(1) Бог се куне небом и куне се зведом која се појављује ноћу.
(2) А знаш ли ти, о Божји Посланиче, значај ове велике звезде?
(3) То је звезда која својом блиставошћу и својим сјајем продире небеса.
(4) Не постоји ниједан човек, а да Бог није одредио анђела чувара који пази на његова дела и припрема их за обрачун на Судњем дану.
(5) Нека човек промисли од чега га је Бог створио, па ће му бити јасна Божја моћ, а његова слабост.
(6) Бог га је створио од текућине која у млазу избија и улази у материцу.
(7) Та текућина излази између кичме мушкарца и грудне кости.
(8) Ако је Бог Узвишени у стању да створи човека од ове незнантне текућине, онда је у стању и да га проживи након смрти, како би рачун полагао и добио оно што је заслужио.
(9) На дан када се тајне открију и када постане познато оно што су срца скривала, када намере и веровања буду испољена, па ће сви сазнати ко је био на истини а ко у заблуди.
(10) Тога дана човек неће имати снаге да се заштити од Божје казне, нити ће имати помагача.
(11) Бог се куне небом са којег силази киша, и њено силажење понавља се.
(12) И куне се земљом која пуца и из ње ниче биље, плодови и дрвеће.
(13) Овај Кур'ан објављен Мухаммеду, нека је мир над њим и милост Божја, је говор који раставља истину од неистине, исправан говор од лажног.
(14) Он није игра и забава, није неозбиљан говор, него су то озбиљне и истините речи.
(15) Порицатељи истине коју је донео њихов посланик праве велике сплетке како би одвраћали од његовог позива и како би га уништили.
(16) И ја њима правим сплетке, испољавајући веру и уништавајући неистину.
(17) Зато неверницима, о Посланиче, још времена дај, још који тренутак их остави и не пожуруј њихову казну.