(1) Ха мим. О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.
(2) Узвишени Бог се куне Кур'аном, као књигом која појашњава упуту и води ка истини.
(3) Ми смо Кур'ан објавили у ноћи Кадр, а то је ноћ на крају месеца рамазана, у којој се налази разноврсно добро и ми Кур'аном упозоравамо на казну.
(4) У овој ноћи одређује се свака одредба везана за опскрбу и животни век и све оно што ће с десити те године.
(5) Ми одређујемо сваки важан посао по наредби Нашој и Ми шаљемо посланике.
(6) Ми посланике шаљемо као милост Господара твога, о Посланиче. Он, нека је слављен, чује речи Својих слугу и зна њихове поступке и намере. Њему ништа није скривено.
(7) Господара небеса и Земље и онога што је између њих – ако чврсто верујете у то, па зато верујте у у Мога Посланика.
(8) Нико се истински не обожава осим Њега, Он живот и смрт даје и нико осим Њега то не чини. Он је и ваш Господар, а и Господар ваших предака.
(9) Ови незнанобошци не верују у то, него сумњају и у својој лажи се забављају.
(10) О Посланиче, очекуј блиску казну која ће задесити твој народ, на дан када се појави дим којег ће они јасно видети, због жестине боли.
(11) Он ће прекрити твој народ и биће им речено: Ова казна која вас је погодила је жестока и болна патња.
(12) Они ће се понизно обратити своме Господару речима: Господару наш, уклони ову казну коју си на нас послао, јер ми ћемо веровати у Тебе и Твог посланика, ако је уклониш.
(13) А како да сада поуку приме и да се врате своме Господару, а већ им је био дошао Посланик јасни и знали су да је искрен и поверљив.
(14) Они су одбацили да поверују у њега и казали су да није посланик, него да га је неко подучио. Такође су казали да је лудак.
(15) Када бисмо од вас и отклонили казну, ви бисте се вратили у неверовање и порицање истине.
(16) Сачекај о Посланиче тренутак када твој народ жестоко зграбимо, а то је на дан Бедра. Ми ћемо их збиља казнити због њиховог неверовања у Бога и негирања посланика.
(17) А Ми смо и пре њих фараонов народ у искушење ставили, и дошао им је племенити посланик који их је позивао у веровање и обожавање само једног Бога. Тај посланик је Мојсије, мир над њим.
(18) Мојсије је казао фараону и његовом народу: Препустите мени синове Израиљеве, они су Божје слуге и ви немате право да их поробљавате. Ја сам ваш посланик од Бога, поуздано достављам оно што ми наређује, ништа од тога не одузимам нити на то додајем.
(19) Немојте се охолити остављајући обожавање Бога и тлачећи Његове слуге. Ја сам вам доставио јасан доказ.
(20) И ја се обраћам и своме и вашем Господару и од Њега тражим заштиту од тога да ме убијете каменовањем.
(21) Ако не верујете у оно што вам достављам, онда ме напустите и не чините ми зло.
(22) Мојсије, мир над њим, позвао је свога Господара: Фараон и његов народ су злочинци и заслужују да им се убрза казна.
(23) Бог је наредио Мојсију да изведе свој народ по ноћи и казао му је да ће га фараон и његов народ пратити.
(24) Наредио му је да, када он и синови Израиљеви пређу море, остави мирно море, јер ће се у њему фараон и његова војска потопити.
(25) И колико су само фараон и његов народ иза себе оставили башта и извора воде.
(26) Колико су само иза себе оставили поља засејаних и предивних места за боравак?!
(27) Колико су само иза себе оставили благодати у којима су угодно живели?!
(28) Овако како је описано догодило се, а Ми смо те баште, изворе, засејане њиве и прелепе пределе оставили синовима Израиљевим.
(29) ни небо ни Земља нису оплакивали фараона и његов народ када су били потопљени и није има дата нова прилика да се покају.
(30) А Израиљеве синове смо понижавајуће патње спасили, патње која се огледала у томе да су им фараон и његов народ убијали мушку, а у животу остављали женску децу.
(31) Ми смо их спасили фараоновог тлачења, а он је био охол и кршио је Божје наредбе и прописе Његове вере.
(32) Знали смо какви су синови Израиљеви и Ми смо их, због мноштва веровесника који су им долазили, одабрали над свим световима у њиховом времену када су живели.
(33) и дали смо им знамења и доказе којима смо подржали Мојсија и видљиве благодати попут мане и препелица и др.
(34) Порицатељи проживљења говоре:
(35) Након наше прве смрти нема никаквог живота и ми нећемо након смрти бити проживљени.
(36) О Мухаммеде, ти и они који су с тобом, оживите претке наше који су умрли, ако је истинита ваша тврдња да ће нас Бог након смрти оживети како бисмо рачун полагали.
(37) Да ли су бољи и снажнији ови незнанобошци који поричу твоју истинитост, о Посланиче, или народ Туббе‘ов и они пре њега, попут Ада и Семуда? Њих смо све уништили јер су преступници били.
(38) Ми нисмо створили небеса и Земљу и оно што је између њих да бисмо се играли.
(39) Земљу и небеса створили смо с великом мудрошћу, али већина незнанобожаца то не зна.
(40) Судњи дан када ће Бог донети пресуду међу људима већ је одређен и тада ће Бог сва створења скупити.
(41) То је Дан када ближњи и пријатељи једни другима неће нимало користити, нити ће моћи спречити њихову казну, јер тада ће сва власт припадати Богу и нико неће моћи да тврди да поседује било какву власт.
(42) Само ће они људи којима се Бог смилује имати користи од добрих дела која су чинили. Он је Силни, Којег нико не може савладати и Милостиви према Својим слугама који се покају.
(43) Дрво зеккум којег је Бог створио у сред Пакла
(44) Оно ће бити храна ономе ко је чинио велики грех, тј. неверство. Неверник ће јести његове одвратне плодове.
(45) Тај плод биће попут црног уља и он ће од врелине кључати у стомацима неверника.
(46) Кључаће као врела вода.
(47) Рећи ће се Зебанијама - анђелима задуженим за кажњавање: Узмите га и жестоко га одвуците у средиште Ватре.
(48) Након тога на његову главу пролијте врелу воду и њега никада патња неће напустити.
(49) Рећи ће му се: "Искуси ову болну патњу, јер ти си 'моћан' и у своме народу 'поштован'."
(50) Ово је казна за коју сте сумњали да ће се десити на Судњем дану. Када сте је видели, свака сумња је од вас отклоњена.
(51) А богобојазни који су радили по Божјим заповестима и клонили се греха, заиста ће, на сигурном месту бити, и никакво их зло неће задесити.
(52) Међу богатим вртовима и прекрасним изворима.
(53) У Рају ће бити обучени у танку, а и дебелу свилену тканину, једни према другима биће окренути.
(54) Као што ћемо им дати ове споменуте награде, тако ћемо их у Рају и лепим женама оженити, чије ће очи бити крупне, бели део очију биће изразито бео, а црни изразито црн.
(55) У Рају ће моћи да затраже послузи да им донесу сваковрсно воће, биће у сталној сигурности и никаква их штета неће погодити.
(56) У Рају ће вечно остати, неће више умирати, након што су доживели смрт на пролазном свету и Бог ће их спасити патње у Ватри.
(57) То што их је Бог увео у Рај и спасио Ватре, биће Његово доброчинство према њима, а то је велики успех са којим се ниједан други не може поредити.
(58) Кур'ан смо учинили лаким тако што смо га објавили на арапском језику, како би они поуку узели.
(59) Стрпи се док ти дође помоћ и сачекај њихово уништење, јер и они чекају твоје уништење.