45 - Они који клече ()

|

(1) Ха мим. О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

(2) Овај Кур’ан објављује Бог, Силни, Кога нико не може надвладати, и Мудри, Који мудро ствара, одређује и управља.

(3) На небесима и на Земљи постоје знакови који верницима указују на Божју моћ и једноћу, јер само верници узимају поуке из тих знакова.

(4) У стварању вас о људи, од капи семена, затим од угрушка, затим од груде меса и у стварању живих бића која је разасуо по Земљи, знакови су Божје једноће за људе који су чврсто уверени да је Бог Творац.

(5) У смени ноћи и дана и у киши коју Бог спушта с неба, па њоме оживи земљу биљем након што је била неплодна, и у ветровима који долазе час с једне, а час с друге стране, докази су за разумне. Они из тих знакова разумеју да је Бог један, да је моћан све поново оживети и да је свемоћан.

(6) То су Божје речи и знакови које ти, о Посланиче, као истину наводимо, па у које ће, ако не у Божје речи које објављује слуги Свом, они веровати и које ће доказе, ако не ове, признати?

(7) Божја казна и пропаст чека сваког онога ко многе лаже и ко много греши.

(8) Неверник чује Божје речи у Кур'ану које му се читају, а затим устрајава у своме неверовању и грешењу, охолећи се над истином, као да је није ни чуо. Кажи му, о Посланиче, да га чека велика патња на ономе свету.

(9) Када му се доставе неки одломци из Кур'ана, он се исмејава. Оне који се исмејавају с Кур'аном чека тешка казна на Судњем дану.

(10) Њих чека Пакао на ономе свету и њихов иметак им код Бога неће нимало бити од користи, нити ће њихова божанства која су обожавали од њих одстранити казну која их чека. За њих је на Судњем дану спремна велика патња.

(11) Ова Књига коју је Бог објавио Своме Посланику води Правом путу. Оне који не верују у доказе које је њихов Господар објавио Своме Посланику, чека страшна и болна патња.

(12) Бог је једини Који вам је, о људи, потчинио море да би лађе, одредбом Његовом, по њему пловиле, да бисте могли тражити благодати Његове које вам је дозволио и да бисте били захвални на тим благодатима.

(13) И потчинио вам је оно што је на небесима: Сунце, Месец и звезде и оно што је на Земљи: то су реке, дрвеће, животиње, брда и др. У томе што вам је потчинио су јасни докази Његове моћи и једноће, за оне који размишљају о њима и из њих црпе поуке.

(14) О Посланиче, реци онима који верују у Бога и Његовог Посланика, да опросте неверницима који су вам чинили зло и који се не надају Божјим благодатима, нити се боје Његове казне, јер ће Бог наградити стрпљиве вернике и казниће невернике због поступака које су чинили на Земљи.

(15) Онај ко чини добра дела имаће добру награду за то, а Богу не требају ничија дела, а онај ко чини лоша дела, имаће лош резултат и то на своју штету, јер лоша дела Богу нимало не штете. Затим ћете се нама вратити на Будућем свету како бисмо вам дали оно што заслужујете.

(16) Синовима Израиљевим дали смо Тору да по њему људима суде, већина њихових веровесника били су Аврамови потомци и дали смо им разна добра, а поред тога смо их одабрали над свим народима који су у том времену живели.

(17) И јасне смо им доказе о вери дали, доказе који су појаснили шта је истина, а шта неистина, а они су се подвојили баш онда кад су до доказа дошли, када им је послан Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, а разишли су се због непријатељства и међусобне зависти, и жеље за влашћу и положајем. Господар твој ће им, о Посланиче, на Судњем дану, сигурно пресудити у вези с оним у чему су се разилазили на Земљи, и сазнаће ко је следио истину, а ко неистину.

(18) А теби смо, о Посланиче, после одредили да у вери идеш правцем одређеним, путем веровања и добрих дела којим су ишли и посланици пре тебе, па следи тај верозакон и не поводи се за хировима оних који не знају истину, јер њихови хирови воде ка странпутици.

(19) Они који не познају истину, неће те спасити Божје казне, ако се будеш поводио за хировима њиховим. Неправедни из свих секти и праваца једни другима су помагачи и против верника једни другима дају потпору. Бог је помагач богобојазних верника који спроводе Његове заповести и клоне се грехова.

(20) Овај Кур’ан који је објављен Нашем Посланику, путоказ је људима који им показује шта је истина, а шта неистина и упута је ка истини и милост онима који чврсто верују, јер они ће кренути Правим путем како би њихов Господар био задовољан. Он ће их због тога увести у Рај и спасиће их Ватре.

(21) Мисле ли они који чине зла дела, неверство и грехе, да ћемо с њима поступити једнако као с онима који верују и добра дела чине, да ћемо им дати исти статус и да ће у овом животу и након смрти бити исти?! Како лоше расуђују!

(22) А Бог је небеса и Земљу с мудрошћу створио, није то учинио узалуд. Да би свака особа била награђена или кажњена према оном што је зарадила - неће јој се умањити добра дела, нити увећати лоша.

(23) Шта мислиш, о Посланиче, о ономе који је своју страст за бога свога узео и њу обожава и никако од ње не одступа, ономе коме је Бог, по заслузи, дао да је у заблуди, и слух његов и срце његово запечатио, а пред очи његове копрену ставио, па он не види и не чује истину? Ко ће га, ако не Бог, на Прави пут упутити? Зашто не размислите штетности слеђења страсти и користи слеђења истине?

(24) Неверници и негатори проживљења кажу: “Постоји само живот наш земаљски, нема живота након смрти, живимо и умиремо, једино нас време уништи.” А негирање проживљена нису засновали ни на каквом знању, они само нагађају, а то нимало неће нанети штете истини.

(25) А кад се незнанобошцима који негирају проживљење јасни докази пруже, другог изговора немају осим што Посланику и муслиманима кажу: “Претке наше у живот повратите ако је истина да ћемо бити проживљени након смрти."

(26) Реци им, о Посланиче: “Бог вам даје живот тако што вас ствара, затим ће учинити да поумирете, а после ће вас на Судњем дану сабрати како би вам дао оно што сте заслужили, у то нема никакве сумње, али већина људи не зна, па се зато не спремају за тај дан чинећи добра дела.”

(27) Само је Божја власт на небесима и на Земљи! Нико се истински ни на небу ни на Земљи не обожава осим Он. А на дан кад наступи Час оживљења и обрачуна, тог дана они који су лажи следили биће изгубљени, због тога што су обожавали неког мимо Бога и што су се трудили да истину прикрију, а неистину испоље.

(28) И видећеш, о Посланиче, тога дана све народе како клече ишчекујући шта ће се десити; сваки народ биће позван према својој Књизи коју су записали анђели чувари: “Данас ћете, о људи, бити награђени или кажњени према томе како сте поступали у животу на Земљи!”

(29) Ова Наша Књига у коју су анђели писали ваша дела, сведочиће против вас на основу истине. Ми смо наредили анђелима да запишу све што сте радили на Земљи.

(30) Оне који су веровали и добра дела чинили Господар њихов ће Својом милошћу увести у Рај. То што ће им Бог као награду дати биће велики успех са којим се ниједан други не може поредити.

(31) А онима који нису веровали у Бога биће речено: “Зар вам Моје речи и докази нису долазили, али ви сте се охолили и нисте хтели да верујете и грехе сте чинили!?”

(32) Кад вам се говорило: “Божје обећање да ће вас оживити, заиста, је истина! И у Час оживљења нема нимало сумње, па се спремајте за тај дан.” Ви сте говорили: “Ми не знамо шта је Час оживљења, ми само замишљамо, и нисмо уверени да ће тај Час доћи.”

(33) Неверницима ће се на Дану судњем указати сва ружноћа њихових ружних дела и неверовања, па ће их са свих страна стићи оно чему су се исмејавали, а чиме им се претило.

(34) Бог ће им рећи на Судњем дану: “Данас ћете ви бити заборављени у ватри Пакла као што сте ви на Земљи заборављали да се за овај дан припремате веровањем и добрим делима! Ваше ће пребивалиште бити огањ и нико вам неће притећи у помоћ и од вас патњу отклонити.”

(35) Биће им речено: “Ова казна вас је стигла зато што сте Божје речи и доказе за подсмех узимали, и због тога што сте допустили да вас пролазни, материјални ужитци обману и одведу у заблуду.” Стога они који су се ругали Божјим речима неће бити изведени из Пакла, неће бити враћени на Земљи да раде добра дела и тако стекну Божје задовољство.

(36) Богу, Једном Једином, припада сва хвала и велика захвала, Господару небеса, Земље и свега што постоји.

(37) Само Богу, узвишен и слављен нека је Он, припадају понос и дика, величина и власт, узвишеност и савршеност, на небесима и на Земљи. Бог је силан и свемоћан, нико Га не може надвладати; мудар је у стварању, управљању и прописивању.