су они били богобојазни и добри људи, па ће их поништити и учинити бескорисним попут трунчица које се виде на сунчевим зрацима док лебде у ваздуху. Господар ће поништити њихова добра дела зато што су били неверници.
(24) Верници који ће бити становници Раја имаће бољу позицију, и лепше боравиште од оног којег су неверници имали на Земљи, то је зато што су веровали и чинили добра дела.
(25) Посланиче, спомени Дан судњи кад ће се небо белом маглином расцепити и анђеле ће Бог Узвишени, масовно спустити, да окруже људе на месту где ће полагати рачун.
(26) На Судњем дану ће истинска власт припадати искључиво Милостивом Богу. Тежак ће Дан проживљења неверницима бити, за разлику од верника: њима ће тај Дан лак бити.
(27) Спомени, Посланиче, Дан страшног полагања рачуна, кад ће онај који је сам себи нанео неправду властите руке гристи, жестоко се кајући што није следио Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја. Говориће: “Камо среће да сам следио Божјег Посланика, за његовим се примером поводио и веровао у објаву коју је од свог Господара добио, а која би ме на пут спаса извела!”
(28) Додаће, кајући се и проклињући сам себе: “Тешко мени! Камо среће да тог и тог неверника нисам узео за присног пријатеља!”
(29) Затим ће казати: “Онај мој пријатељ неверник ме је одвратио од Кур’ана након што ми је стигао посредством Божјег посланика Мухаммеда.” А ђаво човека у тешкој ситуацији увек изневери и тек га кад пропадне га остави.
(30) Божји Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, је рекао жалећи се на своје сународнике невернике: “Господару мој, народ мој, којем си ме послао, оставио је овај Кур'ан и леђа му окренуо.”
(31) Као што је Бог, Зналац свих тајни, дао Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, зликовце из његовог народа за непријатеље, тако је пре њега сваком веровеснику дао зликовце из њихових народа за непријатеље. А довољно је то што Бог упућује на Прави пут и што Он помаже против непријатеља.
(32) Они који не верују у Бога говоре: “Требало је да Мухаммеду Кур’ан буде објављен одједном и у целости, а не мало-помало!” Објављујући часни Кур’ан постепено, део по део, Бог Узвишени, учвршћује Посланиково срце, да га може боље разумети и лакше запамтити.
(33) Посланиче, ниједан ти приговор незнанобошци неће упутити нити ће ти иједан доказ тражити, а да те Свезнајући Бог неће упутити како ћеш им дати исправан, лепши и истинитији одговор.
(34) Они који ће на Судњем дану бити на наглавачке вучени према ватри Пакла, то су људи с најгорим положајем, и вечно ће бити становници у Ватри јер су на Земљи следили пут неверства и заблуде, а то је најдаљи пут од истине.
(35) Свевишњи Бог дао је Мојсију, мир над њим, Тору и учинио је његовог брат Арона послаником, да му буде помоћник у мисионарству.
(36) Наредио им је Узвишени Бог да оду код фараона и народа његовог, који су порицали истину и који су негирали све очигледне доказе. Мојсије и Арон су извршили ту Нашу заповед и позвали фараона и његове сународнике да верују само у једног Бога. Међутим, они су порекли њихово посланство и сматрали су их лашцима, па их је Господар тешком казном уништио.
(37) Нојев народ је порицањем Ноја као Божјег посланика порекао све Божје посланике, и Узвишени Бог их је због тога уништио великим потопом, и учинио поуком онима који разума имају, а њиховим уништењем је показао да је у стању да казни насилнике. И свим неверницима је Свевишњи Бог припремио болну патњу на Судњем дану.
(38) И Ад, Еберов народ, и Семуд, Салахов народ, и становнике у околини бунара Реса – све их је Свемогући Бог уништио, као што је уништио и многе друге народе који су у међувремену живели.
(39) А свим тим народима Племенити Бог је обелоданио очита знамења и објаснио им како и због чега је уништио претходне народе, да би поуку узели. Све смо их због неверства и ината на тешке муке ставили.
(40) На путу у Шам ради трговине, меканске Курејшије, твоји сународници, Посланиче, пролазе поред насеља Содоме у којем је живео Лотов народ, чији су развратни становници уништени камењем с неба. Па ипак незнанобошци не извлаче поуку из уништеног насеља Содоме. Зар су слепи па не виде? Не, напротив они чак ни не верују у оживљење после смрти.
(41) Кад те сретну, Божји Посланиче, неверници те исмејавају говорећи: “Је ли то тај човек који тврди да га је Бог нама послао?” Тим се речима ругају и поричу да си Божји посланик.
(42) И додају, уз крајњу иронију: “Готово да нас, помоћу својих доказа, није одвратио од обожавања наших божанстава, али смо, чврсти у својој вери, остали одани својим божанствима.” Незнанобошци ће схватити када се суоче са страшном Божјом казном, у својим гробовима и на Судњем дану, ко је био на Правом путу а ко у заблуди, је ли Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, био на странпутици или су они били.
(43) Размисли, Веровесниче, о човеку који се покорава својим страстима као што се верници Богу покоравају, и који не обожава Бога него ђавола који га на странпутици наводи! Јеси ли ти, Посланиче, у стању сачувати таквог човека од заблуде и навести га на Прави пут?!
(44) Посланиче, зар мислиш да већина незнанобожаца, које позиваш у Божју једноћу и послушност Њему, чује Божје речи и размишља о доказима онако како верници чују и размишљају? Не, они су слични стоци која не чује, не разуме и не размишља. Чак су још даље странпутицом отишли.
(45) Посланиче, зар не видиш како Милостиви Бог распростире сенку по Земљи? Да је хтео, Свемогући Бог могао је учинити да сенка буде статична и да се не креће. Ето тако је Бог учинио да сенка од положаја Сунца зависи и тако бива дужа и краћа.
(46) А потом се сенка смањује, мало-помало; све што Сунце више одскочи, сенка је мања.
(47) Бог је Онај Који вам је створио ноћ да се њоме заштитите, као што тело штитите одећом; створио је сан да се у њему одморите од дневних послова, а дан је створио да у њему привређујете.
(48) Бог је Онај Који шаље ветрове који гоне облаке као радост створењима да ће Бог Узвишени, дати кишу; Он с неба спушта чисту воду којом се људи чисте и купају.
(49) Бог шаље кишу да њоме оживи крајолик замрли – зеленом травом, за животиње, и плодовима, за људе, и њоме поји многу стоку и многе људе.
(50) Свевишњи Бог изнео је у Кур’ану разноврсне доказе и објаснио их, да би извукли поуку, али већина људи одбија истину, и из охолости, неће да верује.
(51) Кад би Бог Узвишени, хтео, у сваки би град послао посланика да позива становнике истог тог града и упозорава на казну на Будућем свету. Међутим, Свевишњи Бог то није хтео, него је послао посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и Божја милост, свим световима.
(52) Зато се не покоравај неверницима, Посланиче, правећи уступке и изостављајући било шта од оног чиме те Бог обавезао као објавом коју мораш доставити људима! Немој ништа изоставити, него се труди позивајући у Ислам и опомињући људе, и часним Кур’аном се бори против њих.
(53) Свемогући Бог учинио је да две водене површине једна поред друге буду – једна је слатка и пријатна, њена се вода угодно пије и њоме се гаси жеђ, а друга је слана и горка, па јој вода није питка, а међу њима је препреку и брану непробојну поставио због које се њихове воде не мешају.
(54) Бог од мушког и женског семена ствара људе, мушкарце и жене, па се међу њима успостављају везе по крви и тазбини. А Бог може створити шта хоће, нико Га у томе не може спречити. Стварање човека од мушког и женског семена пример је Божје моћи.
(55) Али, неверници обожавају лажна божанства, а не Бога, која не могу прибавити никакво добро оном ко их обожава, нити могу нанети какво зло оном ко их одбацује. И заиста неверник следи ђавола у оном што љути Свевишњег Бога.
(56) Ми смо те, посланиче Мухамеде, послали да радосне вести донесеш онима који верују и чине добра дела, и да опомињеш оне који не верују и Богу су непокорни.
(57) Реци људима, Божји Посланиче: “За достављање Ислама ја не тражим од вас никакву награду, мене ће Милостиви Бог да награди, само желим да међу вама буде оних који ће да поверују у Милостивог Бога и да удељујући милостињу крену путем Божјег задовољства.”
(58) У свим својим пословима и стварима ослони се на Бога, Живог и вечног, Који никад неће да умре, и слави Га и величај, јер је савршен и нема недостатака. А доста је то што је Свезнајући Бог обавештен о гресима Својих слугу – ниједна Му тајна није скривена – и Он ће их, нека знају, позвати на одговорност за своја дела.
(59) Бог је Онај Који је створио небеса и Земљу и оно што се између њих налази за шест временских раздобља, затим се узвисио изнад Престоља онако како приличи Његовој величини, савршенству и узвишености. Он је Милостиви. Посланиче, о Богу питај само Њега, Који све зна и Коме ништа није скривено.
(60) А када се незнанобошцима каже да падну ничице пред Милостивим Богом, они се праве да не знају ко је Милостиви. Говоре: “Нећемо пасти ничице! А ко је Милостиви? Не знамо ко је то и не признајемо га. Зар да паднемо ничице само због твоје заповести, и то оном кога не познајемо?!” Они се, због одбијања клањања Богу, још више отуђују од истине.
(61) Нека је хваљен и узвишен Бог, Онај Који је створио на небу огромна сазвежђа и на небу дао Сунце као светиљку и месец који сија и осветљава Земљу тако што се од њега одбијају сунчеви зраци.
(62) Мудри Бог је створио ноћ и дан који се међусобно смењују. У томе су показатељи Божје величине и мудрости онима који умеју извући поуку и који желе бити захвални Милостивом Богу на небројеним благодатима.
(63) Богобојазне, честите Божје слуге су они који скрушено, скромно и смирено ходају по Земљи, а кад им се неприлично обрате безумници и незналице, они им не узврате на исти начин, него им благо и учтиво одговоре.
(64) Они ноћи проводе у богослужењу: падајући ничице на својим челима и стојећи на ноћној молитви Богу се моле.
(65) И моле Бога да их сачува страдања у Паклу, јер је то сигурни суноврат, тим пре јер казну не може избећи онај ко умре као неверник.
(66) Паклена ватра је грозно боравиште онима који се у њој налазе.
(67) Честити, богобојазни верници, о којима је реч, удељују од оног чиме их је Узвишени Бог опскрбио али не до граница расипништва. Исто тако, они не шкртаре према себи нити према онима о којима су дужни да се брину. Њихово трошење је златна средина између расипништва и шкртости.
(68) Они се, такође, не моле и не обожавају никог осим Бога, и Њега сматрају јединим Богом, и не убијају никог кога је Мудри Бог забранио да се убије, осим када то правда захтева и када се за то испуне верозаконски услови. И они се чувају од блуда, а онај ко буде чинио споменуте грехе суочиће се на Будућем свету с тешком и болном патњом.
(69) Патња ће починиоцу ових греха да буде удвостручена на Судњем дану и у њој ће веома дуго времена да остане понижен и осрамоћен.
(70) Али онима који се искрено покају због ових греха и поверују, чврсто и непоколебљиво, и веровање попрате чињењем добрих дела, Племенити Бог ће да опрости грехе и прећи ће преко њихових недела па ће да их добрим делима замени. Бог покајницима много опрашта и Он је самилостан према онима који су Њему одани.
(71) Ко се покаје за грехе па се искрено обраћа Богу и добра дела чини а греха се клони, тај се Богу, збиља, искрено вратио и покајање му је код Бога примљено.
(72) Добри верници не сведоче неистини и не суделују на скуповима на којима се износи неистина и чине греси, а кад прођу поред безумника, оних који се баве бесмислицама и лажима и говоре ружан говор, они поред таквих пролазе достојанствено, не придружују им се и не исказују задовољство тиме.
(73) Кад буду опоменути Божјим речима и знамењима, осете у својим срцима богобојазност, па не окрену леђа и не остану због опомене глуви и слепи.
(74) Они моле: “Господару наш, подари нам у нашим женама и у нашем потомству радост учинивши их добрим и честитим људима, и учини да будемо предводници онима који су богобојазни, да нас следе у чињењу добрих дела!”
(75) Они који поседују особине споменуте у овим одломцима, биће награђени најузвишенијим рајским одајама јер су били стрпљиви у чињену добрих дела; анђели ће да их сусрећу у Рају, Кући вечне радости и сигурности, с поздравима и добродошлицама, са поздравом мира и радосним вестима.
(76) Тако ће они у Рају заувек да остану, никад неће да умру, а нити ће из Раја да буду изведени. О, дивног ли уточишта и станишта!
(77) Посланиче, реци онима који су устрајни у неверству да Бог не мари за њима осим ако само Њега не буду обожавали и само Њему молитве упућивали и молили Га за благодати. Али, зато што су неверници и поричу Божјег Посланика и Кур'ан који је од Бога, стићи ће их страдање у Паклу, суноврат сигурни, и казна их не може мимоићи.